Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Срби-Морлаци у архивима далматинских градова

(1/3) > >>

Синиша Јерковић:
У посљедње вријеме објављена су два значајна рада хрватског историчара Кристијана Јурана, која се баве проучавањем грађе углавном шибенског архива за период од доласка Турака. Први рад смо већ помињали у вези са Власима Мириловићима и Власима Радонићима у залеђу Шибеника, за које јасно стоји да су досељени из Херцеговине. Јесенас је објављен рад који покрива подручје од Кипарског рата 1570. до Кандијског рата 1645. Објављена грађа је заиста драгоцјена за изучавање поријекла далматинских Срба, јер се нека касније уобичајена презимена појављују први пут у писаним изворима. На крају другог рада аутор даје и прилог, табелу, помена појединаца са мјестима поријекла. Обрађено је значајно раздобље, за које нема млетачких писаних извора, а турски пописи нису довољни да би се реконструисало поријекло појединих родова. Tакође то је период када се распада стара, из херцеговине донесена, влашка катунска структура и становништво се мијеша. Остају спомени неких влашких већих група на простору Далмације: Угарака, Малешеваца, Радонића, Мириловића. Такође види се колико је трговина између далматинских градова и Босанске крајине била развијена. Овдје сам први пут видио помене неких насеља из околине Бања Луке: Лакташа и Маховљана. У сваком случају драгоцјена грађа за крајишке Србе.

Ово су линкови на оба рада:

https://www.academia.edu/8737594/Doseljavanje_Morlaka_u_opustjela_sela_%C5%A1ibenske_Zagore_u_16._stolje%C4%87u

https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._

Посо:
Код Јурана се у два наврата наводе Рашковићи и то на локацији гдје им је матица и у новије доба:

Butinščica - 1606. Rašković Margarita pok. Jurja

Žagrović (Zagouich appresso Chnin) - 1634. Jovan Rašković

Овдје је занимљиво што се у попису мустахфиза из 1550. године, у околини Книна, спомиње - "баштина Рашковића".
Ово може да укаже на то да се ради о предосманском роду.

Посо:
По овоме, баштина Рашковића је била уписана и у дефтер из 1540. године:



Харамбаша који се ту наводи могао би бити Павал, син Иваниша:

Посо:
Интересантан је и спомен свештеника Санка Михајловића из Рађа, 1631. године.
Он се појављује код Марка Јачова ("Католичка мисија на Балкану током Кандијског рата"). На страници 284. прве књиге стоји да је 1648. имао 50 година.

На истим мјестима (стр. 284. и 296.) спомиње се и свештеник Вукадин (Кричка), рођен 1608. године. Други пут је наведен као Vucadin Diavlascich.

Посо:
Опорука Раосава Вукадина Мочивуне, 1658 (стр. 333):
https://hrcak.srce.hr/file/395276

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна