Форум - Порекло
Вјера и култура Срба => Православље => Храмови => Тему започео: Јовица Кртинић Август 18, 2013, 05:21:42 поподне
-
Храм арханђела Михаила у Аранђелову (Херцеговина)
Арханђелова црква је у средини Корјенића, испод града Клобука, и поред града то је најзначајнији споменик из старог доба у оном крају. Предање за њу каже да је најстарија црква у целој Херцеговини и да је увек била саборна црква Корјенића. Кад су Млечићи 1694. освојили Корјениће, у извештају који су послали млетачком сенату о том догађају написали су свакако по предању, и то, да се у Корјенићима држи црква стара 1200 година. По цркви се и њена околина зове Аранђелово.
Око цркве се одржало око 30 стећака, већином плоча, а видео сам међу њима и једну тумбу. Старих гробница било је много више, па су поломљене. Ту је и новије гробље. У предњем делу цркве узидане су гробне плоче, што показује да је она поправљана или дограђивана у неко време. На једном стећку узиданом унутра у вратима цркве налази се један натпис.
Како разумем у овом натпису се спомиње раб божји Георгије који се преставио на вечерње у дане жупана Крње. Како је др Јован Кујачић закључио да је овај запис из 1224. године, није објаснио. V почетку записа иза „монф” стоји „сектевра”. Можда је ту означена и година, или, ако није, стављајући „у дане жупана Крње“, изгледа да је онај који је урезивао слова рачунао, да је тиме одређено и време догађаја, јер су се имена жупана сигурно дуго памтила и предавала потомству. Помен жупана Крње у овом натпису је од особитог интереса.
Аранђелова црква је молована и фреске су доста добро очуване. Предање каже да су у исто време живописане ова и црквица св. Арханђела у Петровићима, у племену Бањанима. Према натпису сачуваном у тој бањској цркви њене су фреске рађене 1605. године, у време бањског војводе Ивана Цветковића. Према предању би излазило да су тада рађене и фреске у Арханђеловој цркви у Корјенићима.
(Петар Шобајић, „Корјенићи“, Гласник етнографског музеја на Цетињу)
(https://lh5.googleusercontent.com/-gPEoZAV01DE/UhDZ1Xa-zbI/AAAAAAAAAfQ/3kZMPLypfIc/w720-h540-no/20130817_184441.jpg)
(https://lh3.googleusercontent.com/-G_2QL--3cUc/UhDYWqC81kI/AAAAAAAAAeY/2v6CQYMiF-0/w769-h577-no/20130817_184241.jpg)
(https://lh4.googleusercontent.com/-g0wkHY46Rg4/UhDXoA1epPI/AAAAAAAAAeA/y1_JLlC9Ea8/w720-h540-no/20130817_183918.jpg)
(https://lh5.googleusercontent.com/-W6JG0rYhrjk/UhDVYb4K_nI/AAAAAAAAAdw/gOjkF1FRKYk/w405-h540-no/20130817_183854.jpg)
(https://lh6.googleusercontent.com/-_GMBHRwu8r8/UhDUnnAPaAI/AAAAAAAAAc8/1jmXuWkPoQE/w433-h577-no/20130817_183840.jpg)
(https://lh4.googleusercontent.com/-ceqyw6dYJkE/UhDQRLui4NI/AAAAAAAAAgY/s5TMPntJBkI/w405-h540-no/20130817_183301.jpg)
(https://lh4.googleusercontent.com/-oH0__7FNJSQ/UhDRHr8FywI/AAAAAAAAAaY/Ksfkv_II3BA/w769-h577-no/20130817_183416.jpg)
(https://lh6.googleusercontent.com/-0gX3wm4lk7M/UhDSfYLFQtI/AAAAAAAAAbY/MRWybiq3gjo/w405-h540-no/20130817_183536.jpg)
-
Ако је вјеровати Шобајићу и народном предању, ово би требала бити матична црква српске деспотске династије Бранковића, познатих још и као Бранковић-Корјенић.
-
Ево линк Одлуке о проглашењу ове Цркве националним спомеником БиХ.
http://www.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=2718
У оквиру образложења одлуке дати су детаљи везани за Цркву као и и литература која је коришћена за формулисање образложења.
-
Домаћин у Аранђелову Нешо Гобовић испричао нам је занимљиву причу о удубљењу на једном стећку испред цркве у Аранђелову. Каже да су ту стари, у древна времена, обављали обред заклињања крвљу, и да је крв управо сабирана у том удубљењу.
Ево тог удубљења:
(https://lh5.googleusercontent.com/-W6JG0rYhrjk/UhDVYb4K_nI/AAAAAAAAAdw/gOjkF1FRKYk/w405-h540-no/20130817_183854.jpg)
Интересантно је да о овоме пише и Петар Шобајић у свом делу о Корјенићима:
Највећи број корјенићких старинаца има за крсно име Аранђеловдан и сви они предају да су међусобно ближи или даљи сродници. Њихови родови који и данас живе у Корјенићима зову се: Стијачићи, Бакочи, Кујачићи, Гобовићи, Вурлице, Рутешићи и Глушчевићи. Ова братства имају предања да су им преци оданде ишли у бој на Косово. Обично се од њих чује да је некад било девет брата који су отишли на Косово и тамо сви изгинули, до једнога, који се рањен вратио и од кога су постала ова братства. Казују и то да су се у та давна времена ова браћа звала Земуновићи и да је онај Вукосав Земуновић, чије се име налази, како је говорено, на оном стећку у граду Клобуку, био ј едини од те браће који се вратио с Косова. Од неких сам и овако слушао: да је на Косово пошло 70 Земуновића и да су сви изгинули, сем тројице, од којих двојица тешко рањени. Један од тих тешких рањеника је поменути Вукосав, који је сахрањен у Клобуку; други је сахрањен код Аранђелове цркве, а од трећег преосталог Земуновића да су сва ова братства. По овом предању, тај је Земуновић имао два сина, па су од једнога Стијачићи, од другога Бакочи, а остала братства да су се доцније одвојила од њих. Бакочи пак предају да су се тако звали и у врло давна времена и да су под тим презименом њихови преци учествовали у косовском боју. И Атељевићи, исељени аранђеловштаци , из Корјенића у Љубомиру, одржавају предање да је и њихово презиме из тако далеких времена.
У неко време сва су се ова братства аранђеловштака окупила код саборне Аранђелове цркве, у једној плочи издубла каменицу и у њу пролили по кап крви, дајући заклетву да се међу собом неће узимати, већ да ће се држати заједно и помагати једни друге. Тај завет су одржали до пре сто година. Недавно су се прваци ових родова договарали да се сви опет прозову старим именом Земуновићи. У селу Градцу на Стону нађен је натпис: „Ову каменицу сиече Бошко Семуновић”. Могуће је да је тај Бошко био пореклом из Корјенића, што би, у том случају, ишло у прилог предању да су ова братства имала некад заједничко име Земуновићи.
-
Иначе, храм у Аранђелову је осликао исти (непознати) фрескописац који је крајем 16. осликао и малу гробљанску капелу у селу Петровићи (Црна Гора) у Бањанима.
Ево фотки цркве у Петровићима и њених солидно очуваних фресака:
(https://lh3.googleusercontent.com/-nJ99FXQ4psE/UXgyIqiB4_I/AAAAAAAAAXU/Q2S_oYqvQfw/w405-h540-no/DSCF1741.JPG)
(https://lh6.googleusercontent.com/-a1T4igxdg70/UXgslN1uB6I/AAAAAAAAACI/ef3s1Rhoil8/w720-h540-no/DSCF1700.JPG)
(https://lh3.googleusercontent.com/-mDFPtbyUig0/UXgsu3XEkEI/AAAAAAAAAhc/5KxebkBpG_w/w405-h540-no/DSCF1701.JPG)
(https://lh6.googleusercontent.com/-nAvgL30y99Y/UXgtyYdNFxI/AAAAAAAAAhk/a1YsmWsv8O0/w405-h540-no/DSCF1707.JPG)
Иначе, у Петровићима кажу да постоји још једна црква коју је осликао исти фрескописац - црква у Дријену, посвећена Св. Јовану. Кажу да је такође веома стара.
-
Најочигледнија потврда је је храмове у Аранђелову и на Петровићима фрескописао исти мајстор потврђују фреске посвећене Успењу пресвете Богодорице.
Аранђелово:
(https://lh4.googleusercontent.com/-oH0__7FNJSQ/UhDRHr8FywI/AAAAAAAAAaY/Ksfkv_II3BA/w769-h577-no/20130817_183416.jpg)
Петровићи:
(https://lh6.googleusercontent.com/-a1T4igxdg70/UXgslN1uB6I/AAAAAAAAACI/ef3s1Rhoil8/w720-h540-no/DSCF1700.JPG)
-
Највеће могуће Хвала на прелепим фотографијама!
-
Према натпису сачуваном у тој бањској цркви њене су фреске рађене 1605. године, у време бањског војводе Ивана Цветковића. Према предању би излазило да су тада рађене и фреске у Арханђеловој цркви у Корјенићима.
У надпису у цркви Св. Архангела Михајла Петровићима из 1605. наводи се ктитор, тадашњи војвода Бањански Иван Петровић са супругом Маргит и синови Вуин и Павле и унуци Јован (Вуинов) и Војин (Павлов).
-
Црква Св. Јована у Дријенку код Петровића:
(https://lh3.googleusercontent.com/XitKh9pR-0MocewSJspNlyg4RUwAjNxiR644QQEHi6Y=w711-h449-no)
Уклесани натпис на надгробној плочи Грбана Цвјетковића у цркви Св. Јована у Дријенку код Петровића
(https://lh3.googleusercontent.com/IYOOe8pSpGKnK-XMhuoUsyYTTBksox8MXcVGsXJy8XY=w307-h422-no)
Уклесани натпис на надгробној плочи војводе Цвјетка Бањанина у поду цркве Св. Јована у Дријенку код Петровића
(https://lh3.googleusercontent.com/g5M7uPsDyzGd-ZUGsKjEPaIqUHIOErSrD06tYbT-g2I=w489-h349-no)
Икона Арханђела Михаила (на дрвету) из XVIII века у цркви Св. Јована у Дријенку код Петровића
(https://lh3.googleusercontent.com/l-yRd7VOdhXvmIFIx0TDqGy1xqoMiMNJlbhFTo7OURU=w283-h391-no)
Преузето из књиге Слободана Раичевића "СПОМЕНИЦИ У СТАРОЈ ЖУПИ ОНОГОШТ"
-
Црква Св. Јована у Дријенку код Петровића
Г. Кртинићу, највећа могућа захвалност за уложени труд!!!!
+ ;) а се лежи раб божји ------ Гр(б)дан Цветковић Бањанин
ХВАЛА!
-
Бањанска, нема на чему. Света нам је дужност да једни друге испомажемо и на светло дана износимо све до чега дођемо, на радост свих. Живели!
-
Бањанска, нема на чему. Света нам је дужност да једни друге испомажемо и на светло дана износимо све до чега дођемо, на радост свих. Живели!
100% се слажем!!! Живели!
Дали има шансе да се наведена књига Слободана Раичевића "СПОМЕНИЦИ У СТАРОЈ ЖУПИ ОНОГОШТ" нађе на порталу Порекла?
-
Текст из Политике о манастиру Косијерево.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Drugi-zivot-manastira-Kosijerevo.sr.html
-
Најочигледнија потврда је је храмове у Аранђелову и на Петровићима фрескописао исти мајстор потврђују фреске посвећене Успењу пресвете Богодорице.
Аранђелово:
(https://lh4.googleusercontent.com/-oH0__7FNJSQ/UhDRHr8FywI/AAAAAAAAAaY/Ksfkv_II3BA/w769-h577-no/20130817_183416.jpg)
Петровићи:
(https://lh6.googleusercontent.com/-a1T4igxdg70/UXgslN1uB6I/AAAAAAAAACI/ef3s1Rhoil8/w720-h540-no/DSCF1700.JPG)
Чедомир Поповић;Црква Св.Архангела Михаила на Стражници у Петровићима - војводске породице Петровића
http://www.banjani-rudinjani.org/wp-content/uploads/2016/04/113.pdf
Да ли неко зна ко iе вршио ова ископавања и да ли iе испитивана ДНК? Пронађен скелет двометраша iе наiвероватниiе ктитор цркве -воiвода Иван Петровић Бањански (1530-1605)
....Посебну занимљивост представља откриће три каменом под-
зидана гроба, од којих се два налазе лијево од улаза у цркву и парале-
лни са сјеверним зидом, а један у централном дијелу наоса. Овај цен-
трални гроб, судећи по поломљеним и косо набацаним преклопним
плочама, некада давно је девастиран. На основу површног чишћења,
констатовано је да се ради о добро очуваном мушком скелету, висине
скоро два метра и без икаквих гробних прилога, осим фрагмената ста-
клене посуде од фино урађеног муранског стакла. Налазе оваквог ста-
кла сусрећемо у Величанима (сачувана чаша), те у средњовјековном
граду Мичевцу код Требиња.....