Стари српски родослови

Порекло становништва > Старе породице и племство

<< < (14/15) > >>

Милан Петровић:

--- Цитат: НиколаВук Јул 09, 2019, 03:28:18 поподне ---То сте онда требали посебно да издвојите. Будите прецизнији убудуће. С друге стране, шта очекивати од једног деретићевца, што тај Топаловић очигледно јесте?

--- Крај цитата ---

Топаловић који је написао Себри и властела? Који је умро 1972.?
Очекивао сам све остало пре него да претпоставите да не знам шта је сатира, али у праву сте, бићу прецизнији.

НиколаВук:

--- Цитат: Милан Петровић Јул 09, 2019, 03:40:17 поподне ---Топаловић који је написао Себри и властела? Који је умро 1972.?
Очекивао сам све остало пре него да претпоставите да не знам шта је сатира, али у праву сте, бићу прецизнији.

--- Крај цитата ---

Онда дајте линк за ту студију, а не за сатирични чланак из НИН-а. Пошто је поменут у контексту аутохтонаша, да ли је било ко од нас овлашћен да зна на ког се тачно Топаловића мисли? :o

Милан Петровић:

--- Цитат: НиколаВук Јул 09, 2019, 04:02:25 поподне ---Онда дајте линк за ту студију, а не за сатирични чланак из НИН-а. Пошто је поменут у контексту аутохтонаша, да ли је било ко од нас овлашћен да зна на ког се тачно Топаловића мисли? :o

--- Крај цитата ---
На Живка Топаловића, као што пише. Ако нађем књигу у PDF-у, поставићу линк.

У питању је: Topalović, Živko, and Marko Milutinović-Piper. Sebri i vlastela: društveni poredak u staroj srpskoj državi. Srpska književna zadruga, 2002.

Јосиф из Трбушнице:
Чланак има сатиричну ноту усмерену према Деретићу, али све остало је Д. Јовановићево млаћење празне сламе. Деретићу замера што је аутохтониста, а не доводи у питање Немању и Светог Саву, што би ваљда по њему морало да се ради ако хоћеш да будеш доследан, па му онда он демонстрира како се то ради, али на деретићевски начин.
Хоће човек уз то да буде и занимљив, јер мора и НИН да се продаје.

А Топаловић је Живко, наш стари комуниста, социјалиста, па Дражиновац, па емигрант. Он није историчар, па је питање чиме се он бави у ствари у својој студији. Можда социјалдемократски приступ средњовековним класама. Занимљиво би било видети шта заиста тамо пише о Немањи, мада сумњам да је од значаја.

crni:

--- Цитат: Amicus Јун 23, 2019, 01:40:55 поподне ---Родословље дома Немањиног, Лазаревог и Вукашиновог из Историје разних словенских народа (књ. 2) Јована Рајића (1823).

Извор: digital.bms.rs

Поред овога, ту су још и родослови хрватских краљева (слика 1), краљева гото-словенских у Далмацији (слика 2), кнезова пореклом(?) Срба у Илирику (слика 3); кнезова и краљева бугарских (слика 4, књ. 1).

--- Крај цитата ---

Поредећи Историју разних словенских народа (књ. 2) Јована Рајића (1823) штампану у Будиму, и (1794) штампану у Бечу, нисам примјетио у овом ранијем бечком издању прилог Родословље дома Немањиног .., што наравно не значи да не постоји и да је 1823. будимска редакција на основу Рајићевог текста сачинила поменуто родословље ..?
Само три године касније, у 369. броју Allgemeine literatur zeitung излази опширан редакцијски прилог о Рајићевом дјелу, штампаном код Новаковића у Бечу, у којем доносе прилично скраћену генеалогију Немањића од оне из 1823.

Ljabomir>Urosch I.>Tschedomil al. Primislaw, Belousch, (Helena), Techomil sonst Dessa genannt>Zavidar al. David, Strec(t)imir, Prvoslaw, Stephan Neeman I.

Претходно смо дали Рајићево родословије које тече овако:

Бела>Краинан>Хвалимир>Тјешимир>Стефан>Љубомир>Урош>Чедомил, Белуш, (Елена), Тихомил>Завида, Сретимир, Првослав, Стефан Неманја I>Стефан, Волкан, Растка кв : Савва

Примјетно недостаје двојност појединих имена у родословљу 1823. као што је то истакнуто у Allgemeine literatur zeitung 1797, Чедомил је и Примислав, Тихомил се иначе зове и Деса, а Завида је и Давид. Отац Немањин је Тихомил зв. Деса (в. Орбини/Мрнавић), Завида или Давид брат, дјед Немањин је Урош, а прадјед Љубомир.

Навигација