Аутор Тема: Крајишки Срби (Y-DNA)  (Прочитано 113888 пута)

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #240 послато: Новембар 11, 2017, 12:56:29 пре подне »
Основа крајишког уређења најједноставније представљено изгледала би овако: задруга<село<компанија<регимента.
Дакле, кућна задруга била је основа, више кућних задруга концентрисаних на једном повезаном простору чиниле су село, више села концентрисаних на повезаном простору чинила су једну компанију тј. чету, док је више компанија чинило једну регименту.

У једну кућну задругу често су улазили и сродници који нису били крвно повезани по мушкој линији, али су ради практичности и ради војне евиденције често завођени под презименом те задруге. Осим тога, постоји пуно примјера да су људи преузимали презиме (па и крсну славу) задруге у коју су се приженили, да су дјеца носила мајчина презимена (нпр. у случају тзв. дивљих бракова) и слично.

Могу дати конкретан примјер из мога рода. У засеоку постоји свега 9 кућа под нашим презименом (замислите сад шта је све могуће међу Узелцима којих је 1915. године само на подручју уже Лике било 319 кућа), међутим 3 куће нису крвно повезане са нама по мушкој линији, већ носе наше презиме из различитих разлога:
1. човјек из другог рода прижењен је у једну нашу кућу и он и његови потомци носе женино презиме
2. човјек који је био сироче и слуган у једној нашој кући преузео је наше презиме
3. копиле које носи мајчино презиме
« Последња измена: Новембар 11, 2017, 12:58:01 пре подне Брубноград »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #241 послато: Новембар 11, 2017, 01:06:36 пре подне »
Основа крајишког уређења најједноставније представљено изгледала би овако: задруга<село<компанија<регимента.
Дакле, кућна задруга била је основа, више кућних задруга концентрисаних на једном повезаном простору чиниле су село, више села концентрисаних на повезаном простору чинила су једну компанију тј. чету, док је више компанија чинило једну регименту.

У једну кућну задругу често су улазили и сродници који нису били крвно повезани по мушкој линији, али су ради практичности и ради војне евиденције често завођени под презименом те задруге. Осим тога, постоји пуно примјера да су људи преузимали презиме (па и крсну славу) задруге у коју су се приженили, да су дјеца носила мајчина презимена (нпр. у случају тзв. дивљих бракова) и слично.

Могу дати конкретан примјер из мога рода. У засеоку постоји свега 9 кућа под нашим презименом (замислите сад шта је све могуће међу Узелцима којих је 1915. године само на подручју уже Лике било 319 кућа), међутим 3 куће нису крвно повезане са нама по мушкој линији, већ носе наше презиме из различитих разлога:
1. човјек из другог рода прижењен је у једну нашу кућу и он и његови потомци носе женино презиме
2. човјек који је био сироче и слуган у једној нашој кући преузео је наше презиме
3. копиле које носи мајчино презиме
Драго ми је што си нам све разјаснио, али то даје нову димензију приче: сазнавањем хаплотипова и одређивањем хаплогрупа ми данас Крајину "гледамо кроз црногорске наочаре", реконструишемо братства и племена а тога, очигледно, није било, већ само мобилисани ускоци и доскоци са свију страна.
« Последња измена: Новембар 11, 2017, 01:09:32 пре подне Sharelock »
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #242 послато: Новембар 11, 2017, 01:10:51 пре подне »
Основа крајишког уређења најједноставније представљено изгледала би овако: задруга<село<компанија<регимента.
Дакле, кућна задруга била је основа, више кућних задруга концентрисаних на једном повезаном простору чиниле су село, више села концентрисаних на повезаном простору чинила су једну компанију тј. чету, док је више компанија чинило једну регименту.

У једну кућну задругу често су улазили и сродници који нису били крвно повезани по мушкој линији, али су ради практичности и ради војне евиденције често завођени под презименом те задруге. Осим тога, постоји пуно примјера да су људи преузимали презиме (па и крсну славу) задруге у коју су се приженили, да су дјеца носила мајчина презимена (нпр. у случају тзв. дивљих бракова) и слично.

Могу дати конкретан примјер из мога рода. У засеоку постоји свега 9 кућа под нашим презименом (замислите сад шта је све могуће међу Узелцима којих је 1915. године само на подручју уже Лике било 319 кућа), међутим 3 куће нису крвно повезане са нама по мушкој линији, већ носе наше презиме из различитих разлога:
1. човјек из другог рода прижењен је у једну нашу кућу и он и његови потомци носе женино презиме
2. човјек који је био сироче и слуган у једној нашој кући преузео је наше презиме
3. копиле које носи мајчино презиме

Баш си бруталан Демићу!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #243 послато: Новембар 11, 2017, 01:14:56 пре подне »
3. копиле које носи мајчино презиме
Ништа страшно, Зрно: "данас копиле, сутра племе" (у смилу, од једног копилета за 300 година моћно племе које потисне остале).
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Банија

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 209
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #244 послато: Новембар 11, 2017, 01:46:04 пре подне »
Драго ми је што си нам све разјаснио, али то даје нову димензију приче: сазнавањем хаплотипова и одређивањем хаплогрупа ми данас Крајину "гледамо кроз црногорске наочаре", реконструишемо братства и племена а тога, очигледно, није било, већ само мобилисани ускоци и доскоци са свију страна.

Нису ствари баш тако једноставне.

Иако највећи дио крајишких области није обухваћен истраживањима Цвијића и његових сарадника, неке области ипак јесу (нпр. Поуње у Босанској крајини). Данас баш помоћу генетике можемо видјети да је добар дио племена или сродничких група наведених код Карановића стварно повезан по мушкој линији. Наравно, има и супротних случајева, али чини ми се да нигдје предање у потпуности није омануло (у смислу да су све породице наведене као једно племе или сродничка група потпуно генетски разнолике).

У Лици имамо примјер Влаха Усораца, који су средином XVII вијека пресељени са подручја Крбаве на подручје Гацке долине. На први поглед ријеч је о групацији која носи име по некадашњем селу Усорац и која не мора нужно бити крвно повезана. Међутим, помоћу генетике смо утврдили да је, ако не највећи, онда барем добар дио Влаха Усораца ипак био крвно повезан.

симо

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #245 послато: Новембар 11, 2017, 07:07:30 пре подне »
Не бих се сложио да се може повезати разнородност раних влашких катуна и разнородност крајишких родова унутар истих породица. Ево и зашто:

Не знам за те ране влашке катуне које Никола помиње (Псодерци, Сремљани и сл.) да ли су били родовске или разнородне заједнице. Рецимо да су били и разнорадне. Међутим, у развијеном средњем вијеку имамо читав низ катуна, касније џемата који дефинитивно јесу родовске заједнице. Не само што је то у случају већег броја херцеговачких влашких катуна потврдила генетика, већ су то наводили и ранији истраживачи. Добар дио влаха Херцеговине је назван по именима родоначелника, нови родови су се издвајали у катуне када би довољно бројем ојачали. Дакле, херцеговачки катун је класичан примјер родовске заједнице што видимо да се практично одржало и до данас.

Такође, видимо да такве мање више очуване родовске заједнице долазе и на подручје Крајине. Довољно је поменути Криче и Мириловиће у Далмацији, који долазе чувајући и старо родовско име. Оно што се убрзо након тога дешава у Крајини јесте распадање таквих родовских заједница. Узроци су били многи, постепено губљење влашких привилегија, али што је било много значајније, ратови и миграције повезане са њима. Једноставно је покретљивост крајишког српског становништва била далеко веће него у счлучају херцеговачких или црногорских Срба. Управо та покретљивост је узрок распада родовских заједница у Крајини.

Поред ових дезинтегративних процеса, у сљедећим фазама је могло доћи до нових интегративних процеса којима основ није била родовска повезаност већ припадност једној војној групацији. Петар је поменуо примјер у Аустрији са компанијама, у млетачкој Далмацији је то била бандерија. Међутим, и овдје треба разграничити ширу заједницу састављену од неколико разнородних породица гдје су породице сачувале презимена и свијест о различитом поријеклу од случајева гдје унутар једног презимена имамо разнородне елементе.

Иако су се у Крајини веће заједнице (оно што бисмо назвали племеном) распадале, основна јединица-задруга је најчешће преживљавала, мада је наравно и унутар ње долазило до прибраћивања, призећивања и сличних ситуација. Усорци су интересантан примјер нечега што има облике родовске племенске групе у 17. вијеку,а што се распало и изгубило свијест о заједничком поријеклу већ у сљедећем вијеку. То би могао бити образац како су се распадале и остале крајишке родовске групе.

Моја породица је до Другог свјетског рата имала велику задругу са преко 30 чланова. На челу задруге је био један човјек који се беспоговорно слушао и управљао финансијама. Овакве снажне задруге су често примале под своје окриље и ону дјецу својих женских чланова, која би остала без родитеља и одгајали би их. Та дјеца су у ранијим периодима вјероватно преузимала и презиме и крсну славу задруге у којој су одрастала. То је примјер како су се разнородни елементи могли развити и унутар једног презимена,а вјерујем да то није био риједак случај.

Укратко, мислим да је од самих почетака у случају влашких катуна (оних који су повезани са српским етногенетским процесима) постојао родовски принцип формирања и груписања, али који се у измијењеним историјским односима распадао (Крајина) или очувао (Херцеговина, поготово Црна Гора).

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #246 послато: Новембар 11, 2017, 09:37:27 пре подне »
Ако се тако "уско специјализујеш", онда би из своје анализе "крајишког катуна" морао да избациш Динарик! ;)

Припадност "динарику" не значи да се конкретни род од свог досељавања на Балкан у раном средњем веку па све до данашњице налазио у оквиру словенског етничког корпуса; могао је у неком тренутку да буде, да тако кажем, "повлашен" (тј. да почне да говори неким од источнороманских балканских дијалеката/језика), па да са доласком Турака и миграцијом у крајеве где је српски елемент био јак се "ресловенизује". Имамо случај чак и код племена која су највероватније од раног средњег века па надаље се налазила у оквиру српске државе (и за које се и генетиком потврдило да су "динарици") да се јављају у сачуваним писаним споменицима или предањима имена повезана са романским етничким елементом, нпр. код Никшића имамо Дракула који је основао насеље на брду Требјеса (од којег исходе Требјешани). По предању, његов отац је имао словенско име Крсто, док му је син такође имао словенско име Грдан (чувени војвода који је подигао устанак против Турака крајем 16. века). Дакле не може се једноставно то посматрати, и међу тим власима-динарицима је сигурно било прилично утицаја романског влашког елемента, међусобног прожимања и мешања. Моје је мишљење да су Мириловићи испрва, пре доласка у Херцеговину, били романска влашка групација, чији је такав карактер "начет" већ док су живели источније, а потом, након доласка у Херцеговину, су у потпуности словенизовани, а као што знамо, они су исто динарици, па треба обратити пажњу на прву реченицу у овом мом пасусу.

Захваљујем Петру и Синиши на разјашњавању ситуације око крајишких родова, мада је Филиповићев закључак око средњовековних влашких катуна свакако валидан, јер је у свом чланку он то све поткрепио подацима из повеља и других писаних врела. Нарочито ми је занимљива чињеница да се један биолошки род могао наћи у више тајфи или компанија...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #247 послато: Новембар 11, 2017, 09:52:55 пре подне »
То ми личи на задругу...ако постоји родовска и територијална одредница за племе, можда се у Крајини појавила и задружна, где је било више фамилија , а они који су били у мањини су прихватили презиме оних који су били најбројнији...(то ми је претпоставка за више хаплогрупа у оквиру "истих родова")

Могу дати конкретан примјер из мога рода. У засеоку постоји свега 9 кућа под нашим презименом (замислите сад шта је све могуће међу Узелцима којих је 1915. године само на подручју уже Лике било 319 кућа), међутим 3 куће нису крвно повезане са нама по мушкој линији, већ носе наше презиме из различитих разлога:
1. човјек из другог рода прижењен је у једну нашу кућу и он и његови потомци носе женино презиме
2. човјек који је био сироче и слуган у једној нашој кући преузео је наше презиме
3. копиле које носи мајчино презиме.

Иако су се у Крајини веће заједнице (оно што бисмо назвали племеном) распадале, основна јединица-задруга је најчешће преживљавала, мада је наравно и унутар ње долазило до прибраћивања, призећивања и сличних ситуација.

Како време пролази и с обзиром на неке податке из монографија тога краја, пре ће бити да је ово што су навели Душан, Петар и Синиша неки разлог зашто имамо више хаплогрупа у овкиру појединих крајишких родова.

Остаје отворено и ово Николино питање, да ли су те групације већ у старту (по доласку у Крајину) могле бити и генетски разноврсне. Лично мислим да јесу, само је данас, из ове перспективе, тешко разлучити где је дошло до прибраћивања у Крајини, а где је реч о заједничком доласку, зато што ове породице углавном имају исто презиме/родовски назив, исту славу, а временом неретко "прихвате" и исто предање о пореклу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #248 послато: Новембар 11, 2017, 10:36:57 пре подне »
Мени је то прибраћивање непозната тема. Нисам чуо за такве ствари по Далмацији.

Каква је била ситуација по Црној Гори и другим крајевима што се тиче усвајања синова, кад неко нема мушке деце? Судећи по случајевима из Кричака, мислим да то није била ретка појава за Далмацију. Знам пар примера кад је неко усвојио сина и овај је наследио његово имање, презиме и славу. Потомци тога живе и данас, па би се тестирањем утврдило да нису иста хаплогрупа као његови презимењаци. Врло битна ствар коју сам запазио из унијатских матичних књига је читав низ мале деце тотално чудних имена и презимена из удаљених крајева (звуче италијански) за које пише да их отхрањују неке унијатске породице. Можда је то усвајање било нормалнија појава на територијама под млетачком и аустријском влашћу.   

симо

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #249 послато: Новембар 11, 2017, 10:59:06 пре подне »
Без обзира што су крајишки Срби у потоњем периоду били груписани више по територијалном или војном,а мање по родовском принципу, остатака ранијих родовских односа и образаца понашања везаних са њима је остало практично до 20.вијека.

Између осталог, и обичај племенских сукоба. Милан Карановић описује сукоб Бероња из Великог Радића и Шкорића из Врањске, који је почео 1853. године и има све карактеристике класичног племенског сукоба. Жена из једног племена удата у друго племе, када објашњава одавање информација свом родном племену то објашњава овако: "Украла се вели од душмана да каже своме, јер крв је своја крв." Даље кад је сукоб већ одмакао и пале прве главе, овако се описује: "Шкорићи први оспу ватру из бусије на Бероње. У крешеву наиђе зет Шкорић на "бабалука"(таста) Бероњу. Оклевао је да пуца на бабалука, али кад га је прекорио његов "племенштак" да је невјера, саспе ватру на бабалука. Бабалук ујагми пре и рани зета. На месту су пали мртви два Бероње и један Шкорић.

Такође,Карановић наводи ријечи Стојана Богдановића из Дубовика, Босанска Крупа: "Ако доведеш из сваког племена, потроваћеш своје племе, па Бог зна хоће ли се икад више моћи исправити. Честита су племена Војводићи и Грубише. Има и "дивјачних племена"." Овакве примјере примитивне еугенике имамо и код херцеговачких, црногорских и брдских племена.

Да је осјећај колективизма који је проистицао из племенских заједница био изразит код крајишких Срба показују и примјери заклетви и коментар Војина Дабића у студији "Карловачки генералат".



По оваквом схватању колективних и породичних односа крајишко српско друштво стајало је у супротности са тадашњом просјечном хрватском породицом која је увијек била инокосна.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #250 послато: Новембар 11, 2017, 11:07:25 пре подне »
Мени је то прибраћивање непозната тема. Нисам чуо за такве ствари по Далмацији.

Каква је била ситуација по Црној Гори и другим крајевима што се тиче усвајања синова, кад неко нема мушке деце? Судећи по случајевима из Кричака, мислим да то није била ретка појава за Далмацију. Знам пар примера кад је неко усвојио сина и овај је наследио његово имање, презиме и славу. Потомци тога живе и данас, па би се тестирањем утврдило да нису иста хаплогрупа као његови презимењаци. Врло битна ствар коју сам запазио из унијатских матичних књига је читав низ мале деце тотално чудних имена и презимена из удаљених крајева (звуче италијански) за које пише да их отхрањују неке унијатске породице. Можда је то усвајање било нормалнија појава на територијама под млетачком и аустријском влашћу.
Што се тиче усвајања из ранијих периода, колико је мени познато, најчешћа су била усвајања у оквиру шире породице. Људи без деце су најчешће усвајали децу своје браће или ако нису имали синовце онда децу женине браће или децу својих сестара. Дешавало се и да усвоје и дете својих кумова, које је остало без родитеља.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #251 послато: Новембар 11, 2017, 11:17:12 пре подне »
Мени је то прибраћивање непозната тема. Нисам чуо за такве ствари по Далмацији.

Тачно, тога није било у Далмацији.

Исто тако се није дешавало да домазет или уљез како би код нас рекли узме женино презиме, понекад се дешавало да узме славу од домаћина куће у коју је ушао али презиме никад.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #252 послато: Новембар 11, 2017, 11:32:38 пре подне »
Такође,Карановић наводи ријечи Стојана Богдановића из Дубовика, Босанска Крупа: "Ако доведеш из сваког племена, потроваћеш своје племе, па Бог зна хоће ли се икад више моћи исправити. Честита су племена Војводићи и Грубише. Има и "дивјачних племена"." Овакве примјере примитивне еугенике имамо и код херцеговачких, црногорских и брдских племена.

Као да се догађај збио негде на простору данашње Црне Горе, када се овако прочита. Још је Цвијић констатовао да становништво Босанске Крајине и Лике има сличне особине као оно у Црној Гори.

"Због разноврсности земљишних облика и зато што нема средишне долине босанско је становништво врло различитих особина. Врло су изразите оне код становништва око Бања Луке и у Босанској Крајини, које показују особиту сличност с ерским варијететом, нарочито са црногорским племенима и са Личанима."

Jelic

  • Гост
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #253 послато: Новембар 11, 2017, 12:58:30 поподне »
Синиша је дао добру анализу тј. коментар. Како време пролази и како је све већи број тестираних, тако се показује да већина ако не и све веће родовске групације у Крајини које је на пример Карановић забележио ипак у некој својој основи постоје, тј. да код већег броја породица доминира једна хаплогрупа која се може сматрати изворном. С обзиром да је призећивање и преузимање презимена била честа појава и код фамилија/родова које немају велики број домаћинстава тј. нису разгранате (пример Демићевог рода), ова прича о катунима ми не делује реално.
« Последња измена: Новембар 11, 2017, 02:08:39 поподне Лука »

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #254 послато: Новембар 11, 2017, 05:47:53 поподне »
Тај мит о "силном српском племству" које се сјатило у Црну Гору након доласка Турака је продукт романтичарског 19. века и допринео је уобразиљи Црногораца...
Мислим да смо и ми сада под тим "романтичарским заносом" када наглашавамо, односно, покушавамо да реконструишемо братственичку и племенску организацију Крајишника. Ако је такве организације било, то је рудимент-навика само оних досељеника из старохерцеговачко-црногорског краја. У XX веку тога није било ни у назнакама. Знам да не готивимо оно "знам човека" итд, али стварно знам за случај да су Крајишници млада, младожења и кум истог презимена јер је то било "небитно" итд.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #255 послато: Новембар 11, 2017, 06:02:37 поподне »
Мислим да смо и ми сада под тим "романтичарским заносом" када наглашавамо, односно, покушавамо да реконструишемо братственичку и племенску организацију Крајишника. Ако је такве организације било, то је рудимент-навика само оних досељеника из старохерцеговачко-црногорског краја. У XX веку тога није било ни у назнакама. Знам да не готивимо оно "знам човека" итд, али стварно знам за случај да су Крајишници млада, младожења и кум истог презимена јер је то било "небитно" итд.

Не покушавао данас да реконструишемо "племенску" слику Крајине на основу тога, већ радимо углавном на основу литературе с почетка 20. века. Тада је међу Крајишницима заиста забележено много занимљивих предања, као нпр. "пореклом од Никшића, тј. Никше", "пореклом од Крушевца, од Грбљановића", затим "ови и ови једно племе/род" и томе слично. Углавном је та традиција била жива, а назиру и остаци неке полу-племенске организације која се, као што неко већ рече, готово угасила до данас.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #256 послато: Новембар 11, 2017, 06:04:01 поподне »
...покушавамо да реконструишемо братственичку и племенску организацију Крајишника...
Наравно, све може да се уради ако постоји циљ, пројекат, организација, ресурси... али то је питање социјалног менаџмента, а не етнографије. 8)
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 475
  • I2a Noster Labor
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #257 послато: Новембар 11, 2017, 06:11:21 поподне »
Иначе, социјални менаџмент је моћна ствар: навешћу успех Израелског пројекта оживљавања хебрејској језика, па УСА пројекат оживљавања хавајског језика итд.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #258 послато: Новембар 11, 2017, 06:13:49 поподне »
Не покушавао данас да реконструишемо "племенску" слику Крајине на основу тога, већ радимо углавном на основу литературе с почетка 20. века. Тада је међу Крајишницима заиста забележено много занимљивих предања, као нпр. "пореклом од Никшића, тј. Никше", "пореклом од Крушевца, од Грбљановића", затим "ови и ови једно племе/род" и томе слично. Углавном је та традиција била жива, а назиру и остаци неке полу-племенске организације која се, као што неко већ рече, готово угасила до данас.

Једини Срби који су били и још увек јесу племенски организовани су Црногорци.  ;D

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Крајишки Срби (Y-DNA)
« Одговор #259 послато: Новембар 15, 2017, 11:00:36 поподне »
Морам рећи да након читања чланка Миленка Филиповића "Структура и организација средњовековних катуна" сам приметио многе подударности из тог времена и онога о чему је писао Петар, наиме домазетства/призећивања и усвајања сестрића/братанаца итд. Домазетство у катунима 14. века на поседима манастира Грачаница, Бањска, Дечани, Хиландар, Св. Арханђели, итд. уопште није била ретка појава - у задругама се често наводе домаћини са синовима и зетовима, или синовима и шурама (шурацима), или браћа са шурацима, браћа са зетовима, дакле као део исте задруге, истог домаћинства. Такође се у домаћинствима понекад наводе и сестрићи домаћинови, без помињања зета (усвајање). Све то говори да се на ову појаву није гледало строго (као у 19. веку), и да су многи од "земаљских људи" прелазили да живе у катуне и постајали власи статусом, због подношљивијих услова, те да су услед тога живели у домаћинствима/задругама своје тазбине. Влашки статус је подразумевао бављење трима професијама - војничком, поносничком или ћелаторском (кириџијском, превозничком) и професионалном пастирском; осим тога, по начину живота се власи нису много разликовали од "земаљских људи, Србаља", јер и пописани "катуни" су уствари зимовалишта у равници. Катуни нису представљали чисте родовске заједнице, јер су у њих могли улазити и људи са стране, као што је већ напоменуто, иако су српски владари то покушавали да спрече разним актима. Ово досељавање се јасно види на примеру Дечанске повеље из 1330. и Душанове потврде те повеље из 1336. године - у периоду од 6 година низ потпуно нових људи, са именима и презименима другачијим од оних забележених у повељи из 1330. године, се доселило у један од катуна. Аутор даје за право претпоставци да су херцеговачки катуни можда били родно "хомогенији" од оних на КиМ јер су обухватали мањи број домаћинстава услед живљења на неплодној кршевитој земљи (те самим тим да је главни начин њиховог увећавања била проста репродукција), али и ту је нашао примере "придошлица" у дубровачким документима из 15. века. У сваком случају, изгледа да пракса призећивања и усвајања сестрића, пасторака и слично није почела са стабилизацијом Војне Крајине, већ да су заједнице које су предачке већим крајишким родовима имале ту традицију која је допирала до средњег века, и да нису морале постати хетерогеније тек са горе наведеном стабилизацијом, већ знатно раније, можда још у време њиховог досељавања у те крајеве.
Чињеницама против самоувереног незнања.