Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)  (Прочитано 6884 пута)

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1855
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #60 послато: Октобар 12, 2024, 02:09:19 пре подне »
На ову тему бих додао резултат Ракића, који је тестиран пре шест година. У питању је српска староседелачка фамилија из околине Сомбора, која се први пут помиње у аустријским пописима у првој половини 18. века.

Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 649
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #61 послато: Октобар 13, 2024, 09:57:36 поподне »
7. Јосић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-Z63>Y13946>Y51867>Y155080. Очигледно је због исте славе и географске блискости исти род са Кусонићем и Машићем. Овај род од карактеристичних вредности свеукупно има само повишену вредност DYS570=20. Судећи према недавним коментарима Милана Степановића у вези са Кусонићевим резултатом и резултатом другог Јосића из Сомбора, са славом Никољдан, може се закључити да су и Јосићи, као и Кусонићи имали поседе у атару пустаре Билић, а сада се испоставило и да су у сродству.

У Сомбору су постојале две несродне српске породице презимена Јосић, од којих је једна поседе имала у атару приградске пустаре Мали Миличић (Шикара), а друга у атару пустаре Билић. Прва је славила Св. Николу, а друга Св. Димитрија. Шикарски Јосићи били су коморског порекла (сомборско коморско становништво било је малобројније и махом су га чинили потомци староседелаца из времена турске управе), а билићки Јосићи потомци су овдашњих граничара (1720. г. као сомборски граничар забележен је Петко Јосић, а 1745. и 1746. г. Мишко Јосић). Предак шикарских Јосића могао би да буде Грга Јосин, уписан на попису сомборских коморских становника 1728. године (вероватно је реч о сину Јосе Малог, који је записан међу овдашњим коморским становништвом 1722. и 1725/26. године, а могуће је да се на њега односи и запис из 1715. г. када је забележен Јосо Пеанковић).

Кусонићи су српска граничарска породица која је у Сомбору најраније забележена 1720. године, када је међу овдашњим граничарима записан Радосав Кусоња. На попису сомборских граничара 1745. г. забележен је Јован Кусонић, који је 1746. г. записан и на попису развојачених Сомбораца, у домаћинству са ожењеним братом, а исте годи не забележен је и Јањат Кусонић, као поседник имања у атару пустаре (салашког насеља) Билић, северно од Сомбора. Прва пореска књига Сомбора из 1750. г. бележи Јањата Кусонића, поседника 18 старих јутара ораница и нешто више од пола старог јутра (1.423 кв. хвата) винограда, а 1755. г. у списковима пореских обвезника забележени су Јањат и Никола Кусонић. Године 1775. Никола и Павле Кусонић били су становници салашког насеља Билић, а 1783. г. катастарска књига Сомбора бележи Павла Кусонића као поседника 23. јутра и 1.175 кв. хвати оранице, а Петра Кусонића као поседника 14 јутара и 200 кв. хвати. Половином 19. века у Билићу је било четири куће Кусонића. Крсна слава сомборских Кусонића је св. Димитрије (Митровдан). Како је констатована генетска сличност и истоветност крсне славе са сомборском породицом Машић, треба напоменути и чињеницу да су Кусонићи и Машићи живели у истом салашком насељу (Билић, у коме је половином 19. века било пет кућа Машића), па је могуће да су били и истог порекла.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13463
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #62 послато: Октобар 16, 2024, 05:37:56 поподне »
40. Зурковић, Стевањдан, Сомбор, J1-P58


Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе. Пре тога Србобран (1756). Презиме Зурковић се на простору Бачке помиње у Србобрану (1798), Мошорину (1798), Сомбору (1840) и Госпођинцима (1887). Упитно је да ли су и сви повезани, значили би подаци о крсним славама.

Реч је о генетичком роду који се ретко јавља на овим просторима, али је интересантно да сва тројица тестираних славе Св. Стевана! Дроњак из Лике, необјављени из Калника и сада Зурковић. Хаплотип се јавља и на једном анонимном истраживању, на простору Славоније. Дакле распрострањеност ове гране J1 је углавном север-северозапад (крајишке миграције). Пожељно би било да неко из ове групе уради дубљи тест ради прецизнијег профилисања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2610
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #63 послато: Октобар 18, 2024, 03:42:29 поподне »
24. Попић, Јовањдан, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од специфичних вредности издвајају се DYS385=12-14 и DYS389=14-30. Нема блиских поклапања у нашој табели, па је препорука даље тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила млађа подграна. Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из (околине) Пећи, и вероватно су досељени за време велике сеобе Срба. Најстарији познати предак је Игњат Попић, девето колено од тестираног.

Ван мреже Бранкова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #64 послато: Октобар 18, 2024, 06:30:56 поподне »
40. Зурковић, Стевањдан, Сомбор, J1-P58


Тестирани је навео предање о пореклу из Црне Горе. Пре тога Србобран (1756). Презиме Зурковић се на простору Бачке помиње у Србобрану (1798), Мошорину (1798), Сомбору (1840) и Госпођинцима (1887). Упитно је да ли су и сви повезани, значили би подаци о крсним славама.

Реч је о генетичком роду који се ретко јавља на овим просторима, али је интересантно да сва тројица тестираних славе Св. Стевана! Дроњак из Лике, необјављени из Калника и сада Зурковић. Хаплотип се јавља и на једном анонимном истраживању, на простору Славоније. Дакле распрострањеност ове гране J1 је углавном север-северозапад (крајишке миграције). Пожељно би било да неко из ове групе уради дубљи тест ради прецизнијег профилисања.


Занимљиво, јер се испод J1-P58 налази  грана J-CTS9721, којој је припадао један од узорака са налазишта Мадараш/ Мађарска ( сарматско гробље ), што је недалеко од Сомбора. Драјвер је писао о тим резултатима :

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7129.20

Презиме је можда у вези са Зурак? Зурака/Зурковића има у Далмацији, где се у другој половини 16. и почетком 17.века спомињу у Новиграду и око Бенковца.



Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5542
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #65 послато: Октобар 21, 2024, 07:22:46 поподне »
29. Мијић, Аранђеловдан, Буковац/Сомбор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT386055, род Крајишких аранђеловштака - "Родића"

Мијовићи су староседелачка фамилија из сомборског приградског насеља Буковац, познатог и под називом Буковачки салаши. О постанку овог насеља наш Ђорђе Јањатовић написао је следеће:
Цитат
Буковац се 1698. помиње као коморска, а 1702. године као граничарска пустара у околини Сомбора. Душан Поповић сматра да је насељена при крају турске владавине и у време Великог бечког рата. Пригревачки сељаци се 1726. године жале коморским властима да им буковачки граничари отимају земљу. У попису Пригревице 1728. године наводи се да Буковчани обрађују сву земљу до улаза у село. Жупанијско–граничарска комисија је 1733. године трећину површине Буковца одузела од граничара и уступила је коморској Пригревици. У замену за изгубљену земљу граничари Сомбора добили су малу пустару Руњани.
Нешто пре елибертације (28. јула 1746) гроф Фрања Јосиф Редл, администратор ерарских добара, извршио је процену свих 26 пустара које користе сомборски милитри. Редл је дао опис Буковца и проценио приходе које доноси и његову вредност. Према његовом опису војна пустара Буковац удаљена је од Сомбора пола сата хода, а њене границе су обележене гвозденим међашима. Ту су граничари имали изграђене салаше. У насељу су тад постојали остаци некадашње цркве. На пустари је било више извора воде који се изливају и наводњавају земљиште. Буковац се на истоку граничио са подручјем Сомбора, са југа коморским имањима Петошево и Пригревица Св. Иван, са запада пустаром Руњани, а са севера коморским местом Мали Миличић. Редл је проценио да је на пустари могло да живи 50 домаћинстава.
...
У време Бечког рата 1683–99, а посебно при пустошењу Ракоцијевих устаника многа мала места са десетак кућа, такође полуземуница саграђених од блага и прућа, запаљена су и порушена, па су запустела. Тада је и Буковац напустило раније становништво и он је, изгледа, у време формирања Потиске војне границе 1702. године насељен сасвим новим становништвом. Име ранијег насеља које је постојало на месту на којем се сада налази Буковац, остало нам је непознато. Мислим да су нови насељеници, сомборски милитари, при формирању Потиске војне границе месту дали назив Буковац, вероватно, по топониму из краја из кога су се овде доселили.
...
Од насељавања број становника Буковца се увећавао, па 1746. непосредно пре елибертације у њему живи 27 домаћинстава. Кућедомаћини су: Стојко Лазић, Арсеније Шљукић, Јанко Кунић, Антоније Галетин, Пуја Чонић, Јован Коперчић, Петар Шљукић, Мијат Сударић, Јанко Радованчев, Нинко Деванић, Радиша Миланковић, Јанко Мијић, Јеремија Миросављев, Јован Чонић, Марко Тополски, Тома Тополски, Крста Каралић, Јован Старчев, Јоксим Шарчевић, Јован Лутка, Марко Хаднађев, Стефан Бурковац, Путник Миланков, Трифун Шијак, Гаврило Војкић, Стефан Кунић и Стефан Куљански који се доселио 1748.

Из наведеног се дакле види да су се Мијићи нашли међу првим досељеницима који су се из редова граничара населили на простор Буковачке пустаре.

Хаплотип родића карактерише маркер DYS390=25, што га уз славу Аранђеловдан сврстава у род Крајишких Аранђеловштака - Родића, који припада грани I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT386055.
У истраживању порекла становништва Сомбора утврђено је да овом роду припада и фамилија Лазић, чији су преци такође били међу првим досељеницима на Буковачку пустару.
« Последња измена: Октобар 21, 2024, 11:56:01 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 649
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #66 послато: Октобар 21, 2024, 10:31:43 поподне »
30. Попов Жикелић, Аранђеловдан, Госпођинци, Жабаљ

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Због географске блискости и исте славе рекао бих да му је најближи Свирчевић из Беочина са којим има разлику на једном маркеру од 23 упоредива маркера. Иако је разлика двострука, вредност је карактеристична само за Попов Жикелића, DYS481=27. Остали припадници ове хаплогрупе имају DYS481=25, па и Свирчевић. Вероватно се ради о специфичној млађој мутацију која је до сада примећена само код Попов Жикелића.

Тестирани је навео да је његова породица старином из Старог Бечеја. У попису становништва из 1828. у Старом Бечеју сам пронашао два Жикелића: Михајла, под бројем 392, и Димитрија, под бројем 1409.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5542
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #67 послато: Октобар 22, 2024, 06:04:51 поподне »
32. Лазић, Јовањдан, Сомбор, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>FT386055, род Крајишких аранђеловштака - "Родића"

Тестирани има потпуно поклапање хаплотипа са недавно тестираним Лазићем из Сомбора који слави исту славу и припада роду Крајишких Аранђеловштака - Родића. О Лазићима се нема шта ново написати, а да није већ овде речено: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=7452.msg200582;topicseen#msg200582
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 649
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #68 послато: Октобар 23, 2024, 07:49:00 пре подне »
39. Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. И поред разлике на два маркера DYS481(30/29) и  DYS635(23/22) несумњиво је близак још једном Ракићу пореклом из истог места. О чему је овде недавно писао Sergio.

На ову тему бих додао резултат Ракића, који је тестиран пре шест година. У питању је српска староседелачка фамилија из околине Сомбора, која се први пут помиње у аустријским пописима у првој половини 18. века.

Ракић, Никољдан, Ранчево, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. По укупном хаплотипу и истој крсној слави, Ракић можда не стоји далеко од Илића из Сребренице, али је ипак велика географска удаљеност између двојице тестираних и обојици су им хаплотипови блиски модалу па је веза упитна. Као што рекох, сам хаплотип Ракића не одудара превише од модала, али нема потпуних поклапања.

Ако неко зна нешто више о пореклу ове фамилије, нека напише. Ако се не варам, у вези ове фамилије форумаш Серђо је помињао то да је даљим пореклом из Лике.

Од потпуних поклапања има само један резултат са САНУ истраживања из Српског Итебеја, слава Јовањдан, али је веза упитна због различите славе.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 649
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #69 послато: Октобар 24, 2024, 11:35:24 поподне »
27. Чонић, Ђурђиц, Буковац, Сомбор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема потпуних поклапања у нашој бази, али би због географске блискости и исте славе могао бити у сродству са породицом Коларов из Ковиља. Хаплотипови им се разликују на два маркера: DYS385b(15/14) и DYS481(30/32). Поред тога, могла би му бити блиска има једна породица са САНУ истраживања из Јазака код Ирига са којом има разлику DYS385b(15/14) али на 17 упоредив из маркера, који не обухватају маркер DYS481.

Чонић је навео да је породица пореклом са Косова, што на жалост не могу ни да потврдим ни да оповргнем на основу овог резултата. Иначе се Чонићи помињу у Буковцу већ у пописима из четрдесетих година 18. века.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2610
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #70 послато: Октобар 25, 2024, 06:02:21 поподне »
31. Депалов, Св. Врачи, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>CTS3402>Y2613>Y2608. Поседује хаплотип врло близак модалном, без неких специфичних вредности. Најближе поклапање има са Лончаревићем из Гусиња (Мратиндан), и једним још увек нејавним тестираним из околине Истока у Метохији, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера (DYS389). С обзиром на реткост славе Св. Врачи, могло би бити значајно и прилично блиско поклапање са двојицом тестираних из околине Косовске Каменице који славе ову славу, али чији резултати нажалост нису још увек јавни. Депалов се од једног разликује на 1 од 17, а од другог на 2 од 21 упоредивог маркера. Препорука је дубинско тестирање путем WGS или BigY-700 теста како би се утврдила млађа подграна испод Y2608. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3656
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Сомбора (2024)
« Одговор #71 послато: Октобар 26, 2024, 12:58:03 пре подне »
28. Иђушки, Јовањдан, Жарковац, Сомбор, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>Y172393>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS458=14 и DYS456=15. С обзиром на славу, вероватније је да потиче од Бајица или Бјелица него од Драгошевића из Грахова, који славе Никољдан.

Тестирани је навео да је им је старо презиме наводно било Константијевић.

Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS/BigY) ради утврђивања ближег племенског порекла.