Аутор Тема: Уопштено о Славенима  (Прочитано 110747 пута)

Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #260 послато: Новембар 29, 2019, 03:17:23 поподне »
Интересантно:

Juniperus Blue Arrow Srebrna raketa
https://www.prodajasadnica.com/proizvod/juniperus-blue-arrow-srebrna-raketa-150cm/

Клека-ракета
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #261 послато: Мај 03, 2020, 05:40:54 поподне »

Немачки документарац: Die Slawen - Unsere geheimnisvollen Vorfahren
                                     Словени - Наши тајанствени преци

Документарац је емитован прошле године, а снимљен је пре неку годину, јер је немачки историчар Stefan Weinfurter преминуо 2018. године, који је говорио у документарцу. Осим на немачки језик, има га и на енглески језик. Мислим да га неко овде на неку тему био окачио.

Издвојио сам један део говора професора Štefana Weinfurtera о Словенима у источној Немачкој. Као и у старијим поменима Словена, описују се и овде као земљоранички народ. Земљорадња је Словенима била одувек најглавна делатност.

Der Historiker und mittelalter Experte Professor Stefan Weinfurter kann verstehen, warum sich die Slawen ausgerechnet hier niederliessen. Das Land zwischen Elbe und Oder ist ein reiches Land mit gebieten die sehr fruchtbar sind, andere sind bald dicht bewaldet also es ist ein Land mit vielen Möglichkeiten in denen man auch Bodenschätze findet, also ein Land in dem sich das Siedeln mit Sicherheit lohnt und in dem man was aufbauen kann.
Abseits der Sümpfe und Moore richten sich Die Slawen in ihrer neuen Umgebung ein. Aber sie sind keine Nomaden. Sie wollen einen Ort zum Bleiben und suchen Land für Ackerbau. Die waldreichen gebiete geben den Slawen auch Gelegenheit zur Jagd das ist denn der Anfangszeit der Besiedlung entscheiden. Es sicher zunächst das Überleben in harten Wintern aber das ist nur der Anfang.
Die Landwirtschaft war in dieser Zeit überall die Grundlage der Wirtschaft das gilt nicht nur für das magische Gebiets und in manchen gebieten hatte man reiche Erträge und die Holzwirtschaft darf man nicht außer Acht lassen. Die Wälder das sind ja wichtig für die Ernährung der Tiere etwa für die Schweine die dort Eichen und sonstiges gefunden haben, auch die Fischwirtschaft wird man nicht vergessen dürfen. Ideal für das Leben und für den Aufbau einer funktionierenden und effizienten Landwirtschaft.

Историчар и средњовековни експерт професор Stefan Weinfurter може разумети зашто су се ту населили Словени. Земља између Елбе и Одера је богата земља са областима која су веома плодна, ускоро ће бити густо пошумљена, па је то земља са многим могућностима у којима можете пронаћи и минералне ресурсе дакле, земља у којој се насељавање исплати и на чему можете изградити нешто.
Далеко од мочваре и мочвара, Словени се насељавају у свом новом окружењу, али они нису Номади. Они желе место за боравак и траже земљу за пољопривреду. Богата шумска подручја пружају Словенима могућност лова, што је одлучујући фактор у првим данима насељавања. Сигуран опстанак у оштрим зимама, али то је тек почетак.
Пољопривреда је у то време била основа привреде свуда, што се односи не само на магично подручје, и у неким је подручјима богат принос и Дрвну индустрију (Дрводељство) не би требало занемарити. Шуме су важне за исхрану животиња, попут свиња које би пронашле храстове жирове и друге плодне ствари. Такође не треба заборавити Рибарску индустрију (Риболовство). Идеално за живот и успостављање функционалне и ефикасне пољопривреде.


од 12:00 минут: 
<a href="https://www.youtube.com/v/WeC8doU-zps&amp;t=1575s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/WeC8doU-zps&amp;t=1575s</a>

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #262 послато: Август 04, 2020, 11:50:08 поподне »
Како повезати мање или веће ратничке дружине нпр. Срба, Хрвата и Карантинаца (оних под чијим именом се касније стварају народи и државе) са хрпом словенских топонима?

Прича је много сложенија.

Било је ту више словенских племена.
Да ли су они уопште и били номади?
Словени Номади? Постављаш питање у које и сам не верујеш.. Ево примера описа најјужнијих Словена археолошки и историјски.
Србин је цитирао неке цитате Седова руског археолога и слависте из 1994/95:  https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=31.msg135880#msg135880
Седов наводи шта је пронађено из археолошка истраживања и чиме су се бавили ти Словени од досељења и после тога до VIII / IX века и наводи историјске изворе и ауторе за тај период и касније.

На основу овога можемо да закључимо да се историјски извори подударају са археолошким истраживањима о првим деценијама и вековима словенског присуства у Грчкој. Имамо прнађене велике количине житарица на словенским археолошким локалитетима, имамо помен у  „Чуда Светог Димитрија“ из 7. века 'о продаји житарица од стране Словена. Они су на велико узгајали житарице и препродавали.
 
Седов наводи да су се бавили и виноградарством, вртларством и баштованством. Виноградарство је веома важна пољопривредна делатност. Квалитетно и престижно вино је увек било на цени.  У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда.
Производња вина на велико је очигледно била исплатива и профитабилна.

Баштованство као и ратарство су уско повезани са повртарством. Претпостављам да се баштованство односи и на повртарство. У Баштама или на њивама се сеје поврће. Поврће је јако значајно за исхрану људи и продаје се током целе године.

Вртларство може да се уско повеже са цвећарством. Вртларство се односи на биљке, на разне врсте цвећа, вртови се углавном формирају од четинарска и зимзелена дрвећа од којих се праве живе ограде. Лепе уређене стазе, а поред разна врста цвећа, евентуално рибњак окружен великим камењењима, место за одмарање дрвене клупе и столови итд.., Има тога још што иде уз вртове. Од вртларства нема профита више је то неко задовољство и раскош за улепшавање дома и имања.   

Имамо скоро свих најзначанијих земљорадничких грана којима су се бавили Словени у Грчкој, а то су; ратарство, повртарство, баштованство, виноградарство и вртларство.
Седов не помиње воћарство, вероватно су се бавили и воћарством.   

Седов не помиње сточарство, а да је нешто пронађено на словенским археолошким локалитетима у Грчкој. Можда има нешто у неким другим Седовим цитатима. Некада су за обраду поља кориштене животиње попут коња, краве, волова. Пошто нема ништа о сточарству; Мој закључак је да су се бавили рекреативним сточарством онолико колико им је потребно било за њихове потребе. Стока им је требала за обрађивање земљишта, за исхрану, превоз, транспорт и за у случају ратова. Ако су већ препродавали житарице, а можда и вина и поврћа.. Вероватно су од професионалних сточара куповали: месо, сир, млеко, вуну итд.

Седов помиње неко археолошко ископавање животињских коштаних остатака у неким насељима у Бугарској. Не каже се у којим конкретно насељима и да ли се уопште ради о словенским или мешовитим археолошким локалитетима.

"О развоју сточарства код славенског становништва може се судити на основу неких информација из писаних извора. Псеудо-Маурицијус је међу Словенима приметио "велику количину свих врста животиња", посебно се односећи на волове и козе. Постоје докази о развоју коњаништва у словенском окружењу Балканског полуострва. Коњ је кориштен као вучна животиња у пољопривреди, током транспорта и у војним пословима".
Коњ је једна дивна животиња, која се цени и поштује. Коњи су све до појаве Моторних Возила били превозно средство за људе широм света. Коњи су обављали најтеже послове, краве, волови, магарци и друге животиње нису могли да парирају коњима. Коњ је снажана, издржљива и брза животиња. Моторна Возила су заменили коње и по њима је настао појам "коњска снага".

Други цитат на основу историјских извора: "Према доказима Прокопија Цезарејског и Теофилакта Симоката, Словени који су се настанили у подножју где је било много ливада и пашњака били су више укључени у пастирство".
Слажем се са овом констатацијом. Сточарство није било приоритет код словенског становништва, било је у другом плану. Земљорадња је била приоритет и тиме су се бавили највише, ја то тврдим на основу историјских извора која сам имао прилике да прочитам. Сигуран сам да има оних који су грчке Словене замишљали као типичне сточаре, кад оно археолошки откривени типични земљорадници. Треба поменути и то да су они били најјужнији Словени на Балкану.

Помиње се лов на дивљач. У периодима несташица и потраге за храном ловити је било непоходно да би се преживело. Лов је био широко распрострањен код словенских народа има помена о томе у историјским изворима. 

Седов се осврнуо и на риболовство код словенског становништва на Балкану. Активни риболовци су били они који су живели поред река, језера... Бавити се риболовом је можда било некада исплативо и није се много улагало. Риболовство се такође помиње у историјским изворима о Словенима, највише се пецало на Балтику, по томе су познати Балтички Словени, они су трговали рибом.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #263 послато: Август 04, 2020, 11:52:44 поподне »
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=31.msg135880#msg135880
Ево превода на српском, има ситних грешака..

Нема сумње да се већина Словена бавила пољопривредним радом. О томе сведоче византијски аутори: Прокопије Цезарејски, Псеудо-Маурицијус и Менандер, - који карактеришу Словене из 6. века који живе северно од доњег Дунава. Просо и пшеница називају се главним пољопривредним културама. Пољопривреда је остала доминантан сектор привреде у новим насељима Словена. Према подацима садржаним у делу „Чуда Светог Димитрија“ који се односе на 70-те године 7. века, Велегезити, Драгувити, Сагудати и друга словенска племена Тесалије и околине Солуна узгајали су житарице и продавали вишак усева градовима.

Словени, који су освојили подручја Балкана, користили су добро обрађену земљу са превладавајућим пољопривредним основама. Они су рано ступили у контакт са локалним становништвом и активно савладали његов дугорочни животни стил и искуство производње. У писаним изворима постоје докази са краја VI или почетка VII века. да су први Словени у околини Солуна од локалног становништва узимали "алате потребне за справљање хлеба". Током ископавања словенских насеља из VII-X века. Пронађени су гвоздени српи, скеле, усне плоче, као и Камени млинови. У насељима у сливу Струме и Места ископавањем су откривени остаци каштела у којима је била велика количина пшенице и проса. Кутије са вретена су биле бројне у насељима, што указује на широку производњу Лана. Словени, који су се настанили у Македонији, Тесалији и Грчкој, такође су се бавили баштованством, вртларством и виноградарством. О томе постоје подаци у горе поменутом делу „Чуда Светог Димитрија“. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда. У словенским насељима у Македонији, која потичу из нешто каснијег времена, током ископавања су пронађени закривљени баштенски ножеви и ножеви за резање грожђа.

Сточарство је остало важна грана економске активности словенског становништва. Судећи по археолошким материјалима добијеним током ископавања насеља на територији Бугарске, око 95% коштаних остатака припада домаћим животињама. Истовремено, стока чини 46% остеолошког материјала, 21% су свињске кости, 18,5% су коштани материјали ситне стоке и око 5% су коњи. Ловили су углавном дивље свиње, дивокозе, јелене и јеле. После VIII века, проценат дивљих животиња у остеолошком материјалу смањен је на 2%. Студија остеолошких материјала показала је да се потрошња меса говеда од стране становништва постепено повећавала. О развоју сточарства код славенског становништва може се судити на основу неких информација из писаних извора. Псеудо-Маурицијус је међу Словенима приметио "велику количину свих врста животиња", посебно се односећи на волове и козе. Постоје докази о развоју коњаништва у словенском окружењу Балканског полуострва. Коњ је кориштен као вучна животиња у пољопривреди, током транспорта и у војним пословима. Према доказима Прокопија Цезарејског и Теофилакта Симоката, коњице су већ биле у словенској војсци у VI веку, а Византијци су их користили у ратовима у Италији. Словени који су се настанили у подножју где је било много ливада и пашњака били су више укључени у пастирство. Риболов у привредним активностима словенског становништва на Балкану био је од помоћног значаја. Током ископавања неких насеља пронађене су кости сома и јесетра, куке за риболов, као и клизачи од камена и глине из мрежа.

Занимљиви резултати проучавања економије Словена за VI и VII века. добијени од Ф. Малингудиса на основу проучавања топонимских материјала Грчке. Овај извор јасно показује да је основа привредне активности словенског становништва настањеног јужно од Дунава била пољопривреда, а Словени су се на Пелопонезу појавили као етаблирани пољопривредници. Војни напади Словена и Авара на градове и тврђаве Византијског Царства, с једне стране и масовна словенска колонизација најприкладнијих земаља за обраду тла, с друге стране, били су контроверзни процеси.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #264 послато: Август 05, 2020, 12:46:21 пре подне »
Резиме би био да су Словени прилагодљиви и да су се користили оним гранама привреде у зависности од тога који део Балкана су населили, тј. шта им је само окружење пружало...ништа епохално, само су радили исто оно што и они пре њих на том подручју, а то си и сам поменуо:
"Словени, који су освојили подручја Балкана, користили су добро обрађену земљу са превладавајућим пољопривредним основама. Они су рано ступили у контакт са локалним становништвом и активно савладали његов дугорочни животни стил и искуство производње."
И шта би то онда био словенски ексклузивитет у односу на староседелачко становнишво у смислу пољопривреде? Мислим да није ништа...приморци су се бавили риболовом, у равничарским пределима су гајили житарице, поврће, у брдима се бавили сточарством...као и староседеоци
« Последња измена: Август 05, 2020, 12:56:14 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #265 послато: Август 05, 2020, 01:05:00 пре подне »
Географија утиче на начин привређивања неке популације, а привреда не може да буде особеност неке популације "по себи", па да је за Словене типично "баштованство, повртарство, сточарство итд"...Одређени начин привређивања може бити, или је био типичан за балканске Словене, само због тога што су били на одређеном подручју који су насељавали, тј. прилагодили су се том подручју...Неки су се можда бавили баштованством пре доласка на Балкан, па су населили Далмацију, али морали су да се "пребаце" на риболов напр...Да не испадне да су повртарци, "паприкари" :) они "правији" Словени, само зато што су населили источнији део Балкана, а да они који су населили Далмацију, и неке кршевитије крајеве, су мање Словени од ових првих, само зато што им је алатка била штап за терање оваца уместо мотике  :D Па и вишевековна последица коришћења штапа је створила довољно времена за премишљање , па су се и најумније српске главе појавиле управо на тим подручјима (усправан положај, филозофирање по цео дан, наспрам положаја који је неопходан за мотику, где се види само један грумен који се окопава :) )...
« Последња измена: Август 05, 2020, 01:19:38 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #266 послато: Август 05, 2020, 02:33:20 пре подне »
Оно што је занимљиво је да се "слободарски дух" код разних народа везује управо за сточарство...Крићани напр. су што се привреде тиче, сточарски оријентисани, и врло је јак слободарски дух код њих у оквиру Грка...Имају само штап за козе и пушку као алат...Код Словака постоји прича како су они мирно обрађивали земљу, када су одједном "нагрунули" дивљи Мађари...ваљда нису стигли да баце мотике, да "тркну" до куће и да дограбе оружје да се одбране  ;D Шта је поента? И баштовани и сточари су потребни сваком народу...Неко је описивао , не могу да се сетим, "моравце" и "динарце" у одбрани Србије у Првом светском рату..."Динарце" је описао "убојитим", "нападачким", али слаби у одбрани, док је "Моравце" описао као слабије у нападу, али у одбрани, у ушанчавању и држању позиција, неприкосновеним...
« Последња измена: Август 05, 2020, 02:44:34 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #267 послато: Август 05, 2020, 02:54:30 пре подне »
Тако да је комбинација "динараца" и "мораваца", једно савршенство, које неки народ може да има у смислу ратовања (сточари и баштовани), као и у било ком другом смислу, у смислу кохезије за опште добро (само да нас други оставе на миру :) )...А све то је сублимирала Шумадија  8) Језгро препорода у Срба (Шумадинац="динарац" плус "моравац"...нападачки-убитачан, одбрамбено-ушанчен)
« Последња измена: Август 05, 2020, 03:05:29 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #268 послато: Август 06, 2020, 05:42:40 пре подне »
Е, бре Дуле,
Полако са тим коментарима нисам завршио.. :)

Па, ето пример Грчке, то је брдовита земља (једна од најбрдoвитијих у Европи). Грчка је чак са 4/5, брдско-планинска територија. Не верујем да ти је позната та чињеница. Словени се досељавају и настањују се у Грчку у земљи која је доминантно брдско-планинска. На основу доказа које имамо историјских података и археолошких истраживања за период од VII-X века видимо да су Словени који су продрли у Грчку били доминантно земљорадници. Словени земљорадници у доминантној брдско-планинској земљи. Баве се буквално свим гранама земљорадње у земљи која је далеко више погоднија за сточарство. Шта нам то говори и због чега је то тако? Историјски извори о Словенима, има их прилично јасно наглашавају земљорадњу као најглавнију пољопривредну грану. Ово је леп пример и доказ земљорадничког карактера код грчких Словена, то ће једног дана да се археолошки потврди и код свих других Балканских Словена.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #269 послато: Август 06, 2020, 09:32:44 поподне »
Тако да је комбинација "динараца" и "мораваца", једно савршенство, које неки народ може да има у смислу ратовања (сточари и баштовани), као и у било ком другом смислу, у смислу кохезије за опште добро (само да нас други оставе на миру :) )...А све то је сублимирала Шумадија  8) Језгро препорода у Срба (Шумадинац="динарац" плус "моравац"...нападачки-убитачан, одбрамбено-ушанчен)

Ово твоје констатације немају везе са оним што ја пишем. Ја говорим о некадашњем хомогеном етносу у периоду од VI-X века  Ти пишеш о нацији формираној од разних етничких група током средњег века и све до буђење националне свести током XVIII и XIX века.

Ван мреже Дејан Ратковић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 89
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #270 послато: Август 07, 2020, 12:28:02 пре подне »
Е, бре Дуле,
Полако са тим коментарима нисам завршио.. :)

Па, ето пример Грчке, то је брдовита земља (једна од најбрдoвитијих у Европи). Грчка је чак са 4/5, брдско-планинска територија. Не верујем да ти је позната та чињеница. Словени се досељавају и настањују се у Грчку у земљи која је доминантно брдско-планинска. На основу доказа које имамо историјских података и археолошких истраживања за период од VII-X века видимо да су Словени који су продрли у Грчку били доминантно земљорадници. Словени земљорадници у доминантној брдско-планинској земљи. Баве се буквално свим гранама земљорадње у земљи која је далеко више погоднија за сточарство. Шта нам то говори и због чега је то тако? Историјски извори о Словенима, има их прилично јасно наглашавају земљорадњу као најглавнију пољопривредну грану. Ово је леп пример и доказ земљорадничког карактера код грчких Словена, то ће једног дана да се археолошки потврди и код свих других Балканских Словена.
Говори нам ништа више него да су дошли из равничарских подручја које су насељавали дуго и где је и била њихова етногенеза. И да су се бавили ониме што су знали, а тек кад су заиста морали, учили нешто ново. И опет, када дођу у брдска подручја, у почетку се баве ониме што најбоље знају, док им је таква пољопривреда довољна. А опет, неколико векова касније, добијамо ситуације да Словени у многим местима полако постају сточари када су били приморани на то, како географијом и немогућношћу земљорадње. А и због турских освајања. И одједном, не изненађује када маса "влаха" из XV века па надаље, уопште нису етнички Власи већ етнички Словени, и то они исти Словени који су пре тога имали и формирали жупе. А како имају интелигенцију, због потребе, брзо се привикавају и на сточарство и преузимају елементе влашког катунског сточарства. Дакле, никаква генетика већ чиста људска особина прилагођавања ситуацији, присутна свуда, само са разликама у географији, ситуацији, трајању и потребама.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #271 послато: Август 07, 2020, 12:50:02 пре подне »
Е, бре Дуле,
Полако са тим коментарима нисам завршио.. :)

Па, ето пример Грчке, то је брдовита земља (једна од најбрдoвитијих у Европи). Грчка је чак са 4/5, брдско-планинска територија. Не верујем да ти је позната та чињеница. Словени се досељавају и настањују се у Грчку у земљи која је доминантно брдско-планинска. На основу доказа које имамо историјских података и археолошких истраживања за период од VII-X века видимо да су Словени који су продрли у Грчку били доминантно земљорадници. Словени земљорадници у доминантној брдско-планинској земљи. . Шта нам то говори и због чега је то тако? Историјски извори о Словенима, има их прилично јасно наглашавају земљорадњу као најглавнију пољопривредну грану. Ово је леп пример и доказ земљорадничког карактера код грчких Словена, то ће једног дана да се археолошки потврди и код свих других Балканских Словена.
Ja мислим да им је то била грешка ако су се у брдско-планинским подручјима Грчке бавили баштованством...да су се бавили сточарством , не би се тако брзо утопили у Грке  :D Резиме би био да су Словени у Грчкој пре него што су се прилагодили терену, већ постали Грци...Али то је вероватно зато што је то први талас досељавања Словена а и улазак у форми "клина", тј. дубоко у територију Грка...испада, једини случај неприлагођеног привређивања код Словена после доласка на Балкан, тј. покушај да се иста привреда из постојбине примени на брдско-планински терен...са стране гледано, нерационално...Мислим да су баштовани лакше утопљиви у друге нације него сточари...јер гледају краткорочније (саде једногодишње биљке наспрам оваца и коза које годинама гаје)...имамо и насељавања од стране Књаза Милоша уз Лепеницу, где је доводио и Бугаре да буду баштовани, па су за мање од 100 година постајали Срби, то је све у последњих мање од 200 година (имам познаника који зна да је Бугарин пореклом, из села код Крагујевца, Јовановац)
« Последња измена: Август 07, 2020, 01:01:13 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #272 послато: Август 07, 2020, 01:18:32 пре подне »
На крају, и Мађари у Панонију дошли са гомилом оних рогатих крава   :) А и ми смо у сеобу под Чарнојевићем отишли са барем истим бројем оваца колико и људи:

Па се не пита неког колико засада има, него колико брава :) Поента је да већу вредност има одређена површина пашњака него иста површина под засадом :) (јер на тој површини пасе одређен број брава)
« Последња измена: Август 07, 2020, 01:29:10 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #273 послато: Август 07, 2020, 01:35:39 пре подне »
Мислим да су баштовани лакше утопљиви у друге нације него сточари...јер гледају краткорочније (саде једногодишње биљке наспрам оваца и коза које годинама гаје)
...у оним случајевима где су баштовани мањински народ или где их је покоравао агресивнији спољни фактор сточарског начина привређивања:
« Последња измена: Август 07, 2020, 01:46:06 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #274 послато: Август 07, 2020, 01:48:50 пре подне »
У обе слике (сеоба Срба и долазак Мађара), симболично је приказана стока испред предводника народа који су на коњу
« Последња измена: Август 07, 2020, 02:00:30 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #275 послато: Август 07, 2020, 02:11:10 пре подне »
Аксо, кажи шта су они садили тамо у Грчкој , пре него што су постали Грци, и да ли је Цар Душан направио историјску неправду што их није уврстио у закон, него само помиње ове "влахе", "Царства ми"   :D
« Последња измена: Август 07, 2020, 02:22:22 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #276 послато: Август 07, 2020, 05:30:01 пре подне »
Ja мислим да им је то била грешка ако су се у брдско-планинским подручјима Грчке бавили баштованством...да су се бавили сточарством , не би се тако брзо утопили у Грке  :D Резиме би био да су Словени у Грчкој пре него што су се прилагодили терену, већ постали Грци...Али то је вероватно зато што је то први талас досељавања Словена а и улазак у форми "клина", тј. дубоко у територију Грка...испада, једини случај неприлагођеног привређивања код Словена после доласка на Балкан, тј. покушај да се иста привреда из постојбине примени на брдско-планински терен...са стране гледано, нерационално...Мислим да су баштовани лакше утопљиви у друге нације него сточари...јер гледају краткорочније (саде једногодишње биљке наспрам оваца и коза које годинама гаје)...имамо и насељавања од стране Књаза Милоша уз Лепеницу, где је доводио и Бугаре да буду баштовани, па су за мање од 100 година постајали Срби, то је све у последњих мање од 200 година (имам познаника који зна да је Бугарин пореклом, из села код Крагујевца, Јовановац)

Типично и просто сточарско сагледавање ствари на историју, ја сам у једном тренутку помислио на Ашкрабу  ;D 

Зашто си се ухватио за то баштованство...Баштованство трпаш и представљаш као да се ради о целој земљорадњи, а баштованство је само једна од земљорадничких грана.

Лепо пише у тексту којим се грана земљорадње бавили:
Према подацима садржаним у делу „Чуда Светог Димитрија“ који се односе на 70-те године 7. века, Велегезити, Драгувити, Сагудати и друга словенска племена Тесалије и околине Солуна узгајали су житарице и продавали вишак усева градовима.   Пшеница просо и друге житарице (ратарство). Ратарство је највећа земљорадничка грана и од ње има највише прихода.

Словени, који су се настанили у Македонији, Тесалији и Грчкој, такође су се бавили баштованством, вртларством и виноградарством. О томе постоје подаци у горе поменутом делу „Чуда Светог Димитрија“. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда.

Словени сељаци који су продрли у Грчку, дошли су у земљи богатом историјом, културом, филозофијом, уметностима, науци, обичајима, грађевинама.. Грчка је имала битну улогу под Римским касније и Византијским Царством и асимилација Словена није ништа чудно. Они су у то време били далеко напреднији и бројнији у односу на Словене, ето то је разлог асимилације Словена. У Грчкој су сви редом асимилирани и ако нису морају бити Грци.

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #277 послато: Август 07, 2020, 06:42:08 пре подне »
Благо теби ако сматраш усликане слике од пре сто година као неки релевантан историјски доказ.   ::)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #278 послато: Август 07, 2020, 09:32:52 пре подне »
Типично и просто сточарско сагледавање ствари на историју, ја сам у једном тренутку помислио на Ашкрабу  ;D 

Зашто си се ухватио за то баштованство...Баштованство трпаш и представљаш као да се ради о целој земљорадњи, а баштованство је само једна од земљорадничких грана.

Лепо пише у тексту којим се грана земљорадње бавили:
Према подацима садржаним у делу „Чуда Светог Димитрија“ који се односе на 70-те године 7. века, Велегезити, Драгувити, Сагудати и друга словенска племена Тесалије и околине Солуна узгајали су житарице и продавали вишак усева градовима.   Пшеница просо и друге житарице (ратарство). Ратарство је највећа земљорадничка грана и од ње има највише прихода.

Словени, који су се настанили у Македонији, Тесалији и Грчкој, такође су се бавили баштованством, вртларством и виноградарством. О томе постоје подаци у горе поменутом делу „Чуда Светог Димитрија“. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда.

Словени сељаци који су продрли у Грчку, дошли су у земљи богатом историјом, културом, филозофијом, уметностима, науци, обичајима, грађевинама.. Грчка је имала битну улогу под Римским касније и Византијским Царством и асимилација Словена није ништа чудно. Они су у то време били далеко напреднији и бројнији у односу на Словене, ето то је разлог асимилације Словена. У Грчкој су сви редом асимилирани и ако нису морају бити Грци.
Ovom poslednjom rečenicom bi mogla biti otvorena jedna nova tema ali bojim se da bi bila jeres jer to su "naša braća".Mislim na moderna vremena.
« Последња измена: Август 07, 2020, 09:35:42 пре подне Bojan »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Уопштено о Славенима
« Одговор #279 послато: Август 07, 2020, 12:56:13 поподне »
Типично и просто сточарско сагледавање ствари на историју, ја сам у једном тренутку помислио на Ашкрабу  ;D 

Аксићу, ја не знам још колико хиљада година треба да пишеш на форуму, да би научио на који начин смеш да се обраћаш члановима истог. Ово се може протумачити као увреда, што и јесте био циљ. А то је по правилима овде забрањено. Сигурно има форума где је таква врста безобразлука дозвољена, и можда ти то више одговара, али овде тако не може.

Mожда и не би био проблем да си тако одреаговао на цитат нечији (опет не би било пристојно), али ово је рекација на одговор другог члана форума.

Дакле, исто тако би неко од нас могао рећи да је ово што ти износиш све време "класично ратарско ограничено гледање на ствари", или неку сличну фразу која свакако није на месту. Ако желиш да те било ко уважи, мораш показати да и ти уважаваш туђе мишљење (што код тебе свакако не постоји).

У супротном ће ти се брисати поруке, или делови порука у којима се на овај начин обраћаш члановима форума, да не кажем члановима Друштва. Посебна је тема ово константно троловање о Словенима R1a и Власима I2. Дакле ухватио си се тога и нећеш престати док не "докажеш" да су Словени само R1a и нико више (иако то вероватно 99% није тачно). И то је за разматрање, пошто је троловање забрањено.

То што ти нико (осим сада Душана) не одговара на поруке, не значи да си било шта доказао, већ да људи немају воље да се по 20x млате са истом темом, хиљаду пута доказаном и прежваканом. Али и то је донекле легитимно, пошто износиш своје мишљење. Убудуће само без безобразлука, пошто ће бити санкција.
« Последња измена: Август 07, 2020, 03:23:07 поподне Небојша »