Аутор Тема: Језичке зоне српског народа и генетика  (Прочитано 91957 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #140 послато: Август 09, 2017, 10:32:51 поподне »
Ја оба Вакуфа, Јајце, Купрес и Бугојно сматрам средњом Босном, а не  Босанском Крајином.

Ван мреже dolinalima

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #141 послато: Август 17, 2017, 01:00:42 пре подне »
Ја оба Вакуфа, Јајце, Купрес и Бугојно сматрам средњом Босном, а не  Босанском Крајином.

Ово што је у сливу Врбаса да, међутим Купрес ми је некако ипак Крајина.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #142 послато: Август 31, 2017, 10:11:41 поподне »
У својим статистикама не користим 23 анд ме резултате, али ако хоћеш можеш упоредити да ли они носе неке значајније измјене.



Западнобосански поддијалекат (босанскокрајишки у ужем смислу) n=76

E-V13 10,53%
I1 6,58%
I2a 34,21% (PH908 21,05%)
J1 2,63%
J2a 1,31%
J2b-M205 7,89%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 7,89%
R1a 23,68% (9,21% M458)
R1b-2,63%

Врбаски поддијалекат n=76

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%


Хтедох да упоредим резултате за западнобосански и врбаски, тј. западни источнобосански поддијалект са овим што си ти добио. Користим само резултате из нашег пројекта и са 23andMe/FTDNA. Дакле без мајског истраживања и САНУ, па је и узорак мањи.

Западнобосански поддијалекат (n=66)

I2a-Dinaric (20) = 30,30% (PH908 15,15%)
R1a (13) = 19,70% (M458 7,58%)
E-V13 (9) = 13,64%
J2b (8 ) = 12,12% (M205 9,09%)
N-P189.2 (6) = 6,06%
J1 (6) = 6,06%
I1 (3) = 4,55%
R1b (3) = 4,55%
J2a (1) = 1,52%
I2-M223 (1) = 1,52%

Врбаски поддијалекат (n=37)

E-V13 (11) = 29,73%
I2a-Dinaric (10) = 27,03% (PH908 13,51%)
R1a (7) = 18,92% (без M458)
N-P189.2 (5) = 13,51%
J2b (2) = 5,41% (M205 2,70%)
R1b (1) = 2,70%
J1 (1) = 2,70%

Слика западнобосанског поддијалекта доста подсећа на Лику, што је негде и очекивано.

Много је чини се комплекснија слика тзв. врбаског поддијалекта. Иако је узорак мали, прилично висок проценат E-V13. Он ће свакако опадати временом, али ће вероватно остати сасвим солидан, што је реткост за западне српске крајеве.

У оба краја I2-PH908 је испод српског просека, а уочљиво је и одсуство M458 у врбаској зони.

Делује да би и N2 могла бити нешто јача на том потезу између Врбаса и Босне, а посебно јужније ка Купресу. Да ли се овако висок проценат E-V13 и N2 у овом крају можда може објаснити оним првим сеобама по надирању Турака у Босну, освајање Јајца и сл? Као да је нека група "стигла" са ширег простора Херцеговине, па се након тога развијала и давала становништво околним областима.

Као што рече, то је прилично компактна област где није било превише померања, односно досељавања становништва последњих неколико стотина година.
« Последња измена: Јануар 04, 2019, 09:44:05 поподне Небојша »

Jelic

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #143 послато: Август 31, 2017, 10:32:59 поподне »
Хтедох да упоредим резултате за западнобосански и врбаски, тј. западни источнобосански поддијалект са овим што си ти добио. Користим само резултате из нашег пројекта и са 23andMe/FTDNA. Дакле без мајског истраживања и САНУ, па је и узорак мањи.

Западнобосански поддијалекат (n=66)

I2a-Dinaric (20) = 30,30% (PH908 15,15%)
R1a (13) = 19,70% (M458 7,58%)
E-V13 (9) = 13,64%
J2b (8 ) = 12,12% (M205 9,09%)
N-P189.2 (6) = 6,06%
J1 (6) = 6,06%
I1 (3) = 4,55%
R1b (3) = 4,55%
J2a (1) = 1,52%
I2-M223 (1) = 1,52%

Врбаски поддијалекат (n=37)

E-V13 (11) = 29,73%
I2a-Dinaric (10) = 27,03% (PH908 13,51%)
R1a (7) = 18,92% (без M458)
N-P189.2 (5) = 13,51%
J2b (2) = 5,41% (M205 2,70%)
R1b (1) = 2,70%
J1 (1) = 2,70%

Слика западнобосанског поддијалекта доста подсећа на Лику, што је негде и очекивано.

Много је чини се комплекснија слика тзв. врбаског поддијалекта. Иако је узорак мали, прилично висок проценат E-V13. Он ће свакако опадати временом, али ће вероватно остати сасвим солидан, што је реткост за западне српске крајеве.

У оба краја I2-PH908 је испод српског просека, а уочљиво је и одсуство M458 у врбаској зони.

Делује да би и N2 могла бити нешто јача на том потезу између Врбаса и Босне, а посебно јужније ка Купресу. Да ли се овако висок проценат E-V13 и N2 у овом крају можда може објаснити оним првим сеобама по надирању Турака у Босну, освајање Јајца и сл? Као да је нека група "стигла" са ширег простора Херцеговине, па се након тога развијала и давала становништво околним областима.

Као што рече, то је прилично компактна област где није било превише померања, односно досељавања становништва последњих неколико стотина година.

Мени се чини да је на простору између Бања Луке и рецимо Добоја насељено у већем броју искључиво становништво из данашње источне Херцеговине јер се другачије просто не може објаснити одсуство или јако мали проценат "пивско-бањанске" N2a, "дробњачке" I1-P109, затим "кричке" J2b1, а истовремено присуство "Малешеваца" I2-PH908, или неких припадника хаплогрупе R1a-YP4278 који имају поклапања на подручју данашње источне Херцеговине. Чини се да је
"полазна тачка" становништву које се насељавало западније била некако источније, у старој Херцеговини тј. данашњој северозападној ЦГ.
« Последња измена: Јануар 04, 2019, 09:43:54 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #144 послато: Август 31, 2017, 11:07:14 поподне »
Мени се чини да је на простору између Бања Луке и рецимо Добоја насељено у већем броју искључиво становништво из данашње источне Херцеговине јер се другачије просто не може објаснити одсуство или јако мали проценат "пивско-бањанске" N2a, "дробњачке" I1-P109, затим "кричке" J2b1, а истовремено присуство "Малешеваца" I2-PH908, или неких припадника хаплогрупе R1a-YP4278 који имају поклапања на подручју данашње источне Херцеговине. Чини се да је
"полазна тачка" становништву које се насељавало западније била некако источније, у старој Херцеговини тј. данашњој северозападној ЦГ.

Да, то је по свему судећи сценарио. Што на основу генетике, што на основу етнолошке грађе. Него, овај простор врбаског дијалекта захвата и неке крајеве западно од те зоне у коју Херцеговци долазе нешто касније, па су стога вероватно у питању ране миграције (пред, или са Турцима) са простора Старе Херцеговине/ЦГ, комбиновано са староседелачким становништвом Средње Босне.

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #145 послато: Септембар 01, 2017, 08:42:14 пре подне »
Што се тиче врбаског поддијалекта, или српског становништва између Змијања и ријеке Босне, не треба заборавити да су неки наши етнографи (Карановић, Васић) писали да је на поменутом подручју било и старог босанског српског становништва Доњих краја и Усоре, тј. да нису баш сви Срби у те крајеве дошли из Херцеговине и Црне Горе (иако не сумњам да су били доминантни).

Дакле, стоји веза са Херцеговином, преко родова које је Лука навео, али висок проценат E-V13 свакако се не може повезати са Херцеговином, у којој је E-V13 генерално нижи од српског просјека.

Подручја планина овог поддијалекта, увијек су била погодна за сточарство. Довољно је споменути Влашић, Мањачу, Цинцар. Питам се да ли је ту могло бити и неких несловенских хаплогрупа које нису биле везане за ромејску генетику Црне Горе и Херцеговине, већ су биле укоријењене управо на подручју западне Босне. Не мислим ту само на E-V13 већ и на неке специфичне J2b-M241 гране.

Мислим да је и висок проценат E-V13 у Приморчевом истраживању за Србе у Босни, посљедица чињенице да су узорци Срба углавном узимани у врбаској зони (колико се сјећам неки од института у Бањалуци је учествовао)

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #146 послато: Септембар 01, 2017, 09:02:02 пре подне »
Што се тиче врбаског поддијалекта, или српског становништва између Змијања и ријеке Босне, не треба заборавити да су неки наши етнографи (Карановић, Васић) писали да је на поменутом подручју било и старог босанског српског становништва Доњих краја и Усоре, тј. да нису баш сви Срби у те крајеве дошли из Херцеговине и Црне Горе (иако не сумњам да су били доминантни).

Дакле, стоји веза са Херцеговином, преко родова које је Лука навео, али висок проценат E-V13 свакако се не може повезати са Херцеговином, у којој је E-V13 генерално нижи од српског просјека.

Подручја планина овог поддијалекта, увијек су била погодна за сточарство. Довољно је споменути Влашић, Мањачу, Цинцар. Питам се да ли је ту могло бити и неких несловенских хаплогрупа које нису биле везане за ромејску генетику Црне Горе и Херцеговине, већ су биле укоријењене управо на подручју западне Босне. Не мислим ту само на E-V13 већ и на неке специфичне J2b-M241 гране.

Мислим да је и висок проценат E-V13 у Приморчевом истраживању за Србе у Босни, посљедица чињенице да су узорци Срба углавном узимани у врбаској зони (колико се сјећам неки од института у Бањалуци је учествовао)
Сјећам се једног сусрета са чобанима из 1974 године, који су навратили у наш дом да преноће, да су говорили како "од куће па до преласка преко Гомјенице говори се нашки, а испод Козаре и даље не".

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #147 послато: Септембар 01, 2017, 10:05:34 пре подне »
Што се тиче врбаског поддијалекта, или српског становништва између Змијања и ријеке Босне, не треба заборавити да су неки наши етнографи (Карановић, Васић) писали да је на поменутом подручју било и старог босанског српског становништва Доњих краја и Усоре, тј. да нису баш сви Срби у те крајеве дошли из Херцеговине и Црне Горе (иако не сумњам да су били доминантни).

Дакле, стоји веза са Херцеговином, преко родова које је Лука навео, али висок проценат E-V13 свакако се не може повезати са Херцеговином, у којој је E-V13 генерално нижи од српског просјека.

Подручја планина овог поддијалекта, увијек су била погодна за сточарство. Довољно је споменути Влашић, Мањачу, Цинцар. Питам се да ли је ту могло бити и неких несловенских хаплогрупа које нису биле везане за ромејску генетику Црне Горе и Херцеговине, већ су биле укоријењене управо на подручју западне Босне. Не мислим ту само на E-V13 већ и на неке специфичне J2b-M241 гране.

Мислим да је и висок проценат E-V13 у Приморчевом истраживању за Србе у Босни, посљедица чињенице да су узорци Срба углавном узимани у врбаској зони (колико се сјећам неки од института у Бањалуци је учествовао)

Интересантно. Није немогуће да део те E-V13 има дубље корене на том простору. Више сам мислио на то да је стигла једна повећа група, која се временом увећавала. Колико видим, главнина ове E-V13 има рођаке у Херцеговини/ЦГ (PH1246, Бјелице Z5017, итд.)

Генерално делује да су ови који су доселили на простор Западне Босне/Лике стигли преко Далмације, или преко Босне, која је служила као етапна станица. Постоји додуше и на истраживању из 2005. солидан број J2b и N2, па није искључено да је било више миграционих праваца.

Ван мреже Гмитар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 114
  • R1a>YP343>YP371>YP971>Y57718+
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #148 послато: Септембар 22, 2017, 03:15:09 поподне »
Да ли је познато који је дијалект коришћен у Војводини пре велике сеобе Срба?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #149 послато: Септембар 22, 2017, 03:28:32 поподне »
Да ли је познато који је дијалект коришћен у Војводини пре велике сеобе Срба?

Требало би да је то био исто шумадијско-војвођански као и данас. Старо српско становништво Војводине и Шумадије је по свему судећи било језички, културно, вероватно и генетски блиско; претпоставка је да је изговор био екавски са одређеним бројем икавизама. Пре Великих сеоба граница између екаваца и ијекаваца је била јужније него током 18. и 19. века, највероватније је читаво старо становништво Старе Рашке било екавско, а то се променило након великог исељавања крајем 17. и почетком 18. века и насељавања у упражњен простор ијекавских говорника источнохерцеговачког и зетско-рашког дијалекта. У 20. и 21. веку се због утицаја књижевног језика (тј. коришћења шумадијско-војвођанског дијалекта као основице књижевног језика у Србији) та граница поново померила јужније науштрб ијекавских говора.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Гмитар

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 114
  • R1a>YP343>YP371>YP971>Y57718+
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #150 послато: Септембар 23, 2017, 05:39:42 поподне »
Требало би да је то био исто шумадијско-војвођански као и данас. Старо српско становништво Војводине и Шумадије је по свему судећи било језички, културно, вероватно и генетски блиско; претпоставка је да је изговор био екавски са одређеним бројем икавизама. Пре Великих сеоба граница између екаваца и ијекаваца је била јужније него током 18. и 19. века, највероватније је читаво старо становништво Старе Рашке било екавско, а то се променило након великог исељавања крајем 17. и почетком 18. века и насељавања у упражњен простор ијекавских говорника источнохерцеговачког и зетско-рашког дијалекта. У 20. и 21. веку се због утицаја књижевног језика (тј. коришћења шумадијско-војвођанског дијалекта као основице књижевног језика у Србији) та граница поново померила јужније науштрб ијекавских говора.

Хвала на одговору, тако сам и мислио али нисам успео да пронађем податак који би ми потврдио. Пре извесног времена сам израдио неке мапе за Србију на основу резултата из наше базе. Очекивао сам да би се Војводина разликовала због сеобе, али нису постојале значајне разлике у односу на централну Србију, што се поклапа са тиме што си рекао да је слика била слична и раније.

Мало скачем са теме, је л' се знају неки родови из Војводине који су засигурно тамо били пре сеобе?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #151 послато: Септембар 23, 2017, 06:01:50 поподне »
Хвала на одговору, тако сам и мислио али нисам успео да пронађем податак који би ми потврдио. Пре извесног времена сам израдио неке мапе за Србију на основу резултата из наше базе. Очекивао сам да би се Војводина разликовала због сеобе, али нису постојале значајне разлике у односу на централну Србију, што се поклапа са тиме што си рекао да је слика била слична и раније.

Мало скачем са теме, је л' се знају неки родови из Војводине који су засигурно тамо били пре сеобе?

О томе су писали многи, али је најприближније обичном читаоцу и по мени најбоље о српским дијалектима у прошлости и данас писао Павле Ивић у свом делу "Српски народ и његов језик", одакле сам и црпео горе наведене податке.

Што се тиче старих војвођанских родова из времена пре Сеоба, а који и дан-данас постоје, мислим да би ти више могли да помогну Амикус и Делија.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #152 послато: Септембар 26, 2017, 12:08:33 пре подне »
Мало скачем са теме, је л' се знају неки родови из Војводине који су засигурно тамо били пре сеобе?

Постоје, поготово у Срему и Банату, не могу сад да се сетим конкретних презимена, али сећам се да сам слао податке из релевантних књига, неким људима који су се интересовали за своја презимена, и да су нека била прибележена нпр. у Срему још у 15. веку.

Требало би се том темом једном посебно позабавити и прикупити инфорамције о познатим родовима који су тамо били пре Велике сеобе 1690. године.



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #153 послато: Септембар 26, 2017, 12:28:50 пре подне »

Мало скачем са теме, је л' се знају неки родови из Војводине који су засигурно тамо били пре сеобе?

Незахвално је питање јер не постоји пуно података тј.пописа о временима пре сеобе..знам да када сам гледао турски попис Сремског санџака из 1567.године, конкретно за село које ме интересује сам видео презиме које се и  дан-данас у том селу одржало одржало.У питању је презиме Лукач ,мада оно што је незгодно је то што је село насељивано Далматинцима,Личанима и Босанцима а управо на ова три простора је то презиме итекако заступљено.За Банат сам гледао попис Чанадског санџака из 1576.године и знам да сам видео у Сентмихаљу презиме Панчевић које ми је било веома интересантно.И дан данас оно постоји у Кикинди ,опет ако се не варам.Како Амикус каже мора то лепо да се погледа.Овако напамет рекао бих за топонимска презимена а да су топоними са простора данашње Војводине ( Црепајац/ски,Лудошанин/Лудошки,Панчевац/Панчевачки) то можда могу бити презимена старинаца на овим просторима.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #154 послато: Октобар 26, 2017, 09:01:22 поподне »
Врбаски поддијалекат n=76

E-V13 22,36%
G2a 1,31%
I2a 34,21% (PH908 23,68%)
I2 1,31%
J1 1,31%
J2a 2,63%
J2b-M205 5,26%
J2b-M241 2,63%
N-P189.2 5,26%
R1a 18,42 % (M458 6,57%)
R1b 5,26%

Овдје већ видимо значајно повећан удио E-V13 који је донекле у складу са Приморчевим истраживањем за босанске Србе. Уосталом, и Приморчеви узорци су били највећим дијелом из ове зоне. Примјетно је одсуство хаплогрупе I1 у овој зони, па се поставља питање да ли је I1 до Крајине дошла неком другом, јужнијом путањом. Остале вриједности су мање -више у границама српског просјека.

Као што сам споменуо, ову зону је Окука сврстао у источнобосанску, међутим српско становништво ове зоне која се простире  од Купреса на југу до Саве на сјеверу, од Сане, Козаре и Врбаса на западу до Озрена и Требаве на истоку, насељено је из Херцеговине, Полимља, и Зете још у 15. вијеку. Сасвим је могуће да у овом становништву има и старих Срба Доњих Краја, Босне и Усоре. Има и нешто каснијих директних досељеника из Црне Горе и Херцеговине.

За разлику од западнобосанског становништва, ово становништво практично од 15. вијека се није помјерало, тј. било је исељавања из воих крајева ( у Славонију прије свега), али није било усељавања.

На жалост, мало је и етнографске литературе о овом подручју,а становништво нема развијену традицију родослова и изучавања породичног поријекла. У сваком случају ријеч је о једној од компактнијих српских области.

Након најновијих резултата из Босанске Крајине (Српски днк дан), још је драстичнија разлика између области врбаског и западнобосанског поддијалекта.

Сада се I2a у овој зони креће око 42% (PH908 31.6%), дакле иде ка херцеговачком просеку. R1a је слабо заступљена, а E-V13 је изнад просека (+20%). Са друге стране, у области западнобосанског поддијалекта, I2a је испод 30%, I2-PH908 свега 14%, R1a прелази 20%, а веома је раширена Y2613 (+5%) које нема превише у другим српским областима и која је у Крајини очигледно доживела "бум".

Хаплогрупа N-P189.2 у оба краја прелази 5%. У области врбаског је нешто јаче заступљена хаплогрупа R1b, могуће кроз подграну BY611 (3-4%).

Од занимљивости бих истакао још и висок проценат J2b2-M241 на простору западнобосанског, што није баш чест случај код нас. Лако може бити да су Црна Гора и Босанска Крајина области са највише J2b-M241 код Срба.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #155 послато: Октобар 26, 2017, 10:08:37 поподне »
Од занимљивости бих истакао још и висок проценат J2b2-M241 на простору западнобосанског, што није баш чест случај код нас.

Заборавих да поменем и потпуно одсуство хаплогрупе I1 на простору врбаског поддијалекта, мада је симо то већ нагласио.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1674
  • I-A1328
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #156 послато: Октобар 27, 2017, 05:41:00 поподне »
Не знам колико је ваљана оваква поддела Крајине. По изгледу, ношњи, обичајима и говору област 1f није јединствена него постоји поларизација на север и југ. Заправо је област около Козаре, Градишка, Дубица, Бихаћ ближа Кордуну, Банији и Славонији, но постоји један плашт досељенника с јужнијих делова дуж Гомионице. Ови такорећ староседеоци у Подкозарју су претежно били Муслимани, веома плавкасти и словенски људи, а ови досељеници с јужнијих делова су потомци људи који су долазили с југа радит на муслиманским тимарима, па када су Турци сбачени с власти, разделили земљу међу собом. Из 1f насељавали су и Лику. Што се тиче области 1g они су ту старије становништво и вуку мало на Босанце, али су баш неки тихи и неупадљиви људи. Није било баш много контакта ни мешања међу 1f и 1g у задње време, него 1f служи као нека пуффер-зона за људе који су дошли из западне Херцеговине и делом из ове 1g зоне, па се селили отле к југу у Лику и к северу ка Славонији где је већ постојао старији плашт становништва.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #157 послато: Октобар 27, 2017, 06:22:36 поподне »
Не знам колико је ваљана оваква поддела Крајине. По изгледу, ношњи, обичајима и говору област 1f није јединствена него постоји поларизација на север и југ. Заправо је област около Козаре, Градишка, Дубица, Бихаћ ближа Кордуну, Банији и Славонији, но постоји један плашт досељенника с јужнијих делова дуж Гомионице. Ови такорећ староседеоци у Подкозарју су претежно били Муслимани, веома плавкасти и словенски људи, а ови досељеници с јужнијих делова су потомци људи који су долазили с југа радит на муслиманским тимарима, па када су Турци сбачени с власти, разделили земљу међу собом. Из 1f насељавали су и Лику. Што се тиче области 1g они су ту старије становништво и вуку мало на Босанце, али су баш неки тихи и неупадљиви људи. Није било баш много контакта ни мешања међу 1f и 1g у задње време, него 1f служи као нека пуффер-зона за људе који су дошли из западне Херцеговине и делом из ове 1g зоне, па се селили отле к југу у Лику и к северу ка Славонији где је већ постојао старији плашт становништва.

Хвала на доприносу, сунце. Комплексна је слика сваке области, наравно, али ово је подела на основу Ивићеве и Окукине карте поддијалеката. Такође може да изгледа као подела на старији слој становништва Крајине, око Змијања, и на овај млађи, пореклом из Лике и Северне Далмације.

Иначе, мислим да ова Ваша подела на "словенске и плавкасте, Босанце, људе из западне Херцеговине, итд." није баш на месту, пошто су и ови из западне Херцеговине Словени (нисам најбоље разумео, али рекао бих да се мисли на Буњевце).

симо

  • Гост
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #158 послато: Октобар 27, 2017, 08:27:12 поподне »
Не знам колико је ваљана оваква поддела Крајине. По изгледу, ношњи, обичајима и говору област 1f није јединствена него постоји поларизација на север и југ. Заправо је област около Козаре, Градишка, Дубица, Бихаћ ближа Кордуну, Банији и Славонији, но постоји један плашт досељенника с јужнијих делова дуж Гомионице. Ови такорећ староседеоци у Подкозарју су претежно били Муслимани, веома плавкасти и словенски људи, а ови досељеници с јужнијих делова су потомци људи који су долазили с југа радит на муслиманским тимарима, па када су Турци сбачени с власти, разделили земљу међу собом. Из 1f насељавали су и Лику. Што се тиче области 1g они су ту старије становништво и вуку мало на Босанце, али су баш неки тихи и неупадљиви људи. Није било баш много контакта ни мешања међу 1f и 1g у задње време, него 1f служи као нека пуффер-зона за људе који су дошли из западне Херцеговине и делом из ове 1g зоне, па се селили отле к југу у Лику и к северу ка Славонији где је већ постојао старији плашт становништва.

Сунце, област зоне 1ф је у тзв. Лаудоновом рату 1791. године изгубила већи дио свог старијег становништва. То становништво је у том периоду масовно прешло на Банију и на Кордун. Могуће да је тек покоја породица остала. На ту мање више пусту земљу почели су Турци већ почетком 19. вијека насељавати становништво из дубине турске територије, па има ту има старих родова поријеклом од Санице, Кључа, Змијања. На њихову основу досељавали су се затим родови из Горње Крајине: Бјелаја, Унца и Гламоча, који су и сами били етапни досељеници махом из Далмације. Од 1850-тих па закључно са аустријском окупацијом 1878. године масовно досељавају Личани.

Простор који помињеш: Козару, Дубицу управо насељавају ови досељеници. Мацуре су типичан примјер далматинске породице која се досељава у Поткозарје. Многе српске породице из Унца половином 19. вијека насељавају Лијевче Поље, као што су нпр. Додик, Балабан и др.

Значи нема никакве разлике у поријеклу становништва Поуња, Посања, Козаре, Грмеча, Унца, Бјелајског Поља. Све је то иста струја, иста су и презимена и поријекло. То што се становништво разликује по ношњи јесте управо доказ да се ти спољни формални елементи, као што је ношња и музика најлакше мијењају највише под утицајем сусједних крајева, а вјероватно и под утицајем неких старијих породица.

Рецимо, ношња Бјелајског Поља и крупског Поуња се драстично разликује,а ради се двјема сусједним областима, које дијели само масив Грмеча. Ношња Бјелајског Поља је изразито динарска, док ношња Крупе је већ са јаким панонским утицајима. Довољно је погледати двије сљедеће фотографије па видјети ту потпуну конфузију у ношњи код Срба из Беле Крајине у Словенији и Баније. Има ту свега и свачега, и панонских, и динарских и старобосанских, па и далматинских утицаја.

Срби из Беле Крајине, Словенија



Срби са Баније


Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Језичке зоне српског народа и генетика
« Одговор #159 послато: Октобар 27, 2017, 08:40:17 поподне »
Хвала на доприносу, сунце. Комплексна је слика сваке области, наравно, али ово је подела на основу Ивићеве и Окукине карте поддијалеката. Такође може да изгледа као подела на старији слој становништва Крајине, око Змијања, и на овај млађи, пореклом из Лике и Северне Далмације.

Иначе, мислим да ова Ваша подела на "словенске и плавкасте, Босанце, људе из западне Херцеговине, итд." није баш на месту, пошто су и ови из западне Херцеговине Словени (нисам најбоље разумео, али рекао бих да се мисли на Буњевце).

Босанци су у просеку светлије пигментације од Херцеговаца без обзира на веру или хаплогупе које носе, то може имати везе са аутосомалном ДНК или можда чак са климом.