Поштовани, први пут се сусрећем са неком, могуће другачијом, причом од оне која коренује у мојој породици. Ја је знам овакву.
Моји Савићи потичу из Мртвог Дубоког у Ровцима одакле исељавају између 1600-1650 године и долазе на просторе горњег Полимља код Плава у село Метех и доље на Мурино у село Пепиће. Заједно са нама доселили су и Џудовићи и Маркишићи. Џудовићи стадоше у Ржаници, а Маркишићи, узеше Ислам и настанише Војно село имеђу Плава и Гусиња. Сматрају нас једном породицом, иако се не рођакамо, али, веома се уважавамо. Иста је прича и са Булатовићима из Брезојевице или Влаховићима из Улотине, такође Ровчанима са којима се изузетно поштујемо као да смо род. Податак да смо изникли из Булатовића највише се темељи из тог односа са другим Булатовићима у Полимљу, али и из чињенице да нас сматрају ,,једним,, са Џудовићима и Маркишићима. Конкретно, Маркишићи изничу од Марка,Петра Стајова Булатовића, Стајовића, па сродно томе, а ,,једно,, смо, верујемо да смо и ми и Џудовићи у тој браственичкој линији. У неколико штампаних докумената, Савићи, Џудовићи и Маркишићи се конкретно спомињу као Булатовићи из Мртвог Дубоког, без детаљнијих објашњења. У таквом односу могући родослов за моје Савиће би могао бити:Гојак, Булат,Вуксан,Батрић,Драгић,Марко,Раоња, Раич,Стајо,Петар, Марко...од њега Маркишићи, а и ми највероватније у тој некој линији.
Податак о времену усељавања у Плавску котлину би требао бити тачан јер се спомињемо као стара српска породица која је дошла из Роваца, једна од најстаријих у том крају, а датумски би могао да послужи документ који говори о насељавању извесног Вука Ђуричанина на те просторе између 1650 и 1700 г. а који каже да се ту већ налази стара српска породица Савић. Не зна се да ли смо дошли на тај простор већ као Савићи, вероватно по неком нашем прваку који нас поведе, а заиста се спомиње један Сава или смо дошли под неким другим презименом, па касније по прваку названи Савићи.
Такође, забељежени смо и у књигама хроничара и старосједелаца из Плавско-Гусињске котлине.
У даљем приповедању има и још једна прича, вели се. Савићи, Џудовићи и Маркишићи...то су Ћесаци. У нашем крају постојало је приповедање које се односи на те досељеничке породице, а конкретно и на споменуте.Наиме, то су наводно били нешто имућнији људи који су имали доста живога, по више стотина комада и када би се кретали кроз просторе, у средини каравана били би насамарени коњи који су на себи носили велике кожне кесе (ћесе) са вредностима. На тај начин народ би у локализму рекао за њих, ето их Ћесари, Ћесаци..алудирајући на визуелне детаље, а не на браственички сој. Такође, изнад Плава код села Корита под Кофиљачом, постоји старо, народ каже Ћесачко гробље, али, ко су, шта су, ко је од њих, нико не зна.
Такође, предање каже, када су досељавале породице из Роваца у Плавску котлину, међу њима и Савићи, Џудовићи и Маркишићи, наводно је дошло до неке велике свађе и крвопролића и да су се ту Маркишићи, предвођени њиховим прваком Марком, одвојили и да би заштитили благо и људе узели су Ислам те населили Војно село.
На том и нешто ширем простору у Полимљу, једина смо породица која слави св.Луку, стару Ровчанску славу.
Мада смо расути по целој Црној Гори, Србији и шире, коријени и гробови мојих Савића су нам у селу Пепиће код Мурине на Лиму.
У својим истраживањима консултовао сам више значајних људи и зналаца ове проблематике. На крају крајева извршио сам и ДНК тестирање ради дефинитивног сазнања о свом пореклу.
Међутим, први сигнал о могућим различитостима од досадашњих сазнања могла би бити чињеница : Родоначелник Роваца, Гојак Никшин, имао је четири сина. Булата(Булатовићи) Влаха(Влаховићи) Шћепа(Шћепановићи) и Срезоја(Срезојевићи) у складу са тим Y мушки хромозом би морао да буде у поклапању у генерацијама иза њих. Имам задовољство да контактирам и учим од поштованог Предрага Шћепановића, значи свог браственика уколико је моје породично приповедање тачно да Савићи изничу из Булатовића, међутим,
хаплогрупе су нам различите и нема поклапања. То отвара низ могућих и занимљивих питања.
Такође, имао сам прилику да се консултујем са поштованим г.Ашкрабом и такође добио врло занимљиву тезу. Наиме, г.Ашкраба познаје презиме Ћесак (Ћесац) и оно наводно датира тамо негде од 1300-тих година, а Џудовићи, Маркишићи и Савићи, вероватно изничу из тог презимена. У својим истраживањима, г. Ашкраба није никада није чуо да Савићи, Џудовићи или Маркишићи изничу из великих Булатовића. Значи, нова и врло озбиљна ситуација и могућност за даља истраживања.
Ето поштовани, ја сам изнео своје верно и једино сазнање које имам о својим Савићима и нашем пореклу. Јако сам пуно радио, скупљао, анализирао, врло често залудно и врло често они на брду и они под брдом не причају исто, ма колико о истој ствари причали, јако је мало писаног у свему а и кад га има, питање је ко је писао, зашто је писао и под којом муком.
Надам се да ћу у оквиру ДНК пројекта а и широм иницијативом међу форумашима доћи до нечега што би се могло сматрати ,,права истина,, а уједно бих волео да кроз утврђену хаплогрупу И2а Динарик север нађем неко сродно поклапање.
Сретан рад
