Форум - Порекло
Траг - корисне књиге, сајтови => Архиви и архивска грађа => Тему започео: Делија Јун 09, 2017, 02:29:04 поподне
-
Ово су пописи из 1767.године ,има доста пописа за Бачку и Барању,док су Банат и Срем обрађени мањим делом. :)
https://archives.hungaricana.hu/en/urberi/
-
Ово су пописи из 1767.године ,има доста пописа за Бачку и Барању,док су Банат и Срем обрађени мањим делом. :)
https://archives.hungaricana.hu/en/urberi/
Реч је о урбаријалним пописима угарских жупанија, сачињеним махом 1770. године, према новим урбаријалним законима угарске краљице Марије Терезије из 1767. године. Пописи су подељени по жупанијама, а насеља са српским живљем заступљена су у више жупанија (Bacs-Bodrog за Бачку, Baranya за Барању, а само делимично су дати урбаријални пописи за Torontal односно Банат). Срем је био у саставу Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, па није непосредно припадао Угарској краљевини, те није у овим пописима. Пописи бележе поименичне коморске поданике и урбаријалне обвезнике, са количином закупљених сесија (збиром одређене површине ораница и ливада), винограда итд, као и са њиховим обавезама у "работи" (с марвом и ручно), те њиховим обавезама у другим давањима (ови подаци нису свуда наведени). Преглед је могућ по насељима, а испред сваког пописа налази се и опширан текст урбаријалног уговора између тог насеља и коморске управе, често на српском језику (латиничним писмом).
-
СОМБОР - ОД АЛТЕРНАТИВЕ ДО СЛОБОДНОГ КРАЉЕВСКОГ ГРАДА
Линк:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098 (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2207.msg58098#msg58098)
-
https://www.familysearch.org/search/catalog/2831614?availability=Family%20History%20Library
Матице православне цркве Вазнесења Господњег у Суботици-Serbia, North Bačka, Subotica, church records : Vaznesenja Gospodnje, 1744-1896.
-
https://www.familysearch.org/search/catalog/2831614?availability=Family%20History%20Library
Матице православне цркве Вазнесења Господњег у Суботици-Serbia, North Bačka, Subotica, church records : Vaznesenja Gospodnje, 1744-1896.
Хвала Дeлијо!
Нађeш ли што год слично за Сомбор и Вуковар "окачи" овдe!
:)
-
Хвала Дeлијо!
Нађeш ли што год слично за Сомбор и Вуковар "окачи" овдe!
:)
https://www.familysearch.org/search/catalog/722314?availability=Family%20History%20Library Matična knjiga, 1827-1849,Pravoslavna crkva. Župa Opatovac (Vukovar)
https://www.familysearch.org/search/catalog/628612?availability=Family%20History%20Library Matična knjiga, 1768-1948,Pravoslavna crkva. Župa Vukovar
https://www.familysearch.org/search/search/image/index?owc=9R23-K68%3A391644701%2C391652301%3Fcc%3D2040054 Вуковар православна цркква
-
:)
Хвала Дeлијо!
-
Нађeш ли што год слично за Сомбор и Вуковар "окачи" овдe!
Кад смо већ код Сомбора, пре два дана је представљена књига "Историја Сомбора - град кроз векове" у свечаној сали Жупаније.
Линк:
http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/predstavljena-istorija-sombora-grad-kroz-vekove_894051.html (http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/predstavljena-istorija-sombora-grad-kroz-vekove_894051.html)
"У оквиру програма манифестације поводом прославе 17. фебруара, Дана града Сомбора "Век грађанског Сомбора- у предвечерје великог рата и присаједињења Србији 1918." у свечаној сали здања Жупаније, промовисана је монографија "Историја Сомбора- град кроз векове" групе реномираних историчара чиме је завршен пројекат започет пре више од четрдесет година."
-RTV
(https://s18.postimg.org/5z6spfoyx/27858328_1630268573720786_3731985404445012220_n.jpg)
-
Кад смо већ код Сомбора, пре два дана је представљена књига "Историја Сомбора - град кроз векове" у свечаној сали Жупаније.
Линк:
http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/predstavljena-istorija-sombora-grad-kroz-vekove_894051.html (http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/predstavljena-istorija-sombora-grad-kroz-vekove_894051.html)
"У оквиру програма манифестације поводом прославе 17. фебруара, Дана града Сомбора "Век грађанског Сомбора- у предвечерје великог рата и присаједињења Србији 1918." у свечаној сали здања Жупаније, промовисана је монографија "Историја Сомбора- град кроз векове" групе реномираних историчара чиме је завршен пројекат започет пре више од четрдесет година."
-RTV
(https://s18.postimg.org/5z6spfoyx/27858328_1630268573720786_3731985404445012220_n.jpg)
Kо jе издавач?
-
:)
Хвала Дeлијо!
Молим и други пут! :)
Него размишљам ,за Суботицу су поставили матичне књиге православне цркве на овом сајту,плус на сајту града чини ми се да може да се направи профил и да се погледају матице за православце у том граду..ако је то један архив у Србији урадио,зашто не би могли и остали,претпостављам да не постоје законске кочнице које то онемогућавају већ се ради о филозофији управе архива?
-
Молим и други пут! :)
Него размишљам ,за Суботицу су поставили матичне књиге православне цркве на овом сајту,плус на сајту града чини ми се да може да се направи профил и да се погледају матице за православце у том граду..ако је то један архив у Србији урадио,зашто не би могли и остали,претпостављам да не постоје законске кочнице које то онемогућавају већ се ради о филозофији управе архива?
Па, ако то није део неког државног наума, ето прилике да Друштво српских родословаца буде покретач такве работе!
-
Па, ако то није део неког државног наума, ето прилике да Друштво српских родословаца буде покретач такве работе!
Пошто у архив мог града одлазим већ годину дана и практично сам домаћи намеравам када следећи пут одем да их мало прошетам кроз familisearch,можда да попричам везано за архив Суботице и идеју постављања матица онлајн како би било доступно свима.Можда би то био начин да их за почетак усмеримо у том правцу да размишљају.
Колико знам држава је омогућила свима да имају увид у матичне књиге ,али тек доласком до архива,питање је само да ли је уједно и онемогућила постављање истих на интернет.
-
Колико знам држава је омогућила свима да имају увид у матичне књиге ,али тек доласком до архива,питање је само да ли је уједно и онемогућила постављање истих на интернет.
Problem je što to nije do države već do crkve. Vjerske zajednice su vlasnici matičnih knjiga i njihovom dozvolom i pod njihovim uvjetima je moguć pristup. Tako ima stvari na Familysearch-u koje su dostupne svima od kuće, stvari koje su dostupne samo ako si u mormonskom hramu i stvari koje su dostupne samo ako si Mormon. To nije do Familysearch-a pa ni do mormonske crkve, već do uvjeta koji postavi institucija koja je vlasnik.
Kao primjer, dok su hrvatske ili mađarske crkvene knjige dostupne svima, katolička crkva u Sloveniji i BiH ne da svoje, iako ih imaju digitalizirane.
-
Problem je što to nije do države već do crkve. Vjerske zajednice su vlasnici matičnih knjiga i njihovom dozvolom i pod njihovim uvjetima je moguć pristup. Tako ima stvari na Familysearch-u koje su dostupne svima od kuće, stvari koje su dostupne samo ako si u mormonskom hramu i stvari koje su dostupne samo ako si Mormon. To nije do Familysearch-a pa ni do mormonske crkve, već do uvjeta koji postavi institucija koja je vlasnik.
Kao primjer, dok su hrvatske ili mađarske crkvene knjige dostupne svima, katolička crkva u Sloveniji i BiH ne da svoje, iako ih imaju digitalizirane.
Разумем,само када год сам разговарао са неким нашим свештеником интересујући се за Домовне Протоколе или Матичне књиге била је прича како књиге нису код њих већ у архиву и како немају појма када ће им и да ли уопште вратити.Због тога сам мислио да црква ту има веома малу контролу над књигама већ се повинују државним прописима и законима у том смислу.
У неким архивима чак ни не врше дигитализацију тих црквених књига,већ оне остају у архиву а истраживачи узимају такве књиге и листају,било да су старе 100,било 250 година.Можда се онда треба повезати са архивом у Суботици или самом црквом и видети дефинитивно који приступ би био најбољи и на који начин се овако нешто може извести.
-
На основу Закона о изменама и допунама Закона о државним матичним књигама донетог 5. јануара 1949. године одузете су матичне књиге СПЦ.
Тако да цркве углавном не поседују матичне књиге за период пре 1949. године.
-
Нисам знао за тај закон али знам да немају матице,мада углавном до 1895.године им је одузето,знам пар села где имају и матице крштених,венчаних,умрлих након 1895.године ал то зависи од случаја до случаја предпостављам.Много је запетљано..
-
Kо jе издавач?
Издавач: Градска библиотека "Карло Бијелицки" Сомбор
Књига је иначе штампана под покровитељством Града Сомбора у сарадњи са градским архивом.
Заиста обимна књига. Издата је у 300 примерака.
-
(https://s9.postimg.org/w5sazny3z/image.jpg)
извор: www.biblioso.org.rs
-
(https://s9.postimg.org/w5sazny3z/image.jpg)
извор: www.biblioso.org.rs
Хвала Сeргио :)
-
Хвала Сeргио :)
Текст господина Милана Степановића из Сомборских новина:
(https://s14.postimg.org/m6069k3pt/286858o.jpg)
-
U Politici je 28.11.1998 objavljen jedan nastavak feljtona "Ljudi, godine, život" Bogdana Ibrajtera, putopisca i hroničara panonske nizije. Ovaj se bavio hajducima i "svakojakim bećarima" koji su se pojavili nakon bune 1848/1849, a nosi naslov "Priča o Maksimu". Maksim koga spominje je Maksim Mačvanski iz Parabuća, današnjeg Ratkova, a spominje i neke druge, kao što su Rade Kokan iz Bingula, Deda Sava iz Rančeva, Rožu Šandora i Patka Bandija Potkovicu. Pokušavao sam naći nešto više o njima na internetu ali nigde nisu spomenuti.
Spominju se i neke jatačke porodice kao što je porodica Ristić iz Lalića.
Nadam se da će biti zanimljivo starim Bačvanima :)
https://drive.google.com/file/d/1jwReRhn2N8zLS5TPG4brBkTnmKFFzf12/view?usp=sharing
-
Занимљив фељтон. :)Ја сам читао доста литературе о историји Сомбора и села у околини.
Што се тиче буне 1848. године у Сомбору,остало је пуно анегдота.Наиме,сомборски Срби су били на страни Беча,а Буњевци на страни Мађара.
На околним салашима,кад би мађарска војска наилазила,Срби би се сакривали у трсци.Тако и обрнуто код Буњеваца,кад би наишла "бечка" војска.Било је и пљачкања,па су тако и салашари наилазили на траг расуте пшенице које је водило до суседних салаша (било је на примера на обе стране).
-
U Politikinom zabavniku objavljenom 19.02.2010 objavljen je zanimljiv tekst o susretu Srba iseljenih u tadašnju Rusiju i kozaka Zaporožaca. Na žalost, taj susret nije najbolje prošao, bilo je sukoba, a srpski pukovi učestvovali su u gašenju i raseljavanju zaporoškog seča. Jedan deo Zaporožaca potražio je sreću na prostoru tadašnje Habsburške monarhije, na prostoru sa koga su prethodno odselili Srbi u njihov komšiluk u Rusiji. Na žalost, nisu se najbolje prilagodili austrijskoj upravi, pa je najveći deo potražio sreću van našeg područja, no možda je, sticajem okolnosti, neko ipak preostao i uklopio se u srpski naciju.
Нови регрути размештени су у Сенти, Сомбору и Суботици, а касније су премештени ближе турској граници – у Петроварадински шанац (данас Нови Сад), Тител, Ковиљ и Панчево. Део козака распоређен је у Немачко-банатски пук, део у Шајкашки батаљон а они неспособни за ратну службу – у „паоре” дужне да по потреби попуњавају редове градске милиције у Суботици, Новом Саду, Сомбору и Трговишту у Бачкој жупанији, и у неколико насеља Потиског дистрикта.
http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/taras-buljba-u-banatu
Da li je moguće ovaj i moj prethodni post o Maksimu izdvojiti u posebnu temu, npr Banat i Bačka u starim novinama, da ne zatrpavaju temu o arhivima