Порекло становништва > Старе породице и племство

Стари српски родослови

<< < (15/15)

crni:
Родослов рода Немањића према Vaclav Križek, Dějiny národů slovanských v přehledu synchronistickém, Tabore-Praze 1871.

Vlkan, župan Rašky>Primyslav Uroš 1158–1160.; Uroš Bily, župan Rašky, veliky župan 1122-1136. m. Anna z kniž. rodu Franskeho.>Čedomil (Bakchinus), veliky župan 1136–1158.; [Helena. m.) Bela II., kr. Uhersky (1127).]; [Dcera N. m.) bojar Beluš 1160–1161.]; Techomil (Teša) 1162–1165. m. Nemkyne.>Stražimir.; Miroslav.; [Dcera. m.) Kestin, ban Bosensky.]; [Dcera. m.) Leonard Osero, hrabe Benatsky.]; Štepan Nemanja I., nar. 1114. ve vyhnanstvi, vel. župan 1165–1195, zmr. 1200. m. Anna, dc. Borisa, bana Bosenskeho.>Vuk, kn. Zetsky a Chlumsky veliki župan r. 1204.; Stepan II. Prvovenčany, kral 1195–1204, 1205–1228. 1. m. Eudoxia, dc. cis. Alexia. 2. m. dc. Dandula, dožete Benatskeho.; Rastko, co mnich 1186 Sava Svaty, od r. 1221. prvni arcibiskup srbsky, n. 1169, zmr. 1237.;



Отац Немањин је Техомил зв. Теша, браћа Немањина су Стражимир и Мирослав, Завида се не помиње, дјед је Урош Били а прадјед Вукан.

Примјетна је двојност имена код Немањиног стрица Čedomil (Bakchinus) и оца Techomil (Teša), слично Енгелову родослову 1801., Tschudomil oder Bacchinus и Techomil oder Dessa, гдје можемо тако уочити занимљиву једнакост, Teša=Dessa?

Чини се да је Pawel Josif Šafarik, Slowanské Starožitnosti, w Praze 1837., добро уочио ову сличност Тихомирових других имена, Теша и Дес(ш)а, наглашавајући да је Деса грчко име за Тихомира, тако је и грчко Бакцинус за Чедомила;

" ... Leta 1089 – 1105 Wlkan, župan Rasky, newedomo prjbuznyli kralowskeho rodu, čili po wyhubenj tohoto wladu sobe zosobiwaj, krwawe wogny wedl s Byzantinci. W čas taženj križakůw skrze Dalmaty do Palestiny nalezal se Wlkan, gegž Willelmus Tyrius kralem slowanskym gmenuge (rex Sclavorum), w meste Skadru. Poslaupnost panownjkůw srbskych zde znova pretržena a zmatena; Byzantštj degepisci mlčj naprosto, dalmatštj pak kronikari w kališti nepewnych powestj a bagj šamagj 32). Okolo l. 1120 dosednul na knjžecj stolici Uroš, gmenowany Bela Uroš (od uroše-li ptaka, či od belaura draka?), župan rasky, podle nekterych bljzky pokrewnjk Wlkanůw, podle ginych krale Michala. Tento Uroš, podle udanj pozdegšjch letopiscůw gestit’ arciotec domu Nemanowa. Manželka geho, Anna, pochazela, gakž letopisci ugišt’ugj, ze knjžecjho rodu franskeho (t. nemeckeho, nikoli francauzkeho, gakž obyčegne se wyklada). Zůstawil po sobe dwa syny, Čedomila, genz Rekům newjm proč Bakchinus slowe, nastupce sweho w panowanj [1136], a Tjechomila čili Tješu (u Rekůw Deses), tež dwe dcery, Helenu prowdanau za krale uherskeho Belu, a negmenowanau, zasnaubenau bojarowi Belušowi. Čedomil wed walku s cjs. Manuelem Komnenem [1151], byl premožen, gat a prjsne pokoren. Neprostredne po nem panowali šwakr geho, Beluš, a bratr tohoto, Pribislav ginak Uroš zwany, oba od Tjechomila, mladšjho syna Bely Uroše, wypuzeni. Tješa pro naklonnost swau k Uhrům byl od panowiteho cjs. Manuele Konena odsazen, a na geho mjsto župan rasky, Štepan Nemanja, neymladšj geho syn, na knjžetstwj srbske powyšen [ok. 1165]. W cele teto poslaupnosti panownjkůw srbskych, gakž ona w byzantskych letopisech a matnych zmjnkach nekterych zapadnjch pramenůw se wyskyta, mnoho gest negistoty, gjž naskrze odstraniti nelze. Podle neyhodnowernegšj zprawy Štepanowa syna, sw. Sawy, narodil se Nemanja l. 1114 w Rybnici na Zete, dostal audel zeme otcowske, bogowal se staršjmi bratry 33), ...
33) Tito u Anaberta slowau Krasimjr a Mečislaw (Engel 204), w srbskych letop. naproti Zawid, Stracimjr a Prwoslaw ! "

Овдје можемо дати Шафариков родослов Немањића уважавајући српске љетописе и знак узвика на крају напомене под бројем 33:

Wlkan >>  Uroš (zv. Bela Uroš, bljzky pokrewnjk Wlkanůw)>Čedomil (grč. Bakchinus), (Helena), (negmenowana), Tjechomil (zv. Tješu – grč. Deses)>Zawid, Stracimjr, Prwoslaw, Štepan Nemanja>Štepan, Wlkan, Sawa

Codex MS. Monasterii Salmansveilensis a Canisio editus, haec habet: “ ... praereptam imperio, Neemann et Chrazimirus (Stretimirus) magni Comites de Servigia et Rassia cum tertio fratre Mechilavo (Prvoslawo?) nuper in suam redegerant potestatem.“ (Engel 204)

Ješo:
Baveći se najstarijim poznatim precima i prethodnicima na vlasti u Srbiji kneza Stefana Nemanje i pročitavši ovu temu u celini, zaključujem i izjavljujem...

Direktni preci srpskog kneza Stefana Nemanje (1113-1200) su: otac Zavida, deda Vukan i pradeda Tihomir.
Taj Tihomir (ne mešati ga sa najstarijim bratom Stefana Nemanje - Sv. Simeona Mirotočivog) se pominje kod Dukljanina (GRS je nastao 1292-1301 god., a kralj Milutin je morao znati 7-10 generacija svojih predaka, bar imenom) i kod Jovana Zonare i njega je ubio Petar Odeljani, lažni unuk bugarskog cara Samuila, dok su obojica zasebno sa svojim Srbima i Bugarima podizali bune protiv Vizantije.
Tibor Živković je u svojoj analizi dela Gesta regum Sclavorum gotovo sve razložio - i kako je i kada je i zašto je to delo nastalo i ja koji sam ga čitao, tvrdim da je delo politički krivotvoreno i da od ukupno 47 glava dela samo 15 glava (n. p. r. 36-47) predstavlja pravu istoriju... Sve ostale glave predstavljaju samo fikciju i anahronizme uz tek nešto u celini ili delimice tačnih podataka i teza, a i glave u kojima je istorija sadrže deo anahronizama, propusta i grešaka...

Dukljanin je greškom srpskog kneza Časlava i tog Tihomira stavio u jedan vek, a Časlav je živeo jedan vek pre Tihomira, ali kad su istorijski izvori tanki, a želja za krivotvorenjem jaka, prevarant nikad ne zna šta tačno tvrdi i zastupa, već se najzad uplete u svoje laži...
A pored toga je i čovečija želja da sve svoje znanje o svojim precima prenese na papir za naredne naraštaje i da znanje, u stvaranju istog u pisanoj formi, učini šturijim. Maksimalno skrati da bi preneo ono najbitnije i pritom često ispusti neke ne tako manje bitne detalje priče... Isto tako, pamte se i ljudi koji su ostavili trag iza sebe i to oni koji su ostavili lični pečat svog značaja, srpski letopisci su zapisivali kneza Uroša (,,Beli Uroš''! Njegov treći sin je Beloš, spojili ih letopisci u jednu osobu) i kneza Tihomira, dok su ispustili kneza Vukana, strica kneza Uroša i dedu kneževa Tihomira, Strahimira, Miroslava i Nemanje, što začuđuje.

Po meni je za ovu priču najbitnije istražiti i izučiti pretke Stefana Nemanje pre njegovog dede Vukana, a to su Tihomir, protospatar Jovan? (kapetan Rasa), Ljubomir i sveštenik Stefan (Ljubomira i popa Stefana letopisci kao Dukljanin (GRS kaže za Tihomira da je sin popa), M. Orbin, J. Rajić, I. Švear i dr. pominju).
Taj sveštenik Stefan, rodonačelnik Nemanjića je ili sin kneza Desimira Hvalimira Krajinovog Belošević, gospodara Travunije i samim tim stric kneževa Jovana Vladimira Svetog (99?-1016) i Stefana Vojislava Trebinjanina (1016-1048) ili je bio nekog drugog roda i sveštenik iz Bosne ili Travunije i moguće zet srpskog kneza Časlava (927/931-955). Možda se on čak najzad i zamonašio i da mu je Stefan bilo monaško ime, a da mu je ime Ljubomir bilo svetovno. Evo još nečega u prilog tome da su Nemanjići bili svetorodna dinastija i razlog više zašto su dodavali ime Stefan ispred ličnog imena.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна