Приметио сам спискове добровољаца из Првог светског рата за нека места у Банату па ме интересује да ли постоје неки подаци о добровољцима из Панчева и села Црепаје?
Кад помињасмо на овој теми добровљце у Првом светском рату, ево једног интересантног чланка о настанку места Војвода Степа објављеног у листу Политика под називом Село непослушних солунских ратника, 03.03.2012. године.
http://www.politika.rs/scc/clanak/210517/Selo-neposlusnih-solunskih-ratnikaУ коме се каже да је формирање Војводе Степе почело пре 90 година као део великог процеса колонизације, да су у највећем броју овде досељени солунски добровољци који су пре тога доживели епопеје авантуристичког исељавања у САД, одакле су се одазвали зову отаџбине, а неки су на херојски фронт стигли из Русије, пошто су се масовно предавали руској војсци.
Даље се каже да је насељавање Баната између два велика рата проучавао Милан Мицић, и сам потомак солунског добровољца са Баније и историчар, који је на овој теми развио и докторску тезу.
Према његовим речима, на тлу Баната формирано је 35 колонија које су пред почетак Другог светског рата бројале око 30.000 становника.
Главни колонизациони људски потенцијал нове државе чинили су српски ратни ветерани – добровољци из динарских крајева југословенске државе, за нову државу проверени чином добровољства у Првом светском рату, а потом и српски оптанти из Румуније и Мађарске који су се определили да живе у матичној држави, и колонисти из банатских села, углавном између Великог Бечкерека и Велике Кикинде, захваћени идејом деобе земљишта по примеру бољшевичке револуције у Русији.
Земља коју су колонисти добијали била је земља развлашћених велепоседника, али и она која је дотада била општинском власништву. На њима су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово и Војвода Бојовић.
Насеље Војвода Степа настало је на једном од мајура којег су звали Леони. Колонисти су се населили и на суседне мајуре.
Село, које је добило име по великом војсковођи, формирали су ратници из свих делова Лике, из Попова поља и Љубиња у Херцеговини, из Босанске Крупе, Кључа и Вишеграда у Босни, из околине Будве и Никшића у Црној Гори, из околине Бенковца и Книна у Далмацији, мањи број породица с Баније и Кордуна, али и Срби из српских села која су остала ван граница новостворене краљевине око Темишвара и из варошице Батања у Поморишју у Мађарској, па и колонисти беземљаши из Меленаца, Кумана, Драгутинова – банатских села између Великог Бечкерека и Велике Кикинде.
Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору и уз скромну помоћ сиромашне државе.
Истражујући прве године насељавања, историчар Мицић је открио да је владало хронично сиромаштво колониста, неприлагођеност простору, честе болести и умирања (добровољачке колоније су називане „колонијама удоваца”).
Историчар Мицић истиче да су сами колонисти имали осећање да врше историјску мисију на простору Баната.
Сад што су их звали "колонија удоваца".....не знам. У Шумадији кад човека остави жена зову га "бели удовац"!?
-----------------------------------------------------------
Девет деценија од оснивања
Традиционална културна манифестација „Дан села” ове године, од 7. до 11. марта, биће у знаку 90 година од његовог оснивања, а најављени су гости из Берана у Црној Гори с којима Степчани често размењују посете преко Удружења ратних добровољаца 1912–1918. која делују у оба места. Том приликом Беранци Горан Киковића и Благоје Шарић представиће своју књигу „Мило Кењић за слободу и уједињење српског народа”, а наступиће гуслар Слободан Фемић и етно група из Берана.