Порекло презимена Чанковић

[Душан]

Поштовање,

Занима ме порекло презимена Чанковић (крсна слава Јовањдан) из села Средња Гора у околини Удбине у Лици.

У аустријском попису 1712. не спомињу се Чанковићи у Средњој Гори, али их има у Томингају код Грачаца.

С. Павичић у свом раду "Сеобе и насеља у Лици" спомиње Чанковиће.

S istočne strane brda Srednje gore u plodnoj dolini između obje kose ležala su selišta doturskih sela Srednje Gore i Kurjaka. U staroj kurjačkoj tvrđavi brinjski i brloški krajiški vojnici držali sustražu od 1689. kroz nekoliko godina dalje. Kada se od 1698. udbinsko područje započelo nastanjivati, bili su tu prvi naseljenici od Brloga i Kosinja koji su služili u krajiškoj vojsci. To su bili Baste od Kosinja i Orlovići od Brinja sa međe prema Brlogu. U to vrijeme računali su se Srednja Gora i Kurjak u jedno zemljište, te su se ti naseljenici nastanili i na jednoj i drugoj strani. Pored njih naselile su se i porodice koje su bile došle u struji od Knina i Bukovice. U krajiškom popisu od 1701. zabilježene su zajedno u Srednjoj Gori i Kurjaku 34 kuće. U popisu od 1712. utvrđeno jeovakvo stanje:Baste 7, 9, 5, 8, 14, 16, 12, 32, 10, 14, 16; u Srednjoj Gori 54 k, u Kurjaku 19, Đukići 11, 18, 13, 12, 16, 12, 8; u Kurjaku 66 k., Grkovici 2, 12, 8, 12; u srednjoj Gori 5 k., Grubačići 16, Glušice 5, 1 k.,Dragaševići 13, Kalanji 12; u Kurjaku 12 k., Kljajići 24; 24 k., Kovačići 8, Kresovići 8, Kugići 17; 3 k., Matici 18; 11 k.„ Mitrovići 9,Orlovići 11; 13 k., Poljaci 7, Radakovići 20; 14 k., Stankovići 20,Vučenovići 5; ukupno 478 čeljadi. Kako se vidi, samih je Basta u to vrijeme bilo na tom područjupreko trećine cijeloga stanovništva, a bili su jaki i Đukići iz kninske struje. Na kurjačkom tlu bili su se od tih porodica nastanili dio Basta, zatim Đukići, Kalanji, Kljajići i Matici. U Srednju Goru doselili su kasnije Cvjetičani 4 k., Čankovići 18 k. i Ilici 8 k., ali su se mnoge od starih porodica rastraćile. Baste i Orlovići drže danas polovinu cijeloga stanovništva toga sela, a samo Baste dobre dvije petine. U Kurjaku su se sve naseljene porodice dobro razvijale. Đukići, dakako, drže polovinu od cijeloga naselja.

Mogorić nije nastanjen odmah u prvom naseljavanju Like između 1689. i 1696. Glavinić navodi da tvrđava u tom selu još stoji, da natome tlu nema stanovnika.
Već je u popisu od 1700. u Mogoriću zabilježeno 100 srpskih kuća, ali je krajiški popis od 1701. u tom selu našao samo 66 porodica sa 520-tero čeljadi. Tome drugome broju odgovara i onaj iz krajiškoga popisa od 1712. U njemu sedonosi ovakvo stanje naselja u selu:Banjeglav 22; danas 3 k., Basarići 9, 6, 4, 11; 16 k., Bobanovići 9,Boljevrkovići 7, Borkovići 11, 6; 3 k., Čankovići 12; 11 k., Đakovići 12, 16, 16; 27 k., Džodan 11; 3 k., Ferkići 20, Gajići 23, Gvojići 11, 8, Ilici 21, 26; 19 k., Jankovići 2, Justići (?) 7, Korice 8, 8, 9, 12,8, 14, 7, 6, 16, 8; 47 k., Kravici 7; 7 k., Krmići 13, Kuduzi 5; 1 k.,Ljubičici 17, Maljkovići 20, 9; 22 k.> Margaretići 5, 7, 6, 6, 11, 15, 7;2 k., Vrlići 8, Zaklani 10; 5 k., Medakovići 15, Milanovići 8, Miloje-vići 14, 8; 13 k., Radakovići 19, 20, 15, 7, 22, 9, 8, 12; 58 k., StojisavIjevići 7; 2 k., Tepšići 3, Vučkovići 8; 8 k., ukupno: 711 čeljadi. Naseljenici na mogorićkom području naselili su pored samogastaroga sela i zaselke: Buljmize, Ilinac, Krčevine, Ljubičice, Zaklanovu Varoš i Zebu. Čim su doselili, oni su nastanili i područje staroga sela Ploče. Stoga je i nastala ona razlika u broju kuća od 100iz 1700. i 66 iz 1701. Mogoričani su dali u prvim godinama 18 st.nešto naseljenika i susjednim selima Bruvnu i Komiću, koja sunastajala u to vrijeme. Osim Basarića, Banjeglava i Maljkovića, kojisu došli od Smiljana, odnosno od Brinja, sve su mogorićke porodice podrijetlom ili od Obrovca, Bukovice i Knina ili iz desnoga gornjega Pounja i Grahova.

u Tomingaju Grač.: Bmanuše 4, Čankovići 14, Ćalići 10, Dobrići 8,Dragosavci 2, Dukići 2, Jakšići 1, Kokoti 3, Mamuzići 2, Mandići 21,Milovanovići 14, Mrdalji 12, Opalići 13, Ostojići 14, Popovići 21,Poznići 3, Radakovići 3, Samardžije 9, Selakovići 4, Vučkovići 6,Zorići 1, Zubovići 1, Žeželji 4 i Žutici 3;

Претпостављам да су у Лику насељени из околине Книна.
Занима ме из ког села у северној Далмацији потичу, а било би ми драго да знам и даље порекло овог презимена.

Такође, у делу Ђорђа Јањатовића "Презимена Срба у Босни", наилазим на Чанковиће са истом крсном славом у Јасеници код Босанске Крупе, и парохији Умци код Санског Моста. Исто славе Јовањдан.

[Душан]

Други извор говори да Чанковићи нису стигли книнском/буковичком миграционом струјом у Лику, већ су дошли из Бриња од Вилића, тј. да се ради о Усорским Србима.

https://www.poreklo.rs/2012/07/15/poreklo-prezimena-selo-mekinjar-udbina-lika/
О усорским Србима https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=364.0

Да ли је у питању книнска/буковичка или усорска миграциона струја, остаје још да се види.

Иначе, интересантно да се у угарском попису 1910. и у Средњој Гори и у Томингају налазе посебни засеоци Чанковић Село и Чанковић Драга.



 

[Небојша]

Чанковићи су по свему судећи "Вилићани". У Северној Даламцији није било Чанковића, осим ако није у питању нека повратна сеоба (Лика - Далмација - Лика), мада верујем да би то остало забележено негде.

Гојко Кнежевић "Удбина и њена села" каже да су Чанковићи у Средњу Гору дошли нешто касније (иако се помињу на попису из 1712.)., као и Цвјетићани, Орловићи, Басте и Илићи. Ови родови су се добро развијали тако да су касније чинили половину села. Басте убедљиво најбројнији род.

За Цвјетићане и Чанковиће се каже да су од Бриња (Вилићи), за Басте да су од Косиња, Орловићи од Бриња такође и Илићи из Оточца. Дакле нико од ове "млађе" екипе није из Далмације пореклом. Од Книна су: Кугићи, Радаковићи, Ђукићи и Медићи.

Проблем је што и ови Чанковићи из Грачаца славе Јовањдан, а ту јесте најдоминантнија струја из Северне Далмације. Могуће да је Павичић по аутоматизму ставио и Чанковиће у далматинску струју, мада не видим да то негде конкретно тврди. Помиње само да су досељени нешто касније.

Ови Чанковићи из Босанске Крајине пореклом су углавном из Грачаца и славе такође Јовањдан.