Можда је тема за дискусију, али једно питање, чији је rock and roll најаутентичнији на просторима бивше СФРЈ? Ја мислим да је то српски рок, тј. да је он најближи нечему што је аутентични рок...Бора Чорба, Ју група, Смак, Партибрејкерси, ЕКВ, Обојени програм и да не набрајам даље. Чини ми се да је она мера која је била и у блузу и у року, а која чини те правце аутентичним, мера фокусираног, језгровитог сетимента који се не расплињава у претерану романтику или патетику...Тај осећај мере, који у малом поручи много...није то дозирана емоција, то је аутентична емоција...У Хрватској напр. та мера се прекорачује, као код Парног Ваљка, Филма, али је занимљиво да је код стваралаца из Хрватске, управо највећу меру у области рока имао Србин, Џони Штулић...Па иако није рокер, и Арсен Дедић је имао аутентичну емоцију, по мери, не преко тога...Она аутентична емоција се налазила и код гуслара...а код бораца за слободу, аутентичну емоцију су имали четници, док су партизани склонији патетици...Четници и гуслари су рокери, партизани су новокомпоновани...Не мора свако да се слаже. Мислим да код Срба има склоности ка претеривању, али у јунаштву, међутим што се тиче емоција, њих више осећамо у себи, али мање их исказујемо. Док Далматинци напр. "умиру" у емоцијама...Један колега , Хрват, рекао ми је његово виђење и каже како ми нисмо романтични, а они јесу
Не могу да му објасним, пошто не разуме да је наше поимање осећања вероватно дубље него њихово, колико год се они споља манифестују и расипају емоцијама . Хоћу да кажем да ми се чини да они то такође осећају, али да је осећај онолико велики колико се јавно манифестује или рекламира...па као да хоће да објаве свету "види како сам осећајан, ја сам душеван јер клечим и плачем од емоција" ...Неки културолошки образац нам је другачији очигледно, а то се види и кроз музику...Овде Цане говори шта је слушао као млад:
ZA SVA VREMENA: Zoran KOSTIĆ CANE
https://www.youtube.com/v/jMrFzhUH9DE