Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 233262 пута)

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #580 послато: Август 01, 2021, 10:09:56 пре подне »
Ово су корисни резултати из периода који је вјероватно и најзанимљивији за генетичку генеалогију- Гвозденог доба.

Дакле, југ Италије у Гвозденом добу: J2b-M241, R1b-P312 и I2-M223. Надам се да ће се открити и неке ниже подгране.

Овај I1-M253 je из средњег вијека, могао би бити лангобрдски или нормански. Близу је њихових центара, нађен у San Giovanni Rotondo.

Што се тиче E-V13, да нема их, али њих иначе слабо има на археогенетичким налазиштима. Некако су, што би Рвати рекли, самозатајни.  :)

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #581 послато: Август 01, 2021, 11:20:23 пре подне »
Нека врста закључка у апстракту, везано за Дауне:

In this light, the genetic profile of Daunians may be compatible with an autochthonous origin, with plausible contributions from the Balkan peninsula.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8510
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #582 послато: Август 01, 2021, 12:35:18 поподне »
Надам се да ће моћи да се сазнају и ниже подгране од наведених из рада, нарочито за R1b-M269. Било би занимљиво сазнати да ли је у питању PF7562, Z2103 или нешто треће.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #583 послато: Август 01, 2021, 08:37:25 поподне »
Надам се да ће моћи да се сазнају и ниже подгране од наведених из рада, нарочито за R1b-M269. Било би занимљиво сазнати да ли је у питању PF7562, Z2103 или нешто треће.  :)

 Оф Фљора: SGR002, San Giovanni Rotondo, 571 cal BCE, is R-Z2103+ Мора да је и ово мигрант преко мора.

 Исто иако још нема BAM фајлова као да су два узорка Z1297+.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #584 послато: Август 02, 2021, 11:02:33 поподне »
 Два даунска узорка су изгледа J-BY23734.

 Ја сам управо нашао да је један I-M223 узорак Y7501+, SNP на нивоу I-Y7219. Та грана је испод P78. Код паралелне I-S25733 постоје два албанска огранка, нити један нема рођаке код германских народа ближе од бронзаног доба а њихов TMRCA је 4700 г. И неки српски родови су I-Y4884, могуће да нису повезани са овим Албанцем што би још донијело разноврсности P78 на Балкану.

 Треба споменути сарматски узорак из Казахстана који је I-S17511. I-Y5362* је и један Кинез. I-Y11261 је руско-пољско-јеврејска.

 I-L699 и  I-L702 доминирају Езеро културом. А I-L699 је нађена код степске Јамнаја културе као и код Јамнаје из Бугарске у надолазећој студији. Да нису можда ови Езеро L702 узорци негативни на L699? I-L699 свакако нема везе са германским сеобама, а мени се чини да би исто могао врло лако бити случај и за P78 дакле да су палеобалканског поријекла.

 Наравно ово је све без BAM фајлова, ови J-BY23734 су позитивни на два различита снипа на том нивоу тако да би требали бити поуздано ту док је овај узорак бар Y7501+ уз плус на M223 нивоу.
« Последња измена: Август 02, 2021, 11:04:19 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #585 послато: Август 03, 2021, 12:01:03 пре подне »
 Ковачани су A427+ 23andme, Поповски из Македоније Y4884+. I-Y6405 дефинише dys19=16 што они немају значи нису у вези са овим Албанцем I-Y6396*. Ковачани по хаплотипу су 100 % Y4884+.

 Паштровићи су на 23andme потврђени као S25733+ , при томе се може рећи на основу STR да су 100 % Y4884-. Нису у вези по STR са албанском граном I-PH2670, бар некој иоле ближој вези.

 Значи 4 гране везе немају једна с другом , а ови са NGS нико ближи од бронзаног доба. Нисам гледао на истоку Балкана шта има око ове гране. Мислим да ова грана везе нема са германским сеобама. превише има разноврсности и још ако буде потврђен овај даунски узорак P78..

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #586 послато: Август 03, 2021, 12:23:11 пре подне »
 Један Бугарин је могуће у вези са Паштровићима (да није његовог чудног 438 рекао бих 100% у ближој вези) а други Бугарин је сигурно у вези са Ковачанима..

 Мислим да је НиколаВук помињао већ да би P78 могли бити "локалци" по разноврсности ове гране на Балкану..
« Последња измена: Август 03, 2021, 12:31:25 пре подне Zor »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #587 послато: Август 13, 2021, 02:31:02 поподне »
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2021.07.30.454498v1.supplementary-material

 Изашао рад о Даунима, месапском народу из Италије.

 Прелиминари Y-DNA, основни SNP calls. Сигурно да су ови M241 пуно ниже због мање покривености. Док ови M269 би могли бити Z2103 или PF7562.

R1b-M269
R1b-P312
J2b2-L283
I2d-Z2093/Y3670
J2b-M241
J2b-M241
I2d-M223
I1-M253
R1b-M269

 Такођер одличан резултат за хг E-V13, дакле нема је..  8) 8) Мислим што би требало да буде трачких хаплогрупа у знатном проценту међу Илирима??  :D :D Исто као да се очекује да су Скити носили доста R-U106 или да су Германи доминантно R1a..

 Алојз Бенац пише да су Месапи поријеклом по археолошким доказима са југа Албаније, а не из Далмације како се некада тврдило, да са археолошке стране нема основа за то. Овакво нешто указује да неће E-V13 чинити ишта више од малог процента Илира са југа Илирије такођер..


Био сам оправдано одсутан неко време али сам испратио те резултате. Иначе слажем се, иако је E-V13 изостао такав исход је значајан за разумевање историје ове хаплогрупе.

Поред овога, пре 2-3 дана су постали доступни BAM фајлови из још необјављеног рада The origin and legacy of the Etruscans through a 2,000-year archeogenomic time transect

Нисам сигуран који број фајлова се односи на Y-ДНК али по свему судећи ради се о неколико десетина. Од свих тих резултата само један са ознаком VEN008 је потенцијално E-V13.
Обзиром да рад још увек није објављен није са сигурношћу познат контекст (локација и старост) ни за један од резултата па тако ни за VEN008. Међутим све указује да се ради о грчкој колонији која се звала Venusia и налазила се у регији која се данас зове Базиликата.

Ово је по мени још један аргумент у прилог става да E-V13 у данашњој Јужној Италији углавном потиче из периода грчке колонизације. А поред тога то је и аргумент да Западни Балкан па и Балкан генерално није била област одакле из које је кренуло ширење E-V13.
Да се не враћам на то, већ је писано о све израженијем консензусу да се велика већина E-V13 заправо може везати за Дако-Трачке народе.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #588 послато: Август 13, 2021, 09:57:51 поподне »
Поред овога, пре 2-3 дана су постали доступни BAM фајлови из још необјављеног рада The origin and legacy of the Etruscans through a 2,000-year archeogenomic time transect


Користан преглед резултата дао је Maciamo са Eupediе. Изоставио је оне мање поуздане, тј резултате код којих је узорак био слабијег квалитета:

Цитат
- E1b1b-L618 (1x)
- G2a (x10, including the Neolithic PF3359 (2x) and L140>CTS342 (2x) and the Italo-Celtic L140>L497 (2x))
- I2a2a-Y3259 (1x)
- I2c1 (3x)
- J1 (1x)
- J1-P58 (x1)
- J2 (x1)
- J2a1-L26 (3x)
- J2b2 (5x)
- R1b-Z2103 (1x)
- R1b-L51 (6x)
- R1b-P312 (2x)
- R1b-U152 (x12, including 10x L2, 1x Z36)


Based on these 45 samples, it looks like the Etruscans were primarily R1b (47%), G2a (22%) and J2 (20%).

Interestingly the Latins seemed to have more R1b-Z2103 and R1b-U152>Z56, while the Etruscans are mostly R1b-L51 and R1b-U152>L2. I am starting to wonder whether the R1b-L2 outside of Italy is really Celtic or if most of it could be ultimately of Italian origin, be it Latin/Italic, Etruscan or even Cisalpine Celtic.


На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #589 послато: Август 14, 2021, 09:18:59 пре подне »

Користан преглед резултата дао је Maciamo са Eupediе. Изоставио је оне мање поуздане, тј резултате код којих је узорак био слабијег квалитета:

Мене једино чуди да нема ни I2a Динарика ни R1a. Шта је онда са оним Етрурци-Расени-Рашани-Трачани? Јесу ли ови тестирани прави Етрурци? Не знам, све је то мени сумњиво.

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #590 послато: Август 14, 2021, 10:31:51 пре подне »
Мене једино чуди да нема ни I2a Динарика ни R1a. Шта је онда са оним Етрурци-Расени-Рашани-Трачани? Јесу ли ови тестирани прави Етрурци? Не знам, све је то мени сумњиво.
Ватикан и Беч су сакрили те узорке.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #591 послато: Август 19, 2021, 05:20:03 пре подне »
Распоред већине данашњих припадника E-V13 и J2-L283 највероватније је последица сеоба Индоевропљана.  J2-L283 је доста рано стигла до Италије, а врло је мало има на Блиском Истоку. Изгледа да је из Мале Азије прешла на Балкан, па у Подунавље, а одатле се раширила по Европи.  E-V13 је до Италије стигла касније, а присутнија је на Блиском Истоку. Изгледа да је њено ширење започело негде северно од Црног Мора, одакле су неке подгрупе кренуле према Блиском Истоку, а друге према Европи. На крају бронзаног доба главни извор и E-V13 и J2-L283 постаје горње Подунавље, а одатле потиче и добар део њихових данашњих припадника на Балкану.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #592 послато: Август 19, 2021, 08:34:41 пре подне »
Распоред већине данашњих припадника E-V13 и J2-L283 највероватније је последица сеоба Индоевропљана.  J2-L283 је доста рано стигла до Италије, а врло је мало има на Блиском Истоку. Изгледа да је из Мале Азије прешла на Балкан, па у Подунавље, а одатле се раширила по Европи.  E-V13 је до Италије стигла касније, а присутнија је на Блиском Истоку. Изгледа да је њено ширење започело негде северно од Црног Мора, одакле су неке подгрупе кренуле према Блиском Истоку, а друге према Европи. На крају бронзаног доба главни извор и E-V13 и J2-L283 постаје горње Подунавље, а одатле потиче и добар део њихових данашњих припадника на Балкану.


Да отприлике тако некако.  :)

Само што је присуство E-V13 на Блиском Истоку релевантно исто колико и присуство ове хаплогрупе у Британији. Тј ове области немају везе са главним путевима миграција али могу послужити као један од многих индикатора у сврху препознавања како је до ширења дошло.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #593 послато: Август 19, 2021, 09:22:43 пре подне »
Распоред већине данашњих припадника E-V13 и J2-L283 највероватније је последица сеоба Индоевропљана.  J2-L283 је доста рано стигла до Италије, а врло је мало има на Блиском Истоку. Изгледа да је из Мале Азије прешла на Балкан, па у Подунавље, а одатле се раширила по Европи.  E-V13 је до Италије стигла касније, а присутнија је на Блиском Истоку. Изгледа да је њено ширење започело негде северно од Црног Мора, одакле су неке подгрупе кренуле према Блиском Истоку, а друге према Европи. На крају бронзаног доба главни извор и E-V13 и J2-L283 постаје горње Подунавље, а одатле потиче и добар део њихових данашњих припадника на Балкану.

Што се гране J2-L283, не вјерујем да она има икакве везе са ширењем Индоевропљана. Из досад доступних археогенетичких и савремених узорака, јасно се сагледава образац њеног ширења са Кавказа као матице преко Медитерана до обала Италије и Балкана, при чему скоро да је непостојећа у централној Анадолији, и прије ће бити да је мигрирала морским путем него преко Анадолије. Томе у прилог би ишло и њено присуство у овиру Нурагик културе Сардиније, у којој одсуствује степска индоверопска генетика и индоевропске хаплогрупе. Значи, J2-L283 је у Европу стигла након неолита, прије или истовремено са индоевропским ширењем, али из другог изворишта.
« Последња измена: Август 19, 2021, 09:53:25 пре подне drajver »

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #594 послато: Август 19, 2021, 10:26:26 пре подне »
Што се E-V13 тиче она само посредно може бити повезана са сеобама Индоевропљана, као евентуално хаплогрупа која им се нашла на путу или су је успут покупили. Проблем са E-V13 је недостатак археогенетичких налаза из ранијих периода. Ипак, не треба заборавити да су најранији налази коријенске L618 повезани са неолитском приобалном Импресо културом од Шпаније до Балкана. С тим у вези није на одмет поменути и тезу украјаинског археолога Дмитра Гаскевича о постојању Импресо неолитске културе и на тлу данашље Украјине.

Његов рад може да се нађе на сљедећој адреси
https://www.researchgate.net/publication/272651024_A_new_approach_to_the_problem_of_the_Neolithisation_of_the_North-Pontic_area_Is_there_a_north-eastern_kind_of_Mediterranean_Impresso_pottery

А ово је нека врста закључка:

"For all these reasons I have proposed a third hypo-thetical scenario of Neolithisation in the Northern Black  Sea  area  in addition  to the  two available, which  proposes  that  Neolithisation  in  the  region began with a process of demic diffusion consisting of the rapid spread of small Mediterranean seafaring communities along its coastline in the first half orthe middle of the 7th millennium calBC. Their beach-head colonies are probably submerged now. The process of cultural diffusion, when some elements of the ‘Neolithic package’ were adopted by local Mesolithic populations  began  afterwards.  A  possible  consequence of this is the occurrence of the first pottery with decoration using  pin-action and comb  stamp impression techniques, and also the polished stoneartefacts and livestock in inland territories. The evidence of direct contacts of interior groups with their coastal neighbours is the pottery found far from the sea, but made of sand with the remains of brackishwater ostracods, and decorated by marine cockle-shells prints. Simultaneously, the first farmers of the Balkan  region  and the  Carpathian-Danube basin, who were  of Anatolian  origin, migrated overland from the west to the Northern Black Sea area. As a result, the Neolithic of the Dnister and South Buh river basins became syncretic. It combines traits of the early Danubian Neolithic and the Mediterranean Neolithic with Impresso – Cardium pottery (Bug-Dniester culture). In the remaining territory of the North-ern Black Sea area, traditions based on the cultural complex of  the  Mediterranean  maritime  migrants continued to develop.

Питам се да ли је ова претпостављена неолитска обалска црноморска миграција могла бити извориште E-V13 у балканско-карпатском региону и да су се управо они могли наћи на путу и бити захваћени индоевропским продорима у Европу.
« Последња измена: Август 19, 2021, 10:28:01 пре подне drajver »

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #595 послато: Август 19, 2021, 11:01:13 пре подне »
Такође треба имати у виду да с обзиром на своју старост, у вријеме експанзије Индовропљана (око 2500 г пне), популација која је носила мутацију V13 није била претјерано бројна.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #596 послато: Август 19, 2021, 12:42:49 поподне »
Што се E-V13 тиче она само посредно може бити повезана са сеобама Индоевропљана, као евентуално хаплогрупа која им се нашла на путу или су је успут покупили.

Слажем се.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1691
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #597 послато: Август 19, 2021, 06:54:19 поподне »
Стиже нови рад:

Reconstructing genetic histories and social organisation in Neolithic and Bronze Age Croatia

https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/tables/1


Од 13 мушких скелета, 7 је G2a.
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5155
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #598 послато: Август 19, 2021, 07:15:37 поподне »
Стиже нови рад:

Reconstructing genetic histories and social organisation in Neolithic and Bronze Age Croatia

https://www.nature.com/articles/s41598-021-94932-9/tables/1


Од 13 мушких скелета, 7 је G2a.


Без већих изненађења. Опет одсуство E-V13.

Занимљив је овај R1a-Z93 из римског периода. Најниже је одређен као https://www.yfull.com/tree/R-F1345/ Можда открију нешто још ниже. Аутосомално има прилично велик удио степске генетике.

Било би такође интересантно ако би се могло специфичније одредити POP04 (J хаплогрупа).

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #599 послато: Август 19, 2021, 10:34:50 поподне »
Занимљив је овај R1a-Z93 из римског периода. Најниже је одређен као https://www.yfull.com/tree/R-F1345/ Можда открију нешто још ниже. Аутосомално има прилично велик удио степске генетике.

 Знам једног Грка поријеклом из Влашке који припада овој грани. Па врло могуће да је сарматска грана.
https://www.yfull.com/tree/R-YP5153/

 Изненађујући резултати у оквиру јужне варијанте Трансданубијске инкрустриране керамике. Не због G2a већ због јако чудног аутозомалног профила ове групе. Међутим баш сам јучер уочио тај профил у необјављеној студији БД Мађарске, панонско-карпатског подручја. И то управо код мађарске варијанте културе Трансданубијске иинкрустриране керамике.

 Висок проценат ловачкосакупљачке генетике (WHG), као и степске генетике. Што је занимљиво у тој необјаљеној студији на истом подручју у Хрватској у раном бронзаном добу се јавља сродна аутозомална генетика са још више WHG елемента.

 Иначе контекст у којем су нађени сви E-V13 узорци Жељезног доба је такав да индицира поријекло од групе Инсула Банулуи са Ђердапа која је у себи имала јаку компоненту Дубовачко-Жутобрдске групе која потиче управо од културе Трансданубијске инкрустриране керамике.

 Мислио сам да је можда нека група из Цетинске културе скончала у овој групи у БД па да се одатле почео углавнм ширити E-V13. Међутим ови резултати оповргавају такво што.

 Друга компонента генезе групе Инсула Банулуи је источна Урнефелдер Гава култура. Може се рећи да се код ње већ јавља једна подграна R1a (што је открио Гуја). Међутим гледајући ове процурене информације из необјављене студије Мађарске, постоји узорак који је E-L539+ по само ISOGG стаблу, овдје су све хаплогрупе базално одређене само су развојени нпр. Z2103 и P312, тако да је то само базална идентификација. Овај узорак је са самог сјевероистока Мађарске или југоистока Словачке и има висок проценат степске генетике. Тешко да је ово неки E-V12, E-V22, E-V65, као и да постоје њихове гране које се могу доводити у такав контекст.. Датиран је око 1100 г. п.н.е. и дакле ранији је од постојећих V13 налаза из ЖД (укључујући необјављену студију Бугарске).

 У раном Бронзаном Добу, око 2000 г. п.н.е. у истој студији негдје у Мађарској или сјеверније можда, пуно теже одредити гдје тачно, јавља се још један E-L539+, са нешто мање степске генетике.
 
 Нисам прије видио ово о присуству Импресо културе у Украјини, свакако да E-L618 показује јаку везу с том групом, а ови резултати говоре у прилог ипак поријејклу од неког остатка Импреса сјевероисточно.