Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)  (Прочитано 26328 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #60 послато: Септембар 26, 2022, 10:53:27 поподне »
Небојша, морам замолити за Ваше мишљење о "изворишту" ове Ј2б-М451. Чини ми се да сте негдје поменули да у Херцеговини није утврђена. Опет, чини ми се, имамо једног у Старом Влаху и једног код Смедерева, али ово у Семберији је за сада најбројнија и најкомпактнија група. Има ли смисла теза да су они негдје из Брда, па да је сеоба ишла такође преко Старог Влаха и даље се дисперзовала у више праваца ка сјеверу?

Нема нажалост неке опипљиве везе још увек. Што не значи да се неће појавити. Хаплогрупа J2b-M241 је код Срба у принципу ретка, па није искључено да ће искочити негде у херцеговачким брдима. Положај тестираног из Смедерева, који је ближи Семберцима него Николић из околине Новог Пазара, нажалост не говори више о пореклу ове групе. Брда, север Албаније и Рашка област увек имају смисла када је J2b-M241 у питању, али је та хаплогрупа очито овде била широко распрострањена, па не треба генерализовати.

Можда први корак треба да буде тестирање некога из Семберије на J-Y32373.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #61 послато: Септембар 26, 2022, 10:57:09 поподне »
Већ сада за Батковић могу рећи да И2 и Р1а имају веома мале шансе да се приближе српском просјеку.

Не верујем да ће висок проценат J2b у Семберији утицати на проценте I2 и R1a. Посебно зато што су ове хаплогрупе веома заступљене у суседним областима, Мачви, Доњем Подрињу, Посавини..  Мислим да ће проценти J2b и N-P189.2 скочити науштрб E-V13, I1 и R1b.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #62 послато: Септембар 26, 2022, 11:54:08 поподне »
Не верујем да ће висок проценат J2b у Семберији утицати на проценте I2 и R1a. Посебно зато што су ове хаплогрупе веома заступљене у суседним областима, Мачви, Доњем Подрињу, Посавини..  Мислим да ће проценти J2b и N-P189.2 скочити науштрб E-V13, I1 и R1b.

Апсолутно се слажем и нисам ни имао у виду укупне проценте, него само локално. Конкретно, од тестираних Батковљана, имамо 2 Н2, 2 И2, 1 Р1б, 2 И2 и 6 Ј2б. Дакле, ни један Е, Р1а, Ј2а. Оно што нисам поменуо је да ја ово истраживање, када је Батковић у питању (а трудићу се да тако буде и са другим мјестима) не радим насумично, него кандидате бирам најприје из породица које припадају ширим родовима, доказаним као такви кроз доступне писане изворе (мислим на историјске изворе, документарног карактера, не на етнографске :-) ). Тако са мање уложеног постижем више, наравно, тамо гдје је ситуација чиста. Посљедица тога је, рецимо, то да сам сопственим тестирањем поред Лазића ријешио бар још три рода, јер нам је заједничко поријекло документовано. Тестирањем Јовића, Кнежевића и Вујића (као и очекиваним резултатом Максимовића) покрићу поред тестираних још 12 родова, од којих 2 изумрла у мушкој линији, али чије је заједничко поријекло документовано. Уколико успијем тестирати бар два представника "јужних" Стевањштака из Батковића, покрићу додатних 6-7 родова. Николићевим тестирањем покривено је, осим његовог, још 5 или 6 родова, за које је документовано заједничко поријекло. Михојлићевим приближно толико (мада бих ту тестирао и неког из других родова због ријетке варијанте Р1б). С друге стране, Тукићи и Ракићи, И2, су ендеми у Батковићу, јер не припадају ширим родовима и нешто су касније насељени у односу на раније поменуте. Има још пар већих група породица, чијим ће се тестирањем стећи јасна слика, али у оквиру Батковића, популационо гледано (не само рачунајући тестиране, него и оне који са њима дијеле поријекло) И2 и Р1а имају веома мало шансе да се значајно помјере, што ће се, вјерујем, чак и у оквирима Семберије показати као куриозитет.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #63 послато: Септембар 27, 2022, 08:36:17 пре подне »
Не верујем да ће висок проценат J2b у Семберији утицати на проценте I2 и R1a. Посебно зато што су ове хаплогрупе веома заступљене у суседним областима, Мачви, Доњем Подрињу, Посавини..  Мислим да ће проценти J2b и N-P189.2 скочити науштрб E-V13, I1 и R1b.

Богами скоро изједначено! Према мојој евиденцији тренутно су тестиране 42 особе српске националности из насељених мјеста која територијално припадају Бијељини:

I2а (11 особа) 26.19%
J2b ( 10 особа) 23,81 %; J2b-M205 (4) 9,52%   J2b-M241(6)14,29 


За примјер:
E-V13 14.29 %
R1a  9,52 %


Наравно, треба узети у обзир да су Батковић, Обарска и сусједна села плански тестирана, али раније сам примијетио да што је већа надморска висина расте I2а. Лопаре су баш очигледан примјер.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #64 послато: Септембар 27, 2022, 09:44:00 поподне »
Баш док је актуелна ова прича о J2b у Семберији, појавио се нови M205 на 23andMe. Петровић, Бијељина, J2b-M205. Могуће да је у питању исти род са Петровићима из Јање, али је презиме често, па треба проверити са тестираним.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #65 послато: Септембар 27, 2022, 10:48:43 поподне »
Баш док је актуелна ова прича о J2b у Семберији, појавио се нови M205 на 23andMe. Петровић, Бијељина, J2b-M205. Могуће да је у питању исти род са Петровићима из Јање, али је презиме често, па треба проверити са тестираним.

Има ли начина да се преко 23andMe дође до било каквог контакт податка за тестираног и да ли је наведено неко ближе мјесто поријекла, или само Бијељина?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #66 послато: Септембар 27, 2022, 11:05:26 поподне »
Има ли начина да се преко 23andMe дође до било каквог контакт податка за тестираног и да ли је наведено неко ближе мјесто поријекла, или само Бијељина?

Slavi Nikoljdan, pa je moguce da postoji veza sa onim iz Janje. Mislim da nisu ista familiji bas. Ovaj zivi u inostranstvu. Moguce i da je deo one opste grupe Nikoljstaka iz Batkovica. Probacu da saznam tacno mesto porekla.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #67 послато: Септембар 29, 2022, 07:03:49 поподне »
11. Максимовић, Аранђеловдан, Међаши, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује специфичну вредност DYS385=11-13, па постоји могућност да припада још млађој подграни FTB20451>BY71087>FTB3834. Потпуно поклапање има са Мандићем из Љубића код Чачка (Аранђеловдан), док се на 1 од 17 маркера разликује од Кувељића из Милешеве код Пријепоља (Ђурђевдан). На 23 упоредива маркера најближа поклапања има са Јабланом из Добрског Села код Цетиња (Арлијевдан) и Ђуровићем из Дупила код Бара (Аранђеловдан), од првог се разликује на само једном, а од другог на два маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Пренећу податке о пореклу Максимовића које је проследио господин Велибор Лазић:

"Максимовић, Аранђеловдан, Међаши - Радмила Кајма­ковић у етнолошкој монографији "Сембериј­а", Сарајево, 1974, у оквиру села Међаши не наводи никакве податке о овој породици. Тестирани је навео оквирно породично предање из Србије, чини ми се из околине Уба, што је релативно неуобичајено, али, ако се сагледа ситуација и положај самих Међаша, као и то да је и Кајмаковићка навела да породице у Међашима имају веома хетерогена предања о поријеклу (из Бирча, Херцеговине, Локања, Србије итд) могуће је дати одређено повјерење таквом предању. Будући да се ради о подринском селу лако је претпоставити да су миграције у Мачву и, даље, данашњи Колубарски округ, и обрнуто, биле релативно лаке и честе. Опреза ради, потребно је оставити одређену резерву, у смислу да постоји могућност и да је породично предање запамтило само последњу етапу миграција, па је тако могуће, ако је породица досељена релативно касно – 1870-их, да се радило само о повратку из избјеглиштва у Србију након неуспјелог устанка из 1876. Подсјећам, у од септембра до новембра те године велики дио становништва Семберије, нарочито сјеверне Семберије и села поред Дрине, пребјегао је у Мачву (нешто мањи у Срем, у тадашњу Аустро-Угарску), те се враћао наредних пар година. Уколико претпоставимо да је досељење било у периоду прије пописа из 1851. године, можемо констатовати да презиме Максимовић није забиљежено у Међашима, те се морамо окренути имену Максим, које је забиљежено у седам домова. Уколико искључио Максима Ракића, за ког смо раније навели да је један од предака Ракића из Батковића, остаје нам шест кандидата (Максим, или син Максима). Од наведених шест тројица су Микановићи, чија је слава Ђурђевдан, те њих можемо искључити. То нам оставља Максима, рођеног 1838, сина Стојана Стојановића, сина Ристе, Максима Лазаревића, сина Стевана, рођеног 1781, пописаног са синовима Пером и Јованом и Максима Старчевића, сина Николе, пописаног са синовима Пером, Николом и Ником. У недостатку других, конкретнијих информација, на жалост, о Максимовићима је могуће изнијети само ове претпоставке.

Тестирани Максимовић се потрудио да у међувремену ископа још нешто података, па је дошао до предања да је мјесто из ког су досељени у Међаше Дреновац, или Дреновци. Ја у околини Уба нисам пронашао такво мјесто, али постоји Дреновац на сјеверном ободу Шапца, што би могло имати смисла. Даље, каже да се његов предак Милан доселио око 1813, да су му два сина погинула у Првом, а један у Другом српском устанку, док је од Четвртог – Максима потекао он."

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #68 послато: Септембар 29, 2022, 07:24:59 поподне »
13. Нешковић, Стевањдан, Велика Обарска, Бијељина

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FT285270. Хаплотип је близак модалном, па има велики број блиских поклапања. Од родова који славе Стевањдан, на само 1 од 23 маркера разликује се од Радића из Остружње Доње код Станара и Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора, на 2 од 25 од Цвијановића из Лукавца Горњег код Лукавца, а на 2 од 23 од Ђукића из Црнче код Дервенте, Мартића из Лендића код Грачанице и Трипића из Крсног Поља код Маглаја. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Тошићем из Сељашнице код Пријепоља (Ђурђевдан), а врло блиска поклапања има са још неколико родова који славе Ђурђевдан са простора Источне Босне, Херцеговине и Старог Влаха: Младићем из Калиновика, Путицом из Ораха код Требиња и Вучићевићем из Добрача код Ариља, од све тројице разликује се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Пренећу податке о пореклу Максимовића које је проследио господин Велибор Лазић:

"Нешковић, Стевањдан, Велика Обарска - Радмила Кајма­ковић у етнолошкој монографији "Сембериј­а", Сарајево, 1974, не помиње Нешковиће. Сами Нешковићи, настањени у Огорелици, засеоку Велике Обарске, имају предање о поријеклу са Озрена, или из Градачца. Ова су предања само на први поглед контрадикторна, јер, поред тога што се може радити о етапама досељења, јасно је да су се границе административних јединица мијењале током времена, па је тако и Градачац у једном периоду обухватао и дијелове данашњих општина Грачаница и Лукавац, које у свом саставу имају сјеверне и сјевероисточне обронке Озрена. Кајмаковићка биљежио податке о досељењу већег броја породица из Градачца у више села – Великој Обарској, Црњелову Горњем и Броцу, па би се и ово предање о поријеклу уклопило у то. Карактеристично је да се ради о релативно каснијем таласу насељавања, вјероватно од касних 1820-их, па до почетка 1840-их, а могуће га је, највјероватније, везати за премјештање кметова са посједа породица Салихбеговић и Градашчевић из околине Градачца на њихове посједе у Семберији. У турском попису из 1851. године забиљежен је Нешко Николић, син Николе, са својим синовима. Нешко је рођен крајем 18. вијека, па се може претпоставити да се управо он доселио у Велику Обарску, што се поклапа и са породичним предањем. Интересантан је и податак да је један од Нешкових синова – Стеван Нешковић, пребјегао у Мачву у неком моменту (вјероватно у току или непосредно послије дешавања из 1876. године), те да га је у Клењу „усвојио“ неки Радојичић, чије презиме и данас носи та грана породице, настањена у Мачви, али су и једни и други свјесни заједничког поријекла, што је овај поменути попис и потврдио. У погледу даљег поријекла Нешковића, одређени трагови воде на маглајску страну Озрена, али би више података ту могао дати тек превод пописа из 1851. и за Озрен, на чему ће се тек радити."

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #69 послато: Септембар 29, 2022, 07:41:41 поподне »
Што се тиче Максимовића предање о пореклу из западне Србије очито има поклапање на терену.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #70 послато: Септембар 29, 2022, 09:18:15 поподне »
Тренутно се чека на резултате 3. туре кандидата из ове акције, у питању су:

14. Војаковић, Никољдан, Међаши, Бијељина
15. Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић
16. Башчовановић, Аранђеловдан, Гојсовац, Бијељина
17. Марјановић, Никољдан, Дворови, Бијељина
18. Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина
« Последња измена: Септембар 30, 2022, 09:10:29 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #71 послато: Септембар 29, 2022, 10:33:30 поподне »
Тренутно се чека на резултате 3. туре кандидата из ове акције, у питању су:

14. Војковић, Никољдан, Међаши, Бијељина
15. Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић
16. Башчовановић, Аранђеловдан, Гојсовац, Бијељина
17. Марјановић, Никољдан, Дворови, Бијељина
18. Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина

Морам замолити за малу корекцију код броја 14. У питању је презиме Војаковић, не Војковић.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #72 послато: Септембар 30, 2022, 09:10:42 пре подне »
Морам замолити за малу корекцију код броја 14. У питању је презиме Војаковић, не Војковић.

Хвала, исправљено је.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #73 послато: Октобар 05, 2022, 04:44:28 поподне »
1. Максимовић, Стевањдан, Батковић, Бијељина, J2b-M241>Z638

Максимовић – крсна слава Свети архиђакон Стефан, 09.01. (27.12) – Батковић, засеок Клис (по неким схватањима и Гајићи). У попису из 1851. пописан је Манојло Маринковић, рођ. 1791, са сином Максимом, рођеним 1828. и унуком Вуком, старим 3 године. Овај Вук се касније у црквнеим књигама помиње као Вујо  (надимак од Вук – у Семберији је вјеровање да називе неких животиња не треба помињати, да их се не би призвало и данас толико јако, да није ни чудо да је у то вријеме резултирало надимком за тако кратко име) Максимовић. Од њега и његове двојице браће, нерођених у вријеме пописа, потичу Максимовићи. У Батковићу постоје још двије различите породице Максимовића (једна чак са истом славом), али Кајмаковићка не помиње ни једну од ове три породице. Према попису из 1851, али и фрагментарном усменом предњу, Максимовићи највјероватније дијеле поријекло са још неколико породица Стевањштака (ово би била сјеверна група) – Гајићи, Илићи (данас их нема у мушкој линији), Секулићи, Радићи, Божићи (такође их нема данас у мушкој линији). Није извјесно да ли су сродни са Кнежевићима и можда са Јовићима – имамо тестираног – Ј2б, али су географски блиски. Није извјесно ни сродство са јужним и средњим Стевањштацима из Батковића, тако да ће резултат бити занимљив у свјетлу резултата Вујића и можда раније тестираног Јовића, док је у наредној групи планирано и тестирање Кнежевића. Један од Секулића тврди да су досељени из села Секулићи у околини Даниловграда. С друге стране Кајмаковићка већину породица из ове групе и не помиње, док Радиће и Кнежевиће (ако се утврди да су из ове групе), сврстава у Ериће и поријекло им смјешта у Херцеговину.

Максимовић се лепо уклапа у генетички род Стевањштака из Батковића и околине. На 2-3 маркера удаљености су му сви из овог рода. Са Јовићем из истог места дели вредност 15-16 на маркеру 385, док на маркерима 456 и 549 поседује тзв. приватне мутације (12 и 15).

О даљем пореклу и повезаности ових породица говорили смо у претходним постовима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #74 послато: Октобар 05, 2022, 05:26:41 поподне »
16. Башчовановић, Аранђеловдан, Гојсовац, Бијељина, J2a-M67

Башчовановић, Аранђеловдан, Гојсовац, Бијељина – Гојсовац је данас одвојено насељено мјесто, али је кроз историју углавном био третиран као засеок Батковића. Тако га и Радмила Кајмаковић третира, па у својој монографији „Семберија“ помиње и Башчовановиће, за које каже да потичу из мајевичког села Тобут. Исто наводи и за Зекиће, који славе и исту славу као Башчовановићи. Турски попис из 1851. године наводи два домаћинства са презименом Башчовановић, али и једно, пописано уз ова два, за које на основу поређењем са другим изворима можемо закључити да такође припада овом роду. Домаћинство Зеке Башчовановића је нарочито занимљиво, јер доказује да су Зекићи млађа грана Башчовановића, па не чуди ни то што обје данашње породице имају исто предање о поријеклу. Међутим, већ на основу старости најстаријих пописаних Башчовановића, који су рођени крајем 18. вијека, можемо изнијети одређене претпоставке у вези предања о досељењу. Наиме, мајевички крај, па тако и Тобут, насељен је углавном из Херцеговине, Црне Горе и југозападне Србије средином и у другој половини 18. вијека. То би значило да је Тобут и Башчовановићима могао бити само успутна станица у оквиру дуже миграције, јер је мало вјероватно да су се у Тобуту задржали дуже од једне генерације. Дакле, извориште треба тражити даље од Мајевице. Занимљиво је обратити пажњу и на презиме, које може указивати на занимање, али не мора бити нужно тако. Занимљиво је да и сама ријеч башча може, у зависности од акцентовања, да се третира као башта (повртњак у окућници), али и (бар у сјеверној Семберији) као воћњак уз кућу, углавном шљивик. С обзиром на то да је Мајевица од давнина позната по узгоју шљиве, могао би можда сам настанак презимена и бити везан за боравак предака ове породице на Мајевици.

Доста интересантан резултат. Први припадник ове подгране J2a западно од Дрине. Релативно добро профилисан род, али без дубљег теста и доста раширен на југу Србије. Посебно у околини Сврљига, на Косову и југу Шумадије. Башчовановићу су најближи Живковић из околине Крагујевца и једна породица из околине Новог Брда.

На простору Семберије има оваквих родова, који још увек немају јасну динарску матицу, али имају релативно блиске днк рођаке на простору Централне Србије (пример J2b-M241). Може бити да је реч о старијем слоју становништва Семберије, тј. неким миграцијама са простора Српске деспотовине још у 15. веку.


На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #75 послато: Октобар 05, 2022, 06:09:35 поподне »
Хвала Вам, Небојша, још једном сте најбржи, када је у питању коментар резултата. :-)

Морам изразити огромно задовољство тиме што моја борба са вјетрењачама коначно почиње да даје резултате. Наиме, значај резултата овог тестирања, нарочито ако се фокусирамо на Батковић, је тешко сагледати без увида у детаљне податке о "бројкама", али већ сада могу рећи да смо на трагу нечему релативно крупном. Стевањштаци су били, од кад су доступни подаци, а и још увијек јесу, најбројнија популација у Батковићу, вјероватно и до 50-60% укупног броја становника (говоримо о селу које је 1851. имало 167 домова и око 1200 становника). Кроз турски попис из 1851. се испрофилисала још једна група породица - Никољштака, која је, када се сагледају досадашњи резултати, друга по бројности у селу, а и они су Ј2б (додуше М205). По свему овоме дјелује прилично јасно да се матица већине данашњих Батковљана не може тражити у Херцеговини (бар не директно), те да се досељеље мора помјерити даље у прошлост. Ово озбиљно оспорава и устаљене приче о периодичним прекидима у континуитету насељености Семберије - континуитет очигледно постоји, то се види већ и из тога што су очувани стари називи већине села, почев од прве половине 16. вијека па даље (Батковић као назив, паралелно са старим називом Мирковац јавља се већ у турском попису 1604). Ствар је очигледно од ширег значаја, јер је Ј2б-М205 кроз родове постале од Малетића (за које и Кајмаковићка каже да су међу првима досељени у Обарску) међу најстаријим и најбројнијим у Великој Обарској, а резултат Перића из Остојићева (такође Мратињштак као и Малетићи и доста подударан резултат) шири причу и на то село. Од раније имамо у Великој Обарској Благојевића, а сада и Крстића из истог засеока (М241), као и Стевановића из Загона, Стевањштака М241. Циљ ће ми бити најприје да направим попис родова Стевањштака, Алимпијевштака и Мратињштака из сјеверне Семберије, те да ово тестирање ширим у том правцу, а затим, у зависности од резултата, да идемо и са дубљим тестовима.

Да не запоставим ни своје Н2, морам рећи да ми је намјера да у наредном периоду тестирање проширим и у правцу потенцијалних Н2, јер ми се чини да у сјеверној Семберији постоји значајна њихова популација, а сматрам да се и ту не ради о скором досељењу из Херцеговине, него можда и о 17. вијеку, уз повремене миграције преко Саве у Срем и назад. Ако погледам само примјер моје породице, отварају се многа питања - настањени у убједљиво најстаријем у континуитету насељеном (и најповољнијем за живот) дијелу села, са презименом које је настало најкасније око 1750, а вјероватно и раније и очувано је до данас и без било каквог предања о поријеклу... Чак све више размишљам у правцу тога да би се промјена назива села могла везати за Н2, јер се и Батковићи код Невесиња и Батковићи код Прибоја на Лиму налазе на правцима ранијих миграција Бањана. Али, отићи ћу предалеко, идемо даље са тестирањем, па ћемо видјети куда ће нас то одвести.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #76 послато: Октобар 05, 2022, 06:37:01 поподне »
Хвала Вам, Небојша, још једном сте најбржи, када је у питању коментар резултата. :-)

Нема на чему, Велиборе, то ми је "посао". ;) Хвала Вама на детаљним информацијама о тестираним појединцима. Етнолошке грађе је мало, а подаци из упитника су углавном штури, па су овакви подаци веома корисни.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #77 послато: Октобар 05, 2022, 06:52:06 поподне »
18. Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина – Још једна од локално значајних група породица о којима Радмила Кајмаковић не говори ништа у монографији Семберија су Марјановићи и са њима повезани Савићи, Ранкићи и Ђурићи, те Максимовићи. Све ове породице славе исту славу и настањене су у истом засеоку Батковића – Гајићи. Постоји и одређена свијест о заједничком поријеклу, али ту има различитих интерпретација породичног предања. Као и већина и они тврде да су досељени из Херцеговине, вјероватно из околине Невесиња. Турски попис из 1851. године потврђује међусобну повезаност, те то да од Ђуре, Ранка и Марјана, синова Павла, потичу Ђурићи, Ранкићи и Марјановићи, док од Ђуриног сина Максима потичу Максимовићи, а од Марјановог сина Саве Савићи. С обзиром на редослијед пописа, могуће је претпоставити да је поменути Ђуро Павловић 1851. године чак био сеоски кнез, те се свакако ради о, у то вријеме, утицајном братству. Везу са другим батковљанским Никољштацима није могуће утврдити из самог пописа, али је није могуће ни искључити, па ће бити занимљиво упоредити резултат Марјановића са резултатом већ тестираног Николића из Батковића.

Реч је о истом генетичком роду ком припада и претходно тестирани Николић. Разлика је на маркеру 385a.

10. Николић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

Више о пореклу Николића:

Николић, Никољда­­н, Батковић - Радмила Кајма­ковић у етнолошкој монографији "Сембериј­а", Сарајево, 1974, не говори о поријеклу Николића. Наводи само да су у Гајић-ма­хали најстарији Гаји­ћи, потомци Николе Гајића, који је имао три сина - Гајицу, Рајка и Совренија, од кога су, по њој, Ни­колићи. Четвртог сина - Мићу, од кога је потекла грана Никол­ића, која је у неком периоду била и најб­ројнија не помиње. Турски попис из 1851. помиње браћу Николу и Захарију Зечевиће (преводилац оставља и могућност другачи­јег читања - Зековић или слично), те Ник­олине синове Гају, Софренија и Мићу (Рај­ко није био рођен у вријеме пописа). Оно што је можда и важн­ије, попис помиње низ породица са презим­еном Зечевић, од кој­их потичу данашњи Вл­адисављевићи, Матићи, Перићи, Лакићи, Ни­колићи (други). Дакл­е, могло би се претп­оставити да се ради о већој групи сродних породица, тим прије што све и данас сл­аве Светог Николу. Радмила Кајмаковић не помиње ни Лакиће, ни друге Николиће, али биљежи предање о заједничком поријеклу Владисављевића, Мат­ића и Перића, од изв­јесног Бојице, који се доселио из околине Шапца. Турски попис то заједничко пори­јекло потврђује и би­љежи претке ове три породице као синове Бојице Зечевића. Пос­редно се, на овај на­чин, може поставити хипотеза да и Николи­ћи (са Гајићима) пот­ичу из Мачве, или ок­олине Шапца. Године рођења Бојичиних син­ова указују на то да би његово досељење могло пасти у вријеме или непосредно по слому Првог српског устанка. Тестирани је навео оквирно пред­ање о поријеклу из Херцеговине, али то не искључује нужно мо­гућност да је Мачва била бар успутна ста­ница у досељењу у Се­мберију.

Још једно предање о пореклу из Србије (литература) и Херцеговине (предање које преноси тестирани).

За разлику од Перића из Остојићева, Николић већ поседује нешто специфичнији хаплотип. Можда има смисла, због исте крсне славе (Никољдан), споменути да постоји потпуно поклапање са Вуловићима из Мотрића крај Рековца и 22/23 са нејавним тестираним из Штиткова код Нове Вароши. На основу хаплотипа није могуће одредити којој грани припада Николић. Све три (J-Y22063, J-Y22059* и J-Y155375) су у оптицају због специфичне комбинације маркера.

Важан резултат, будући да је установљено да ће већи број Никољштака из околине Батковића ипак бити у сродству. У односу на коментар о Николићевом резултату, додао бих податак да су овој групи генетички блиски још Стојановићи из Мачката (Западна Србија) и Варезићи из Пиве. И Стојановићи и Варезићи славе Никољдан, па предање о пореклу из (Старе) Херцеговине звучи доста логично из ове перспективе. Карактеристика тих хаплотипова за сада може бити вредност 19 на маркеру 576, али како су сви уопштено блиски неком модалу, ту везу би требало потврдити дубљим SNP тестирањем.

С обзиром на регион, хаплотип и крсну славу, створили су се услови за нови подрод у оквиру J2b-M205>Y22059, који чине Никољштаци из Семберије (род J-Y22059 А3).

На мрежи ВелиборЛазић13

  • Редакција СДНКП
  • Писар
  • ******
  • Поруке: 229
  • N2
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #78 послато: Октобар 05, 2022, 08:35:25 поподне »
18. Марјановић, Никољдан, Батковић, Бијељина, J2b-M205>Y22059

С обзиром на регион, хаплотип и крсну славу, створили су се услови за нови подрод у оквиру J2b-M205>Y22059, који чине Никољштаци из Семберије (род J-Y22059 А3).

Веома важан резултат, који баца ново свјетло на развој Батковића у 19. вијеку. Сада је већ јасно да су три основне групе мјештана Јовањштаци из Липовице (2 већ тестирана као Н2), дијелом накнадно расељени у Клис, затим Стевањштаци насељени од центра села према сјеверу (дијелом Липовица, дијелом Гајићи, а највећим дијелом данас Клис), већ више њих тестирано као Ј2Б М241 и Никољштаци, који држе источни дио данашњих Гајића и Клиса. Да ствар буде занимљивија, данашња подјела на засеоке Клис и Гајићи је новијег датума, а прије хидромелиорације из 1950их-60их, правцем југ-сјевер средином села текла је рјечица Витаја, која је својим током чинила тачну границу између Стевањштака (Ј2б М241 - западна обала) и Никољштака (Ј2б-М205 - источна обала и вјероватно новије досељење). Фантастичан развој догађаја. Искрено вјерујем да планска тестирања мањих цјелина пружају обиље могућности и да тек треба томе да се посветимо. Одличан материјал за добру монографију. :-)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Семберије (2022)
« Одговор #79 послато: Октобар 06, 2022, 11:57:32 пре подне »
15. Јосиповић, Ђурђевдан, Батковић, Бијељина, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Ђурица, чија је матица у Хатељима код Берковића у Дабарском пољу. Род даљим пореклом потиче из Прераца у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног је практично модалан за овај род са изузетком вредности DYS385а=17, коју има још пар тестираних припадника рода. Ово је први тестирани припадник рода који не слави Тривуњдан, крсну славу Ђурица.

Више о пореклу Јосиповића:
Јосиповићи су настањени у јужном-југоисточном дијелу засеока Гајићи, једног од најгушће насељених дијелова Батковића у 19. вијеку. Батковљанима најпознатији представник ове породице из 19. вијека је свештеник Василије – Васо Јосиповић, а сачувало се и магловито сјећање на свештеника Аксентија, као и на то да је један од Јосиповића био игуман манастира Тавна, ког су Турци живог сплалили 1875. године. На жалост, упркос неспорном значају ове породице за Батковић, Радмила Кајмаковић их не помиње, чак ни у дијелу у ком набраја породице непознатог поријекла. Тестирани је навео предање о поријеклу из Херцеговине, а можда и даљем поријеклу из Црне Горе, али без више детаља. Највише одговора на отворена питања, када се ради о овој породици, даје турски попис из 1851, који наводи као носиоца домаћинства Јосипа Поповића, сина Стјепана, рођеног крајем 18. вијека, те његове синове Игњатија и Василија, као и три унука, синове Игњатија, међу којима је и Аксентије. Дакле, потврђује се постојање и другог поменутог свештеника Аксентија, с тим да се не ради о Василијевом брату, него сину његовог брата. Можда најзанимљивије је само Јосипово презиме, Поповић, јер то значи да је бар и његов отац, ако не и даљи преци, био свештеник. Остаје отворено питање ко је био игуман Тавне, ког су Турци спалили, а за ког је сачуван податак да се звао Јосип/Јосиф. Јосип би 1875. имао осамдесетак година, што није немогуће, али је мало вјероватно. С друге стране, ријеткост је да особа након замонашења добије монашко име идентично световном, тако да ја овдје не бих искључио ни то да се у неком моменту између 1851. и 1875. заправо Игњатије замонашио и добио монашко име Јосип/Јосиф. Не би било чудно да се мушкарац у познијим годинама замонаши. Овој тези у прилог иде и то што Игњатија нема у каснијим писаним изворима, али и од његова три сина помиње се само Аксентије. Лако је претпоставити да је у некој од бројних епидемија Игњатије остао без супруге и све дјеце осим Аксентија и да је након тога одлучио да се замонаши, оставивши Аксентија на бригу млађем брату (управо Аксентије наставља породични позив, а не Василијев син). Наравно, тешко ћемо наћи потврде у писаним изворима за ове претпоставке, али није их згорег изнијети. С обзиром да је и Аксентије имао само ћерке, сви данашњи Јосиповићи су потомци попа Василија, односно његовог сина Ваје, који је имао пет синова, па се породица тек ту значајније разгранала. Није ми познато предање Јосиповића о поријеклу од истог претка, које би их везивало за неке друге породице из Батковића, али је специфично и то да веома мали број Батковљана слави Ђурђевдан, па су тако само Бирчаковићи Ђурђевштаци који живе релативно близу Јосиповића, што би био занимљив правац даљег тестирања.

Овим резултатом је потврђено херцеговачко порекло Јосиповића. Једино остаје отворено под којим околностима је дошло до промене славе.