На Полици је у селу Горажде, до краја 18. вијека или до почетка 19.вијека, остала само једна породица од старих Срба и то баш Пејчиновић.
Тачно на Главици Ђукића, недалеко од горашког гробља под бором , поред остатака некадашње црквице, ђе је 1989.г. подигнута нова црква, био је један гроб са скромним спомеником од милута (нека врста камена) на коме је било име неког Пејчиновића. Приликом градње нове цркве тај споменик је срушен. У то сам се и сам увјерио прије двије године, на лице мјеста. Рушење тог споменика су ми потврдили мјештани села Горажда, јер сам тражио да ми покажу тај споменик.
А. Јовићевић, Плавско – Гусињска област, Етнографски зборник књ. XXI, Београд, 1924. стр. 477.
Радосав
Ђуричанин, стар 70 година, броји пасове до Вука: Милосав, Радоња, Јоко, Никола, Шћепан, Радоје, Божо и Вуко. Према овоме може се с пуно поуздања тврдити, да је пресељење извршено око 1670. Ово је досељење било једно од првих у Плаву, јер причају, да је Вук Ђурица нашао у Плаву 7 кућа.
Шћепан, праунук Вуков, имао је брата Јована, који се потурчио и населио у Плаву; од њега су у Плаву Османћеићи, који се дијеле на мање ''трбухе'': Мујиће, Суровиће и
Пејчиновиће; неки су од ових у потоње вријеме присвојили старо име Ђурашковићи. Радоје Божов, који се помиње у горњем родослову, посје-као је клименташког ''краља'' испод Плавског Блата.
