Хералдика у подунавских Буњеваца
Племићки грбови у подунавских Буњеваца могу се групирати према времену стјецања племства у четири скупине: 1446.-1688., 1690.-99., XVII ст. (највише породица племство је добило у том раздобљу) те XVIII ст. Хералдичка анализа буњевачких грбова може помоћи у проучавању прошлости, односно господарских, друштвених и политичких односа који су владали у раздобљима кад су грбови настајали и кад су додјељивани појединим особама.
Грбови су углавном једноставни, без претјераних украса, а на већини је сабља кривошија у оклопљеној десници, што је, иначе, особито карактеристично за босанску хералдику. Грбови који су додјељивани послије одликују се већом стилизацијом и украсима, али и даље у основи имају босанске карактеристике. Највише грбова потјече из раздобља након Карловачкога мира 1699.
Кад је у питању симболика, међу животињама лав по броју премашује све остале: он је најчешћа хералдичка фигура и омиљени хералдички лик. Углавном је приказан у стојећем положају, у десној шапи обично држи неко оружје, најчешће је двореп и с круном на глави. У грбу старе хрватске племићке породице Кнези /Кнезевић/ Кнежевић налази се златан лав са жезлом и св. Јурај, који јаше на коњу и убија змаја. Лав је заступљен и у грбовима породица: Адамовић, Амброзовић, Хорват, Јакопчић, Кнежевић, Ковач, Латиновић, Марковић, Новаковић, Нимчевић, Пиуковић, Сарић, Секулић, Стипановић, Видаковић, Вуковић и др. И вук је типичан хрватски хералдички елемент и углавном је везан за Лику, Славонију и Подунавље (Вуковић). Заступљени су и ликови различитих врста птица, посебице орла. Орао је једноглав и приказан је раширених крила, а на неколико грбова налази се црно орлово крило (Парчетић, Бибић, Иванић, Барић, Амброзовић, Милашин и др.). Већина је буњевачкога племства војничка, па је због тога у грбовима различито оружје: сабље, буздовани, брадве и мачеви те типични животињски и људски ликови оборужани сабљама или мачевима у борбеном ставу. Чест је лик и људска глава набијена на сабљу кривошију, што је симболизирало вјековну борбу против Османлија (Пиласановић, Парчетић, Војнић, Видаковић и др.). Коњ као хералдички лик приказан је у грбовима породица Сучић, Миковић, Рудић и др., а једнорог у грбу породице Брњаковић. Сабља кривошија налази се само у грбовима личких, славонских и подунавских буњевачких часничких обитељи - она не постоји као хералдички симбол у грбовима западноеуропске и средњоеуропске хералдике, гдје је у упораби само равни мач. Сабља је, дакле, типичан хрватски, односно ускочки хералдички лик, који је одатле преузет и у маџарску хералдику.
На неколико грбова приказани су људски ликови, обично мушкарци одјевени у ратничке одоре с оружјем те дијелови људскога тијела, нпр. рука, и то оклопљена или са сабљом кривошијом, а на неколико грбова приказан је и ратник у пуној ратној одори (Амброзовић. Антуновић, Бошњак, Латиновић, Мамужић, Мандић, Миковић, Пиласановић, Парчетић, Пиуковић, Рудић, Секулић, Сучић, Стрилић, Вујевић, Вуковић, Видаковић, Војнић и др.). На појединим су грбовима и ликови небеских појава, најчешће мјесец, полумјесец, звијезде, тробријег и ријека (Ковачић, Војнић, Бабић, Бибић, Буквић и др.). Од мотива из биљнога свијета у хералдици су најчешће заступљени љиљан, ружа, тулипан, крошња дрвета, зелене гране и сноп жита (Бибић, Бабић, Стрилић, Иванић и др.)
Када је ријеч о грбовима Буњеваца као колективитета, хералдички је најзначајнији грб приморских Буњеваца из њихове молбе цару Рудолфу II (1552-1612.), којега је први објавио Emilj Laszowski 1938. На њему се налазе св. Иван Крститељ, који је према традицији Буњевце наговорио на бијег с турскога подручја у кршћанску земљу, и св. Јурај, заштитник војника. У позадини је приказана шума, која је пратила народ тијеком њихових многобројних сеоба у потрази за сигурнијим и бољим увјетима живота, а у хералдичким гредама налази се и сребрна ријека која при дну водоравно пресијеца штит грба, што је највјеројатниије Буна. Из најновијега су раздобља грб, којега је израдио винковачки Буњевац Дубравко Копиловић, који је у приватној упораби и мање је познат, те службени грб буњевачке заједнице у Србији која нијече хрватско подријетло, који је донесен уз потпору мјесних српских повјесничара, а израдио га је српски хералдичар Мирко Стојнић.
Е. Љубовић
ИЗВОР: LEKSIKON PODUNAVSKIH BUNJEVACA ŠOKACA, Subotica, 2009.
