Захваљујем Вам г. Црнчевићу!
Помен "племена" Растислала (потомака Рјуриковића и Арпадовића) има паралелу у Сандаљевом помену "властели нашега племена". Не могу се отети утиску, да се иза ове тајанствене крилатице "племе" крију бугарске Кализе (Chwalinische Bulgaren), којi су по Ignaz-у -Aurelius-у Fessler-у управо - Исмаелићани из хвалинслих /кализких предела Велике Бугарске на Волги (тј. Magnae Bulgariae) притекли пораженим Мађарима после Лехфелдске битке 955. године. Овако посматрано крилатица - "ex olim Bulgarie" има дубоког смисла.
По Фесслер-у, бан Белош (Вукановић) посла пашеногу жупану Чудомиљу одреде Мађара и бугарских Кализа и Печенега противу византијског цара Манојла - освајајући град за градом, међу њих и мистериозни - Kulitsch /Кулич код Смедерева. (остаје отворено, дал презиме Кулић има везе са овим градом)
...
Ignaz-Aurelius Fessler; Die Geschichte der Ungern und ihrer Landsassen, 1815
https://sr.wikipedia.org/wiki/Кезуни
https://sr.wikipedia.org/wiki/Белош_Вукановић
https://sr.wikipedia.org/wiki/Ростислав_Михаиловић
По горе поменутом сценариу "племе"Косача (дал као - Косези или пак по Етелкоз-у?) беху племсто од самог почетка стварања немањићке Србије и Рашке - и тиме дао објаснити њихов волшебно-чаробни успон приликом освајање хумске земље. Такав подухват без прећутног одобрења србског - али и угарског не би био изводљив.
Орбинијев мотив убиства (1351/55.) Бранка Растислалића у лову и касније освете (1359.) над Вуком Хран Косачом, поред "помена царина Растислалића које су биле у Подрињу" навеле су мр Гордану Томовић на размишљање о одређеној блискости или заједничкој граници између посједа Косача и Растислалића као и довођење поријекла породице Растислалића у везу са потомцима черњиговског кнеза Ростислава Михаиловича, зета угарског краља Беле IV.
"Sinovi ova dva brata verovatno su ostali u ovim istim krajevima i do 1284, kada je kralj Dragutin dobio mačvansku banovinu. U toj oblasti, koja je pripala srpskoj državi, ali je ostala pod određenim patronatom Ugarske, potomci mačvanskog bana Rostislava Mihailoviča i njegovih sinova
Bele i Mihaila mogli su i u novim okolnostima dvostrukog vazaliteta da zadrže stari ugled i steknu na dvoru sremskog kralja uticajan položaj. Uspon ove porodice u srpskoj državi postepeno je rastao jer se sredinom XIV veka među prvim savetnicima cara Dušana pominju braća Brajko, Raosav i Branko Rastislalić. Njihova imena, a naročito isticanje zajedničkog porodičnog prezimena, pokazuju da je došlo do potpunog posrbljavanja ove mešovite ugarskoruske porodične loze."
https://web.archive.org/web/20110726125303/http://www.graduzice.org/userfiles/files/oblasnigospodariu14veku.pdfОвог Белу, млађег сина мачванског бана Ростислава Михаиловича убио је Хенрик (Гисинговац,
https://sr.wikipedia.org/wiki/Гисинговци) 1273. године у размирицама између чешког краља Отокара II, војводе Албрехта и Арпадовића, односно мађарске транскрипције имена убице Беле Ростиславича Henrik Kőszegi, што би нас могло навести на помисао да је сукобу Косача-Растислалића претходио овај сукоб Kőszegi-Ростиславич ?
Сличност грба Косача и Kőszeg-а (три бијеле греде укосо на црвеном штиту - три бијеле греде на укошеном црвеном штиту) можда могу указати гдје је Вук Хран Косача потражио уточиште у Угарској послије убиства Бранка Растислалича, као и инспирацију за утврђивање својих хералдичких симбола, док су сличности имена/презимена Хран-Хенри(к) и Косача-Кесеги(Kőszeg) вјероватно до сада свима "упале у очи" ?
Тако би каснија (1448.) промјена титуле, Стефана Вукчића Косаче, од великог војводе босанског у, изворно угарски термин,
херцег од Св. Саве, поред очигледне политичке левитације између угарско-босанског краљевства, српске деспотовине и турског царства, свакако имала и свој смисао у одјеку из предачке историје Косача као некадашњих угарских племића.