Име Миховил?

[Ojler]

Да ли је неком познато да је име Миховил забележено као име које је носио Србин православац? Посебно ме занима да ли је тако нешто забележено на простору Херцеговине у XVII-XVIII веку.

[Зрно]

На Србина Миховила још нисам наишао у историјским документима с подручја Далмације, а то сам добро прочешљао.

[Делија]

Да ли је неком познато да је име Миховил забележено као име које је носио Србин православац? Посебно ме занима да ли је тако нешто забележено на простору Херцеговине у XVII-XVIII веку.

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16551
То име је значајно за Панчево и његову историју,човек се звао Миховил Томандл од оца који је био Чех и мајке Српкиње.Уз Срећка Миликера(Феликс Миликера) и Ђорђа Вајферта можда најзначајнија личност која се везује за Панчево а да је несрпског порекла. Упркос томе сва тројица су имали велику приврженост Србима и српском народу.

[Ojler]

https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16551
То име је значајно за Панчево и његову историју,човек се звао Миховил Томандл од оца који је био Чех и мајке Српкиње.Уз Срећка Миликера(Феликс Миликера) и Ђорђа Вајферта можда најзначајнија личност која се везује за Панчево а да је несрпског порекла. Упркос томе сва тројица су имали велику приврженост Србима и српском народу.

Да, на њега сам наишао претражујући дигиталну библиотеку, али ни он није био Србин. Нисам успео да нађем нигде потврду да је неки Србин носио то име, било у прошлости, било данас.

[Делија]

Да, на њега сам наишао претражујући дигиталну библиотеку, али ни он није био Србин. Нисам успео да нађем нигде потврду да је неки Србин носио то име, било у прошлости, било данас.

Можда је носиоц тог имена управо име добио захваљујући таквом неком сличном утицају(српско-чешки или нешто друго) ,поготово уколико је та особа била православац.Гледајући православне матице за Банат,Срем а мало и за Далмацију могу скоро сигурно да кажем да на ово име нисам налетео.

[сɣнце]

Судећи само по облику имена и гласовним премјенама, име Миховил се може везати за предјел Дубровника, Стона и Мљета.
И Михољ и Миховил оба су настала из Михоил, а оно из Михаил. Наиме само је ова област позната по прегласу а>о.

[vojislav.ananic]

Михоје

https://amarilisonline.com/srpska-muska-imena-iz-perioda-vladavine-nemanjiica/

[vojislav.ananic]

Име Миховил

Миховил је мушко име жидовског подријетла. Оно долази из рјечи מִיכָאֵל / מיכאל у значењу: Тко је као Бог?.

Izvor: http://www.knjigaimena.com/?znacenje-imena-Mihovil

[Азот]

Ја знам  једног Миховила који је био Хрват пореклом са Кордуна.

[Ojler]

Ја знам  једног Миховила који је био Хрват пореклом са Кордуна.

Да, то је јасно. Миховила има доста међу Хрватима. Него мене занима да ли је барем један негде забележен међу Србима.

Занимљиво ми је ово што је сунце написао, да се име може везати за Дубровник и околину, јер је управо то област где ме могућа појава овог имена међу српским становништвом највише и занима.

[Зрно]

Наравно да је Миховил католичко име и да се везује за Хрвате, само је питање да ли се дешавало да га и Срби имају. Ако јесте, то је било права реткост. Ја сам нпр недавно нашао у матичним књигама из Далмације да су родитељи (Срби и једно и друго) дали сину име Јеролим, али је умро са пар година.

[симо]

Наравно да је Миховил католичко име и да се везује за Хрвате, само је питање да ли се дешавало да га и Срби имају. Ако јесте, то је било права реткост. Ја сам нпр недавно нашао у матичним књигама из Далмације да су родитељи (Срби и једно и друго) дали сину име Јеролим, али је умро са пар година.

Што се тиче имена Јероним-Јерко, оно заиста јесте било ријетко међу православним Србима, али има више презимена Јерковић различитог поријекла чији су носиоци православни Срби. Јерковићи у Вариводама су потомци Јерка Покрајца који је живио половином 18. вијека. Ту су и Јерковићи из Голубића код Книна, који славе св. Алимпија, а и моји Јерковићи из Поуња, који славе Петровдан.

Да је име Јерко било присутно и у источнијим крајевима говори топоним Јерковина у Бањанима (појављује се у облику Јеркушина у попису 1477), као и присутност исламизоване породица Јерковић из Ластве требињске, Рисна и Никшића.

Иако је св. Јероним и православни светитељ, поштованији је био на западу, па је лично име Јероним-Јерко чешће у употреби било код католика него код православних. У турском попису Босанског пашалука из 1604. помоћу  међу православнима лично име Јерко није било заступљено, али га има прилично међу католицима.

Слична ситуација је и са Јерковићима сродним Ловрићима.

[Грк]

Често се у доњој Херцеговини појављује име Михо и код православаца и католика. По мени Миховил може настати од тепања неком по имену Михо.
Михо-Миховил
Раде-Радул
о Марко- о Маруле

[Nebo]

Миховил је, једноставно, католичка верзија имена Михаило, на србском (или српско-хрватском, како коме драго) говорном подручју.

И, како што је мало вероватно да ће неки православни Србин дати детету име Јурај (а не Ђорђе или Ђуро), мало је вероватно и да га назове - Миховил уместо Михаило.

С друге стране, није немогуће да буде и син Миховил из неког мешовитог брака, чак и где је отац православан, а мајка католкиња.

Кад сам истраживао о Спичу, видео сам да се тамо међу Спичанима (сутоморски крај) јавља име Миховил, но и ту се ради о покатоличеним родовима.

Михаљ, Михољ, Михо, све су то изведена имена, која могу бити и од имена Михаило и од Миховил.

[НиколаВук]

Често се у доњој Херцеговини појављује име Михо и код православаца и католика. По мени Миховил може настати од тепања неком по имену Михо.
Михо-Миховил
Раде-Радул
о Марко- о Маруле

Заправо је обрнуто, ова краћа имена су надимци, изведенице од ових дужих (Миховил-Михо, Радул-Раде). Једино је Маруле надимак од имена Марко.

[Ojler]

Заправо је обрнуто, ова краћа имена су надимци, изведенице од ових дужих (Миховил-Михо, Радул-Раде). Једино је Маруле надимак од имена Марко.

Да, тако и ја мислим.

Уједно да објасним и зашто ме ово питање занима. Моји Михићи по предању воде порекло од извесног Михе, који је наводно живео у Храсну или Горњем Храсну у Херцеговини око 1700. године. Постоје различите приче о његовом пореклу. Најчешће се везује за Кнежиће или Денде, али постоји и предање да је био Томин син, па одатле Томић.
У Попису села и земље санџака Крка, Клис и Херцеговина, ослобођених од Млетачке републике 1701. године, нашао сам да је у Храсну, додуше Доњем, живео извесни Миховил Томић, па се питам да ли је то могао бити наш Михо. Ако јесте, може бити да су моји у то време били и католици 

[Nebo]

Није редак случај да се у млетачким документима налазе уписана имена православних али у западној верзији. Гледао сам разне млетачке пописе досељених Херцеговаца у Боку крајем 17. и почетком 18. века, и веома често су имена уписивана на тај начин. Нпр. Јован је уписан као Ioannes, Гаврило као Gabriel и сл.

Тако су могли и неког Михаила уписати као Миховил...

[Ojler]

Није редак случај да се у млетачким документима налазе уписана имена православних али у западној верзији. Гледао сам разне млетачке пописе досељених Херцеговаца у Боку крајем 17. и почетком 18. века, и веома често су имена уписивана на тај начин. Нпр. Јован је уписан као Ioannes, Гаврило као Gabriel и сл.

Тако су могли и неког Михаила уписати као Миховил...

Да, генерално говорећи у праву си, али у овом случају се ради о турском попису. Наслов поменутог дела помало збуњује јер баш није јасно ко је кога "ослободио". Дакле, ти крајеви су били под Млецима након што су их они заузели током Морејског рата, па су онда од њих "ослобођени", тј. поново припали Турској, те је 1701. године рађен попис. Не знам да су Турци имали праксу да "преверавају" православна имена у њихове католичке верзије или обрнуто.

[Nebo]

А, добро, ја сам схватио да су Млеци ослободили те крајеве од Турака.
Турци у дефтерима нису извртали имена на западну варијанту, али су их често неразумљиво уписивали.

[Грк]

Заправо је обрнуто, ова краћа имена су надимци, изведенице од ових дужих (Миховил-Михо, Радул-Раде). Једино је Маруле надимак од имена Марко.

Знамо да су обично надимци краћи од имена, међутим кад неком тепаш, односно од миља га зовеш онда може бити и дуже, нпр.
Мирко-Миркаш
Винко-Винкаш
Миљан-Миљанче
Јован-Јованче-Јовандека
Драган-Драганче
тако и Михо-Миховил.
Тако је у Херцеговини, а мислим и на ширем подручију. Сваки Херцеговац ће то потврдити.

У "Popisi izbjeglica iz Donje Hercegovine u Dubrovačko Primorje 1875-1878", има много православаца са именом Михо, а горе поменуто је могуће извести из тог имена.

Не сматрам да би могли бити католици, управо због мјеста које су насељавали, као и због онога што су данас (православци). Мислим да се неби лако послије 1701. године враћали на православље, највише због миграција ка западу.   

[Nebo]

Иначе, у арапском - за њега знам сигурно, а мислим да је исто у персијском писму, којима су писани дефтери области под турском влашћу, не постоји знак за глас "О" (јер га нема ни у говорном језику), док се знакови за гласове "У" и "В" пишу исто.
Чисто размишљам: кад се напише Миховил на арапском, то би се могло читати и као Михуил, а можда и као Михал или Михаљ.

Ако знаш, занима ме ко је радио превод тог дефтера из 1701. године.

[ДушанВучко]

Покушавам да се сетим још неког имена са завршетком на "ил" , "вил" и не успевам ...иако је данас заступљено само у Хрватској, не знам да ли имају још имена са тим завршетком? Сад видим да је Грк дао делимичан одговор, Миховил би могао да буде варијанта надимка Михо, тј. следећа фаза имена...Михаило- Михо-Миховил

[Ojler]

Знамо да су обично надимци краћи од имена, међутим кад неком тепаш, односно од миља га зовеш онда може бити и дуже, нпр.
Мирко-Миркаш
Винко-Винкаш
Миљан-Миљанче
Јован-Јованче-Јовандека
Драган-Драганче
тако и Михо-Миховил.
Тако је у Херцеговини, а мислим и на ширем подручију. Сваки Херцеговац ће то потврдити.

У "Popisi izbjeglica iz Donje Hercegovine u Dubrovačko Primorje 1875-1878", има много православаца са именом Михо, а горе поменуто је могуће извести из тог имена.

Не сматрам да би могли бити католици, управо због мјеста које су насељавали, као и због онога што су данас (православци). Мислим да се неби лако послије 1701. године враћали на православље, највише због миграција ка западу.

Михо је све до пре 100-200 година било прилично уобичајено име у Херцеговини и код католика и код православних, и то не као надимачко већ као нормално "крштено" име.  Мало ми је чудно да би неком православцу Михи наденули као надимак католичко име Миховил, па га још и Турци тако пописали. Но, није немогуће...

[Ojler]

Иначе, у арапском - за њега знам сигурно, а мислим да је исто у персијском писму, којима су писани дефтери области под турском влашћу, не постоји знак за глас "О" (јер га нема ни у говорном језику), док се знакови за гласове "У" и "В" пишу исто.
Чисто размишљам: кад се напише Миховил на арапском, то би се могло читати и као Михуил, а можда и као Михал или Михаљ.

Ако знаш, занима ме ко је радио превод тог дефтера из 1701. године.

Превод је радила Др Фазилета Хафизовић, османиста-историчар са Оријенталног института у Сарајеву.

[Ojler]

Покушавам да се сетим још неког имена са завршетком на "ил" , "вил" и не успевам ...иако је данас заступљено само у Хрватској, не знам да ли имају још имена са тим завршетком? Сад видим да је Грк дао делимичан одговор, Миховил би могао да буде варијанта надимка Михо, тј. следећа фаза имена...Михаило- Михо-Миховил

Емил

[Азот]

Покушавам да се сетим још неког имена са завршетком на "ил" , "вил" и не успевам ...иако је данас заступљено само у Хрватској, не знам да ли имају још имена са тим завршетком? Сад видим да је Грк дао делимичан одговор, Миховил би могао да буде варијанта надимка Михо, тј. следећа фаза имена...Михаило- Михо-Миховил

Eмил
Даниел
Кирил

[ДушанВучко]

Нисам се лепо изразио, са завршетком на "ил" код Хрвата , а да није страно име као Емил, или бар хрватска или наша верзија страног имена на "ил"... Нетипичан завршетак за наше просторе...(Србија, Хрватска)

[Ojler]

Ово што је Nebo написао да би се поменути запис имена из дефтера можда могао читати и као Михуил ми је веома занимљиво уколико се испостави да је тачно. Михуил је на један корак од Михаил, односно Михаило, што већ може бити српско име као и основа за надимак Михо.

[Грк]

Средњовјековна имена:
Добрил,Радмил,Вукмил,Прибил,Братул,Данчул,Будил,Гојимил,Богмил,Михајил...

[Ранко Бубања]

Да ли је неком познато да је име Миховил забележено као име које је носио Србин православац? Посебно ме занима да ли је тако нешто забележено на простору Херцеговине у XVII-XVIII веку.

 П. Анђелић, Месновићи, Масновићи, Бубањићи хумска и бос.. вл.., Херцеговина, 2, Мостар, 1982. стр. 79.

 Приликâ у којима би Бубања могао изгубити своју стару ''племениту'' земљу, у првој половини XIV вијека, било је доста. Бубања се 1322. опредијелио, и подржао Младена Шубића, који је убрзо побијеђен, а његови посједи су разграбљени.
       Конкретни друштвено–политички односи указују на могућност да је Бубања или неко од његових потомака удаљен (протјеран) из Ливна између 1322., и 1356. И потомци Бубањина стрица Миховила (Јурај, Ратко и Матија) морали су напустити родно Ливно и населити се у Врлици. Тако се десило да 1440. у Ливну живе само потомци Бубањиног брата непознатог имена, а и они су били деградирани у ред нижег племства. Сасвим је вјероватно да се Бубања или његов син (Мастан, примједба Р.Б.) преселио у горњу Босну или у Хум (Дрежницу?)

[Ojler]

П. Анђелић, Месновићи, Масновићи, Бубањићи хумска и бос.. вл.., Херцеговина, 2, Мостар, 1982. стр. 79.

 Приликâ у којима би Бубања могао изгубити своју стару ''племениту'' земљу, у првој половини XIV вијека, било је доста. Бубања се 1322. опредијелио, и подржао Младена Шубића, који је убрзо побијеђен, а његови посједи су разграбљени.
       Конкретни друштвено–политички односи указују на могућност да је Бубања или неко од његових потомака удаљен (протјеран) из Ливна између 1322., и 1356. И потомци Бубањина стрица Миховила (Јурај, Ратко и Матија) морали су напустити родно Ливно и населити се у Врлици. Тако се десило да 1440. у Ливну живе само потомци Бубањиног брата непознатог имена, а и они су били деградирани у ред нижег племства. Сасвим је вјероватно да се Бубања или његов син (Мастан, примједба Р.Б.) преселио у горњу Босну или у Хум (Дрежницу?)

Хвала Ранко. Судећи по именима и поменутом локалитету, чини ми се да су ове Бубање такође били католици а не православни.

Иначе, писао сам госпођи Хафизовић у вези могућег другог тумачења имена које је превела као Миховил, па ћемо видети шта каже.

[Đorđo]

Иначе, у арапском - за њега знам сигурно, а мислим да је исто у персијском писму, којима су писани дефтери области под турском влашћу, не постоји знак за глас "О" (јер га нема ни у говорном језику), док се знакови за гласове "У" и "В" пишу исто.
Чисто размишљам: кад се напише Миховил на арапском, то би се могло читати и као Михуил, а можда и као Михал или Михаљ.

Ако знаш, занима ме ко је радио превод тог дефтера из 1701. године.

На османском писму, са знаком "вав" се транскрибује о, у и в, такође ако су нека од ова три слова једно до другог најчешће се пише само једно "вав", па кад има једно "вав" у речи то у ствари може бити: о, у, в, оу, ов, уо, ув, во, ву

[Ojler]

На османском писму, са знаком "вав" се транскрибује о, у и в, такође ако су нека од ова три слова једно до другог најчешће се пише само једно "вав", па кад има једно "вав" у речи то у ствари може бити: о, у, в, оу, ов, уо, ув, во, ву

У том случају поменути Миховил би могао бити и Михоил. Имајући у виду да је име забележено у области удаљеној двадесетак километара од оне за коју је сунце навео да је позната по преласку гласа "а" у "о", можда је име Михоил могло произаћи из имена Михаил. Но да се не лажемо, не чух никад за неког ко се зове Михоил 

[Nebo]

Покушавам да се сетим још неког имена са завршетком на "ил"

Средњовјековна имена:
Добрил,Радмил,Вукмил,Прибил,Братул,Данчул,Будил,Гојимил,Богмил,Михајил...

Осим ових словенских имена које је навео Грк, а која се могу завршавати наставком -ил, али и наставком -ило (Радмил - Радмило, Добрил - Добрило, и сл), сва архангелска имена завршавају се овим наставком, јер се у њему крије Божје име, које се у старојеврејском није изговарало, али је могло бити део неке друге речи или имена (оно "ил").

Тако имамо имена: Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатил, Јегудил, Варахил. Прва четири се јављају код разних хришћанских народа, као и код Јевреја, - као лична имена.

Код нас је наставак -ил добио проширење у складу са нашим језиком, те се (осим код монашких имена), јављају имена са наставком -ило: Михаило, Гаврило, Рафаило.

[Nebo]

На османском писму, са знаком "вав" се транскрибује о, у и в, такође ако су нека од ова три слова једно до другог најчешће се пише само једно "вав", па кад има једно "вав" у речи то у ствари може бити: о, у, в, оу, ов, уо, ув, во, ву

Живео сам у арапској земљи, научио да пишем арапски и његова правила. С обзиром да немају глас и знак за "О", кад наиђу на тај глас, они пишу знак којим се пише "У" и "В". Тако да су ту могућности разне. Нарочито кад су гласови "О", "У" и "В" један поред другог. Онда се отвара могућност разних читања и тумачења.

[Азот]

Википедија каже да Sveti Mihael (Mihovil, Mihajlo), prema biblijskoj tradiciji, arkanđeo koji se u Bibliji spominje pet puta.   
Значи гледа на то као на синониме.
Када почнемо проучавати историју своје породице некада нас изненаде пронађене информације. ( под тиме сматрам које су вере били, које националности против кога су ратовали...)

[Ojler]

Википедија каже да Sveti Mihael (Mihovil, Mihajlo), prema biblijskoj tradiciji, arkanđeo koji se u Bibliji spominje pet puta.   
Значи гледа на то као на синониме.
Када почнемо проучавати историју своје породице некада нас изненаде пронађене информације. ( под тиме сматрам које су вере били, које националности против кога су ратовали...)

Искрено, не бих имао проблем са тим све и кад бих нашао потврду да је овај Миховил био мој предак и да је био католик.

[сɣнце]

У том случају поменути Миховил би могао бити и Михоил. Имајући у виду да је име забележено у области удаљеној двадесетак километара од оне за коју је сунце навео да је позната по преласку гласа "а" у "о", можда је име Михоил могло произаћи из имена Михаил. Но да се не лажемо, не чух никад за неког ко се зове Михоил 

Моховил и јест Михаил, а по дубровачкому изговору Михоил. Оно уметнуто "в" је тзв. простетичко, јер га словјени умећу међу самогласнике. Нпр. каже се лити (коријен ријечи је ли-) но у трајајућем облику који се гради с помоћу продужетка основе с "а" не каже се лиати но ливати. Када је основа већ на "а", нпр. да- из дати, онда се не каже даати но давати. Друга могућност је сажимање самогласника.
Нпр. из Михаил је могло постати Михајл, Михавил или Михаљ. Дубровчани, као и неки Бошњаци (свима је познато "кисла ми је глова, људи!" развили су особитост да им "а" звучи као "о", пак кажу Михојл, Миховил, Михол ( одатле се Михаиловдан и назива у народу Михољдан).

Још један примјер је јеврејско име Иоан. Словјенима је необично сачитање гласова "оа" зато или га сажимају у "а" (Јан) или умећу простетичко "в" Јован. Други су пак прво сажели Иоан у Иан, а потом уметнули "в" (Иван).

<a href="https://www.youtube.com/v/3zglw5rQyo0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/3zglw5rQyo0</a>

[vojislav.ananic]

У књизи Петра Стевановића "ОНОМАСТИКОН" (етимологија са тумачењем имена православних светитеља), на стр. 61-ој, поред Михаило, постоји само МИХЕЈ (изводи порекло из старохебрејског mika, "сличан, налик богу". Име Миховил се код наведеног аутора нигде не помиње. Ни код имена православних светитеља, а ни у другој књизи код обичних свакодневних српских имена.

[Ojler]

Моховил и јест Михаил, а по дубровачкому изговору Михоил. Оно уметнуто "в" је тзв. простетичко, јер га словјени умећу међу самогласнике. Нпр. каже се лити (коријен ријечи је ли-) но у трајајућем облику који се гради с помоћу продужетка основе с "а" не каже се лиати но ливати. Када је основа већ на "а", нпр. да- из дати, онда се не каже даати но давати. Друга могућност је сажимање самогласника.
Нпр. из Михаил је могло постати Михајл, Михавил или Михаљ. Дубровчани, као и неки Бошњаци (свима је познато "кисла ми је глова, људи!" развили су особитост да им "а" звучи као "о", пак кажу Михојл, Миховил, Михол ( одатле се Михаиловдан и назива у народу Михољдан).

Још један примјер је јеврејско име Иоан. Словјенима је необично сачитање гласова "оа" зато или га сажимају у "а" (Јан) или умећу простетичко "в" Јован. Други су пак прво сажели Иоан у Иан, а потом уметнули "в" (Иван).

<a href="https://www.youtube.com/v/3zglw5rQyo0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/3zglw5rQyo0</a>

Леп пример дубровачког говора где "а" при изговору звучи као "о" може се чути на почетку овог видео прилога, где девојчица чита текст користећи дубровачки дијалект:

<a href="https://www.youtube.com/v/I82ahhT98_g" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/I82ahhT98_g</a>

[Азот]

Како необично звучи! На моменте не разумем, имам утисак као да је мађарски

[Ojler]

...
Иначе, писао сам госпођи Хафизовић у вези могућег другог тумачења имена које је превела као Миховил, па ћемо видети шта каже.

Госпођа Хафизовић је била љубазна да одговори на мој упит. По њеном мишљењу нема дилеме да је у помињаном попису записано управо име Миховил:

...
Vidim da imate informacije o arapskom sistemu slova, koji je korišten kao pismo za osmanski jezik. Tačno je to što kažete za neka slova, ali u ovom slučaju se ime Mihovil ne bi nikako moglo pročitati kao Mihail (da kažem zašto: iza suglasnika "h" stoji suglasnik "v", kod imena Mihovil; kod imena Mihail iza "h" stoji "elif", koji u takvim slučajevima označava "a", najčešće dugo.) Pisari popisa bili su obrazovani ljudi, nisu bili samo osobe koje znaju pisati, a vrlo često su i bivali porijeklom iz krajeva koji se popisuju. ne znam jeste li primijetili u knjizi da postoji više varijanti imena Petar: Petar, Petre, Petri, možda još neka, ne mogu sad da se sjetim. To je pisar pažljivo bilježio, iako mu je možda bilo lakše da sve strpa pod isto ime.
...

[Nebo]

Ствар је у томе што се гласови О, У и В пишу истим знаком у упрошћеној арабици.

Да не ширим сад тему, али ово што гђа Хафизовић каже је тачно, с тим што се написано име може читати на следеће начине: Михоил, Михуил, Михвил, Миховил, Михувил. Не знам како је име написано изворно (арабицом), волео бих да видим па да тумачим. У једној верзији, ако И у последњем слогу није написано дугим знаком, име се може читати и као Михол, Михул. А дуги знак за И може да се чита и као Ј, па имамо и верзије: Михојл, Михојил, Михујил.

Како год, ово што је написала у вези са елифом (знак за дуго А) је у праву - никако се такав испис не може читати као Михаил.

[Nebo]

У књизи Петра Стевановића "ОНОМАСТИКОН" (етимологија са тумачењем имена православних светитеља), на стр. 61-ој, поред Михаило, постоји само МИХЕЈ (изводи порекло из старохебрејског mika, "сличан, налик богу". Име Миховил се код наведеног аутора нигде не помиње. Ни код имена православних светитеља, а ни у другој књизи код обичних свакодневних српских имена.

Логично је, Војо, да нема имена Миховил у православном ономастикону, јер је то католичка верзија имена Михаил(о).

Као што нема Јурај и Георг, него Ђорђе и Георгије.

То, опет, не значи да неки Србин почетком 18. века није могао носити име Миховил. Имамо и у ранија времена Србе који су имали страна имена, попут Оливер, Дејан и сл.

[Ojler]

Ствар је у томе што се гласови О, У и В пишу истим знаком у упрошћеној арабици.

Да не ширим сад тему, али ово што гђа Хафизовић каже је тачно, с тим што се написано име може читати на следеће начине: Михоил, Михуил, Михвил, Миховил, Михувил. Не знам како је име написано изворно (арабицом), волео бих да видим па да тумачим. У једној верзији, ако И у последњем слогу није написано дугим знаком, име се може читати и као Михол, Михул. А дуги знак за И може да се чита и као Ј, па имамо и верзије: Михојл, Михојил, Михујил.

Како год, ово што је написала у вези са елифом (знак за дуго А) је у праву - никако се такав испис не може читати као Михаил.

Вероватно сам погрешио што сам госпођу Хафизовић питао да ли се запис о коме је реч може читати као Михаил. Питање је требало бити може ли се још некако читати.
Имена Михоил и Михоило су забележена у средњем веку међу нашим народом, тако да би то име можда и могло бити име неког православца с краја 17. века.

[НиколаВук]

Вероватно сам погрешио што сам госпођу Хафизовић питао да ли се запис о коме је реч може читати као Михаил. Питање је требало бити може ли се још некако читати.
Имена Михоил и Михоило су забележена у средњем веку међу нашим народом, тако да би то име можда и могло бити име неког православца с краја 17. века.

Један пример имена Михоил у Херцеговини:

Натпис жупана требињског Грда налази се на његовој надгробној плочи (најстаријем датираном стећку):

„ В дни кнеза велиега Михоила вмрије жупан Грд требињски и в то лето зида јему раку брат жупан Радомир с синми јеговјеми и жена му. Твара моистр именем Браја Б(о)же ти дај здравје. ”

У селу Полицама, код Требиња (данас је то градско подручје), уз православну цркву и гробље, а у непосредној близини остатка неке старе цркве, пронађене су двије плоче са ћириличним натписима (данас се налазе у завичајном музеју у Требињу). Установљено је да је жупан Грд (Грдомил, Грађеша) умро између 1151 и 1177 године, што значи да је његов надгробник најстарији датирани стећак. Из овог натписа сазнајемо да је надгробник и натпис исклесао мајстор Браја који се према томе може сматрати најстаријим мајстором стећака.

(литература: Ј. Ковачевић 1961., 309-316; П. Анђелић 1962., 173-175; М. Вего 1964 б.бр. 129; Ш. Бешлагић 1971., 403-404)

Гробне плоче требињских жупана Грда (1151-1178) и Прибилше из 1241., које се могу сматрати првим познатим стећцима, не говоре у прилог њиховом наводном богумилском карактеру. Оба требињска жупана живјела су у вријеме када су Хумом и Травунијом управљали православни српски владари и када о цркви босанској овдје није могло бити ни говора.

(M. Вего, 1963., 196).

[Грк]

Попис 1701.
Selo Trmčina i Gornja Brešica? i Gajče

Đuro, sin Mihovila, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Још један из околине.

[Хаџи Михајло Божовић]

Спомиње се у Дубровачикм архивима, Миховил Михо Божовић. Драгоман дубровачке републике који је успео да издејствује добар положај за Дубровачку морнарицу у Цариграду.

[Ojler]

Спомиње се у Дубровачикм архивима, Миховил Михо Божовић. Драгоман дубровачке републике који је успео да издејствује добар положај за Дубровачку морнарицу у Цариграду.

Он је као Дубровчанин вероватно био католик, тако да није чудно.

[Јовановић]

Један пример имена Михоил у Херцеговини:

Натпис жупана требињског Грда налази се на његовој надгробној плочи (најстаријем датираном стећку):

„ В дни кнеза велиега Михоила вмрије жупан Грд требињски и в то лето зида јему раку брат жупан Радомир с синми јеговјеми и жена му. Твара моистр именем Браја Б(о)же ти дај здравје.”

Може ли ово бити брат жупана грда жупан радомир-dužine 90 cm, širine 38 cm i debljine 5 cm. Poleđina joj nije glačana, već samo pritesana, pa se osnovano može pretpostaviti i s obzirom na njenu veličinu (naročito na debljinu, svega 5 cm) i proporcije, da je bila ugradni dio kripte, ili drugog većeg kamenog kompleksa. U sredini je urezan staroslovenski natpis u tri reda koji zahvata polje dužine 50 cm i širine 15 cm. Visina slova je od 3 cm do 4 cm. Ploča je polomljena preko sredine i na dva mjesta s desne strane, ali središnja lomna linija oštetila je samo jedan grafem u drugoj riječi s lijeva u trećem redu. Natpis je uokviren simetričnom, tačkasto klesanom dekoracijom, i glasi: Prestavi se rab boži Dimitrije, a zovom Radomir, župan, sin Rasov.

[Iєшɑ Влɑчɑнин]

Ime Mihovil, kao i Mijailo, Mijalko, Mikalo, Mićalo, Mijal, Mijalj, Mihalj. su iskrivljene konstrukcije imena Mikjael / Mihael ili po naški Mihail(o) i kao takve nepravilne varijante imena.

Nadimci koji su potekli od imena Mihailo u našem narodu: Mića, Mija ili Mijo, Mijal, Mijalj, Mijat, Mika, Mikal, Mikan, Mikica, Miha, Miša, Miga, Kale...

[Христифор]

Миховил је данас већином хрватска верзија имена Михајло, Словенци кажу Михаел као на Западу Европе, Код Западних Словена је Михал, а код источних је Михаил. Занимљиво да се један од хрватских краљева звао Михајло Крешимир II.

[Iєшɑ Влɑчɑнин]

Миховил је данас већином хрватска верзија имена Михајло, Словенци кажу Михаел као на Западу Европе, Код Западних Словена је Михал, а код источних је Михаил. Занимљиво да се један од хрватских краљева звао Михајло Крешимир II.

Da, tako je!

Samo, gde se, u kojim izvorima pominju ti hrvatski vladari, s obzirom da je deo njih preuzet od Dukljana, preimenovan i izmenjen period njihove vladavine?
Konkretno mislim na sve Trpimire i Krešimire, na Svetislava, Držislava, Zvonimira, Stjepana II, Ratimira, Mislava, Braslava, Iljka, Muncimira i Tomislava. Bavio sam se hrvatskim vladarima, ali ne znam u kojim se originalnim i respektabilnim izvorima pominju gore navedeni.

Za Bornu, Ljudevida Posavskog, Rastislava, Pribinu, Kocelja, Zdeslava, Domagoja, Branimira, Domaslavu... Stjepana Prasku, Stefana Vojislava, Mihaila, Petra Konstantina Bodina i Mihaila, znamo da su uistinu bili vladari Hrvatske (Krbavska i Zagorje).

Pošto ovo nije priča za ovu temu, možete mi odgovoriti u P. P.

[Bej Voč]

Михолјдан
Михо
Михоч
Миховил
Михајло

Дубровник

[Imoćanin]

Mislim da u vezi ove teme još nije spomenut ovaj upis.

Popis 1701g., str. 82, među starim posjednicima sela Dragović na prvom mjestu se spominje "Pop Mihovil. Sada je prisutan, u Prhovu."

[Bej Voč]

Mihajlo, Mihan, Mihat, Miho, Mihoč, Mihoje, Miško
Mijat,Mihovil

Sve verzije,Dubrovnik

[Bej Voč]

U knjizi:TOPONIMIJA SELA ORAHOVI DO U POPOVU
Mìljavā/Míljeva cȓkva (u ranijim zapisima Miholja crkva) u Zavali nad ulaskom u prodolinu Dubravu

Svetac se označavao pod imenom:Miholj

Popovo Polje se nalazi u Hercegovini,u zaleđu dubrovačkog primorja.Primorje je kupljeno od strane dubrovačke vlastele u 15.vijeku,i tad se razdvojilo od zaleđa (Popovo Polje)