Локални изрази и сленгови

[Јовица Кртинић]

Прегледах и преостала два дела овог документарца. Интересантан је трећи део где се говори о досељењу Словенаца у северне делове Лике, конкретно у село Кутерево (познато по изради тамбурица - кутеревки):
<a href="https://www.youtube.com/v/-Yj-xlDL4rE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/-Yj-xlDL4rE</a>

Иначе, ове личке Словенце смо називали "Крањцима" и они су се одликовали чакавским наречјем.
Манојло Грбић у "Карловачком владичанству" наводи да су се Крањци населили у следећим местима "преко Капеле": Модрушу, Муњави, Загорју, Оштаријама, Генералском Столу, Лешћу, Билају, Новом, Рибнику, Брушанима, Косињу, Калуђеровцу и Кутереву.

[drajver]

Прегледах и преостала два дела овог документарца. Интересантан је трећи део где се говори о досељењу Словенаца у северне делове Лике, конкретно у село Кутерево (познато по изради тамбурица - кутеревки):

Да, занимљиво је да им је остао крањски акценат, али су се у музици прилично "посрбили", бар што се пјевања тиче.

По попису из 1712. године, Лика има пет етничко-језичко-вјерских група:

Штокавци:
Срби ијекавци православни (у попису Власи)
Срби икавци католици ( у попису католички Власи или Буњевци)
Срби икавци муслимани, покатоличени (у попису Новокршћани)

Чакавци:
Хрвати

Кајкавци:
Крањци из горњег Покупља ( нека хрватско-словеначка мјешавина, у Лици углавном штокавизирани и чакавизирани)

[drajver]

Међутим треба додати да је ипак вјера играла пресудну улогу у каснијем профилисању ових група. Између све четири католичке групе постоје мијешања у уједначавања, док православни остају по страни.

Неке католичке влашке групе су се веома рано чакавизирале или говориле неком мјешавином штокавско-чакавском (попут оне у Прилићу и Росопојанику на Купи), иста је ствар и са кајкавцима и чакавцима у Горском Котару, на крају крајева и покатоличени лички "Турци" веома су се брзо утопили у хрватски национални корпус.

[ДамјанЋ]

Тачно Дамјане, то сам заборавио - "Пи, налет те било"
Претпостављам да је у питању клетва - на лет(о) те било или не било.
Шта кажу стручњаци?  Hands of ... нешто?     

Ја би рекао да су налети ђавли 

[gillle]

И у Ибарском Колашину се може чути НАЛЕТ ТЕ БИЛО.

За тестеру  веле ЖАГА, али и ТРБА.

[сɣнце]

Неко ко није дилетант би схватио да сам врло јасно написао подручје косовско-ресавског дијалекта а не торлачког, и конкретно навео Неготинску крајину, а други говорник је навео Ибарски Колашин.

Никакве везе с подручјем торлачких говора где постоје облици "слеза"/"слза"/"слуза", "слунце"/"слнце"/"солнце" итд. ниједно од та два нема.

Облик ложица није самоникао у косовскоресавском крају, но га је навејао источни вјетар. Ложица је самоникла у тимочким говорима, гдје се и уклапа у фонетички склоп. Мој гријех је, да сам вјеровао, да си тога свјестан. Није ми у корист изјашњавати се по поводу сврстања тимочких говора, само ћу њежно и пажљиво изнијети моје мишљење, да тимочки говори никим критеријумима не уступају македонском у праву на статус независнога језика; из те моје склоности, давати тимочким говорима самосталност и родило се моје убјеђење, да облик ложица технички и није баш србски. Нека ми просте они Срби који су навикли користити ту ријеч, јере ја нијесам био свјестан тога, да ју је источни вјетар у толикој мјери распространио.

[Грк]

Око Неретве се колико знам каже пила, али у Требињу се нпр каже шега, што је слично томе жага.

У нас се каже нешто слично: налет те било или налет те није било
Бијесан скак'о се каже у Требињу и још једна: Оглав изио

Има и она "на зло ти свануло", "црко дабогда".

[Exiled]

Мени је јака она кад треба описати неког ружног, гадног и томе слично онда се код нас каже:" У сан се не снио"

[Ojler]

Хајде да видимо познаваоце војвођанских локализама.
Шта мислите шта значи питање "У који фртаљ седиш?"

[Љубо Мирков]

Да није слично ономе "У коју тикву дуваш?" 

[Ojler]

Да није слично ономе "У коју тикву дуваш?" 

Не

Да мало помогнем; разговор у Кикинди на пример, између два староседеоца:

Васа: "У који фртаљ седиш?"
Паја: "У Зелењак."

 

[Љубо Мирков]

Сад ми је јасније ... У којој четврти живиш?   

[Ojler]

Сад ми је јасније ... У којој четврти живиш?   

Тачно Или у ширем смислу, у ком делу града живиш.

[сɣнце]

Тачно Или у ширем смислу, у ком делу града живиш.

Њемци кажу фиртел (Viertel) што и значи дословно четврт.

[Ojler]

Њемци кажу фиртел (Viertel) што и значи дословно четврт.

Да, и код нас се за четвртину неке целине користи израз фртаљ.

[Sergius]

У нас се исто говори, само не еда, него једа - Једа иђе иког?
Још једна интересантна је рашта или раешта - ради чега.

Одакле сте поријеклом?

И код нас се говорило „рашта", али и код Његоша:

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити 😀

[ДамјанЋ]

Одакле сте поријеклом?

И код нас се говорило „рашта", али и код Његоша:

Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити 😀

Из Херцеговине, Мостар. Поред рашта говорило се и севет чега? - зашто, због чега

[Грк]

Из Херцеговине, Мостар. Поред рашта говорило се и севет чега? - зашто, због чега

Брато, јеси ли се тестирао?

[ДамјанЋ]

Брато, јеси ли се тестирао?

Јесте ћаћа 

[Небојша]

Сећам се да је деда по оцу (пореклом из Подгрмеча) кад би хтео да нешто спустим говорио "сними то". То се углавном одвијало 90-их, па сам мислио да се деда модернизовао у смислу "погледај ово" (сними ово, оно). Не знам да ли се још негде користи тај израз за спустити.