Српски ДНК месец 2023

[Ojler]

Не мислим да је DYS458 индикативан сам по себи, већ у комбинацији са поменута два маркера. Нема превише таквих хаплотипова. Ипак су близу географски да би ово била случајност. У Крајини (па и Далмацији) дешава се да има генетички блиских родова различитих слава. Но, ово је само неко запажање са стране.

Па ту се онда може у комбинацију убацити и било која друга модална вредност маркера, а сигурно их има баш зато што су модалне.

[Посо]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

По документима, нема сумње да ивошевачки Николићи и Ступари (Ђурђевдан) потичу од Масникоса.
Овдје је питање колико су Масникосе дуго присутне у Далмацији. Будући да су руководили млиновима и ступама, да ли постоји веза са млинаром Ивошем из пописа 1550. године по коме су Ивошевци добили назив, односно са Мочивунама, који су исто из Ивошеваца (ово презиме је повезано са послом који се обавља у ступама)?

[Ojler]

Та хипотеза о пореклу од Масникоса није предање, него има баш у документима. А за Масликовића је питање. Мени баш није уверљиво да од Масникосе настане Масликовић, а и ако јесте, знамо да је у Лици велика разнородност код истих презимена. У сваком случају би тестирањем Масникосе из Ивошеваца било много јасније.

По документима, нема сумње да ивошевачки Николићи и Ступари (Ђурђевдан) потичу од Масникоса.
Овдје је питање колико су Масникосе дуго присутне у Далмацији. Будући да су руководили млиновима и ступама, да ли постоји веза са млинаром Ивошем из пописа 1550. године по коме су Ивошевци добили назив, односно са Мочивунама, који су исто из Ивошеваца (ово презиме је повезано са послом који се обавља у ступама)?

Верујем да је тако како кажете. Нисам наишао на те податке, па сам се повео наводом тестираног Масликовића да им је старо презиме било Масникоса.

[Небојша]

Па ту се онда може у комбинацију убацити и било која друга модална вредност маркера, а сигурно их има баш зато што су модалне.

Да, али у Ивошевцима не. Погледај поново, заправо се и без 17 на 458 ретко срећу у комбинацији DYS19=17 и DYS635=24 код "северњака". Нема у тим каменим далматинским селима баш 100000 I2-Y3120 (xPH908) да ово не би било индикативно. Једино што је овде мршаво јесте то што су Вујасиновићи радили тест на мало маркера.

По мени, а то не мора наравно да буде приваћено као сугестија, ово је исти ген. род. Да ли је дошло до неког прибраћивања, или је реч о нешто разгранитијем генетичком роду који се на том простору среће код више разлитих породица, време ће показати.

[Ojler]

Да, али у Ивошевцима не. Погледај поново, заправо се и без 17 на 458 ретко срећу у комбинацији DYS19=17 и DYS635=24 код "северњака". Нема у тим каменим далматинским селима баш 100000 I2-Y3120 (xPH908) да ово не би било индикативно. Једино што је овде мршаво јесте то што су Вујасиновићи радили тест на мало маркера.

По мени, а то не мора наравно да буде приваћено као сугестија, ово је исти ген. род. Да ли је дошло до неког прибраћивања, или је реч о нешто разгранитијем генетичком роду који се на том простору среће код више разлитих породица, време ће показати.

Прихватам твоју сугестију у вези Вујасиновића јер сам сад видео и други резултат Вујасиновића који се разликује од Николићевог хаплотипа на само једном маркеру, који сам у првом прегледу превидео. Сврстаћу их дакле у исти род али додатни тест би свакако био од користи.

Дискусија на даље је чисто методолошка: Тачно је да се DYS19=17 и DYS635=24 у пару генерално ретко срећу код северњака, што је и очекивано када се комбинују две ређе вредности као што је овде случај. Оно што ми није јасно је зашто си том пару прикључио и DYS17=458, када је ту реч о модалној вредности, а не рецимо модални DYS391=11 који отприлике има исту учестаност, а још чешће се јавља уз DYS19=17 и DYS635=24 код северњака?

[Небојша]

Прихватам твоју сугестију у вези Вујасиновића јер сам сад видео и други резултат Вујасиновића који се разликује од Николићевог хаплотипа на само једном маркеру, који сам у првом прегледу превидео. Сврстаћу их дакле у исти род али додатни тест би свакако био од користи.

Дискусија на даље је чисто методолошка: Тачно је да се DYS19=17 и DYS635=24 у пару генерално ретко срећу код северњака, што је и очекивано када се комбинују две ређе вредности као што је овде случај. Оно што ми није јасно је зашто си том пару прикључио и DYS17=458, када је ту реч о модалној вредности, а не рецимо модални DYS391=11 који отприлике има исту учестаност, а још чешће се јавља уз DYS19=17 и DYS635=24 код северњака?

Одлично. Верујем да ниси погрешио.

Маркер DYS458 по аутоматизму гледам код свих, зато што је он код M205 често одређујући, али није тако код свих хаплогрупа. Нпр. код I2-Y3120 је ово практично модална вредност. У сваком случају, видљиво је било на основу ове друге две специфичне вредности и географске близине, да може бити неке везе.

[Иван Вукићевић]

104. Лепојевић, Аранђеловдан, Ново Село, Лесковац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Г из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17. То је уједно и једина вредност маркера на којој се разликује од хаплотипова Момчиловића (Дешилово/Мерошина) и једног тестираног чији резултат још није објављен (Алакинце/Сурдулица). Сва тројица тестираних, поред тога што су географски блиски, славе и исту славу (Аранђеловдан), тако да су готово извесно истог порекла.

Тестирани је у упитнику навео његова породица нема предање о даљем пореклу. Најстарији предак који се презивао Лепојевић је рођен око 1900. године, а пре тога су имали презиме Цветановић.

Риста Николић у свом раду „Крајиште и Власина“ на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године не наводи Лепојевиће међу породицама у Новом Селу, већ само Цветановиће:
-Цветановић (Јанко) је из Лисине, дошао пре 60 година. Слави Никољдан.
Међутим, слава се очигледно не поклапа. Постоји више могућности: у питању су неки други Цветановићи, грешка у поменутом раду или је касније дошло до промене славе. Било би добро да тестирани, уколико зна, појасни о чему је реч.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

105. Вучић, Петковдан, Црколез, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS570=19. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних који припадају истом роду:
- необјављен резултат, Јовањдан, Пећ
- необјављен резултат, Петковдан, Врница/Вучитрн
- Младеновић, Митровдан, Клокочевац/Мајданпек

Тестирани је навео да је део породице почетком 20. века имао презиме Милић, а да по предању потичу из Бјелопавлића, што је овим резултатом потврђено.

[Иван Вукићевић]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

[Кековац]

93. Влакетић, Михољдан, Маркушица/Винковци, I1-Z58>Y3560>TY317272

Има само једну разлику (DYS458) на упоредива 23 маркера са Андрићем из Змајева код Врбаса, породична слава такође Михољдан, па нема сумње да су ове две породице родбински повезане.

4. Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас

Припада хаплогрупи I-M253. Нема поклапања међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта, а не може му се са сигурношћу одредити ни дубља подграна. Свакако би најбоље било даље SNP тестирање.

О Андрићима је Илија Петровић у својој књизи Керски именослов забележио следеће:

Андрић. Представник породице Андрић, са презименом у данашњем облику, први пут је пописан 1743. године. Био је то Недељко Андрић. Нема разлога да се с њим не поистовете Недељко Керац из 1725/26. и Недељко Андреовић из 1728. године, с обзиром на то да су наведена лица једина са тим именом у овим двама пописима. Према томе, ради се о староседеоцима у Керу, највероватније насељеним овде пре Велике сеобе.

Андрићи славе Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан), 29. септембра/12. октобра.

Влакетића је у Маркушици било још у попису 1828. године. Имајући у виду ове податке о Влакетићима и Андрићима, врло је вероватно да је заједнички предак ове две породице живео пре више стотина година и поред блиског хаплотипа.

На два маркера се разликује од Анђелића пореклом из Безедека код Мохача, слава Никољдан, па би и он, и поред различите породичне славе, могао да припада ширем генетичком роду Влакетића и Андрића. Анђелић су такође веома стара породица пореклом из Безедека.

Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

Хвала, Клаудијусе!

Ово је мушка линија моје бабе по мајци. То је најдаље што се зна о њиховом пореклу. Они су се после Првог светског рата као оптанти иселили из Мађарске у Јужну Барању.

Иначе, Бездек је 1767. године пописан као чисто српско село. У њему је тада пописано пет кућа Анђелића. У пописима из 1720. и 1715. године нема помена Анђелића, док се у ранијим пописима (1736, 1711-13, 1697, 1696, 1687) наводи да је село напуштено.

Према ономе што је мени познато, то су једини православни Анђелићи у Барањи, а занимљиво је да се исто презиме јавља у исто време (1766) и у суседном чисто шокачком селу Топољу (мађ. Izsép). Ти Шокци Анђелићи се помињу још у попису из 1696. године. Али мислим да је то само случајност и да они повезани.

Крајем 18. века у Безедек се досељавају Немци, који ће на почетку 20. века чинити више од 70% становништва у селу. После разграничења Краљевине СХС и Мађарске у Тријанону 1920. године Безедек је остао у Мађарској, али на самој граници с Краљевином СХС. Сви који су били за припојење тих крајева КСХС морали су после разграничења да напусте Мађарску.

Иначе су блиски хаплотипу неколико породица са Косова од којих се Елезовић из Вучитрна дубински тестирао. Поред њега близак му је и Панић из Репе код Подујева, као и необјављен резултат тестираног из Горњег Неродимља.

У процесу је Yfull анализа узорка Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц), који је урадио тест целог генома код Дантеа. Он припада подграни I1-Z58>FGC69695, занимљиво је да изгледа да ће формирати нову подграну са древним узорком из јужне Мађарске (ERS9945259), из периода Аварског Каганата. Нова подграна је именована као TY317272:

https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC69695/

Елезовић није припао подграни А480, где има прилично Јужних Словена, што овај резултат чини још занимљивијим.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y3560/

Препорука за даље тестирање WGS тест код Dante или Nebula и упоређивање са резултатима Елезовића на YFull стаблу како би се могла утврдити старост везе са косовским огранком ове хаплогрупе.

[Ojler]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

Мало бих ову објаву допунио неким подацима који би могли бити занимљиви.
Изгледа да су Галићи из Горњег Равног које помиње Иван новији досељеници, јер их Боривоје Милојевић не налази међу становницима тог села током својих истраживања Купрешког, Вуковског, Равног и Гламочког поља са почетка двадесетих година XX века. Но, на подручју Дувна живели су још једни Срби Галићи, додуше тридесетак километара јужније од Шуице, у селу Липа. Галићи из Липе славили су Јовањдан, а после 2. светског рата их је нестало. Видим у упитнику да је тестирани навео да је и његова породица раније славила Јовањдан, па може бити да се ради о истом братству.

[AGENCIJA]

32. Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци, Лазаревац, E-M34>Y29061>Z21466>Y159961>Y177539

Припада роду А из табеле СДНКП. Овом роду припадају још и Лазаревић (Ђурђевдан, Гунцати/Барајево), Дувњак (Никољдан, Лука/Илијаш) и Зелен (Никољдан, Рилић/Купрес). Веза са Лазаревићем из Гунцата је очито новијег датума, имајући у виду географску блискост и исто презиме и славу.

Тестирани је навео да је претходно презиме Лазаревића било Лакић.

Петар Петровић у свом раду о Шумадијској Колубари из 1939. године наводи следеће:
У прошлом веку доселило се девет родова:
–Лакићи (Живковићи и Лазаревићи) су од Васојевића у црногорским Брдима, Ђурђевдан.

Предање о пореклу Лакића од Васојевића је очито нетачно, што није изненађење с обзиром на то да Васојевићи славе Аранђеловдан, а не Ђурђевдан.

Веома смо заинтересоване да наш отац уради велики тест. Молимо Вас за инструкције.
Док се то не догоди 🙂 ми имамо једно питање за Вас. Да ли постоји могућност да нам сада, на основу досадашње анализе, кажете када смо дошли на Балканско полуострво и који нам сајт предлажете да пронађемо да би читале о овој реткој и занимљивој хапло групи?

Пуно Вам хвала

[Црна Гуја]

Веома смо заинтересоване да наш отац уради велики тест. Молимо Вас за инструкције.
Док се то не догоди 🙂 ми имамо једно питање за Вас. Да ли постоји могућност да нам сада, на основу досадашње анализе, кажете када смо дошли на Балканско полуострво и који нам сајт предлажете да пронађемо да би читале о овој реткој и занимљивој хапло групи?

Пуно Вам хвала

О грани којој припада ваш отац детаљно сам писао на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5667.0

[AGENCIJA]

Хвала на брзом одговору.
Ово смо прочитале и раније на овом форуму. 
Пошто смо заинтересоване да знамо нешто прецизније о нашој хапло групи молимо Вас за прецизније инструкције како се ради тај обимнији тест.

[Ojler]

47. Радосављевић, Ђурђевдан, Ћићевац, I2-Y3120>PH3414

Тестирани је навео да су се његови преци у Ћићевац доселили у 19. веку, из Мозгова/Алексинац. За време Другог светског рата селили су се у Сисевац, а затим у Сењски Рудник. Носе породични надимак Ћукови.

Како се може прочитати у етнографској литератури, Ћићевац је скоро у потпуности досељеничко насеље. Око 90% данашњег становништва чине досељеници који су у Ћићевац стизали од друге половине 18. до почетка 19. века. У популацији Ћићевца косовско–метохијска струја учествује са око 64%, досељеници из бившег села Кошева са око 14%, динарска струја има учешће од око 10%, староседеоци су присутни са око 7%, а остатак одлази на остале мање групе досељеника: Роме, вардарску и шопску миграциону струју, те на друга локална померања становништва. Први попис у коме се могу пратити данашња презимена у Ћићевцу је списак домаћина у капетанији ражањској који су платили спахијске приходе, из 1834. године. На том списку нема помена Радосављевића. Први помен тог презимена у Ћићевцу на који сам наишао је из 1903. године, трговац Марко Радосављевић.

Радосављевић има изузетно специфичан хаплотип, који карактеришу бројне ретке вредности маркера. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 одмах упућују на грану I2-Y3120>PH3414, којој припада и велики херцеговачки род Мириловића. Но, резултат Радосављевића карактерише и низ других маркера који се код Мириловића не јављају: DYS389i=14, DYS437=14, DYS549=10, па и нешто ређа вредност DYS19=17. У бази СДНКП имамо један необјављени резултат на 17 маркера који има потпуно поклапање са хаплотипом тестираног Радосављевића. Реч је о породици такође из Ћићевца која као и Радосављевићи слави Ђурђевдан. Потпуно поклапање маркера уз све наведене специфичности, исто место порекла и иста крсна слава наводе на једини могући закључак, да се ради о истом генетичком роду. Имамо дакле нови генетички род испод гране PH3414, који се вероватно раздвојио од гране Мириловића још у средњем веку.
Што се тиче неименованог тестираног који је сродан Радосављевићу, ради се о породици чије се специфично презиме наводи на претходно поменутом попису домаћина Ђићевца из 1834. године.

Ако је Радосављевић у могућности да уради WGS или BigY тест, помогао би расветљавању како свог порекла, тако и бољој профилацији гране I2-PH3414.

[Црна Гуја]

Хвала на брзом одговору.
Ово смо прочитале и раније на овом форуму. 
Пошто смо заинтересоване да знамо нешто прецизније о нашој хапло групи молимо Вас за прецизније инструкције како се ради тај обимнији тест.

Тест целог генома (WGS) је тренутно на великом попусту код компаније Dante Labs (са 500 на 199 еура), то је по мом мишљењу тренутно најбоља опција на тржишту:

https://www.dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

[Христифор]

47. Радосављевић, Ђурђевдан, Ћићевац, I2-Y3120>PH3414

Тестирани је навео да су се његови преци у Ћићевац доселили у 19. веку, из Мозгова/Алексинац. За време Другог светског рата селили су се у Сисевац, а затим у Сењски Рудник. Носе породични надимак Ћукови.

Како се може прочитати у етнографској литератури, Ћићевац је скоро у потпуности досељеничко насеље. Око 90% данашњег становништва чине досељеници који су у Ћићевац стизали од друге половине 18. до почетка 19. века. У популацији Ћићевца косовско–метохијска струја учествује са око 64%, досељеници из бившег села Кошева са око 14%, динарска струја има учешће од око 10%, староседеоци су присутни са око 7%, а остатак одлази на остале мање групе досељеника: Роме, вардарску и шопску миграциону струју, те на друга локална померања становништва. Први попис у коме се могу пратити данашња презимена у Ћићевцу је списак домаћина у капетанији ражањској који су платили спахијске приходе, из 1834. године. На том списку нема помена Радосављевића. Први помен тог презимена у Ћићевцу на који сам наишао је из 1903. године, трговац Марко Радосављевић.

Радосављевић има изузетно специфичан хаплотип, који карактеришу бројне ретке вредности маркера. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 одмах упућују на грану I2-Y3120>PH3414, којој припада и велики херцеговачки род Мириловића. Но, резултат Радосављевића карактерише и низ других маркера који се код Мириловића не јављају: DYS389i=14, DYS437=14, DYS549=10, па и нешто ређа вредност DYS19=17. У бази СДНКП имамо један необјављени резултат на 17 маркера који има потпуно поклапање са хаплотипом тестираног Радосављевића. Реч је о породици такође из Ћићевца која као и Радосављевићи слави Ђурђевдан. Потпуно поклапање маркера уз све наведене специфичности, исто место порекла и иста крсна слава наводе на једини могући закључак, да се ради о истом генетичком роду. Имамо дакле нови генетички род испод гране PH3414, који се вероватно раздвојио од гране Мириловића још у средњем веку.
Што се тиче неименованог тестираног који је сродан Радосављевићу, ради се о породици чије се специфично презиме наводи на претходно поменутом попису домаћина Ђићевца из 1834. године.

Ако је Радосављевић у могућности да уради WGS или BigY тест, помогао би расветљавању како свог порекла, тако и бољој профилацији гране I2-PH3414.

Надимак Ћукови је доста симптоматичан, пошто имамо Ћукове Мириловиће да ли постоји  могућност да је у питању ипак  херцеговачка струја досељавања?

[Ojler]

Надимак Ћукови је доста симптоматичан, пошто имамо Ћукове Мириловиће да ли постоји  могућност да је у питању ипак  херцеговачка струја досељавања?

Према литератури, а и према општеприхваћеним теоријама о миграционим струјама кретања становништва, не постоји. Такође, ова два хаплотипа из Ћићевца значајно одударају од модалног хаплотипа Мириловића: Радосављевићев на чак осам од 23 маркера. Њихови корени на простору Понишавља очито сежу у време када презиме Ћука Мириловића још није ни посведеочено у историјским изворима, тако да мислим да је у питању коинциденција. Има Ћука разних, у разним крајевима, чак више њих у Србији него у БиХ.

[Христифор]

У том случају онда су највероватније преци Радосављевића она струја која је остала на простору централне Србије при досељавању  док су преци Мириловићи продужили ка Херцеговини,  Било би сјајно када бисмо сазнали када је њихов заједнички предак живео.

[Ojler]

52. Вуковић, Ђурђевдан, Убли/Херцег Нови, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y135658>A20030>Y135654*>, род В

Тестирани припада Вуковићима који су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба старе Херцеговине, где су сврстани у род под називом Ивовићи и Кучинари, а на основу резултата претходно тестираног Вуковића и Кучинара. О роду и посебно Вуковићима је у књизи наведено следеће:

Овом генетичком роду припадају Кучинари из Бурмаза код Стоца и Ивовићи из Убала у Боки которској, чији су огранци Вуковићи и Вукићевићи из истог места. Иако Кучинари и Ивовићи нису повезани предањима, и једни и други потичу из Невесиња, где треба тражити матицу овог рода. Сви славе Ђурђевдан.
...
Вуковићи се у млетачким изворима помињу као „Вуковићи речени Ивовићи” („Achime del fu Tomo Vucovich dеttо Ivovich da Ubli”), а Вукићевићи као „Вукићевићи речени Ивовићи”. Због тога постоји  претпоставка да су се у Невесињу, одакле потичу према предању, звали Ивовићи, или, да је Иво имао децу Вука и Вукића.
...
Ивовићи, Вуковићи и Вукићевићи на Ублима у Боки которској према предању потичу од тројице браће Ива, Вука и Вукића, који су се 1692. године доселили из Невесиња. На основу млетачких извора, о којима је већ било речи, ипак је вероватније да су Вуковићи и Вукићевићи огранак Ивовића. Исељених Вукићевића у Боки которској има у Сасовићима, а Вуковића у Кутима, док се део Ивовића иселио у Никшић. Вуковића има и у Крушевицама под Орјеном, где су дошли са Убала 1920. године. У селу Кожухе код Добоја, у Требави у североисточној Босни, живи огранак убљанских Вуковића, од досељеника Вука Вуковића. Узимајући у обзир родослов кожушких Вуковића, ово пресељење се могло догодити средином 19. века.1

Као карактеристичне вредности рода у књизи су препознати маркери DYS385=15-15 и DYS19=17. Новотестирани Вуковић на маркеру DYS385 поседује ипак модалну вредност 14-15, па је упитно да ли је претходно констатована вредност 15-15 заиста одлика модалног хаплотипа овог рода. Пропуштено је да се препозна још једна вредност која је код гране I2-Y3120 отприлике подједнако ретка као и DYS19=17, а то је маркер DYS635=24, којег поседује и новотестирани Вуковић. Као заједничке ређе вредности ова три хаплотипа остају дакле маркери DYS19=17 и DYS635=24, који без раније препознатог DYS385=15-15 и нису претерано карактеристични, па се поставља питање чине ли Кучинари и Вуковићи заиста исти род. Додатно, хаплотип Вуковића тестираног овом приликом поседује и две само њему својствене ретке вредности, DYS458=16 и DYS448=21.

Кучинар и Вуковићи за сада остају у истом роду, а тек би детаљнији генетички тестови могли да утврде колико су заиста блиски.