Српски ДНК дан 2015

[Сол]

Што се тиче презимена,јуче ми је Ашкраба устврдио да то може бити само кованица од две српске речи БОГМЕ ИЛИ БОМЕ и речи СТАР. Писали сте овде презиме као BAUMEISTER,BURMESTER,BOHMESTER. Да ли неко зна неког ко се бави германистиком и сл.па да нам помогне у тумачењу.

Мало је вероватно да је ваше презиме по "речи БОГМЕ ИЛИ БОМЕ и речи СТАР". У питању су проблематична народна домишљања као нпр. Котор >код тора, или Тумани > ту мани (ту га остави) и сличне глупости.

BAUMEISTER,BURMESTER,BOHMESTER, и Wachtmeister су већ довољно објашњена, само треба да видите раније поруке.

[Бомештар Војислав]

Мало је вероватно да је ваше презиме по "речи БОГМЕ ИЛИ БОМЕ и речи СТАР". У питању су проблематична народна домишљања као нпр. Котор >код тора, или Тумани > ту мани (ту га остави) и сличне глупости.

BAUMEISTER,BURMESTER,BOHMESTER, и Wachtmeister су већ довољно објашњена, само треба да видите раније поруке.

У том случају би било да се звање,чин или титула,придодало првобитном презимену,а временом се изговорно променила од стране народа. У праву сте кад говорите о обичајној игри речи,али то је често у нашим крајевима. Хвала вам у сваком случају на тумачењу.
Поздрав.

[Сол]

У том случају би било да се звање,чин или титула,придодало првобитном презимену,а временом се изговорно променила од стране народа. У праву сте кад говорите о обичајној игри речи,али то је често у нашим крајевима. Хвала вам у сваком случају на тумачењу.
Поздрав.

Само да надоведем, ваш предак је бивао по правилу (прво титула па презиме, никада обратно) ословљен као Herr Burmeister/Bürgermeister Ђуришић или Herr Wachtmeister Ђуришић.

Свако добро 

[Јовица Кртинић]

Приметио сам да се маркери пишу супротно од табела које смо ми добили,тако да сами бројеви без ознака не чине ништа,само збуњују.

Већ је раније објашњено да овде на форуму објављујемо резултате по ФТДНА распореду, због тога што их тако постављамо и у табелу Српског ДНК пројекта.

[Синиша Јерковић]

Знам да је Синиша добронамерно изнео ово што цитирам, али само скрећем пажњу да би се исто могло рећи и за презимена Јерковић или Баришић да се по презимену и месту ради о Хрвату.

Не можемо утицати на оно што су велике силе учиниле на расрбљивању Балкана, али немојмо томе давати лични допринос. 

Лепеничанине, узео сам твој цитат, али желим да одговорим не само теби, већ и осталима.

Наравно да сам добронамјерно прокоментарисао резултат г. Борисова. Управо зато сам и написао "претпостављам", а не "тврдим". Претпоставка се заснивала на двије чињенице: у Босилеграду, мјесту поријекла г. Борисова преко 70% становника се изјашњава као Бугари по званичном попису и друго, презимена на -ов су много карактеристичнија за Бугаре него за Србе.

Уколико је г. Борисов Србин, а не Бугарин, то само значи да је моја претпоставка била погрешна. А она свеједно није била дата у контексту генетских резултата, тј. нисам рекао да је г. Борисов Бугарин јер има тај и такав генетски резултат.

Ово коментаришем, јер сличних примједби има готово свакодневно.

Припадност одређеној нацији није ствар генетских истраживања већ питање идентитета сваког појединца. Нација је скуп појединаца који имају заједнички проживљено историјско искуство, а не који дијеле заједничку СНП мутацију. Ако ништа друго, то смо бар могли да видимо из свих ових истраживања до сада.

[Синиша Јерковић]

Настављамо са објављивањем резултата:

Миљковић из Бошњаца код Лебана, а раније из Бивоља код Крушевца. Слави Аранђеловдан. Пише да је даље поријекло из Црне Горе, али не пише да је податак из предања или скорашње познато поријекло. Припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. Мало необичнији хаплотип, па је стављен у посебан род, али није искључена веза са осталима из Динарик Југ групе.

13   24   16   10   15   16   13   13   11   32   19   15   19   11   15   19   18   10   31   11   13   23   10

[Синиша Јерковић]

Иванчевић из села Нова Кршља на Кордуну. Слави Михољдан. Иванчевићи су дио ширег крајишког рода, које је описао Карановић, а који сви славе Михољдан: Ћопићи, Вулини, Илићи, Беук, Кењало, Мирић, Радусин. Питање је да ли су све ове породице повезане по линији мушких предака. Занимљиво је да је овај род дао два највећа писца Босанске Крајине: Бранка Ћопића и Петра Кочића (преко мајке која се презивала Вулин). Слава Михољдан такође може указивати, слично Мратиндану, на старије католичко поријекло. Михољдан је дан кад католици прослављају Арахангела Михаила по новом календару.

Иванчевић припада хаплогрупи I2a Динарик Југ, без неких ближих поклапања на Пројекту.

13   23   16   10   14   15   12   13   11   30   17   15   19   10   14   18   18   10   31   11   12   23   11

[Синиша Јерковић]

Младеновић из Врбовца код Смедерева. Слави Алимпијевдан. Припада хаплогрупи R1b. Веома специфичан, хаплотип, без блиских поклапања на Пројекту. У монографији о Врбовцу се за Младеновиће каже:

Младеновићи (Марићи), славе Алимпијевдан. Доселили се „из јужних крајева“, зову их „Бугарима“.

13   23   15   11   10   14   11   13   13   29   18   15   19   11   15   18   17   12   22   13   13   24   10

[Синиша Јерковић]

Бурсаћ из Дољана код Бихаћа (тестирани је оставио податак само Дољани, претпоставио сам да се ради о Дољанима код Бихаћа, јер су у њима живјели Бурсаћи, а другим Дољанима у Лици, Бурсаћа није било). Није остављена слава, али колико ми је познато, сви Бурсаћи славе Ђурђевдан. Бурсаћи су такође дио рода који је описао Карановић и којима још припадају породице: Баук, Зељковић, Танкосић, Момчиловић, Радујко, Рађеновић. Бурсаћ припада хаплогрупи R1a M458. И генетски резултати откривају бликсо сродство са породицом Радаковић из Поповић брда на Кордуну. Сљедећи најближи хаплотип им је хаплотип Дуњића из Александровца, мада је мали број маркера да би се тврдила нека значајнија веза.

13   25   15   10   12   14   10   13   11   29   16   14   20   11   15   18   19   11   23   12   12   23   10

[Синиша Јерковић]

Цветковић из Беле Паланке. Слави Петковдан. Тестирани је оставио податак о ранијем поријеклу из западне Македоније. Припада хаплогрупи G2a L497 без неких ближих поклапања на Пројекту.

14   22   16   10   14   15   13   12   11   29   17   16   21   9   15   14   18   10   21   13   10   21   11

[Синиша Јерковић]

Остало је још шест резултата да се објави и потрудићу се да их унесем и објавим до краја дана.

[Јовица Кртинић]

Бурсаћ из Дољана код Бихаћа (тестирани је оставио податак само Дољани, претпоставио сам да се ради о Дољанима код Бихаћа, јер су у њима живјели Бурсаћи, а другим Дољанима у Лици, Бурсаћа није било). Није остављена слава, али колико ми је познато, сви Бурсаћи славе Ђурђевдан.

Ево ближих података за тестираног Бурсаћа:
Слава Св. Георгије (Ђурђевдан)
отац рођен 1939.године у селу Босански Дољани, општина Бихаћ (тада Липа)
породица је досељена у Дољане око 1850.године,
пре тога живела у Трубару (општина Дрвар) где се доселила почетком 19.века,
пре тога у Личкој Калдрми где се доселила после 1792.године. 
пре тога у месту Плавно код Книна у које се доселила маја 1692.године из Саничке жупе.
Породицу смо до сада  евидентирали 1604.године на Змијању у местu Соколово Горње,
као и 1550.године у Гламочком пољу у влашким џематима.
Претпостављамо да је у току 14.века породица живела негде у залеђу Дубровника (Шума, Површ, Зубци, Хум), могуће чак и на територији коју је Дубровачка Република добила/купила 1333.године и 1399.године (Стон, Пељешац, земља до ушћа Неретве до Затона), или у Конавлима (продаја 1419./1427.), па је због верске припадности напустила те крајеве или била плански  пресељавана од стране турских власти у каснијем периоду

[Сол]

Ево ближих података за тестираног Бурсаћа:

Претпостављамо да је у току 14.века породица живела негде у залеђу Дубровника (Шума, Површ, Зубци, Хум), могуће чак и на територији коју је Дубровачка Република добила/купила 1333.године и 1399.године (Стон, Пељешац, земља до ушћа Неретве до Затона), или у Конавлима (продаја 1419./1427.), па је због верске припадности напустила те крајеве или била плански  пресељавана од стране турских власти у каснијем периоду

На којој основи (запису) стоји ова горепоменута претпоставка?

[Јовица Кртинић]

То је написао Бураћ у пријави за тестирање. Надам се да ће се се укључити у дискусију овде.

[Јовица Кртинић]

Ево текст о Бурсаћима из Плавна са нашег портала: http://www.poreklo.rs/2015/03/24/raseljavanje-porodice-bursac-iz-plavna-u-dalmaciji-1692-2012-godine/

[Алексеј]

Лепеничанине, узео сам твој цитат, али желим да одговорим не само теби, већ и осталима.

Наравно да сам добронамјерно прокоментарисао резултат г. Борисова. Управо зато сам и написао "претпостављам", а не "тврдим". Претпоставка се заснивала на двије чињенице: у Босилеграду, мјесту поријекла г. Борисова преко 70% становника се изјашњава као Бугари по званичном попису и друго, презимена на -ов су много карактеристичнија за Бугаре него за Србе.

Уколико је г. Борисов Србин, а не Бугарин, то само значи да је моја претпоставка била погрешна. А она свеједно није била дата у контексту генетских резултата, тј. нисам рекао да је г. Борисов Бугарин јер има тај и такав генетски резултат.

Ово коментаришем, јер сличних примједби има готово свакодневно.

Припадност одређеној нацији није ствар генетских истраживања већ питање идентитета сваког појединца. Нација је скуп појединаца који имају заједнички проживљено историјско искуство, а не који дијеле заједничку СНП мутацију. Ако ништа друго, то смо бар могли да видимо из свих ових истраживања до сада.

Господине Јерковићу, твој коментар нисам схватио злонамерно. Прво, моји су се на простор Босилеграда и то планине Бесне Кобиле доселили тек око 1815. године. Проучавајући тај крај, знам да је слично и са већином фамилија. Кажеш већина од 70% - мислим да се званично 97 запета нешто постотака у Босилеграду изјашњавају као Бугари, дакле скоро па апсолутна већина, а сви су они однекуд дошли. Већина тих фамилија се презивају на ОВ, а сви имају бар једног претка који је некад на крају презимена имао ИЋ. Сретао сам људе који имају крштенице својих предака у којима се види да су се тако презивали, а касније, асимилацијом Бугара, то ИЋ је одбачено (слично као у Војводини у којој је Марија Терезија брисала ИЋ свакој породици која није хтела да плаћа порез, чиме их је означавала). Велика већина људи у Босилеграду слави славе и то датира од давнина, што поново иде у прилог томе да нису Бугари, јер исти не славе славе. Ипак, многе ствари у том крају подсећају и на Бугарску - народна ношња, музика, инструменти, архитектура, али то је последица вишевековног продора културе једног народа. А то како ће се појединац осећати лични је став - баш као што је Ђорђе Вајферт по личном опредељењу био Србин. Тако у Србији данас имамо много породица које имају српска презимена, а у далекој прошлости су били Чеси, Пољаци, Талијани, Власи, Арбанаси...

[Синиша Јерковић]

Господине Јерковићу, твој коментар нисам схватио злонамерно. Прво, моји су се на простор Босилеграда и то планине Бесне Кобиле доселили тек око 1815. године. Проучавајући тај крај, знам да је слично и са већином фамилија. Кажеш већина од 70% - мислим да се званично 97 запета нешто постотака у Босилеграду изјашњавају као Бугари, дакле скоро па апсолутна већина, а сви су они однекуд дошли. Већина тих фамилија се презивају на ОВ, а сви имају бар једног претка који је некад на крају презимена имао ИЋ. Сретао сам људе који имају крштенице својих предака у којима се види да су се тако презивали, а касније, асимилацијом Бугара, то ИЋ је одбачено (слично као у Војводини у којој је Марија Терезија брисала ИЋ свакој породици која није хтела да плаћа порез, чиме их је означавала). Велика већина људи у Босилеграду слави славе и то датира од давнина, што поново иде у прилог томе да нису Бугари, јер исти не славе славе. Ипак, многе ствари у том крају подсећају и на Бугарску - народна ношња, музика, инструменти, архитектура, али то је последица вишевековног продора културе једног народа. А то како ће се појединац осећати лични је став - баш као што је Ђорђе Вајферт по личном опредељењу био Србин. Тако у Србији данас имамо много породица које имају српска презимена, а у далекој прошлости су били Чеси, Пољаци, Талијани, Власи, Арбанаси...

Алексеје, битно је да смо се разумјели.

[Синиша Јерковић]

Орлић из Коренице у Лици. Слави Никољдан. Припада хаплогрупи E-V13. Колико ми је познато, лички Орлићи се први пут спомињу као насељеници у Брињу 1638. године. Занимљиво да се у том попису поред Орлића помињу и Маљковићи, који им ни генетски нису тако далеки. С обзиром на исту славу, а и сличну генетику, Орлићи би могли бити повезани и са далматинским Кончаревићима.

13   24   13   10   17   17   13   13   11   30   14   14   20   11   16   19   20   10   22   12   12   22   13

[Синиша Јерковић]

Лукић из Горњег Неродимља, слави Јовањдан. припада хаплогрупи I2a Динарик Југ. У монографији о Косову за њих пише: Лукићи (5 к.,Св. Јован), досељени крајем 18. в. из Могиле (Горња Морава).

Занимљиво је да су генетски доста блиски још једној косовској српској породици: Савићима-Крамовићима из Цернице код Гњилана. Ова група, којој још припадају двије породице из Александровца, има карактеристично ниску вриједност на маркеру 439=11. Груписани су у један род.

13   24   16   10   14   15   11   13   11   31   17   15   19   10   15   17   17   10   29   11   13   22   10

[Синиша Јерковић]

Узуновић из Рогаче, Гуча. Слави Аранђеловдан. Припада хаплогрупи E-V13. Узуновићи су поријеклом из Брезове код Ивањице, а раније су се презивали Фемијићи или Фемићи и поријеклом су из Фемића Крша код Бијелог Поља. За Фемију је у предањима познато да је била удовица неког Братоножића са којим је имала синове, али се касније удала за Брауновића са којим је такође имала синове. Не знам од ког Фемијиног мужа би били Узуновићи. С обзиром да славе Аранђеловдан, могли би бити од Брауновића.

Брауновићи се помињу као морачки стаосједиоци, али са даљим поријеклом из Куча. И заиста, хаплотип Узуновића је најближи кучком. Засад сам га сврстао у род А, мада сам комотно могао и међу Куче.

13   24   13   10   16   18   12   13   11   30   17   14   20   11   17   16   21   10   23   13   12   21