Аутор Тема: Старина Новак  (Прочитано 5027 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12714
Старина Новак
« послато: Јул 21, 2014, 12:12:51 поподне »
СТАРИНА НОВАК, РАДИВОЈЕ И ГРУЈИЦА

Новак, Грујица и Радивој били су (по приповјеткама народним) разбојници у Босни, у гори Романији (близу Сарајева). Грујица је био рођени син Новаков, а Радивој побратим. Новак је био родом из Смедерева, пак је од некакве неправде утекао у Романију и одвео са собом Грујицу и Радивоја.

Они су живели у Романији до превелике старости Новакове, но ни од кога нијесу ништа отимали разбојнически нити су се скитали којекуда, него су понајвише пребивали више сарајевског пута, под једном стијеном (која се и данас зове Новакова стијена), а на путу су држали свагда пространу кабаницу и на њој велики нож или сабљу те су туда пролазећи трговци бацали на кабаницу колико је који жогао и хтјео. Кад је Новак врло остарио, онда су отишли сва тројица у Приморје адријатическо, к Рисну и Перасту и тамо су, као на покајанију, живили поштено докле нијесу помрли. Новак је познат код народа српскога какогод Краљевић Марко, и о њему пјесама много има. Он има два презимена: Стари (или Старина) Новак и Дебелић Новак.

Старина Новак


В. С. Караџић - Јунаци народних песама


Покушавајући да открије историјски идентитет чувеног хајдучког харамбаше српске народне епике, И. Руварац се у расправи "Дебелић Новак и Старина Новак" позива на бројна историјска сведочанства из 16. в. (Вранчић, Герлах), која потврђују да је на крају 14. в. постојао неки бугарски јунак Дебелић Новак. Међутим, „и на крају XVI века био је неки Новак, који је с Михаилом влашким војводом и против Турака и против Ердељског Баторија војевао“.

Споменик Старини Новаку у Клужу


У Животу деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа, говори се о лаволиком јунаку по имену Караљук, који се одметнуо од деспота Стефана у хајдуке, те су од њега стрепели сви Турци „насељени на крајини“. Јагић вели да је у рукопису његовог издања Житија поред овог Караљука стајало додато и име Новак. Руварац се позива и на народне песме, у којима се помиње Дебелић Новак (Седум јунаци и Арапин, Женидба Ђурђа Смедеревца, Грујица и Арапин и др).



Из свега наведеног архимандрит Иларион извлачи следећи закључак: „Из досад наведеног изводим ја, дакле да је било два Новака: Дебелић Новак и Старина Новак: да се о Дебелић Новаку певало и причало, кад Старине Новака још ни на свету није било; но пошто је и Старина Новак изишао јунак, каквог је време, у коме је живео, допуштало, те се стало и о њему певати и причати, то није никакво чудо, што се у песми старији јунак са млађим хајдуком у једно слио или што се старији подмладио и с нова оживио у новијем Старини Новаку.“

Новак Дебелић се помиње у Хроникама  Ђ. Бранковића, као и у Рајићевој Историји. М. Вукићевић наводи да су историјски постојала два Новака хајдука. Т. Маретић запажа да су народни певачи лако могли заборавити разлику између Дебелић Новака из 14. в. и Баба Новака из 16. в. те их „држе за једно лице“.

Томић истиче да Новаков епски лик садржи елементе и средњовековног јунака и горског харамбаше, који се посебно активирају у зависности од епског контекста, номенклатуре и сижеа. На формирање Новакове синтетичке фигуре могло је, према Н. Љубинковићу, утицати и поетско сећање на великог војводу Новака Гребострека из 14. в.  Према Вл. Бовану, поетски лик Старине Новака у епској народној поезији, особито од краја 16. в., сажимао би уједно одлике тројице легендарних и историјских личности.

Руварчева претпоставка о накнадној контаминацији две историјске личности које су живеле у различитим временима у јединствену, „збирну“ епску фигуру актуелна је и данас (М. Клеут).

Име Старине Новака се, сматра Маретић, пре свега односи на бугарског харамбашу из 16. в., кога извори зову „Баба Новак“, а који се налазио у служби ердељског војводе Михаја, од чијег је непријатеља, Жигмунта Баторија, 1601. године и страдао. Ипак, Маретић дозвољава и могућност да су народни певачи могли лако заборавити разлику између Дебелић Новака из 14. в. и Баба Новака из 16. в., "те их сматрати једним и истим лицем". На то указује и истовремено помињање Дебелић Новака и Старине Новака у српској народној епици. 



Данас се сматра да је Баба Новак, који се помиње у румунској историјској литератури крајем 16. в. као истакнути војсковођа војводе Михаља Храброг, пореклом био Србин.

Старина Новак, један од најпопуларнијих епских јунака „средњих времена“, само номинално историјска личност , свој епски живот започиње управо тамо где историја нема права, а ни могућности да се наднесе - у просторима поетске имагинације. Расправа Илариона Руварца, у том смислу, данас је актуелна пре свега по покушају транспоновања историјских димензија лика Старине Новака у епске оквире.

У својој расправи Руварац износи и претпоставку да "дели Татомир" из Новакове хајдучке дружине није нико други до последњи бугарски цар Страцимир (или Стратимир). Његов помен у хајдучком кругу песама наше народне епике, где никако не припада, Руварац тумачи на исти начин као и помен Грчића Манојла, који је, по њему, поетска транспозиција грчког цара Манојла Комнена, с тим што је видински цар, "доспевши у други круг од песама и у коло других јунака изгубио знамење или обиљежје царско, те се сада с тешком муком распознати даје."

Тешко да бисмо се у овоме са Руварцем могли сложити. Грчић Манојло, као застрашујући непријатељ митске снаге и (оно) страног порекла, у нашој народној поезији има знатно ширу функционалну дистрибуцију, али без одређеног историјског денотата, изузев као стајаће име за Грке у нашој народној поезији.

Иларион Руварац и народна књижевност

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Старина Новак и кнез Богосав
« Одговор #1 послато: Октобар 19, 2016, 05:33:47 поподне »
                                           Старина Новак и кнез Богосав
Народна епска песма Старина Новак и кнез Богосав припада циклусу хајдучких епских песама. Кроз ову песму хајдучија је најуверљивије и најпотпуније сагледана. Осим тога, ово је једна од ретких песама у којој су обухваћена не само турска времена, већ је сачувана једна успомена на неправедне друштвене односе у српској феудалној држави.
У једној од најизразитијих песама из хајдучког циклуса, Старина Новак и кнез Богосав, кроз дијалог кнеза Богосава и српског хајдука Старине Новака приказан је хајдучки живот и нека врста филозофије хајдучког живота. Изузетно упечатљиво приказани су и разлози због којих су људи, чак и у познијим годинама одлазили у хајдуке.
На питање Кнеза Богосава зашто је побегао у хајдуке, и која га је невоља натерала да под старе дане хода по горама, и живи тешким животом одметника Старина Новак износи своју дирљиву причу. Он прича о мучном и неплаћеном аргатовању за српску господу и о бездушности феудалне Србије, као разлогу одметања у хајдуке. И како Старина Новак каже то није турски зулум, него неподношљиви "намет на вилајет", којим је Проклета Јерина, жена деспота Ђурађа Бранковића оптеретила народ да би саградила град Смедерево, тадашњу српску престоницу. Српски сељаци, а међу њима и Старина Новак, градили су град годинама, без икакве накнаде. Својим колима и воловима Новак је вукао дрвље и камење, мучио се и подносио огромну жртву за бољитак Србије и српског владара. Када је град изграђен мукама сељака, па и Новака није дошао крај. Наиме, да би сазидала куле на тврђави, позлаћене прозоре и врата Проклета Јерина наметнула је порез који сиромашни српски сељаци нису могли да плате. За Новака је једино решење било да побегне из Србије и настани се негде другде. Иако је био храбар и одважан човек, љубав према свом народу и својој земљи су га спречавали да се бори против српског деспота, без обзира на самовољу и окрутност његове жене, Проклете Јерине.
У другом делу песме Старина Новак приповеда кнезу Богосаву о томе ко су главни кривци за његово одматање у хајдуке. Као и у свим другим песмама хајдучког циклуса, и у овој песми провејава национална димензија. Као главни разлог хајдучије наводи се окрутност турске власти. У мирном Новаку је надмено понашање и бахатост турског младожење изазвало огроман бес и дало му снагу да победи свог непријатеља.
На крају песме Старина Новак и кнез Богосав се истичу особине правог хајдука кроз речи Старине Новака. За себе он каже да је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, као и да се не боји никога до Бога. Посебно наглашава своју издржљивост и јунаштво, честитост и одлучност да се одупре свом мучитељу, и издржи сва искушења. Он рељефно описује снагу и храброст хајдука, којом разгоне Турке у буљуке.


Саша

  • Гост
Одг: Старина Новак
« Одговор #2 послато: Октобар 27, 2020, 03:10:26 поподне »
Недавно је Старина Новак добио свој мурал у Сокоцу, у својој матичној општини ако тако могу да кажем  :)


Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1636
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Старина Новак
« Одговор #3 послато: Октобар 27, 2020, 10:20:14 поподне »
Саша добра слика. Имаш ли је цијелу (овде фали на дну натпис црвеним словима Старина Новак)?
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Саша

  • Гост
Одг: Старина Новак
« Одговор #4 послато: Новембар 08, 2020, 02:32:16 поподне »
Саша добра слика. Имаш ли је цијелу (овде фали на дну натпис црвеним словима Старина Новак)?
Е, тек јуче стигох да фотографишем мурал како Бог заповиједа :)