Нови резултати тестираних ”Аврамијевштака”:
ЈАКОВЉЕВИЋ-и из Дворске, општина Крупањ, припадају хаплогрупи: "
R1a Z280 L1280" (ПЛАВО).
Извор:
српски ДНК пројекатУ стручној литератури се наводи следеће:
"
Вукашиновићи (Грујичићи, Ковачевићи и Обрадовићи): Зна се сигурно да се Вукашин са своја четири брата доселио из Херцеговине и да се прво настани у Ступници, па му се ту не допадне, због тога се пресели у Цикоте, где му полипсају овце с’тога оде у Дворску где је брдовитије.
Вукашин се подели са браћом: Јаковом, Јовицом, Мићом и Петрашином.
–
Грујучићи: Од Вукашина остану синови или унуци (не зна се тачно) Грујица и Обрад. Грујица је имао два сина, Пана и Илију. Од Пане остане Иван. Од Ивана Ђурађ, који је жив. Од Илије остану: Никола, Митар и Ристо. Никола остави сина Саву, Митар Василија а Ристо Срећка, сви се презивају Грујучићи.
–
Обрадовићи: Обрад је имао сина Ђурђа од кога остану: Марко, Станко и Димитрије. Марко је жив. Станко остави синове: Живка, Максима, Богосава, Спасоја и Цветка, који су живи и сви се по Обраду презивају Обрадовићи.
–
Ковачевићи: Димитрије нија имао мушке деце, већ само једну ћерку. Ћерку уда за неког Ковачевића, кога доведе у кућу (уљез) и он слави Алимпијевдан.
Грујучићи и Обрадовићи се зову и Вукашиновићи.
–
Јаковљевићи (Тадићи, Капетановићи): Од Јакова остану синови Мићо и Панто. Мићо је имао сина Цвију а Цвија Срећка и Панта и они се презивају Јаковљевићи.
–
Тадићи: Панто, син Јаковљев има је синове Тадију и Ђурђа; Тадија је имао синове Живка и Милоша. Живко је имао синове Стојадина и Јована а Милош Љубу, Игњата и Арсена, који су живи и презивају се по деди Тадији – Тадићи.
–
Капетановићи: Ђурађ, Пантин син, био је капетан. Од њега остане син Обрен а од Обрена синови: Велимир, Спасоје, Јован и Мићо, и они се презивају Капетановићи.
–
Јовичићи (Стевановићи и Митровићи): Од Јовице остану синови или унуци (не зна се тачно) Стеван, Митар, Андрија и Јован. Јован се одсели у Цикоте (мала Кривајица), па се његови потомци по прадеди (или деди) Јовици презивају сада Јовичићи. По Стевану се његови унуци презивају Стевановићи. Митар и Андреја остану у заједници и њихови потомци се презивају Митровићи.
–
Мићићи (Аксентијевићи): Од Мића, који је отишао у Удовичића малу на своје имање остане син Аксентије. Он се по оцу презивао Мићић. Његов садашњи унук се презива по њему, Аксентијевић.
–
Ковачевићи: Од Петрашина остане једна ћерка и њу уда за једног ковача, који се настани као уљез и по њему се његови потомци презивају Ковачевићи, који славе Пантелијевдан.
Вукашиновићи,
Јаковљевићи,
Јовичићи и
Аксентијевићи и све остале наведене фамилије, изузев две Ковачевића, славе Аврамијевдан.
____________________________
Село Дворска (Крупањ), родбинске везе неколико породица које славе Аврамијевдан:
Приредио:
Љубиша МИТРОВИЋЗа почетак испричаћу вам једну малу причицу коју сам чуо у селу Дворска од старине Милана Вукашиновића. Причу преносим дословно онако како сам је чуо:
''Вукашин је био Херцеговац. Живео је код
Ивановог бунара(1) а чувао овце у цикоћском пољу. Пошто је из
пушке шешаре(2) убио Турчина јер није хтео да 'вода опанак', он избегне од Ивановог бунара у
Крајеве(3). Кад га потера ту стигне он убије још једног Турчина из исте пушке шешаре па избегне у Дворску, у шуметину звану Вајатине. Вукашин је имао девет синова:
Веселина – од њега су Вукашиновићи
Митра – од њега су Митровићи
Јовицу – од њега су Јовичићи
Јакова – од њега су Јаковљевићи
Аксентија – од њега су Аксентијевићи
Тадију – од њега су Тадићи
Обрада – од њега су Обрадовићи
Један је био капетан - од њега су Капетановићи
Један је погинуо - није оставио порода
Старина Милан зна имена свих својих предака до Вукашина и ако се узме да је једно колено у просеку 20-25 година, Вукашин би могао бити рођен негде пре 1760. г.
Све ове горе поменуте породице још увек постоје у Дворској, зову једни друге рођацима,
славе Св. Аврамија и преслављају Спасовдан. Мој ђед Павле Митровић се зауставио у Цикотама а доста Митровића од Вукашиновог Митра су расути свуда по Србији и даље.
Иванов бунар(1) то је место на путу Лозница – Ваљево између Брезјака и Цикота а где је одвајкада постојао бунар. Бунар је вероватно некад давно ископао неки Иван
Пушка шешара(2) у Вујаклијином речнику страних речи и израза стоји:
šešana (pere. Seghane, tur. §e?hane) vrsta stare puške koja se punila spreda; ši-šana.
Крајеви(3) Крајеви су део Цикота где се брда из цикоћског залеђа додирују са Јадарском долином. Поље испод Крајева се зове Сувопоља.
Вукашинови потомци, Дворска (Крупањ):
Извор:
Љубиша МИТРОВИЋ