N2 је, ако ме памћење служи, пронађен код Ботаи културе (сибирски ловци сакупљачи), затим код ових степских Иранаца, али и у једном узорку из Манџурије. Има и један N2 Алтајац на ипсилон фулу. Дакле вјероватно су ти Ботајци били асимиловани и у Иранце и у прото-Туркијце.
Да Ботајци, и били су рано асимилирани у прото-Иранце (мислим да се јавља и код Парсија) и вјероватно и прије њих мислим у Јамнаја варијанту, а нема неког доказа да су били асимилирани у прото-Туркијце, осим можда тог узорка из Манџурије за ког нисам чуо досад. Видимо да се модерни рођаци јављају највише по западној Европи. Ови најближи су извјесно сарматског поријекла.
Ипак бих код Кумана оставио простора за још неке хаплогрупе.
Наравно, овдје говорим о најизворнијој изгледној. Није да нема тестираних Кумана из Мађарске, код Бешењија само двојица. Но код Мађара тројица јесу од овог кластера, један је као "непознатог поријекла" али му презиме има мађарску основу Варгер - Varga,
https://en.wikipedia.org/wiki/Varga_(surname)
и то је проблем овдје, што се чини ми се игноришу Угри овдје.
И ту постоји још један моменат, овај најузводнији је
Секељ, није обични Мађар, код Угра ова грана није нађена но Секељи се од осталих Мађара разликују и по неким степским мушким линијама којих нема код Мађара (и обрнуто). А и теорије око њиховог поријекла шетају. Чак генетски има основа теза о различитом поријеклу с Мађарима, или дијелом барем различитом. Па би могли имати везе са Секељима а немати с Угрима.
Кумани или Печенези (заборавио сам који тачно) из посљедње Харвардове студије су G-Y12277 и N-L708.
Мислим да нико није дао адекватан одговор на то и да га је врло тешко дати ослањајући се на археолошке показатеље. Ја сам се бавио тим узорцима, Кумани врло тешко да су (и по датацији). Бар G-Y12277 би требало да је Печенег.
И ту опет проблем, нема ни код Румуна ове гране, а сигурних (степско-азијских) потомака Кумана и Печенега код Румуна има (логично).
У томе је и ствар, источно од Мораве је слабији централноазијски утицај него у Крајини. По Y-ДНК негдје испод 2%, а тако негдје и на аутосомима.
Мислим врло тешко има више тога у Крајини него код Бугара (бар неких подручја). Ја сам гледао многе узорке и шетају доста као и свуда. Генерално свуда је слаб на Балкану. Почиње да расте тек код нпр. Секеља и неких Румуна.
