Ne samo on, već su to radili i sami rodovi.
Тачно тако. Он је само пренео та предања (с колена на колено) која су му највећим делом испричали мештани. У том смислу она имају одговарајућу тежину.
Мислим да Карановићева подјела на "старинце" и досељенике са југа, послије свега што смо видјели на конкретним примјерима, нема пуно основа. Заправо нисмо ни знали по којим је критеријумима Карановић правио ту подјелу. У његовим каснијим радовима, раду о Саници нпр. види се да је под старинцима подразумјевао оне родове који се нису мицали из Босанске Крајине,а досељеницима оне родове који су досељавали из Лике и Далмације. Међутим, и међу једном и међу другом групом је било досељеника из источне Херцеговине и Црне Горе. Сами Карановићи са Војиновићима су сврстани у старинце, а ради се о дробњачком хаплотипу. Има таквих примјера још (Зељковићи-Бурсаћи су такође сврстани у старинце, а имају директне генетске везе са српским истоком).
У делу о Поуњу, Карановић у староседеоце не сврстава само оне који нису дошли из Лике и Далмације. Наиме и међу његовим староседеоцима има много оних који су доселили из Лике/Северне Далмације (дакле мисли на староседеоце у Босни, који су најчешће преко Змијања долазили). Проблем је што на једном месту каже да се староседеоцима сматрају сви који су у Поуњу били пре окупације (крај 19. века), а на другом месту, староседеоцима сматра оне којима је матица Средња Босна, тј. потез "од Травника до Санског Моста" и које су Турци "затекли у Босни".
Даље прави паралеле према физичком изгледу и неким икавским речима православног живља у околини Јајца, стога те староседеоце приближава католичком становништву Средње Босне.
Случајно или не, међу овим његовим "староседеоцима" има прилично I2-Y3120 и R1a. Мада као што си рекао, они често имају јаке генетске везе са јужним српским крајевима, па је многима од њих вероватно тамо матица.
Небојша, с обзиром да си се потрудио и већ сабрао хаплотипове, добро би било видјети збирну слику за Поуње.
Нисам сачувао, па ћу опет одрадити. За овај пресек сам користио све породице из Крајине, не само оне из Поуња, већ и њихове рођаке из Лике, Баније и Северне Далмације, итд. У већини случајева су то генетски исте породице/презимена, мада има и случајева где се јавља више хаплогрупа. У том случају се гледа са колико је процената која хг заступљена у оквиру рода/презимена.
Има и незгодних случајева, где се нпр. у три крајишке области, код истог презимена, јављају чак три хаплогрупе. Нпр. Опачићи из Поуња су J2b-M241, они из Лике I2a, а они из Северне Далмације N2a и I2a. Иако су највероватније крајишки Опачићи доминантно I2a, због ових резултата не могу све Опачиће из Поуња ставити у I2a и сл.
Можда је решење одрадити само тестиране из Поуња и тог дела Крајине, према броју кућа из 1925. и броју чланова из 1991. Али онда узорак вероватно неће бити одговарајући.