Бранковићи

Порекло становништва > Старе породице и племство

Бранковићи

<< < (3/15) > >>

НиколаВук:

--- Цитат: Иван Вукићевић Август 12, 2017, 05:38:33 поподне ---Вук Бранковић је пола живота провео у борби против Турака. Срамотно је што се у народним песмама о њему, који се на Косову борио, говори као о издајнику, и то само зато што није погинуо. С друге стране се Марко Краљевић који не само што није дошао на Косово, већ је претходно дочекао и нахранио Турке пред битку, проглашава за јунака. Да не говорим о томе да је касније и погинуо борећи се за Турке против Румуна.
Тако да су народне песме из тог периода, историјски гледано, у највећој мери безвредне, па чак и штетне. Литерарна вредност није спорна, заиста има врло лепих песама.

--- Крај цитата ---

Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365

Nebo:
Вук Бранковић је целога живота био непомирљиви непријатељ Турцима. И умро је у турском заточеништву. Косовски бој је вођен на његовом подручју, па и ако је изишао из већ изгубљене битке да сачува преосталу војску, то за средњевековне појмове није било ништа необично. Остали великаши су се из битке могли повући и касније, и вратити се у матичне области. Вук са својом војском није се имао где вратити.

Марко Мрњавчевић је био слаб и не тако значајан великаш. Ипак, успео је некако, као и Лазаревићи, опстати у амбијенту турске превласти и очувати своје подручје и народ на њему, а његова људска величина се огледа у оној беседи пред битку на Ровнима 1395. године, кад се као турски вазал молио Богу да - ако мора да погине иједан хришћанин у том боју, да он буде први. Писали смо о томе негде на форуму.

Иван Вукићевић:

--- Цитат: НиколаВук Август 12, 2017, 08:11:43 поподне ---Није потпуно исправно ни касније историчарско "блаћење" лика и дела Марка Краљевића као турског вазала. Занимљиво ново гледање на ствари доноси Марко Алексић у својој књизи "Марко Краљевић: човек који је постао легенда":

"Упркос томе што је о животу једног од најпознатијих Срба сачуван значајан број историјских података, готово невероватно звучи податак да до сада не постоји ниједна свеобухватна биографија Марка Краљевића. Тако је с временом створена погрешна представа о нашем националном јунаку као литерарном лику, који је плод народне маште и претеривања, или као о маргиналној политичкој фигури о којој се најпре зна да је био турски вазал. Насупрот овој површној и погрешној слици, историјски Марко Краљевић је био важна личност свога доба,човек који је провео преко три деценије у самом врху власти и кога су и његови савременици изузетно поштовали."

http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-6/68-2016-6-28-Tosic_Malesevic.pdf
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326365

--- Крај цитата ---

Не знам да ли си читао ту књигу, али у њој свака трећа реченица о Марку почиње са "и Марко је сигурно као и друго племство из тог периода....", док неколико поглавља готово да нема никакве везе са Марком. Књига није базирана на историјским подацима који се конкретно тичу особе о којој аутор пише, јер да јесте имала би око 30 страна, већ на мање или више познатим подацима о средњовековној Србији и маштаријама аутора. Циљ је очигледно био привући читаоце са насловом, а то шта је у самој књизи није много битно...

Што се самог Марковог вазалства тиче, мислим да је потпуно неприхватљиво јер се на такав корак одлучио у пресудном тренутку када је још увек било могуће зауставити турски продор. Кнез Лазар, Вук Бранковић и војска краља Твртка се нису борили на Косову јер су "изабрали царско небеско", већ зато што су сматрали да имају неке шансе за победу иако су Турци били бројнији. Исто као што су кнегиња Милица и деспот Стефан постали вазали, а Оливера завршила у Бајазитовом харему, управо зато што никакве шансе више није било за заустављање Турака.
Срби на Косову нису изгубили битку, већ је завршена без победника. Турци су се вратили тек после неколико година када више није имао ко да им се супростави. Да су се Марко Краљевић, Константин Драгаш и Балшићи борили на српској страни Турци би 1389. били потучени до ногу. Вероватно би покушали поново за 50-100 година, али то је већ сасвим друга прича. Оно што је битно јесте да је Марко пресудно утицао на нестанак средњовековне Србије.

Nebo:
O могућим потомцима Бранковића:

Бранко Младеновић је имао три сина: Николу (или Радохну), Гргура и Вука. Никола није имао мушке деце, а за Гргура се не зна.
Вук Бранков(ић) је имао синове: Гргура, Ђурђа и Лазара.
За Гргура (каснијег монаха Герсима) не зна се је ли имао деце.
Лазар није имао потомства.
Ђурађ Бранковић је имао четири сина: Тодора, који је умро млад, Гргура, Стефана и Лазара.
О Стефану Слепом је писано данас овде, и видели смо да његова два сина, Ђорђе и Јован, нису имали мушких наследника. Ни Лазар није имао мушког потомства.
Гргур Ђурђев је имао сина Вука (Змај Огњени Вук), а за њега се не зна је ли имао потомства.

Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.

Amicus:

--- Цитат: Nebo Август 12, 2017, 09:59:10 поподне ---Дакле, имамо три могућа Бранковића за које није поуздано утврђено да ли су имали синове и даље мушко потомство (Гргур Бранков, Гргур Вуков, Вук Гргуров - Змај Огњени Вук), и они би могли бити преци неких каснијих Бранковића и разних "Бранковића". Било би одлично кад би се кроз неке историјске изворе могла наћи о том евентуалном потомству нека реч.
--- Крај цитата ---

А да пробамо прво с овим извором (#14) постављеним на теми Стари српски родослови?

Навигација