Аутор Тема: Српски ДНК дан 2015  (Прочитано 202321 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #400 послато: Октобар 04, 2015, 05:12:55 поподне »
Радовић из Бунчића, Фоча. Слави Никољдан. Припада хаплогрупи R1a M458 и то код нас најчешћем роду ове подгрупе.

13   25   16   10   11   14   11   13   11   29   17   14   20   11   17   18   19   11   25   12   12   23   10


Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 959
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #401 послато: Октобар 04, 2015, 05:17:19 поподне »
Разумемо сe.

Него,Синиша, слажеш ли се са изнетом претпоставком - да је на југоистоку Србије постојала групација становништва која представља остатак средњевековних Саса?

Резултат Младеновића из Врбовца код Смедерева највише личи на германски западни R1b U106, a Алексеј изгледа има "германски" G2a.

Има и других начина да се објасни присуство "германских" хаплотипова, али најједноставнија могућност је да "германски" допринос нашој генетици углавном потиче од рудара-"Саса".



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #402 послато: Октобар 04, 2015, 05:19:05 поподне »
Савић из села Мртво Дубоко у Ровцима. Слави Лучиндан. Колико сам видио требао би бити дио братства Булатовић, дакле Никшић. Припада хаплогрупи I2a DДинарик Сјевер, дакле је друге хаплогрупе у односу на једног већ тестираног Ровчанина- никшића Шћепановића. Да ли би ово значило да Ровчани-Никшићи нису јединствен род и да Булатовићи нису у сродству са Шћепановићима. Треба провјерити да ли су ови Савићи заиста од Булатовића.

Имају прилично неуобичајен хаплотип без блиских поклапања.

13   23   17   11   15   15   13   13   11   31   17   15   20   10   15   19   19   10   29   11   13   23   11



Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #403 послато: Октобар 04, 2015, 05:22:02 поподне »
Разумемо сe.

Него,Синиша, слажеш ли се са изнетом претпоставком - да је на југоистоку Србије постојала групација становништва која представља остатак средњевековних Саса?

Резултат Младеновића из Врбовца код Смедерева највише личи на германски западни R1b U106, a Алексеј изгледа има "германски" G2a.

Има и других начина да се објасни присуство "германских" хаплотипова, али најједноставнија могућност је да "германски" допринос нашој генетици углавном потиче од рудара-"Саса".

И мени је хаплотип Младеновића највише личио на германски U-106, али р1б ми је иначе некако неодређен.

Нисам знао да је и у тим крајевима било рудара Саса, али ако јесте, сасвим могуће да су се задржали.

Приликом објављивања, обично споменем оно што је се одмах може рећи, али то је прилично површно. Сваки хаплотип треба анализирати детаљно од случаја до случаја.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #404 послато: Октобар 04, 2015, 05:26:23 поподне »
Тодоровић из Овсишта код Тополе, слави св. Враче. Припада хаплогрупи И2а Динарик Југ. Чини ми се да му је најближи Величковић из Александровца, али свеједно је то хаплотип близак модалу, па се не може богзна шта закључити.

У монографији о Овсишту за Тодоровиће је записано:

"Ранчићи (6 к., славе Св. Врачеве). Предак Ранко – Ранча Павловић раније радио кочетарски занат по Шумадији, стекао мало новаца и вратио се кући у Космовац (белопаланачки, пиротски крај). Ајдуковао и тукао Турке, због чега морао да бега. Сакупио родбину, пређе Грамаду и дође у Србију. Како је познавао Шумадију, Ранча се настани најпре с леве стране Јасенице, у Крстацима, где су данас сеоска имања. Доцније се спусти у долину Јасенице, па затим пређе и насели се у Јошаницу. Ранча је дошао са браћом: Тодором, Митром, и Илијом. Од Тодора су Тодоровићи 6 кућа,. Од Митра су Митровићи (Живковићи) 10 кућа. Илија није имао порода. Са Ранчићима су род Антићи у Милатовцу (област Лепеница)."

13   24   16   11   14   14   12   13   11   31   17   15   19   10   15   17   18   10   28   11   13   23   10

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #405 послато: Октобар 04, 2015, 05:29:24 поподне »
Ово би требали бити сви тестирани Српског ДНК дана, укупно 60 појединаца. За који дан направићемо детаљан пресјек свих тестираних, нешто као збирна анализа.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 959
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #406 послато: Октобар 04, 2015, 05:52:15 поподне »
Цитат
Са Ранчићима су род Антићи у Милатовцу (област Лепеница).

Према овом наводу и презимењаци из Милатовца су I2 din S. Антићи из Милатовца су иначе најстарија породица у том малом селу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13523
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #407 послато: Октобар 04, 2015, 06:12:28 поподне »
Ово би требали бити сви тестирани Српског ДНК дана, укупно 60 појединаца. За који дан направићемо детаљан пресјек свих тестираних, нешто као збирна анализа.

Избројао сам 57, тј. 58 људи, где грешим? :)

У сваком случају I2a је на око 35%, R1a око 16%, а E1b око 15%, што је прилично реално (с обзиром на досадашња генетска испитивања).

Висок проценат I1 (око 8%) и N1a (5%) не чуди толико, колико висок проценат J1 (око 5%).

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1325
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #408 послато: Октобар 04, 2015, 06:20:53 поподне »
Нема везе са сада тестираним. Да ли неко зна старије презиме Мрђеновића/Јовањдан/Живковића Коса/Војнић/Кордун R1a М458 / род А?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Dima34

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #409 послато: Октобар 04, 2015, 07:40:54 поподне »
Орлић из Коренице у Лици. Слави Никољдан. Припада хаплогрупи E-V13. Колико ми је познато, лички Орлићи се први пут спомињу као насељеници у Брињу 1638. године. Занимљиво да се у том попису поред Орлића помињу и Маљковићи, који им ни генетски нису тако далеки. С обзиром на исту славу, а и сличну генетику, Орлићи би могли бити повезани и са далматинским Кончаревићима.

13   24   13   10   17   17   13   13   11   30   14   14   20   11   16   19   20   10   22   12   12   22   13

Да , лички Орлићи се помињу у Брињу 1638. заједно са Орловићима , три куће са 24 глава .  Одатле се раздвајамо , и неки услед глади и немогућности  опстанка, одлазе на Крк и остале правце где преузимају Католичку веру . Искрено , помало сам изненађен резултатом , ... Мрњавчевићи , Адолф Хитлер , Наполеон ..... не баш лепо друштво ! Наравно , да са мало шалим , има ту и добрих ликова ! Хвала , на пруженој шанси за тестирање и желим Вам много успеха у раду ! Поздрав свим изненађенима и оним који си одахнули !

Ван мреже toma

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #410 послато: Октобар 04, 2015, 08:09:33 поподне »
Тодоровић из Овсишта код Тополе, слави св. Враче. Припада хаплогрупи И2а Динарик Југ. Чини ми се да му је најближи Величковић из Александровца, али свеједно је то хаплотип близак модалу, па се не може богзна шта закључити.

У монографији о Овсишту за Тодоровиће је записано:

"Ранчићи (6 к., славе Св. Врачеве). Предак Ранко – Ранча Павловић раније радио кочетарски занат по Шумадији, стекао мало новаца и вратио се кући у Космовац (белопаланачки, пиротски крај). Ајдуковао и тукао Турке, због чега морао да бега. Сакупио родбину, пређе Грамаду и дође у Србију. Како је познавао Шумадију, Ранча се настани најпре с леве стране Јасенице, у Крстацима, где су данас сеоска имања. Доцније се спусти у долину Јасенице, па затим пређе и насели се у Јошаницу. Ранча је дошао са браћом: Тодором, Митром, и Илијом. Од Тодора су Тодоровићи 6 кућа,. Од Митра су Митровићи (Живковићи) 10 кућа. Илија није имао порода. Са Ранчићима су род Антићи у Милатовцу (област Лепеница)."

13   24   16   11   14   14   12   13   11   31   17   15   19   10   15   17   18   10   28   11   13   23   10


Поштовани, ево да се јави и неко од Тодоровића из Овсишта (сада Крагујевца).
Пре свега, ми не потичемо од Ранчића и нјеговог сина Тодора и ако, по причи мог оца, вероватно смо некакав род и преци су се доселили из истих крајева. По Арачком тефтеру из 1831.године у Овсишту су постојала четири Тодора и од нјих четири фамилије Тодоровић
Родоначелник моје фамилије је Тодор Брдар који се доселио у Овсиште (засеок Јошаница) из пиротског краја (вероватно из села Космовац, Бела Паланка) у другом периоду насељавања. Рођен је 1791.године, а умро између 1833. и 1836. Године (не појављује се у попису пореских глава из 1836.године). Надимак Брдар (по њему и нашу фамилију – Тодоровиће називају Брдари) добио је по старом занату којим се бавио – израда брда за разбој. Негде сам добио податак да се Тодор презивао Ђорђевић (вероватно по оцу Ђорђу), али то није поуздано.
Тодор је имао петоро деце, три сина: Срећка , Стефана и Илију (мој директни предак) и две ћерке: Јелену (удату за Живоина Николића из Овсишта) и Смиљану (удату за Јакова Лазаревића из Овсишта)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #411 послато: Октобар 04, 2015, 08:37:33 поподне »
Савић из села Мртво Дубоко у Ровцима. Слави Лучиндан. Колико сам видио требао би бити дио братства Булатовић, дакле Никшић. Припада хаплогрупи I2a DДинарик Сјевер, дакле је друге хаплогрупе у односу на једног већ тестираног Ровчанина- никшића Шћепановића. Да ли би ово значило да Ровчани-Никшићи нису јединствен род и да Булатовићи нису у сродству са Шћепановићима. Треба провјерити да ли су ови Савићи заиста од Булатовића.

Имају прилично неуобичајен хаплотип без блиских поклапања.

13   23   17   11   15   15   13   13   11   31   17   15   20   10   15   19   19   10   29   11   13   23   11
Синиша,
ово би требало да буде још један доказ да је прича коју сам једном приликом чуо од неких људи који добро познају историју и порекло племена Ровца да се у саставу братства Булатовић налазе и неки који по крви нису Булатовићи већ припадају стариначким родовима којих је у време доселења Гојака Никшина очигледно било у Ровцима. То се очигледно види и у турском попису из 1477. год. Нека мања стариначка братства су временом притиснути од стране Гојаковића који су врло брзо преузели примат у Ровцима примили су њихову славу и презиме. Временом је то код већине њих пало у заборав, али постоји ипак траг о томе да су неки Булатовићи знали некада у шали а некада са подозрењем да кажу за неке друге Булатовиће да они нису прави Булатовићи већ су од Мацура. Е сад то од Мацура можда нема везе са истином јер су новопридошли Гојаковићи све старинце изгледа крстили тим именом, а то се очигледно види и по резултату овог теста. Интересује ме твоје мишљење колико сличности има између мог резултата и уопште хаплогрупе и вредности маркера нас Љешњана Војинића са резултатом теста овог Савића. Мислим да им није нека баба можда згрешила, никад се незна.  :) Што рече једном један стари Црногорац на питање да ли је тога било у она времена, а он ће на то: ''Чуш да ли је било! Па тога је било и у вријеме Калигуле!'' Шалим се мало наравно али ме ипак интересује твоје мишљење.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 959
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #412 послато: Октобар 04, 2015, 09:07:01 поподне »
Цитат
Ранча је дошао са браћом: Тодором, Митром, и Илијом

Поштовани господине Томо, јасно пише да је Тодор био Ранков (Ранчин) брат,а не син. Значи да је у монографији о Овсишту све лепо записано.

Немојте да вас збуни што не знате да ли сте род са осталим Тодоровићима. Много често се дешава да се на сродство заборави после пар колена. Ако још неки Тодоровићи у селу славе св Враче сигурно су вам род.

Антићи из Милатовца славе исту славу св Враче, и изгледа да су од исте фамилије.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #413 послато: Октобар 04, 2015, 09:45:22 поподне »
Савић из села Мртво Дубоко у Ровцима. Слави Лучиндан. Колико сам видио требао би бити дио братства Булатовић, дакле Никшић. Припада хаплогрупи I2a DДинарик Сјевер, дакле је друге хаплогрупе у односу на једног већ тестираног Ровчанина- никшића Шћепановића. Да ли би ово значило да Ровчани-Никшићи нису јединствен род и да Булатовићи нису у сродству са Шћепановићима. Треба провјерити да ли су ови Савићи заиста од Булатовића.

Имају прилично неуобичајен хаплотип без блиских поклапања.

13   23   17   11   15   15   13   13   11   31   17   15   20   10   15   19   19   10   29   11   13   23   11
Сад погледах неке књиге, и видим да ни Мирко Барјактаровић ни Стеван Поповић не помињу никакве Савиће у селу Мртво Дубоко. Помињу се родови или ''трбушчићи'' како се то каже у Црној Гори, и то Ненадићи, Ђурковићи, Бајовићи, Раонићи, али се сви они презивају Булатовић. Савићи се не помињу.

sadzo59

  • Гост
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #414 послато: Октобар 04, 2015, 10:14:14 поподне »
Поштовани, први пут се сусрећем са неком, могуће другачијом, причом од оне која коренује у мојој породици. Ја је знам овакву.
Моји Савићи потичу из Мртвог Дубоког у Ровцима одакле исељавају између 1600-1650 године и долазе на просторе горњег Полимља код Плава у село Метех и доље на Мурино у село Пепиће. Заједно са нама доселили су и Џудовићи и Маркишићи. Џудовићи стадоше у Ржаници, а Маркишићи, узеше Ислам и настанише Војно село имеђу Плава и Гусиња. Сматрају нас једном породицом, иако се не рођакамо, али, веома се уважавамо. Иста је прича и са Булатовићима из Брезојевице или Влаховићима из Улотине, такође Ровчанима са којима се изузетно поштујемо као да смо род.  Податак да смо изникли из Булатовића највише се темељи из тог односа са другим Булатовићима у Полимљу, али и из чињенице да нас сматрају ,,једним,, са Џудовићима и Маркишићима.  Конкретно, Маркишићи изничу  од Марка,Петра Стајова  Булатовића, Стајовића, па сродно томе, а ,,једно,, смо, верујемо да смо и ми и Џудовићи у тој браственичкој линији. У неколико штампаних докумената, Савићи, Џудовићи и Маркишићи се конкретно спомињу као Булатовићи из Мртвог Дубоког, без детаљнијих објашњења. У таквом односу могући родослов за моје Савиће би могао бити:Гојак, Булат,Вуксан,Батрић,Драгић,Марко,Раоња, Раич,Стајо,Петар, Марко...од њега Маркишићи, а и ми највероватније у тој некој линији.
Податак о времену усељавања у Плавску котлину би требао бити тачан јер се спомињемо као стара српска породица која је дошла из Роваца,  једна од најстаријих у том крају, а датумски би могао да послужи документ који говори о насељавању извесног Вука Ђуричанина на те просторе између 1650 и 1700 г. а који каже да се ту већ налази стара српска породица Савић. Не зна се да ли смо дошли на тај простор већ као Савићи, вероватно по неком нашем прваку који нас поведе, а заиста се спомиње један Сава или смо дошли под неким другим презименом, па касније по прваку названи Савићи.
Такође, забељежени смо и у књигама хроничара и старосједелаца из Плавско-Гусињске котлине.
У даљем  приповедању има и још једна прича, вели се. Савићи, Џудовићи и Маркишићи...то су Ћесаци. У нашем крају постојало је приповедање које се односи на те досељеничке породице, а конкретно и на споменуте.Наиме, то су наводно били нешто имућнији људи који су имали доста живога, по више стотина комада и када би се кретали кроз просторе, у средини каравана били би насамарени коњи који су на себи носили велике кожне кесе (ћесе) са вредностима. На тај начин народ би у локализму рекао за њих, ето их Ћесари, Ћесаци..алудирајући на визуелне детаље, а не на браственички сој. Такође, изнад Плава код села Корита под Кофиљачом, постоји старо, народ каже Ћесачко гробље, али, ко су, шта су, ко је од њих, нико не зна.
Такође, предање каже, када су досељавале породице из Роваца у Плавску котлину, међу њима и Савићи, Џудовићи и Маркишићи, наводно је дошло до неке велике свађе и крвопролића и да су се ту Маркишићи, предвођени њиховим прваком Марком, одвојили и да би заштитили благо и људе узели су Ислам те населили Војно село.
На том и нешто ширем простору у Полимљу, једина смо породица која слави св.Луку, стару Ровчанску славу.
Мада смо расути по целој Црној Гори, Србији и шире, коријени и гробови мојих Савића су нам у селу Пепиће код Мурине на Лиму.

У својим истраживањима консултовао сам више значајних људи и зналаца ове проблематике. На крају крајева извршио сам и ДНК тестирање ради дефинитивног сазнања о свом пореклу.
Међутим, први сигнал о могућим различитостима од досадашњих сазнања могла би бити чињеница : Родоначелник Роваца, Гојак Никшин, имао је четири сина. Булата(Булатовићи) Влаха(Влаховићи) Шћепа(Шћепановићи) и Срезоја(Срезојевићи) у складу са тим Y мушки хромозом би морао да буде у поклапању у генерацијама иза њих. Имам задовољство да контактирам и учим од поштованог Предрага Шћепановића, значи свог браственика уколико је моје породично приповедање тачно да Савићи изничу из Булатовића,  међутим,
хаплогрупе су нам различите и нема поклапања. То отвара низ могућих и занимљивих питања.
Такође, имао сам прилику да се консултујем са поштованим г.Ашкрабом и такође добио врло занимљиву тезу. Наиме, г.Ашкраба познаје презиме Ћесак (Ћесац) и оно наводно датира тамо негде од 1300-тих година, а Џудовићи, Маркишићи и Савићи, вероватно изничу из тог презимена. У својим истраживањима, г. Ашкраба није никада није чуо да Савићи, Џудовићи или Маркишићи изничу из великих Булатовића. Значи, нова и врло озбиљна ситуација и могућност за даља истраживања.

Ето поштовани, ја сам изнео своје верно и једино сазнање које имам о својим Савићима и нашем пореклу. Јако сам пуно радио, скупљао, анализирао, врло често залудно и врло често они на брду и они под брдом не причају исто, ма колико о истој ствари причали, јако је мало писаног у свему а и кад га има, питање је ко је писао, зашто је писао и под којом муком.
Надам се да ћу у оквиру ДНК пројекта а и широм иницијативом међу форумашима доћи до нечега што би се могло сматрати ,,права истина,, а уједно бих волео да кроз утврђену хаплогрупу И2а Динарик север нађем неко сродно поклапање.

Сретан рад

« Последња измена: Октобар 04, 2015, 10:24:19 поподне админ »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #415 послато: Октобар 04, 2015, 10:18:36 поподне »
Ево шта је Савић навео о свом пореклу у пријави за тестирање:
Према причи својих старих потичемо из Роваца из Мртвог Дубоког и кажу да смо
највероватније изникли из великог братства Булатовића. Негде између 1600-1650 г. прваци
долазе на просторе горњег Полимља, варош Плав, село Метех, варошица Мурино, село Пепиће где су и сад.
Везују нас за Џудовиће и Маркишиће и каже се да смо једно. Џудовићи су и данас у
селу Ржаница код Плава, православни, а Маркишићи узеше још по доласку Ислам и сада су у
Војном селу изнад Плава. Не сматрамо се рођацима, али врло се уважавамо и са Влаховићима и Булатовићима
који такође доселише из Роваца и којих има око Лима.
Онда треба направити измену и у колони Место Порекла уписати село Пепиће(или село Метех, није ми јасно да ли је једно или друго)/Мурино/ЦГ. Знам да Џудовићи и Маркишићи везују своје порекло за Ровца, а вероватно и Савићи обзиром да постоји такво предање, али ми овде све личи да су у питању староседелачка братства која су се из Роваца иселила управо можда због снажне експанзије и притисака Булатовића који су врло брзо оснажили и преузели примат у Ровцима. Такође и Богавци везују своје порекло за Ровца али мислим да се они својатају са Влаховићима. Било би занимљиво сазнати и њихов хаплотип, могуће да је и код њих слична ситуација. У сваком случају хаплотип овог Савића јасно говори да они нису Булатовићи већ да је највероватније реч о неком од стариначких родова из Роваца.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #416 послато: Октобар 04, 2015, 10:28:15 поподне »
На крају могу да констатујем да ми је ДНК дао низ одговора на питања која су мене конкретно мучила годинама, јер истраживањем порекла своје породице се бавим кад мање кад више и уз неке прекиде али ево већ скоро 30 година.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 959
  • R1b
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #417 послато: Октобар 04, 2015, 10:33:34 поподне »
Сећате се да је иста прича била и са Зоговићима из истог краја. Они су називани Бајицама, а изгледа да су се у ствари због њиховог притиска и иселили из постојбине.

Изванредно је како ДНК анализе могу да помогну да се дође до истине.

Ван мреже ...

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 540
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #418 послато: Октобар 04, 2015, 10:40:12 поподне »
Тодоровић из Овсишта код Тополе, слави св. Враче. Припада хаплогрупи И2а Динарик Југ. Чини ми се да му је најближи Величковић из Александровца, али свеједно је то хаплотип близак модалу, па се не може богзна шта закључити.

У монографији о Овсишту за Тодоровиће је записано:

"Ранчићи (6 к., славе Св. Врачеве). Предак Ранко – Ранча Павловић раније радио кочетарски занат по Шумадији, стекао мало новаца и вратио се кући у Космовац (белопаланачки, пиротски крај). Ајдуковао и тукао Турке, због чега морао да бега. Сакупио родбину, пређе Грамаду и дође у Србију. Како је познавао Шумадију, Ранча се настани најпре с леве стране Јасенице, у Крстацима, где су данас сеоска имања. Доцније се спусти у долину Јасенице, па затим пређе и насели се у Јошаницу. Ранча је дошао са браћом: Тодором, Митром, и Илијом. Од Тодора су Тодоровићи 6 кућа,. Од Митра су Митровићи (Живковићи) 10 кућа. Илија није имао порода. Са Ранчићима су род Антићи у Милатовцу (област Лепеница)."

13   24   16   11   14   14   12   13   11   31   17   15   19   10   15   17   18   10   28   11   13   23   10

У Космовцу (општина Бела Паланка) постоје породице које славе Св. Врачеве, има их расељених доста по другим местима у Белопаланачкој  општини (Топоница, Глоговац, Црвена Река, Врандол, Бела Паланка),  у Нишу, и од скора једна породица у Прокупљу. Вероватно их има и у другим местима.
Михајло Костић је забележио у књизи Белопаланачка котлина (1970 год) следеће родове из Космовца које славе Св. Врачеве:
Тодоровци 10 кућа (Пејчићи, Митићи, Панчићи, Стојановићи)
Малишинци 10 кућа (Пејчићи, Стојановићи, Илићи)
Млаџинци- Јурици 9 кућа (Стојковићи и Марковићи)
Остали родови славе друге крсне славе.
Не знам да ли су све породице повезане по мушкој линији, пошто је у питању иста крсна слава постоји та могућност.
Стојковићи кажу да су родом са Косова, и да су крсну славу највероватније донели са собом.
Илија Стојковић из Космовца о свом пореклу:
https://youtu.be/_GFoWpO_qY0
https://youtu.be/zD_UXmQVgAE

Постоји и могућност узимања крсне славе по доласку у Космовац. На месту на коме су се доселили постојао је манастир Св. Козме и Дамјана. По некима је и место добило име по манастиру, првобитно је било Козмовац, а касније Космовац.

Можда Тодоровићи знају нешто више о свом пореклу и родбини у Космовцу.
 

Ван мреже toma

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК дан 2015
« Одговор #419 послато: Октобар 04, 2015, 11:21:46 поподне »
Поштовани господине Томо, јасно пише да је Тодор био Ранков (Ранчин) брат,а не син. Значи да је у монографији о Овсишту све лепо записано.

Немојте да вас збуни што не знате да ли сте род са осталим Тодоровићима. Много често се дешава да се на сродство заборави после пар колена. Ако још неки Тодоровићи у селу славе св Враче сигурно су вам род.

Антићи из Милатовца славе исту славу св Враче, и изгледа да су од исте фамилије.

У праву сте Лепеничанин, моја грешка, Тодор је био Ранчин брат и имао је два сина: Младена и Груицу (покушавао сам да направим стабло Ранчића, али нисам успео да добијем везу са мојом фамилијом. Једино знам да су  моји преци бранили "да се жене и удају са Ранчићима пошто смо род")
На жалост, нисам успео да сазнам даље од родоначелника моје фамилије Тодора Брдара ( дали је имао браћу и сестре, његове претке), пошто писани подаци (матичне књиге које имам скениране за Овсиштане) постоје само од његовог насељавања у Овсиште.
Жеља за "проналажењем" даљих предака је била један од разлога за учешће у ДНК пројекту. Не знам шта бих могао даље са мојим подацима које сам добио, пошто не дају ништа конкретно.
Хвала Владици Цонић на квалитетном коментару, прочитаћу, поново књигу Михајла Костића