Свети Ђорђе Алемпије, Свети Ђорђе "посни" (Свети Ђорђе "посен"), 26.11/09.12.

[НиколаВук]

Поред обележавања Светог Ђорђа 23.04. по јулијанском, тј. 06.05. по грегоријанском календару (Ђурђевдан) и 03.11. по јулијанском, односно 16.11. по грегоријанском календару (Ђурђиц), мало је познато да се овај светац некада обележавао и 26.11. по јулијанском, тј. 09.12. по грегоријанском календару, на исти дан када Црква обележава празник Св. Алимпија Столпника. Услед тога се у етнографској литератури среће назив "Св. Ђорђе Алемпије" иако су у питању два различита свеца а не један, како би се погрешно могло протумачити гледајући овај заједнички назив. Српска православна црква званично обележава Св. Ђорђа само на два датума, на Ђурђевдан и Ђурђиц, док 26.11./09.12. обележава само Св. Алимпија; с друге стране, Руска православна црква (можда и још неке) поред ова два датума Св. Ђорђа обележава и на дан када се слави Св. Алимпије. У чему је ствар?

23.04/06.05. се десила мученичка смрт Светог Георгија 303. године у Никомедији (Ђурђевдан); 03.11./16.11. је освећена Црква Св. Георгија у граду Лиди (данашњи Лод у Израелу) за време владавине цара Константина (Ђурђиц); 26.11./09.12. је освећена Црква Св. Георгија 1051. или 1054. године у Кијеву, за време владавине Јарослава Мудрог ("посни" Св. Ђорђе). Назив "Св. Ђорђе посни" долази отуд што овај празник увек пада у време Божићног поста и тиме се јасно разликује од Ђурђевдана и Ђурђица. Солидан број породица са простора Косова и Метохије и Македоније прославља или је прослављало Св. Ђорђа управо на овај дан, па остаје питање када тачно је СПЦ престала да обележава Св. Ђорђа на тај дан, односно када је "ограничила" да се тада прославља само Св. Алимпије? Изгледа да има примера да породице које су на тај дан славиле Св. Ђорђа под утицајем цркве потпуно пређу на прослављање другог свеца, Св. Алимпија, или сећање на стару славу задрже у заједничком називу "Св. Ђорђе Алемпије". У сваком случају, приликом прегледања етнографске литературе треба имати на уму да родови који славе Св. Алимпија/Св. Ђорђа Алемпија/Св. Ђорђа "посног" ("посен" у Македонији) могу имати везе са родовима који славе Ђурђевдан или Ђурђиц; добар пример је недавно тестирани Ристовски из Капинова, о којем је било речи на теми Нови тестирани:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg107366#msg107366

Такође је о овој теми писао један господин на Порталу, у коментарима:

https://www.poreklo.rs/2012/03/04/veli%C4%8Dkovi%C4%87/

Још информација са енглеске и руске Википедије:

The Russian Orthodox Church also celebrates two additional feasts in honour of St. George. One is on 3 November, commemorating the consecration of a cathedral dedicated to him in Lydda during the reign Constantine the Great (305–37). When the church was consecrated, the relics of the Saint George were transferred there. The other feast is on 26 November for a church dedicated to him in Kiev, circa 1054.

https://en.wikipedia.org/wiki/Saint_George#Feast_days

26 ноября (9 декабря) — освящение церкви великомученика Георгия в Киеве в 1051 году (празднование Русской православной церкви, известное в народе как осенний Юрьев день)[27].

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B9_%D0%9F%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%86#%D0%9F%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5

Его́рий Осе́нний (Юрьев день) — день народного календаря у славян, приходящийся на 26 ноября (9 декабря). Название дня происходит от имени святого Георгия Победоносца. Считалось, что в этот день «Егорий отпускает на волю волков» и они могут нападать на всякий скот[2].

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BD%D0%B8%D0%B9

Гео́ргиевская це́рковь — один из первых монастырских киевских храмов, построенный в XI веке в честь великомученика Георгия Победоносца — небесного покровителя князя Ярослава Мудрого (его христианское имя Георгий, или Юрий).

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B8%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%D1%86%D0%B5%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%8C_(%D0%9A%D0%B8%D0%B5%D0%B2)

[Шарпланинац]

Dobar dan. Zovem se Branko Jovanovski i rodom sam iz sela Lesak kod Tetova. Ja slavim Sv. Djordja (9.decembar) i uvek sam se pitao zasto nema tu slavu nigde na kalendaru SPC. U Pologu ispod sarplanine brojne familije slave Sv. Djordja posnog.. Sa druge strane Sare takodje se slavi, na primer u selu Vrbestica, opstina Strpce.
Verovatno ima tu neke veze sa tamosnjim rodovima mada slava nije jedini argument, mnoge familije presli Saru  sa tetovske strane na prizrensku stranu i obratno. Isto jezicko podrucje, ista vera , isti mentalitet, isti ljudi. Ostaje pitanje oko slave…moza su moji predci nekad slavili drugi slavu pa uzeli sadasnju da sakriju identitet, mozda su pobegli od nekoga, stvarno nemam dokaze za to. Veliki pozdrav

[Христифор]

Чувени манастир Лешак, леп крај. Добродошао Бранко!

[Шарпланинац]

Hvala i bolje vas nasao. Jeste zaista lep kraj ispod nase Sarplanine. A cuveni manastir Lesak je srpski manastir podigao ga Car Lazar. Danasnja crkva zvala se ranije Lazarica.  Nazalost o tome vise nema traga od kad je manastir srusen od strane siptarskih terorista 2001 god.
Inace moja majka je iz sela Vratnice , jedan od poslednjih bastiona srpstva u Makedoniji.

[Неродимац]

Здраво Бранко, да ли можете да ми кажете каква вам је славка икона јел светог Алимпија или светог Ђорђа?

[Grbić]

Živaljevići iz Velike(Plav)slave Sv. Alimpija a nekada su slavili na isti dan Sv.Djordja.

[Неродимац]

Пошто мој огранак Лукића слави Св. Алимпија проучавао сам неко време како је та слава дошла до нас Срба уопште. У старим летописима, календарима, месецословима за слављење 26. новембра по старом или 9 децембра по новом нигде, бар од 18. века Св. Алимпија није било уписано име другог свеца у овом случају Св. Ђорђа. Моја баба је увек говорила кад треба да дође слава "долазим нам свети Ђорђе Алимпије". Икона моје породице која је стара више од сто година приказује Св. Алимпија Столпника како стоји на столпу и држи икону са ликом Господа Исуса Христа. Како је уопште дошло до убацивање светог Ђорђа међу Србима по готову на простору Косова и Метохије и Македоније вероватно никада нећемо сазнати али је нека моја предпоставка да је све потекло из Свете Горе и руских монаха који су преносили на поклонике да се на дан св. Алимпија слави и Св. Ђорђе и да је народ у ствари мислио да је то један те исти светац. Или приликом одласка монаха у писанији у Русију који су тај податак пренели на своје парохијане и посетиоце, јер су поједини манастири слали сваке године монахе у писанију у Русију. У прилог томе је и мој разговор са старијим људима који славе ту славу и кад их питате коју славу славите они одговарају "св. Ђорђе Алимпије" мислећи да је то у ставри једна личност, па кад сам питао бабу да ми то објасни она каже да не зна, и да онако уврељиво каже "да се он тако зове и да су јој тако пренели старији". Што се придева "посни" или "зимски" тиче је зато што он увек пада у посне дане и у зиму. Наравно то је моја претпоставка која је произашла кроз које дугогодишње истраживање ове славе. Када будем и ако будем сазнао нешто ниво о томе, писаћу.

[Шарпланинац]

Ikona nase slave je Sv Djordje na konju kad ubija zmaja.

[НиколаВук]

Пошто мој огранак Лукића слави Св. Алимпија проучавао сам неко време како је та слава дошла до нас Срба уопште. У старим летописима, календарима, месецословима за слављење 26. новембра по старом или 9 децембра по новом нигде, бар од 18. века Св. Алимпија није било уписано име другог свеца у овом случају Св. Ђорђа. Моја баба је увек говорила кад треба да дође слава "долазим нам свети Ђорђе Алимпије". Икона моје породице која је стара више од сто година приказује Св. Алимпија Столпника како стоји на столпу и држи икону са ликом Господа Исуса Христа. Како је уопште дошло до убацивање светог Ђорђа међу Србима по готову на простору Косова и Метохије и Македоније вероватно никада нећемо сазнати али је нека моја предпоставка да је све потекло из Свете Горе и руских монаха који су преносили на поклонике да се на дан св. Алимпија слави и Св. Ђорђе и да је народ у ствари мислио да је то један те исти светац. Или приликом одласка монаха у писанији у Русију који су тај податак пренели на своје парохијане и посетиоце, јер су поједини манастири слали сваке године монахе у писанију у Русију. У прилог томе је и мој разговор са старијим људима који славе ту славу и кад их питате коју славу славите они одговарају "св. Ђорђе Алимпије" мислећи да је то у ставри једна личност, па кад сам питао бабу да ми то објасни она каже да не зна, и да онако уврељиво каже "да се он тако зове и да су јој тако пренели старији". Што се придева "посни" или "зимски" тиче је зато што он увек пада у посне дане и у зиму. Наравно то је моја претпоставка која је произашла кроз које дугогодишње истраживање ове славе. Када будем и ако будем сазнао нешто ниво о томе, писаћу.

Ово је вероватно и најлогичније објашњење те појаве, с обзиром да се тог датума Св. Ђорђе искључиво прославља у календару Руске православне цркве, колико сам имао прилике да видим. Сам празник је такође везан за типично "руски" догађај (освећење цркве Св. Ђорђа у Кијеву).

[Шарпланинац]

Moja teorija je da je nasa slava nekad bila Sv Alimpije i da smo
kasnije primili Sv. Djordja od rusa koji su vervatno ubedjivali ljude da se na taj dan slavi i Sv.Djordja pa
odatle naziv Sv Djordje Alimpije. Sad razmisljam da se vratim na staru slavu. Sta je vase mislenje o tome ?

[Неродимац]

Месецослов из 1792

[Неродимац]

Месецослов из 1801

[Неродимац]

Календар 1842

[Неродимац]

Календар 1866

[Неродимац]

Ове горе књиге су штампане за потребе Српске цркве, у Бечу, Венецији, Новом Саду, по ослобођењу и Београду. Међутим црквене књиге које су нам стизале из Русије у њима се помиње и Св. Ђорђе.

Месецослов из 1756 штампан у Москви

[Неродимац]

Видитекако је Миле Недељковић описао Алимпија и како га поистовећује са Ђорђем у ствари мислећи да је то у ствари један светац.

[Ojler]

Moja teorija je da je nasa slava nekad bila Sv Alimpije i da smo
kasnije primili Sv. Djordja od rusa koji su vervatno ubedjivali ljude da se na taj dan slavi i Sv.Djordja pa
odatle naziv Sv Djordje Alimpije. Sad razmisljam da se vratim na staru slavu. Sta je vase mislenje o tome ?

Ако имате икону св. Ђорђа, онда је јасно да је ваш светитељ св. Ђорђе, а не св. Алимпије. Не знам како је до нас стигао свети Ђорђе на овај датум, али ми се чини прилично јасним како је исконструисан назив свети Ђорђе Алимпије, о чему је већ писао Никола. Да сам на вашем месту, ја не бих мењао ни славу ни икону. Питање је наравно како ви на то гледате и да ли сте верник који строго поштује препоруке СПЦ. Мени лично би била важнија породична традиција и завештање предака, који су генерацијама на тај дан прослављали светог Ђорђа.

[Неродимац]

По шематизму Српске православне цркве из 2006. године у свим епархијама СПЦ постоји један храм посвећен Св. Алимпију Столпнику који се налази у селу Зубовцу код Рибарске бање и саграђен је 1996. године. И једна капела посвећена овом светитељу.

[Шарпланинац]

Hvala na odgovoru. I meni je vaznja tradicija. Na jedan nacin sam i ponosan na to da moji predci i ja dan danas slavim slavu koja je veoma retka i posebna. Jos jednom hvala svima na odlicnim komentarima. Zivi bili

[Неродимац]

Слава се слави у знак неког свеца, конкретно Св. Алимпија Столпника а ово је друго је само успомена и сећање на дан када је саграђена црква Св. Ђорђа у Кијеву и он је обележен у календару Руске православне цркве као сећање на тај догађај у тој цркви. У нашој Српској православној цркви имамо празник иконе Богородице Пећке која је уписана у календар СПЦ али то није славски празник него успомена на тај догађај или конкретно икону, или празник сећања на Јасеновачке жртве. Те две ствари треба одвојити и разликовати. Наравно да ако неко жели може да узме и слави те догађаје и то није проблем и могло би али се не раде јер су то датуми сећања и незаборава. Оно што је такође интересантно је и то што само у неким деловима Македонији и околини Врања се помиње као Св. Ђорђе посен, без Алимпија, што јасно указује да се ради о другог слави и на нечији утицај да то тако буде. На Косову и Метохији се зна да је Алимпије Столпник али се додаје оно Ђорђе из разлога које сам горе изнео и ја још нисам видео и чуо на том простору да неко слави св. Ђорђа посног као таквог. Већ у осталим деловима Србије се слави само Алимпије Столпник без св. Ђорђе посни. Тумачења могу бити различита али су чињенице јасне а ро је да су наши 26. новембра или 9. децембра славили Св. Алимпија Столпника, а да је касније убачено, на одређеном подручју и слављење успомену на подизање храма Св. Ђорђа у Кијеву али да је неко из неког разлога на том подручју (свештеник, монах, конзул итд) почео да преноси да се тог дана слави и то.

[Ojler]

Слава се слави у знак неког свеца, конкретно Св. Алимпија Столпника а ово је друго је само успомена и сећање на дан када је саграђена црква Св. Ђорђа у Кијеву и он је обележен у календару Руске православне цркве као сећање на тај догађај у тој цркви. У нашој Српској православној цркви имамо празник иконе Богородице Пећке која је уписана у календар СПЦ али то није славски празник него успомена на тај догађај или конкретно икону, или празник сећања на Јасеновачке жртве. Те две ствари треба одвојити и разликовати. Наравно да ако неко жели може да узме и слави те догађаје и то није проблем и могло би али се не раде јер су то датуми сећања и незаборава. Оно што је такође интересантно је и то што само у неким деловима Македонији и околини Врања се помиње као Св. Ђорђе посен, без Алимпија, што јасно указује да се ради о другог слави и на нечији утицај да то тако буде. На Косову и Метохији се зна да је Алимпије Столпник али се додаје оно Ђорђе из разлога које сам горе изнео и ја још нисам видео и чуо на том простору да неко слави св. Ђорђа посног као таквог. Већ у осталим деловима Србије се слави само Алимпије Столпник без св. Ђорђе посни. Тумачења могу бити различита али су чињенице јасне а ро је да су наши 26. новембра или 9. децембра славили Св. Алимпија Столпника, а да је касније убачено, на одређеном подручју и слављење успомену на подизање храма Св. Ђорђа у Кијеву али да је неко из неког разлога на том подручју (свештеник, монах, конзул итд) почео да преноси да се тог дана слави и то.

Бранко има породичну икону св. Ђорђа, тако да је јасно којег свеца славе. Да ли је то по канону СПЦ, да се св. Ђорђе слави деветог децембра или не, је одвојено питање.

[Мића]

Иначе, у календару Бугарске православне цркве, 26. новембра по грегоријаском, тј. реформисаном јулијанском календару се нема празника Свети Ђорђе Посни:

"Преп. Алипий Стълпник. Преп. Яков Отшелник. Св. Стилиан Пафлагонийски"
Извор: https://bg-patriarshia.bg/calendar/2021-11

Док се у календару канонски непризнате "Македонске православне цркве", 9. децембра по новом / 26. новембра по старом календару налази и Свети великомаченик Георгиј

"+Преподобен Алимпиј Столпник; Преподобен Јован Отшелник; Преподобен Стилијан; Преподобен Никон; Свети Инокентиј Иркутски чудотворец; Свети великомаченик Георгиј"

Извор: http://mpc.org.mk/Kalendar/mesec.asp?mo=12

Житие: Свети великомаченик Георгиј
 
На овој ден се празнува осветувањето на црквата посветена на свети Георгиј Победоносец во Киев. Кај руските кнезови, почнувајќи од рамноапостолниот кнез Владимир, постоел благочестив обичај да основаат цркви во чест на своите ангели чувари, т.е. на светителите чии имиња ги носеле или биле нивни закрилници. Така, рамноапостолниот Владимир, во светото Крштение Василиј, изградил во Киев и Вишегород цркви во чест на светиот Василиј Велики; кнезот Изјаслав Први (1054 – 1068), во крштение Димитриј, изградил во Киев храм и манастир во името на светиот великомаченик Димитриј (се слави на 26 октомври/8 ноември); кнезот Јарослав Мудри (1019 – 1054), во светото крштение Георгиј, положил темели на црквата и на машкиот манастир во чест на својот светител закрилник, светиот Георгиј (се слави на 23 април/6 мај), а исто така изградил храм и во името на маченичката Ирина (се слави на 5/18 мај), закрилничката на неговата сопруга. Црквата во чест на светиот великомаченик Георгиј се наоѓала пред вратите на Света Софија (Киевска), на неговата изградба кнезот Јарослав потрошил многу средства, а во изградбата на храмот учествувале голем број градители. На 26 ноември/9 декември црквата била осветена од страна на архиерејот Иларион, Митрополитот Киевски (се слави на 21 октомври), и било востановено секоја година на овој ден да се празнува овој голем настан. По молитвите на свети Георгиј Победоносец, Господи Исусе Христе, Сине Божји, помилуј н? и спаси н?. Амин!

[НиколаВук]

Слава се слави у знак неког свеца, конкретно Св. Алимпија Столпника а ово је друго је само успомена и сећање на дан када је саграђена црква Св. Ђорђа у Кијеву и он је обележен у календару Руске православне цркве као сећање на тај догађај у тој цркви. У нашој Српској православној цркви имамо празник иконе Богородице Пећке која је уписана у календар СПЦ али то није славски празник него успомена на тај догађај или конкретно икону, или празник сећања на Јасеновачке жртве. Те две ствари треба одвојити и разликовати. Наравно да ако неко жели може да узме и слави те догађаје и то није проблем и могло би али се не раде јер су то датуми сећања и незаборава. Оно што је такође интересантно је и то што само у неким деловима Македонији и околини Врања се помиње као Св. Ђорђе посен, без Алимпија, што јасно указује да се ради о другог слави и на нечији утицај да то тако буде. На Косову и Метохији се зна да је Алимпије Столпник али се додаје оно Ђорђе из разлога које сам горе изнео и ја још нисам видео и чуо на том простору да неко слави св. Ђорђа посног као таквог. Већ у осталим деловима Србије се слави само Алимпије Столпник без св. Ђорђе посни. Тумачења могу бити различита али су чињенице јасне а ро је да су наши 26. новембра или 9. децембра славили Св. Алимпија Столпника, а да је касније убачено, на одређеном подручју и слављење успомену на подизање храма Св. Ђорђа у Кијеву али да је неко из неког разлога на том подручју (свештеник, монах, конзул итд) почео да преноси да се тог дана слави и то.

Не бих се сложио са овиме зато што по том критеријуму онда не би требало да се слави ни Ђурђиц, јер се тада прославља Освећење цркве Св. Георгија у Лиди (у данашњем Израелу). По мени, нема ничег лошег у прослављању Св. Ђорђа 9. децембра јер је то код породица које га славе већ постала традиција од барем 200 година. Генерално сам против промене традиције па макар она била резултат страног утицаја (у овом случају вероватно руског монаштва или њихове богослужбене литературе).

[НиколаВук]

Иначе, у календару Бугарске православне цркве, 26. новембра по грегоријаском, тј. реформисаном јулијанском календару се нема празника Свети Ђорђе Посни:

"Преп. Алипий Стълпник. Преп. Яков Отшелник. Св. Стилиан Пафлагонийски"
Извор: https://bg-patriarshia.bg/calendar/2021-11

Док се у календару канонски непризнате "Македонске православне цркве", 9. децембра по новом / 26. новембра по старом календару налази и Свети великомаченик Георгиј

"+Преподобен Алимпиј Столпник; Преподобен Јован Отшелник; Преподобен Стилијан; Преподобен Никон; Свети Инокентиј Иркутски чудотворец; Свети великомаченик Георгиј"

Извор: http://mpc.org.mk/Kalendar/mesec.asp?mo=12

Да, о томе сам чини ми се већ писао на некој од тема. Ниједна од балканских православних цркви, па ни бугарска, нема овог свеца у свом календару тог датума, већ се он једино тог датума среће у руском црквеном календару. Сем тога, утицај Бугарске егзархије који је у јужним крајевима био присутан од 1870. године надаље није охрабривао обележавање крсних слава већ је то потискивао, сматрајући га српским обележјем, популаришући уместо њих искључиво имендан. За календар непризнате МПЦ није чудан помен Св. Ђорђа "посног", јер приличан број породица на простору Северне Македоније прославља ову славу. На том простору су такође присутне још неке славе које су ретке или непостојеће у севернијим и западнијим областима, као што су нпр. Св. Варвара, Св. Екатерина, Св. Меркурије, Св. Климент итд. Мислим да се прослављање ових светаца може повезати са утицајем Охридске архиепископије.

[Неродимац]

Не бих се сложио са овиме зато што по том критеријуму онда не би требало да се слави ни Ђурђиц, јер се тада прославља Освећење цркве Св. Георгија у Лиди (у данашњем Израелу). По мени, нема ничег лошег у прослављању Св. Ђорђа 9. децембра јер је то код породица које га славе већ постала традиција од барем 200 година. Генерално сам против промене традиције па макар она била резултат страног утицаја (у овом случају вероватно руског монаштва или њихове богослужбене литературе).

Онда нема ништа лоше у томе што су наша браћа у Рашкој прешли на Ислам или у Хрватској на Католичанство. Јел су они тако под утицајем некога или нечега променили нешто и данас имамо проблем који више нико не може да распетља. Наравно да је проблем јер као што нам је Мића написао у предходном поруци у календару МПЦ за тај датум има уписан као светац Св. Ђорђе посни, а и СПЦ нема, и шта ће човек који је Србин а слави ту славу да мисли а у ствари његова права слава је Св. Алимпије али је његов предак пре 200 година из неког разлога само променио име тога свеца а све је остало исто, и ево данас проблем.

[НиколаВук]

Онда нема ништа лоше у томе што су наша браћа у Рашкој прешли на Ислам или у Хрватској на Католичанство. Јел су они тако под утицајем некога или нечега променили нешто и данас имамо проблем који више нико не може да распетља. Наравно да је проблем јер као што нам је Мића написао у предходном поруци у календару МПЦ за тај датум има уписан као светац Св. Ђорђе посни, а и СПЦ нема, и шта ће човек који је Србин а слави ту славу да мисли а у ствари његова права слава је Св. Алимпије али је његов предак пре 200 година из неког разлога само променио име тога свеца а све је остало исто, и ево данас проблем.

Не мора нужно значити да је некоме од њих оригинална слава била Алимпијевдан, можда је слава била Ђурђиц или Ђурђевдан па је из неког разлога (најчешће су у питању економски разлози) померена на 9. децембар јер је народ од свештеника, који су се опет водили богослужбеним књигама које су у том тренутку поседовали, добио информацију да се и тог датума може обележавати Св. Георгије. Такође не бих се никако усуђивао да поредим слављење православног свеца на дан када се он не слави у календару наше цркве са конверзијом у другу религију или у другу хришћанску конфесију. Терање људи да мењају дан славе јер се тог дана у календару наше цркве не прославља Св. Ђорђе или да преузму слављење свеца који се у календару наше цркве прославља на тај дан, иако постоји могућност да им то и није била оригинална слава, је по мени урушавање породичне традиције због црквено-административних неподударности.

[Мића]

Онда нема ништа лоше у томе што су наша браћа у Рашкој прешли на Ислам или у Хрватској на Католичанство. Јел су они тако под утицајем некога или нечега променили нешто и данас имамо проблем који више нико не може да распетља. Наравно да је проблем јер као што нам је Мића написао у предходном поруци у календару МПЦ за тај датум има уписан као светац Св. Ђорђе посни, а и СПЦ нема, и шта ће човек који је Србин а слави ту славу да мисли а у ствари његова права слава је Св. Алимпије али је његов предак пре 200 година из неког разлога само променио име тога свеца а све је остало исто, и ево данас проблем.

Само да појасним своје мишљење: да сам ја на Бранковом месту (а нисам); ако неко жели да мења славу, нека мења како му је воља. Али ако неко жели да враћа славу, онда треба да добро размисли у шта је враћа, јер ако је погрешно мислио да враћа, мож' бити да погреши. Или,  може да се деси да СПЦ одлучи да убаци празник Св. Ђорђа 9. децембра/26. новембра у календар, јер, црквени календар се мења. Хоће ли онда, тај свечар враћати поново славу на Ђорђа 9. децембра/26. новембра?
Да закључим: ја бих поштовао традицију коју имам, па била она и стара 200 година и формирана евентуално под страним утицајем, него "враћати" на старију неизвеснију традицију, за коју постоје само претпоставке. Не бих се секирао ако ми неко каже  „твоје славе нема у календару СПЦ, а има је у календару непризнате МПЦ, па си зато њихов верник, или си рецимо зато мање Србин" или слично.

Живели!

[Неродимац]

Питајте те који славе Св. Ђорђа посног које су породичне традиције везане за ту славу. И мора да значи да су сви славили св. Алимпија Столпника, и да је објашњено како је дошло до промене не славе већ само име славе, све је остало исто само је избачено име Алимпије а додато Ђорђе јер је тада народ мислио да је то исто. А то да су хтели да славе зими светог Георгија је тотално неутемељено и нема никаквог смисла у овом случају.

[НиколаВук]

Иначе, претпостављам да је до "формирања" ове славе дошло током 18. века, можда након укидања Пећке патријаршије (1766.) и Охридске архиепископије (1767.), када долази до превласти Цариградске патријаршије и фанариота, који су притискали народ тешким наметима, делујући као продужена рука османског административног апарата. Та чињеница, уз хеленски утицај који су фанариоти исказивали највише кроз служење литургија искључиво на грчком језику, је стварао очекивани отпор код народа па у том контексту треба посматрати и набавку руске црквене литературе код српског свештенства, као противтежу фанариотском утицају.

[НиколаВук]

Само да појасним своје мишљење: да сам ја на Бранковом месту (а нисам); ако неко жели да мења славу, нека мења како му је воља. Али ако неко жели да враћа славу, онда треба да добро размисли у шта је враћа, јер ако је погрешно мислио да враћа, мож' бити да погреши. Или,  може да се деси да СПЦ одлучи да убаци празник Св. Ђорђа 9. децембра/26. новембра у календар, јер, црквени календар се мења. Хоће ли онда, тај свечар враћати поново славу на Ђорђа 9. децембра/26. новембра?
Да закључим: ја бих поштовао традицију коју имам, па била она и стара 200 година и формирана евентуално под страним утицајем, него "враћати" на старију неизвеснију традицију, за коју постоје само претпоставке. Не бих се секирао ако ми неко каже  „твоје славе нема у календару СПЦ, а има је у календару непризнате МПЦ, па си зато њихов верник, или си рецимо зато мање Србин" или слично.

Живели!

Управо тако.

[НиколаВук]

Питајте те који славе Св. Ђорђа посног које су породичне традиције везане за ту славу. И мора да значи да су сви славили св. Алимпија Столпника, и да је објашњено како је дошло до промене не славе већ само име славе, све је остало исто само је избачено име Алимпије а додато Ђорђе јер је тада народ мислио да је то исто. А то да су хтели да славе зими светог Георгија је тотално неутемељено и нема никаквог смисла у овом случају.

То можда важи за оне који славе Св. Ђорђа Алемпија/Алимпија, али не мора да значи да мора да важи и за оне који славе Св. Ђорђа посног уз икону Св. Ђорђа, а не Св. Алимпија. Као што је већ написао Мића.

[Неродимац]

Паметном доста.

[НиколаВук]

Паметном доста.

Замолио бих вас да уважавате Правилник и да комуницирате са другим форумашима без омаловажавања, индиректног или директног.

Као што постоји тај пример који сте навели, постоји и мноштво примера где је наведен само "Св. Ђорђе посен" као слава, без навођења Св. Алимпија, па вам овај "паметан" доказ у суштини не доказује ништа више од онога што већ знамо.

[Ojler]

...
Паметном доста.

Можемо ли да разговарамо без оваквих увредљивих инсинуација? Чему такво понашање, јел те неко вређао или шта?

[Неродимац]

Извињавам се свима ако сам неког увредио није ми била намера.
Да се вратимо на тему. Требало би познавати терен и људе за простор о коме се пише и наводе нешто. Ја рецимо не могу да коментаришем људе, обичаје и веровања рецимо у Црној Гори и Херцеговини јер ми тај простор по овом погледу није познат. Простор који изучавам је Косово, нарочито јужни део те области укључујући Урошевац, Качаник и Сириничку жупу. На то становништво се наслања станивништво осталог Косова, Подриме као и Скопске Црне Горе, где се вековима мешало становништво и где је менталитет, мука, обичаји, скоро па исти. Поред тога предмет интересовања је и сама слава Св. Алимпије што је и мија слава и након дугогодишњег истраживања износим закључке за које су плод истраживања као тачне. Наравно данашњи потомци предака који су из незнања или лошег разумевања својих свештеника, не мислим да је то неко радио намерно пермутовао ова два свеца која се славе истог дана. У мојој породици је тако и због тога ово све и пишем, пошто су ми и деда и баба покојни а на ту тему сам и са њима разговарао, то сам радио и са својим оцем и стричевима, о овој теми. Они мисле да је слава коју славе Св. Ђорђе Алимпије и кад их питате они ће вам тако рећи, а на питање јел знају зашто они не знају већ кажу да се то тако преноси са колена на колено. Ово све не пишем из искуства мојих родитеља већ се то понавља и са другим људима који славе ову славу. Дубљим изучавањем ове проблематике закључио сам да је пермутације дошло најраније крајем 17 или почетком 18. века на простору источне Македоније где је из неког разлога (вероватно из Црквених књига које су допремане из Русије, и свих оних разлога које сам горе навео) уз Алимпија столпника почео да ње помиње и свети Ђорђе. Наравно како се станивништво селило и ширило тако се и тај култ са њима селио. Ово би на неки начин било и добро јер бих мигли пратити те фамилије где су се селиле. Пошто смо дотакли ову тему овде дало је сад и мени повода да опет почнем истраживање о томе, па се надам да ћу наћи на неки траг о томе. Искрено Источном Македонијом се нисам много бавио већ Скопском Црном Гором али ћу сада видети шта ту има.
Извињавам се још једном и треба да кренемо на истражувању како је и кад дошло до те замене. Ако је Бошко ту могао бих он да нам да неко предање о слави коју слави и све што зна о томе, а ако још неко слави ту славу могао бих исто да дода оно што има.

[Шарпланинац]

Znaci kako sam ja razumeo imamo dve grupe :

1. grupa slavi Sv. Djordja posnog kako slava iskljucivo vezana za ovog svetca. Kako je doslo
do promene i dali je slava bila nekad Sv. Alimpije ne zna se. Ima vise teorija koji se mogu procitati u ranijim postoviman (ruski monasi od svete gore itd.)

2. grupa slavi Sv. Djordja Alimpija odnosno Sv. Alimpija Stolpnog. Ikona im je Sveti Alimpije, a dodatak Sv Djordje u nekim krajevima (Kosovo) ne znaci da se slavi i taj svetac nego samo Sv. Alimpije.

Ja se pitam posto obe grupe zive na jugu zemlje imaju neku porodicnu vezu ? Moja teorija da se ranije slavilo samo Sv Alimpija , a da je kasnije ubacen Sv Djordje. Ako je neki rod slavio Djurdjevan (6.maj) iz kojeg razloga su menjali slavu (cak i ako nije toliko bitan dogadjaj ?

[НиколаВук]

Znaci kako sam ja razumeo imamo dve grupe :

1. grupa slavi Sv. Djordja posnog kako slava iskljucivo vezana za ovog svetca. Kako je doslo
do promene i dali je slava bila nekad Sv. Alimpije ne zna se. Ima vise teorija koji se mogu procitati u ranijim postoviman (ruski monasi od svete gore itd.)

2. grupa slavi Sv. Djordja Alimpija odnosno Sv. Alimpija Stolpnog. Ikona im je Sveti Alimpije, a dodatak Sv Djordje u nekim krajevima (Kosovo) ne znaci da se slavi i taj svetac nego samo Sv. Alimpije.

Ja se pitam posto obe grupe zive na jugu zemlje imaju neku porodicnu vezu ? Moja teorija da se ranije slavilo samo Sv Alimpija , a da je kasnije ubacen Sv Djordje. Ako je neki rod slavio Djurdjevan (6.maj) iz kojeg razloga su menjali slavu (cak i ako nije toliko bitan dogadjaj ?

Тренутно имамо 7 тестираних појединаца у бази СДНКП чија је слава "Св. Ђорђе Алемпије/Св. Ђорђе посни", од тога су три јавна резултата а четири су из нејавног истраживања староседелачких родова са простора Македоније. Припадници су четири различите хаплогрупе, а чак и за оне који припадају истој хаплогрупи се на основу вредности маркера не би могло рећи да представљају некакав ближи род.

Дешава се, не баш често али није ни толико ретко, да одређена породица промени пролећно или летње прослављање одређеног свеца са његовим прослављањем у јесењем или зимском периоду. Мислим да су ретки обрнути примери (да се са јесени или зиме прослављање свеца "премести" за пролеће или лето). Као што сам напоменуо, најчешћи су економски разлози, јер су током пролећа и лета пољски радови били у пуном јеку па је људима било згодније да свеца прослављају у јесењем или зимском периоду, када су пољски радови сведени на минимум и када су домови снабдевени неопходним намирницама. Што се тиче Св. Георгија, има више примера да се његово пролећно прослављање (6. маја, Ђурђевдан) померало у јесен (16. новембра, Ђурђиц). Ђурђиц пада у период пре Божићног поста, па је можда неким породицама било исплативије да прослављање Св. Ђорђа помере у период када траје Божићни пост (9. децембар), јер је месо и мрсна храна уопште и сада скупа, а то је у прошлости било још израженије и за сиромашне сељаке, којих је било највише, је представљала луксуз. Ово се огледа и у називу за Ђурђиц у појединим деловима Македоније (нпр. на Скопској Црној Гори), где се он назива "Св. Ђорђе мрсни", чиме се прави јасна разлика у односу на "Св. Ђорђа посног", док се за Ђурђевдан користи назив "Св. Ђорђе летњи", мада морам напоменути да сам приметио да Ђурђевдан на простору Македоније није честа слава, за разлику од Ђурђица и нарочито "Св. Ђорђа посног".

[нцп]

Неколико фамилија досељених од Књажевца у Шумадију између 2 српска устанка (Рача и околина), родбински повезаних славе Светог Алимпија 09.12. као главну славу, али и Светог Ђорђа 06.05. као преславу и то као посну славу.

Не знају да објасне зашто то тако раде. Али њихови стари су тако славили.

[Шарпланинац]

Srecna slava svima koji slave Sv. Djordja Posnog ili Sv. Alimpija Stolpnika. Ziveli !

[Ранко Бубања]

Srecna slava svima koji slave Sv. Djordja Posnog ili Sv. Alimpija Stolpnika. Ziveli !

Хвала.

[Неродимац]

https://i.postimg.cc/HkSQgqD5/IMG-20211209-115307.jpg

Хвала, и срећна свима који славе.
Поставио сам исечак из књиге фамилије Марјановић из Кочана (Дољевац) у којој се јасно види да писац поистовећује Св. Алимпија и Св. Ђорђа као једну личност. И поменуо је једну битну ствар а то је Св. Ђорђе БУНАРЏИЈА. Тај израз се говорио и мојој кући (Горње Неродимље-Урошевац) а чуо сам је и у Горњем Матејевцу (Ниш). На питање зашто га тако називају њихови одговори су следећи: Пошто је Св. Алимпије на иконама приказан као да је у бунару, народ му је наденуо име Бунарџија али занимљива чињеница је да га не називају Св. Алимпије бунарџија већ Св. Ђорђе бунарџија.

[Gorance]

Поздрав свима.Ја сам Ивановић пореклом из Доњег Ступња,Александровац,Слава св. Алимпије (9 децембар) и св. Ђорђе (6 мај).Славимо обе подједнако с тим да нам је Алимпијевдан по причи мојих старија,а Ђурђевдан добијена у мираз.Међутим,на овој теми видим да је можда прича другачија. .По предању смо пореклом из Осредака,Брус.За фамилије из овог села које славе ове две славе Радослав Љ. Павловић у књизи ,,Копаоник,, пише да су се доселиле од Тетова,Сев. Македонија.Тестирао сам се у акцији ,,Светски ДНК месец 2022,, и добио резултат да сам хаплогрупа I2-Y3120-PH908.У тумачењу резултата од стране уредника СДК пројекта (на чему им поново захваљујем) најближи сродници су ми из околине Александровца,Трстеника и наравно,Осредака код Бруса за које се претпоставља да нам је свима матица.За евентуално даље сродство постоје двојица (не знам презимена) из околине Урошевца на Косову који су опет пореклом из Сиринића,односно Средске.Надам се да сам освежио мало тему и био од неке користи.Можда и овде нађем неке рођаке.