Порекло становништва > Дијаспора

Банатска Црна Гора

(1/5) > >>

Вучина:
"Црна Гора у Банату - Ових дана обишао је др. Јован Манојловић, српски радикални посланик угарског сабора, села у Банату чији су се становници, по предању, доселили из Црне Горе. Банатска Црна Гора налази се између Темишвара и Лугоша, и има ова села: Петрово Село, Станчево, Хрњаково, Краљевац, Лукаревац и Рекаш. Становници Рекаша примили су насилно, за време Марије Терезије, католичку веру, очувавши српски језик али су изгубили народно име и сад се зову Буњевци. У Хрњакову је настало друго зло: сачували су православну веру, али су заборавили српски језик и данас говоре румунским; међутим ипак се издају за Србе, и тукли би се кад им се каже да су Власи! У друга четири села очуван је српски језик и име, а и православље." Цариградски гласник, 25. април 1908. године, број 17

Наведена села на карти:



Рекаш / Recaș (плаво)
Петрово Село / Petrovaselo (црвено)
Хернаково (Хрњаково) / Herneacova (жуто)
Станчево / Stanciova (зелено)
Краљевац (Велики Тополовац) / Cralovăț (наранџасто)
Лукаревац / Lucareț (љубичасто)

До сада сам једино успио наћи нешто о презименима у раду Божидара Шекуларца, који се позива на Србобран: народни српски календар за годину 1902, и наводи: "Презимена представљају углавном патрониме: Милетин, Ненадов, Голубов, Остојин, Стојанов, али и презимена типа: Лаушевић, Петровић, Војновић." Исељавање Црногораца у Румунију - Божидар Шекуларац, стр. 204 Такође ништа конкретно нијесам наш'о ни код Церовића: Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена - Љубивоје Церовић

Мало сам претраживао телефонски именик, успио сам наћи пар презимена, нпр. у Петровом Селу:

Andreici (Андреић)
Brancov (Бранков)
Despot (Деспот)
Marcov (Марков)
Momirov (Момиров)
Novacovici (Новаковић)
Popovici (Поповић)
Savin (Савин)
Tomici (Томић)
Topici (Топић)

Да ли неко зна нешто више о овом становништву и његовом поријеклу?

Amicus:
Хм... пробајмо овако, обрати пажњу за почетак на саме називе места, овде су осим на српском дата само на румунском, а румински је службени језик на том простору тек од 1918. године, те је пожељније сазнати како су се та места звала на мађарском, па чак и на немачком, него на румунском.

Покушао сам мало да то истражим, па нађох следеће мађарске називе:

Рекаш / Tem. Rékas
Петрово Село / Temespéteri
Хернаково (Хрњаково) / Aranyág
Станчево / Sztancsafalva
Краљевац (Велики Тополовац) / Temeskiralyfalva
Лукаревац / Lukácskő

На карти Тамишке жупаније из 1910. године то изгледа овако:



Кад смо апсолвирали мађарске називе, даље истраживање би се могло наставити у претраживању мађарских пописа, којих на мрежи има неколико, али за почетак бих препоручио Попис земље из 1828. године (в. Martha Remer Connor, Germans & Hungarians 1828 Land Census, Temes County, 1994), који је најближи јавно доступни попис на интернету.

Осим овог пописа није лоше погледати и старији, онај који је спровела царица Марија Терезија од 1767. до 1775. године, а који је за ову тему можда најлакше претражити уз помоћ интерактивне карте (в. Mária Terézia úrbéri tabellák).

Погледах сад какво је стање у овим местима било 1890. године, па закључих да осим у Рекашу, где су заведени као Хрвати (а где их је било око 1/3 становништва), у другим местима пописани као Срби, те да су у тим местима осим Хрњакова Срби били већина.

Толико за почетак, покушај нешто сазнати из ових пописа, пре свега овог из 1828. године. Можда ти неће бити превише ни преписати србофона презимена која се помињу у наведеним местима, која ћеш некад морати тражити и под старијим називом (најбоље погледати прво садржај, тј. списак пописаних насеља).

Amicus:
Нешто сад гледам рад Мила Томића Антропонимија Срба и Хрвата у Румунији, па видех да се он не слаже са пореклом банатских Црногораца, али не наводи разлоге тог неслагања (као да је то већ неко други утврдио, а он само узгредно напомиње?). Шта он каже у поменутом раду:

2.1.3. Говори банатских "Црногораца" (у насељима: Краљевац, Лукаревац, Петровосело, Рекаш и Станчево, жуп. Тимиш), зову се тако према погрешном мишљењу носилаца ових говора да су се доселили из Црне Горе. Осим рекашког говора, који има неке незначајне специфичности, сви су остали говори доста хомогени (у Рекашу постоје само африкате ћ и ђ).

Најстарија насеља из ове групе су Петровосело и Рекаш, који се помињу од 1359. године. Остала насеља помињу се, први пут, следећим редоследом: 1456. године Станчево, 1471. Лакревац, а 1723-1725. Краљевац (в. Suciu, I, II).

Нарочиту пажњу истраживању ових говора обратио је др Виктор Веску, универзитетски наставник у Букурешту, који је у низу прилога објављених у стручним часописима, а нарочито у својој докторској дисертацији, анализирао ове говоре, како из дијахронијске тако и из синхронијске перспективе, укључујући и стране утицаје, првенствено румунске, у условима билингвизма. Од великог је значаја и прилог Павла Ивића о говорима са незамењеним јатом (в. Vescu-1, Vescu-2, Vescu-3; Ивић-3).

Извор: Миле Томић, Антропонимија Срба и Хрвата у Румунији, Ономатолошки прилози, књига V, Београд, 1984, стр. 12 (254. у зборнику)

Вучина:
Хвала пуно Амчикусе!

Нажалост на оном попису из доба Марије Терезије, нема ништа за наведена села, осим за једно село у близини, Ходош. А колико сам видио углавном су Румуни и Словаци.

Што се тиче овог другог пописа из 1828. године, нашао сам сва села. Ево извучено ако неког занима.

Попис Петрово Село
Попис Станчево
Попис Краљевац
Попис Хрњаково
Попис Лукаревац
Попис Рекаш 1 2 3

У прва четири села су скоро сва имена српска, док у задња два доста слабије.

Интересантно је презиме Lausevits (Лаушевић) у попису за Станчево под бројем 11 и 20. Носиоци презимена Manoila (Манојла-Манојло?) и Dina (Дина). Ја знам само за Лаушевиће из Тепаца под Дурмитором.

Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.

Првом приликом ћу прегледати Томића.

Бакс:

--- Цитат: Вучина  Јун 18, 2016, 07:02:09 поподне ---Интересантно је презиме Lausevits (Лаушевић) у попису за Станчево под бројем 11 и 20. Носиоци презимена Manoila (Манојла-Манојло?) и Dina (Дина). Ја знам само за Лаушевиће из Тепаца под Дурмитором.

Иначе у попису за Краљевац има пар презимена које не знам баш да одгонетнем а доста су честа Keveressan (Кевершан??), Beretsity (Беретић-Берешић?), Szuity (Шуић?), Kossar (Кошар?). Носиоци имају српска имена.

Првом приликом ћу прегледати Томића.

--- Крај цитата ---

У Банату и дан-данас има Кеврешана.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна