Мрдак, Никољдан, Трновице, Пљевља
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028, роду Г (DYS439=13) у табели пројекта. Са претходно тестираним Мрдаком из Пљеваља има потпуно поклапање, док са Бојанићем из Трнаваца код Рудог из истог рода има 2 разлике, на DYS635 (где се очигледно ради о њиховој братственичкој мутацији, јер оба Мрдака поседују вредност 19, што их чини јединим припадницима ове хаплогрупе са оваквом вредношћу) и DYS576 где Мрдаци имају вредност 15, а Бојанић из Трнаваца и Бојанић из Воћина у Славонији 16.
Навешћу оно што је тестирани попунио у упитнику приликом узимања бриса:
Из родослова братства Мрдак-Мрдаковић: ''Према предању, братство Мрдак потиче од старословенске породице Маричић,
која је живјела прије Косовског боја у Брњаку-Ибарски Колашин. За родоначелника узимају Брајила Маричића-Крунослава, који је
по предању био један од барјактара у Маричкој бици 1371. године По легеннди погинуо је у Косовској бици 1389. године као барјактар пред ескадроном коњице ритера Ивана (Ђона) Кастриоте. За Брајила се зна, према легенди, да је учесник Маричке битке, те да је надимак Мердек добио усљед Маричке трагедије. Име Брајило замијењено је надимком Мердек, што на турско-арапском језику значи барјак, барјактар. Тако је Брајило Маричић постао Мрдак, отпало је оно Брајило и Крунослав. Легенда такође казује да су Мрдакови синови, ради очувања успомене на свог храброго оца, узели за породичне име Мрдак; тако што је отпало старо презием Маричић, а истовреме узет надимак Кастриоте.''
Из приложеног, може се рећи да генетика не иде у прилог наведеној легенди, и да се за Мрдаке са добром претпоставком може рећи да представљају стариначко и предсловенско становништво на подручју Затарја и Старе Херцеговине.