Локалитет Банске куће, налази се тамо где се пут који води из Шавника, рачва на пут за Баре Жугића и Његовуђу и на пут који води ка Жабљаку. Ту је 1930-их изграђена кућа о којој се старала Зетска бановина. Кућа је служила за одмор путника и боравак путара. Ту су се 12. јула 1955., на Петровдан, од невремена склонили путници који су се били запутили на вашар на Његовуђи, који се и дан-данас одржава 13. јула. Од удара грома страдало је свих девет путника који су се крили од невремена, а банска кућа је изгорела до темеља. Текст на споменику поручује:
Нека овде свако стане
и за тешке знаде ране
и велике наше јаде
где жртава девет паде
изгибоше сви од грома
подалеко од свог дома.
Па кад време мутно дође
немој никад стајат' овђе.
Изгинули ово то су
сад прочитај ево ко су:
Абрамовић Б. Пеко, агроном из Кочана, р. 1929
Полексић М. Радојица, подофицир ЈНА из Слатине р. 1931
Караџић Ђ. Милорад, ђак 7. р. гимназије из Буковице р. 1937
Кочан Г. Латиф, милиционар из Иванграда р. 1931
Бакић Н. Милутин, подофицир НМ из Иванграда р. 1927
Вемић М. Радоман, земљорадник из Буковице р. 1912
Булатовић М. Анђа, домаћица из Пећи р. 1883
Секуловић Г. Софија, домаћица из Бијелог Поља р. 1924
Ђурђић Милена, ученица 4. разреда основне школе из Томашева р. 1946
Зле несреће и удеса
гром загрмље из небеса
Милораде црни сине!
Нешће муња да размине
да у Корман амбис копа
но наш црни дом ископа
ми без сина а сестре без браће
нек' нам црни гавран гракће.
Ђуро и Ката Караџићи
Овај споменик подигоше
ожалошћене породице
1957. године
Споменик се оставља
на чување омладини овог
краја

Јако ми је драго што је споменик после деценија запуштености напокон прошле године обновљен и очишћен.