Наравно да нам је свима остао "Жал", снажан и трајан као Шабану Шалићу у оној дивној истоименој песми. Он се додуше односи на нешто друго, али свакако на љубав као смисао свега што нас окружује. Са том аутобуском станицом, као да је нестао и део наших сећања, успомена, па и наше младости. Можда управо то и јесте разлог да је баш Шабану у његовом родном граду, Шапцу, подигнут споменик на месту старе аутобуске станице. Јер, та места некако су много чешће извор бола него радости и среће. Нажалост, и наши одласци много су чешћи него повратци И некако сам сигуран да ову нову аутобуску, подигнуту пре пар деценија, чак ни они Шапчани који само њу памте, никада нису заволели. Биће, да је овде у питању она "вибрација" и печат о ком нам је тако лепо говорио наш колега и пријатељ, ДушанВучко.
Но, верујте, тај жал за београдском и давно несталом шабачком "аутобуском", бих вероватно сачувао за себе, да ме нешто друго није можда и више погодило.
Да ли се то - или ми се само учинило - нова београдска аутобуска станица постидела оне старе, па се Европеизирала и заувек одбацила једино право наше писмо - ћирилицу?
Радовало би ме да ме неко разувери и каже да је то нешто тек привремено или да ми се то само учинило!
