Аутор Тема: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори  (Прочитано 17440 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« послато: Фебруар 07, 2017, 06:32:40 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.
2.   У суседним Бањанима Јовањдан је такође најзаступљенија и племенска слава. Славе је на пример Петровићи-Бањани (Поповићи, Пејовићи, Кнежевић), Миљанићи-Бијеловићи-Мркајићи..., Ковачи и други. Парежани, који су пример за староседеоце на територији Бањана, за разлику од горе наведених родова, славе Томиндан. За неке од ових родова такође има јаких индиција да су носиоци N-P189 хаплогрупе.
3.   Родови који припадају Орловићима славе Јовањдан (или Зачеће Светог Јована). Старинци у Бјелицама углавном су славили Св. Петку, славу коју су пренели исељавањем на разна места, под притиском Орловића. О хаплогрупи Орловића већ се довољно говорило на форуму :) Самим тим, Јовањдан је као и у Бјелицама присутан и у Цуцама.
4.    Јовањдан се генерално везује и за друге Ј2а-М92 родове (Пјешивце).
5.   Стари родови на Цетињу такође славе Св. Јована. Међу њима прво падају на памет Бајице и Бјелоши, а има и других.
6.   Јовањдан славе Ковачевићи у Доловима (Ковачевића) код Даниловграда, у Бјелопавлићима. Њихово порекло није најјасније, а тестирани су као I2a-CTS10228.
7.   Јовањдан се прославља у Шекулару, као племенска слава. Све три групе шекуларских старинаца – Радмужевићи (Кењићи, Кукаљи, Лекићи...), Вукољеваковићи и Дашићи-Рмуши-(Булићи) славе ову славу.


Иако присутна у Црној Гори, Јовањдан је чини се ипак значајно присутнији у данашњој Херцеговини (самим тим у ЦГ је најприсутнији у Старој Херцеговини), Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Србији.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #1 послато: Фебруар 07, 2017, 06:46:40 поподне »
8.   На овом месту вреди споменути и родове из Куча и пореклом из Куча који славе Зачеће Светог Јована и Усековање главе Св. Јована.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #2 послато: Фебруар 07, 2017, 06:53:37 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #3 послато: Фебруар 07, 2017, 07:43:52 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

Небо, имаш ли неки поуздан извор за овај податак да је Сабор Светог Јована Крститеља друга по учесталости српска слава пошто на тако нешто никад нисам наишао? Са редоследом заступљености слава често се лицитира и по интернету круже различите информације. Има нешто о томе на Википедији али опет без неког образложења. Сви се слажу да је Никољдан најзаступљенији, а као друга се углавном наводи Ђурђевдан, док се на трећем месту налази Јовањдан или Аранђеловдан, у зависности од извора.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #4 послато: Фебруар 07, 2017, 07:54:34 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228,.............


Веома добра тема Селаковићу!

Питам се, да ли је икад забележен случај/предање у Херцеговини, Црној Гори и шире, да два брата (горе поменути) од самог почетка различите славе имаху? Некако ми, када се предање ("иноверни дођоши") упореди са разултатима тестираних Бањана и Пивљана (N2) + Ђорђова опаска у вези TMRCA Браниловића/Руђића - нешто "нештима"? 



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #5 послато: Фебруар 07, 2017, 07:58:56 поподне »
Погреших. Свети Јован, она слава у јануару, трећа је по учесталости код Срба. После Аранђеловдана. Ђурђевдан је на четвртом месту.
Грешку направих рачунајући све празнике посвећене Светом Јовану, којих има више (Сабор, Зачеће, Рођење, Усековање...). Треба посматрати само конкретан празник. Нпр. и Свети Георгије се слави као две велике славе - Ђурђевдан и Ђурђиц, тако и Свети Никола - зимски и пролећни, итд.
Дакле: 1. Никољдан (19. дец. по грег. календ), 2. Аранђеловдан (21. нов), 3. Јовањдан (20. јан), 4. Ђурђевдан (6. мај), итд.
Извор ми је Црква и црквене статистике. Нема нешто конкретније на интернету што се тог извора тиче. Мислим, има разних страница које се тиме баве, не знам шта кажу, сигурно има разних варијанти.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #6 послато: Фебруар 07, 2017, 08:30:37 поподне »
Све си добро рекао.

Мале исправке:
Прво, Орловићи славе Јовањдан - Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована, док је слава Зачеће Светога Јована типична за Пјешивце - Потолиће.
Друго, племенска слава Шекулара је Свети Илија, а Светога Јована слави већина шекуларских братстава.

Слава Сабор Светога пророка претече и крститеља Јована је друга по учесталости код Срба (после Никољдана), тако да је има свуда. Нпр, слава фамилије мог прађеда по мајци, који никакве везе немају са ЦГ и Херцеговином (они су од Чарнојевићевог таласа досељеника из Србије у Јужну Угарску) такође славе ову славу. Има је свугде међ Србљем.

Хвала, Небо, ово је сад већ много прецизније. Заборавих да је заправо Илиндан слава племена Шекулар.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #7 послато: Фебруар 07, 2017, 10:35:42 поподне »
Будући да је Јовањдан (Свети Јован Крститељ – 20. јануар по новом календару)  моја крсна слава, тргајући за својим пореклом у Црној Гори (у данашњем значењу овог термина) заинтересовах се да скупим на једно место списак родова Јовањштака. Некоме ће можда бити занимљиво или од користи. Молим цењене форумаше да ову листу допуне или исправе евентуалне грешке, што ћу и ја свакако учинити – ова прва листа је «из главе».

1.   Јовањдан се нашироко прославља у Пиви. Доминантан слој становништва чине Браниловићи, а њихова многобројна братства прослављају Јовањдан (Бранило из предања имао је брата Руђа, чије је потомство рекло би се малобројније и прославља Никољдан). Пошто се сматра да су Руђићи-Браниловићи дошљаци у Пиви из ~15. века, треба напоменути да Јовањдан прослављају и нека братства у Пиви која се сматрају за староседеоце, као и неки новији досељеници. Ови родови тестирани су углавном као N-P189, мада их има и I2a-CTS10228.
2.   У суседним Бањанима Јовањдан је такође најзаступљенија и племенска слава. Славе је на пример Петровићи-Бањани (Поповићи, Пејовићи, Кнежевић), Миљанићи-Бијеловићи-Мркајићи..., Ковачи и други. Парежани, који су пример за староседеоце на територији Бањана, за разлику од горе наведених родова, славе Томиндан. За неке од ових родова такође има јаких индиција да су носиоци N-P189 хаплогрупе.
3.   Родови који припадају Орловићима славе Јовањдан (или Зачеће Светог Јована). Старинци у Бјелицама углавном су славили Св. Петку, славу коју су пренели исељавањем на разна места, под притиском Орловића. О хаплогрупи Орловића већ се довољно говорило на форуму :) Самим тим, Јовањдан је као и у Бјелицама присутан и у Цуцама.
4.    Јовањдан се генерално везује и за друге Ј2а-М92 родове (Пјешивце).
5.   Стари родови на Цетињу такође славе Св. Јована. Међу њима прво падају на памет Бајице и Бјелоши, а има и других.
6.   Јовањдан славе Ковачевићи у Доловима (Ковачевића) код Даниловграда, у Бјелопавлићима. Њихово порекло није најјасније, а тестирани су као I2a-CTS10228.
7.   Јовањдан се прославља у Шекулару, као племенска слава. Све три групе шекуларских старинаца – Радмужевићи (Кењићи, Кукаљи, Лекићи...), Вукољеваковићи и Дашићи-Рмуши-(Булићи) славе ову славу.


Иако присутна у Црној Гори, Јовањдан је чини се ипак значајно присутнији у данашњој Херцеговини (самим тим у ЦГ је најприсутнији у Старој Херцеговини), Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Србији.
[/q
Тако је Селаковићу за Шекулар, са једном допуном, ранији становници села Мезгале славе  Св. Јована и  братство Болевићи, коју су узели кад се њихов предак доселио у Шекулар.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #8 послато: Фебруар 12, 2017, 12:36:25 пре подне »
Славити једног одрећеног Свеца /Светицу подсећа (бар мене) на припадност некој врсти витешко-духовног Реда. Мислим да је прикладније славаре рецимо "Св. Јована" именовати "Св. Јовановац/Св. Јовановци".

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #9 послато: Фебруар 12, 2017, 10:10:34 пре подне »
Веома добра тема Селаковићу!

Питам се, да ли је икад забележен случај/предање у Херцеговини, Црној Гори и шире, да два брата (горе поменути) од самог почетка различите славе имаху? Некако ми, када се предање ("иноверни дођоши") упореди са разултатима тестираних Бањана и Пивљана (N2) + Ђорђова опаска у вези TMRCA Браниловића/Руђића - нешто "нештима"?
Радич и Бељак Санковић не славише исз крсно име. Један св. Арханђела други св. Ђорђа.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #10 послато: Фебруар 12, 2017, 10:13:03 пре подне »
Радич и Бељак Санковић не славише исто крсно име. Један св. Арханђела други св. Ђорђа.

И за потврду свега горе писаног у руке Жуна Соркочевића и Палка Гундулића, поклисарима Општине дубровачке ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање, нити било који други господин или човек, где можемо ми да досегнемо.

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #11 послато: Фебруар 12, 2017, 03:13:52 поподне »
И за потврду свега горе писаног у руке Жуна Соркочевића и Палка Гундулића, поклисарима Општине дубровачке ми, Бељак и Радич, са свима више именованима, на Свето писмо Христовога јеванђеља из добре воље и са чистим срцем присегли смо вером и душом, и оца нашега и родитеља наших Светим Ђурђем и арханђелом Михајлом, нашим крсним именима, да извршимо и свршимо и утврдимо све писано у овој повељи, и да наша деца и наши потомци и наша властела и сваки наш човек изврши и не пренебрегне ово писање, нити било који други господин или човек, где можемо ми да досегнемо.

Хвала Wolfe. Битан податак који оставља и отвара простор за нова питања. Наиме из текста произлази, да је концем 15. /почетком 16. века постајао обичај слављења личног Светитеља/Патрона који је по мојој предпоставци услед урушавања тадашњих државних кохезионих чинилаца надолазком Турака претрпео регресивну социјалну метаморфозу - из ступња индивидуализације(крно име) ка породично-племенској колективизацији (хомогенизацији) и устројству (првобитно) породичних а затим услед великих неприлика и племенских Слава. Зато и предпостављам да установа Славе као такве није старија од 500. година.

Хтео бих само да напоменем да у Пиви, где до сада нису вршена археолошка ископавања озбиљнијих размера ипак има топонима као Седлари, Ковачи као и остатака (предтурских) средњевековних поплочаних улица што указује на обим присуства високог степена урбанизације и самим тим индивидуализације ширег слоја становнивштва.


Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #12 послато: Фебруар 12, 2017, 05:25:15 поподне »
Хвала Wolfe. Битан податак који оставља и отвара простор за нова питања. Наиме из текста произлази, да је концем 15. /почетком 16. века постајао обичај слављења личног Светитеља/Патрона који је по мојој предпоставци услед урушавања тадашњих државних кохезионих чинилаца надолазком Турака претрпео регресивну социјалну метаморфозу - из ступња индивидуализације(крно име) ка породично-племенској колективизацији (хомогенизацији) и устројству (првобитно) породичних а затим услед великих неприлика и племенских Слава. Зато и предпостављам да установа Славе као такве није старија од 500. година.

Хтео бих само да напоменем да у Пиви, где до сада нису вршена археолошка ископавања озбиљнијих размера ипак има топонима као Седлари, Ковачи као и остатака (предтурских) средњевековних поплочаних улица што указује на обим присуства високог степена урбанизације и самим тим индивидуализације ширег слоја становнивштва.
Ово је докуменат из 14 вијека али има их из 15. Гост Радин, наводни свештеник Цркве босанске, такође се куне својим крсним именом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #13 послато: Фебруар 12, 2017, 06:54:42 поподне »
Ово је докуменат из 14 вијека али има их из 15. Гост Радин, наводни свештеник Цркве босанске, такође се куне својим крсним именом.

Што је још једна у низу потврда да некаква "црква босанска" није ни постојала као засебна црква (све је то ватиканска измишљотина), већ се ради о православној Цркви у Босни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #14 послато: Фебруар 12, 2017, 11:59:35 поподне »
Још једно велико братство из Црне Горе које слави св. Јована су Вукајловићи из Азане у Бихору. Од Вукајловића су и Поповићи, Луковићи, Петровићи и Радошевићи у истом селу где заједно чине огромну већину становништва. Лутовац је забележио предање по коме су пореклом из Озринића, док је он сам сматрао да је вероватније да су досељени из Шекулара. За сада нема тестираних Вукајловића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #15 послато: Фебруар 13, 2017, 07:34:35 пре подне »
Још једно велико братство из Црне Горе које слави св. Јована су Вукајловићи из Азане у Бихору. Од Вукајловића су и Поповићи, Луковићи, Петровићи и Радошевићи у истом селу где заједно чине огромну већину становништва. Лутовац је забележио предање по коме су пореклом из Озринића, док је он сам сматрао да је вероватније да су досељени из Шекулара. За сада нема тестираних Вукајловића.

Не чух за Вукајловиће пре. Хвала, Иване! Има ли индиција од кад су у Бихору? Ако неко познаје неког од њих, нека јави, па можда да их тестирам - мада није искључено да имамо њихов хаплотип преко неких исељеника. Питање за мене је само да ли сам и ја тај исељеник :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #16 послато: Фебруар 13, 2017, 05:16:37 поподне »
Не чух за Вукајловиће пре. Хвала, Иване! Има ли индиција од кад су у Бихору? Ако неко познаје неког од њих, нека јави, па можда да их тестирам - мада није искључено да имамо њихов хаплотип преко неких исељеника. Питање за мене је само да ли сам и ја тај исељеник :)
Нема на чему! Лутовац не наводи када су тачно досељени у Бихор, али постоји предање у Шекулару да су након Косовске битке добили од султана ферман о погодностима јер су одмах признали његову власт. Тим ферманом је шекуларски војвода наводно тражио и добио сличне привилегије за Азанце јер му је ћерка или сестра тамо била удата. Тешко је рећи да ли је ово предање истинито, али Азанци су заиста уживали привилегије од давнина иако нису прешли на ислам. У сваком случају, Вукајловићи дефинитвно спадају у староседеоце у Бихору.

Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #17 послато: Фебруар 13, 2017, 05:41:16 поподне »
Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

Приступ је можда добар (нисам га за сада примењивао), али потенцијално веома скуп  :)

Добро је што заиста, условно речено, нема превише родова у ЦГ који славе Јовањдан (у поређењу са неким другим славама) и што за неке већ знамо хаплогрупе и хаплотипове, па многе могу елиминисати из потраге, а поједине пак подробније посматрати. Да не детаљишем сад, неки резултати нису ни јавни (ти их знаш и други чланови Порекла), али полако се круг сужава, што бројчано, што географски чини ми се, па наде полажем највише на тај крај на североистоку данашње ЦГ, и евентулано на Стару ЦГ.

Проклетство жеље за откривањем порекла у мом случају је то што припадам оном делу породица у Србији које су се из матице у Брдима/Црној Гори/Херцеговини отиснули најкасније у време Друге сеобе, скоро пре 300 година. То је довољно да предања постану шаролика, магловита, а довољно је да неко у тој мушкој линији умре млад, деца остану сирочићи, да предање о пореклу избледи или се потпуно изгуби. Тако код Селаковића фигуришу Херцеговина, Пива, Васојевићи, Вуковићи, Кучи... што из предања што из пера наших етнолога.

Али нећу више о мојој личној муци, која се слободно може сврстати у "first world problems"  :)  на овој теми.


Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #18 послато: Фебруар 13, 2017, 07:50:41 поподне »
Нема на чему! Лутовац не наводи када су тачно досељени у Бихор, али постоји предање у Шекулару да су након Косовске битке добили од султана ферман о погодностима јер су одмах признали његову власт. Тим ферманом је шекуларски војвода наводно тражио и добио сличне привилегије за Азанце јер му је ћерка или сестра тамо била удата. Тешко је рећи да ли је ово предање истинито, али Азанци су заиста уживали привилегије од давнина иако нису прешли на ислам. У сваком случају, Вукајловићи дефинитвно спадају у староседеоце у Бихору.

Ако знаш да Селаковићи славе једино св. Јована од давнина, мислим да ти је овај приступ истраживању порекла одличан.

 Сва православна братства у Азанама (осим Ивезића, доселили из сусједног Вршева 1910.г. и Станишићи,доселили из Ивања - Доњи Бихор), славе Св. Јована у јануару.
У  наведеној групи сродних братстава, Вукајловићи су малобројнији. Могуће је да је Лутовац имао за саговорника неког Вукајловића? Поповићи су најбројнији, давали су свештенике у Азанама,  широм Бихора, Пештери. Послије исламизације остали су да дају свештенике у Азанама и Сувом Долу на Пештери... Поповићи и други знају за поријекло из Шекулара. Поповићи држе да су од потомака Вука Љевака, посебно Суводолски Поповићи. У Азанама има их који су од Даше Шекуларца. Да ли има Радмужевих потомака не знам?  Све, ово ми је и лично познато, јер сам као ђак основне школе навраћао  у Азане. Знам и неке Азанце, који сада живе у Црној Гори. Мислим да има и оних који су се прибили, судећи по причама самих Азанаца. 
Доступна литература о Озринићима не биљежи  њихово исељавање са Чева. ДНК тест може дати одговор како о њиховој  вези са  Озринићима тако и племеном  Шекулар.
Ево шта М. Лутовац пише:" Неки Азанци кажу да је њихов предак дошао из Озринића. Али би се пре за њих могло рећи да су староседеоци, односно давнашњи досељеници из Шекулара. На то упућује својина земље, слава и везе са Шекуларом. Азанци су се исељавали од зулума у разне крајеве. Један пут су се били иселили, сем једног, који се звао Топал. Неки су се поново вратили, али су изгубили планину Влах, коју је Топла продао. Исељених Азанаца има у Шумадији. Њихови исељени рођаци су Кањићи у Суводолу (Поповићи, прим. видоје 013) Милосављевићи у Гњилици (Рашка), у Васиљевићу код Ивањице ( Азањци, прим.видоје 013), у Сјеници и Пећи (Луковићи)." (М. Лутовац, Бихор и Корита, Београд, 1967. стр.75,76.). Ово о Азанцима  потврдили су и сами Азањци на Јавору код Ивањице. Погледајте коментаре код презимена Азањац, у презименику  Шекулара:Азанац, односно Азањци су на пром мјесту, по азбучном реду. Од ових Азанаца је чувени јунак Петар Азанац.  Један у Црној Гори, ми то спори, али никако да докаже супротно.
Селаковићу, о овоме имаш у књизи Ломни Шекулар, код презимена поријеклом из Шекулара.  О томе има и на овом порталу код презимена поријеклом из Шекулара, на два мјеста.
 О везама  Азана са Шекуларом говори ферман. Чињеница је да Азанци као и  Шекуларци нијесу били чифчије. Наиме, шекуларски војвода Петар је тражио да се ослободе дажбина Азане и Заграђе, ђе су биле удате његове одиве. Касније су поједини морали да продају земљу, тако да су биорски бегови Ћоровићи закупили пола Азана. Тако је у 19.вијеку насељена и једна  муслиманска породица мухаџира, која се  и презива Бошњак. Село Азане је окружено  селима  у којима живе  припадници  исламске вјероисповијести. Најближе им је  село Љешница насељено православцима.  И у једном и другом има сада мало становника.
Има пуно исељених Азанаца у Србији ( у 20.вијеку), и то читавих породица. Нажалост, не знам поуздано гдје се налазе.  По сјећању мислим да их има у Аранђеловцу, Краљеву. Ако неко од њих  ово чита, или их познаје,  нека се јави.
Од једног сам слушао да је и Азања код Смедеревске Паланке, добила име по  Азанама- Горњи Бихор. Оно што сам гледао није ме у то увјерило. Неком из Азање сам раније, давао податке и  наводио литературу о овом крају, али ми се није више јављао.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #19 послато: Фебруар 13, 2017, 08:37:01 поподне »
Сва православна братства у Азанама (осим Ивезића, доселили из сусједног Вршева 1910.г. и Станишићи,доселили из Ивања - Доњи Бихор), славе Св. Јована у јануару.
У  наведеној групи сродних братстава, Вукајловићи су малобројнији. Могуће је да је Лутовац имао за саговорника неког Вукајловића? Поповићи су најбројнији, давали су свештенике у Азанама,  широм Бихора, Пештери.

Вукајловићи су као уже братство малобројнији Поповића, али Поповићи су исто као и Луковићи, Петровићи и Радошевићи само огранци Вукајловића према Лутовцу. Не знам да ли је овај податак тачан, можда је неки Вукајловић заиста погрешно информисао Лутовца да би дао свом братству на значају.

У сваком случају, очигледно је да постоје два предања - једно о пореклу из Озринића и друго о пореклу из Шекулара:
Да  ово предање има основа сведочи нам и то да и село Азане није плаћало данак  зато што су се доселили из Шекулара (данас тамо живе Поповићи који су из Шекулара и славе св.Јована Крститеља). Вуле Поповић у родослову суводолских Поповића пише: ''Једни су своје корене везивали за стару Црну Гору, а други за брђане''... Но, на супрот оваквим прилозима, многа историјска документа, публикације и научне мисли са академског трона истински осветљавају трновите стазе давних предака. Академик,  Милисав Лутовац у својим делима указује да суводолски Поповићи воде порекло од Шекулара и касније мигрцијом из Азана где су од давнина живели, а и данас живе Поповићи-племе које је континуално у десет генерација давало православне свештенике Будимљанској и Призренској епархији, пре свега за парохијску службу у народу.
Извор: https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara#_ftn3

Сва стариначка братства из Азана се такође наводе на списку презимена пореклом из Шекулара у књизи "Ломни Шекулар":
http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #20 послато: Фебруар 13, 2017, 09:04:05 поподне »
Вукајловићи су као уже братство малобројнији Поповића, али Поповићи су исто као и Луковићи, Петровићи и Радошевићи само огранци Вукајловића према Лутовцу. Не знам да ли је овај податак тачан, можда је неки Вукајловић заиста погрешно информисао Лутовца да би дао свом братству на значају.

У сваком случају, очигледно је да постоје два предања - једно о пореклу из Озринића и друго о пореклу из Шекулара:
Да  ово предање има основа сведочи нам и то да и село Азане није плаћало данак  зато што су се доселили из Шекулара (данас тамо живе Поповићи који су из Шекулара и славе св.Јована Крститеља). Вуле Поповић у родослову суводолских Поповића пише: ''Једни су своје корене везивали за стару Црну Гору, а други за брђане''... Но, на супрот оваквим прилозима, многа историјска документа, публикације и научне мисли са академског трона истински осветљавају трновите стазе давних предака. Академик,  Милисав Лутовац у својим делима указује да суводолски Поповићи воде порекло од Шекулара и касније мигрцијом из Азана где су од давнина живели, а и данас живе Поповићи-племе које је континуално у десет генерација давало православне свештенике Будимљанској и Призренској епархији, пре свега за парохијску службу у народу.
Извор: https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara#_ftn3

Сва стариначка братства из Азана се такође наводе на списку презимена пореклом из Шекулара у књизи "Ломни Шекулар":
http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/
Иване, све ми је то познато. Моја маленкост се трудила да прочита све што је написано на српском језику ( и ова три новокопмпонована) у вези и око Шекулара.  Још једино нијесам нашао примјерак једног  од фермана турског султана, који је био  у власништву  Вука Љевака и његових потомака у селу Орах на локалитету Чучак у Шекулару ( или неки други ферман), па онда у Пећ код породице проте Стефана Бракочевића ( по  Андрији Јовићевићу). Додуше, нијесам ишао у Цариград - Истамбул, а кажу, нешто има и у  Бечу.  Само не нађох код М. Лутовца да су наведена братства огранци Вукајловића.  Вукајловића  је кад је Лутовац посјетио Азане, било 2.куће, а Поповића 20. кућа. Књига Бихор и Корита је објављена 1967.г. Најбоље је да се пренесе цио изворни текст  академика М. Лутовца о Азанама.
Иначе, дијелим мишљење са тобом, о свему другом наведеном, осим да су  поменута братства огранци Вукајловића. Они су сродни.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #21 послато: Фебруар 13, 2017, 09:08:05 поподне »
 Можда је ово за тему Шекулар, али због младог  Ж. Селаковића, коментарисах и село Азане...

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #22 послато: Фебруар 13, 2017, 09:33:14 поподне »
Хвала много Видоју и Ивану! Мислим да нисмо још увек отишли ван теме :)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #23 послато: Фебруар 13, 2017, 09:43:01 поподне »
Само не нађох код М. Лутовца да су наведена братства огранци Вукајловића.  Вукајловића  је кад је Лутовац посјетио Азане, било 2.куће, а Поповића 20. кућа. Књига Бихор и Корита је објављена 1967.г. Најбоље је да се пренесе цио изворни текст  академика М. Лутовца о Азанама.
Иначе, дијелим мишљење са тобом, о свему другом наведеном, осим да су  поменута братства огранци Вукајловића. Они су сродни.
Ево шта тачно пише Лутовац везано за Вукајловиће:
Становници Азана су поглавито православни Срби. Најстарија братства су: Вукајловићи, који се деле на мање родове: Вукајловиће (7 к.), Поповиће (20), Луковиће (7), Петровиће (5) и Радошевиће (3). Сви славе св. Јована, сем 2 куће Луковића које су примиле ислам пре 130 година.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #24 послато: Фебруар 13, 2017, 10:23:16 поподне »
Ево шта тачно пише Лутовац везано за Вукајловиће:
Становници Азана су поглавито православни Срби. Најстарија братства су: Вукајловићи, који се деле на мање родове: Вукајловиће (7 к.), Поповиће (20), Луковиће (7), Петровиће (5) и Радошевиће (3). Сви славе св. Јована, сем 2 куће Луковића које су примиле ислам пре 130 година.
У реду је што се тиче М. Лутовца. Није вађење, очигледно , ја сам јутрос натрчао на неку другу пдф верзију. То се види по наведеним страницама. Текст сам био исписао, па ми се избриса. Слабији  ми рачунар на послу него код куће. А можда сам направио и превид, јер Поповићи, Петровићи, неће ни да чују да су они од Вукајловића. Позната  је то прича у нашим крајевима. Па се онда испреда прича, ови јесу прави, а ови нијесу, те једни се прибили... То сам слушао и од једног Петровића и од једног Поповића. Ни за живу главу неће да су од Вукајловића. Они су ми наводили  и ко је давао податке Лутовцу.
 Та предања о  Озринићима и Шекулару,  се и спајају. Шекуларци дошли из Озринића, а послије из Шекулара у Азане и даље Корита, Пештер, Стари Влах , Шумадија.  Само генетичка генеалогија то може да потврди или демантује.
 

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #25 послато: Фебруар 14, 2017, 12:15:39 пре подне »
Да допринесем и ја теми, а уједно да сазнам нешто више!  ;)

У недавном тестирању Косоваца и Јужњака, између осталих, узет је брис и од мог колеге-археолога Милосављевића из Бањске. Његова фамилија се у Бањску доселила након ослобођења 1912. из села Козарево на Рогозни. Славе св. Јована 20. јануара, а имају предање да су "од Васојевића", мада бих ја по слави рекао пре да су из Шекулара. Да ли има неких информација о његовим Милосављевићима пре доласка у Козарево (а то се збило у 18. или 19. веку, нисам сигуран, када ми буде одговорио на поруку знаћу прецизније)?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #26 послато: Фебруар 14, 2017, 12:39:06 пре подне »
Да допринесем и ја теми, а уједно да сазнам нешто више!  ;)

У недавном тестирању Косоваца и Јужњака, између осталих, узет је брис и од мог колеге-археолога Милосављевића из Бањске. Његова фамилија се у Бањску доселила након ослобођења 1912. из села Козарево на Рогозни. Славе св. Јована 20. јануара, а имају предање да су "од Васојевића", мада бих ја по слави рекао пре да су из Шекулара. Да ли има неких информација о његовим Милосављевићима пре доласка у Козарево (а то се збило у 18. или 19. веку, нисам сигуран, када ми буде одговорио на поруку знаћу прецизније)?
Фамилија моје мајке слави Св. Јована. Ујак ми каже да су дошли из Васојевића, па мисли да су Васојевићи, али видим и у овоме што си навео и још негде сам видео да би требало да су Шекуларци из Васојевића...Доселили су се негде у осамнаестом веку из села Лопате у Шумадију, село Трнава код Тополе, Савић презиме, а шири род Бабаанђелићи...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #27 послато: Фебруар 14, 2017, 01:01:18 пре подне »
Јер народ има предање да је однекуд, из области неког племена али не значи ако је из те области , да је то племе. Као у овом случају, поистовећивање области Васојевића и племена Васојевић...У Васојевићима (област) су живели и они који нису племе Васојевићи, па сам видео да они са славом Св. Јована из области Васојевића, припадају племену Шекулар...Поготово што сам видео да комбинација славе Св. Јован и преславе Св. Илија, су Шекуларци, а мајкина фамилија обележава оба свеца...

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #28 послато: Фебруар 14, 2017, 01:06:40 пре подне »
Јер народ има предање да је однекуд, из области неког племена али не значи ако је из те области , да је то племе. Као у овом случају, поистовећивање области Васојевића и племена Васојевић...У Васојевићима (област) су живели и они који нису племе Васојевићи, па сам видео да они са славом Св. Јована из области Васојевића, припадају племену Шекулар...Поготово што сам видео да комбинација славе Св. Јован и преславе Св. Илија, су Шекуларци, а мајкина фамилија обележава оба свеца...

Мислим да је Милосављевићима  из Козарева Илиндан "мала слава", али нисам сигуран. Наводе Лијеву Ријеку у Црној Гори као село одакле су дошли, такође, помињу и Васојевиће...
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #29 послато: Фебруар 14, 2017, 01:11:32 пре подне »
Мислим да је Милосављевићима  из Козарева Илиндан "мала слава", али нисам сигуран. Наводе Лијеву Ријеку у Црној Гори као село одакле су дошли, такође, помињу и Васојевиће...
А село Лопате одакле је мајкина фамилија дошла је област Лијеве Ријеке...Има везе сто посто

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #30 послато: Фебруар 14, 2017, 01:24:37 пре подне »
Мислим да је Милосављевићима  из Козарева Илиндан "мала слава", али нисам сигуран. Наводе Лијеву Ријеку у Црној Гори као село одакле су дошли, такође, помињу и Васојевиће...

По предању преци данашњег рода су се доселили из Мораче, каже Петровић (Рашка).

Милосављевићи 7 кућа, Павловићи 4, Обреновићи 2, Танасковићи 2, Васовићи 1 и Миловићи 1 кућа. Славе Св. Јован Милостиви а прекађују Св. Илију: имају одељаке у селима Матици, Горњем Сувом Долу, ЗУпчу и Тврђену(последња два на десној страни Ибра) и у Точанима у Топлици.

Препоручујем причу Григорија Божовића "Рако Козаревац" :)

Дуле, позабави се овим родом, уводни тактови обећавају :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #31 послато: Фебруар 14, 2017, 01:29:55 пре подне »
По предању преци данашњег рода су се доселили из Мораче, каже Петровић (Рашка).

Милосављевићи 7 кућа, Павловићи 4, Обреновићи 2, Танасковићи 2, Васовићи 1 и Миловићи 1 кућа. Славе Св. Јован Милостиви а прекађују Св. Илију: имају одељаке у селима Матици, Горњем Сувом Долу, ЗУпчу и Тврђену(последња два на десној страни Ибра) и у Точанима у Топлици.

Препоручујем причу Григорија Божовића "Рако Козаревац" :)
Oбавезно, хвала!!! :)


Дуле, позабави се овим родом, уводни тактови обећавају :)

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #32 послато: Фебруар 14, 2017, 08:39:08 пре подне »
Вукајловићи су као уже братство малобројнији Поповића, али Поповићи су исто као и Луковићи, Петровићи и Радошевићи само огранци Вукајловића према Лутовцу. Не знам да ли је овај податак тачан, можда је неки Вукајловић заиста погрешно информисао Лутовца да би дао свом братству на значају.

У сваком случају, очигледно је да постоје два предања - једно о пореклу из Озринића и друго о пореклу из Шекулара:
Да  ово предање има основа сведочи нам и то да и село Азане није плаћало данак  зато што су се доселили из Шекулара (данас тамо живе Поповићи који су из Шекулара и славе св.Јована Крститеља). Вуле Поповић у родослову суводолских Поповића пише: ''Једни су своје корене везивали за стару Црну Гору, а други за брђане''... Но, на супрот оваквим прилозима, многа историјска документа, публикације и научне мисли са академског трона истински осветљавају трновите стазе давних предака. Академик,  Милисав Лутовац у својим делима указује да суводолски Поповићи воде порекло од Шекулара и касније мигрцијом из Азана где су од давнина живели, а и данас живе Поповићи-племе које је континуално у десет генерација давало православне свештенике Будимљанској и Призренској епархији, пре свега за парохијску службу у народу.
Извор: https://sites.google.com/site/selosekular/o-sekularu/istorijske-staze-sekulara#_ftn3

Сва стариначка братства из Азана се такође наводе на списку презимена пореклом из Шекулара у књизи "Ломни Шекулар":
http://www.poreklo.rs/2014/10/11/prezimena-porijeklom-iz-sekulara/

 Први линк је пдф верзија књиге Историјске стазе Шекулара, аутора  Благоја Шарића, Пегаз, Бијело Поље 2005.г. Шарићи су млађе братство Јашовића - Вукољеваковића.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #33 послато: Фебруар 14, 2017, 09:59:11 пре подне »
Фамилија моје мајке слави Св. Јована. Ујак ми каже да су дошли из Васојевића, па мисли да су Васојевићи, али видим и у овоме што си навео и још негде сам видео да би требало да су Шекуларци из Васојевића...Доселили су се негде у осамнаестом веку из села Лопате у Шумадију, село Трнава код Тополе, Савић презиме, а шири род Бабаанђелићи...

У недавном тестирању Косоваца и Јужњака, између осталих, узет је брис и од мог колеге-археолога Милосављевића из Бањске. Његова фамилија се у Бањску доселила након ослобођења 1912. из села Козарево на Рогозни. Славе св. Јована 20. јануара, а имају предање да су "од Васојевића", мада бих ја по слави рекао пре да су из Шекулара.

Цитат
Selo Milićevci kod Čačka
Prezivam se Milošević slavim Svetog Jovana Krstitelja živim u jednom selu u okolini Čačka (Centralna Srbija). Po predanju moj predak se doselio iz Crne Gore iz Kolašina i prezivao se Ćirović. Raspitao sam se u Kolašinu ima familija Ćirović i iz Vasojevića su. Taj moj predak je imao tri sina Miloša, Tošu i Jeremiju. I od njih su nastala prezimena Miloševići, Tošići i Jeremići. Ovo se od starina prenosilo sa kolena na koleno, ako neko zna nešto više o ovome nek odgovori u komentaru.

Цитат
Ja slavim Sv.Jovana iz Šapca sam a moj otac,deda, pradeda iz Novog Pazara a dalje poreklo ispod Djurdjevih Stupova kod N.Pazara- Deževa, dok postoji priča da su tu doselili iz okoline Plavskog jezera.Imam dilemu ili mi je poreklo od starih Kuča slave Sv.Jovana a ostali Sv.Nikolu ili Šekulara Živkovića

Цитат
Кремна: Селаковићи (Селаци) су трећа стара породица овог села. За Селаке се зна да су старином Кучи, пали у Морачу. Немирног су духа; нису дуго остали па уз неке хајдучке породице пребегли у Гласинац и одатле се спустили у село Бралиће у Сарајевском Пољу. Из Бралића су пребегли у ово село четири Селака са децом ...., славе Јовањдан.
Цитат
Биоска: Јелисавчевићи (Јелисавчићи и Ђуровићи) су четврта стара породица. Ова стара хајдучка породица много је протеравана и расељавана, овде је дошла од Куча, из истог места одакле су растински и заовљански Кремићи. У ово село дошла су три брата: Марко, Милош и Крсто уз стару матер Јелисавету (Јелисавку). Крсто је био хајдук и одмах по доласку у Биоску оделио је своје и превео у Заовине у Коњску Реку, тамо их ставио под надзор сродника Кремића, са којим је хајдуковао. Крстов је унук чувени Павле Јелисавчић, који је дуго хајдуковао по Србији и Босни педесетих и шездесетих година 19. века, који се на крају предао нашим властима, спустио у Ужице и тамо умро у дубокој старости. Из себе је оставио већу породицу. Јелисавчићи у Кесеровини и Ђуровићи у Пониквама су Јелисавчевићи, има их 20 кућа, славе Јовањдан
Цитат
Шљивовица: Тијанићи (Ерићи) из Мораче (сл. Јован-дан)


Није реткост да исељеници са славом Јовањдан помињу Васојевиће, Куче, Морачу... Биће да добар део њих има везу са Шекуларом, Азанама, Мезгалима...




Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #34 послато: Фебруар 14, 2017, 10:11:06 пре подне »

Није реткост да исељеници са славом Јовањдан помињу Васојевиће, Куче, Морачу... Биће да добар део њих има везу са Шекуларом, Азанама, Мезгалима...
Што се Тијанића из Шљивовице тиче, то су Пивљани пореклом.  Јоко Тијанић који се први доселио у Шљивовицу је хајдуковао у Морачи пре него што се доселио и Љубомир Мићић је зато записао да су се доселили из Мораче.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #35 послато: Фебруар 14, 2017, 10:14:48 пре подне »
Што се Тијанића из Шљивовице тиче, то су Пивљани пореклом.  Јоко Тијанић који се први доселио у Шљивовицу је хајдуковао у Морачи пре него што се доселио и Љубомир Мићић је зато записао да су се доселили из Мораче.

То сам и претпостављао по презимену. Али сам намерно ишао само copy-paste јер неки људи ће то своје порекло ишчитати једино из ових књига и примити једино те написане податке.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #36 послато: Фебруар 14, 2017, 11:06:39 пре подне »
Иначе, може бити да су неки од ових "Куча" уствари једно време живели у селу Кучин(е) код Пријепоља у Полимљу, које им је било одскочна даска у даљим сеобама.  :D

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #37 послато: Фебруар 14, 2017, 03:42:11 поподне »
Написао ми је да су Милосављевићи у Козарево дошли из Лопата код Подгорице, дакле из истог места као и Вучкова ујчевина, мада сам на geonames нашао да у ЦГ имају два места са називом Лопате, једно је код Лијеве Ријеке (васојевићки крај) а друго код Спужа. Претпостављам, пошто предање кажу да су "од Васојевића", да је у питању прво место. Такође ми је написао да се један део преселио у Точане у Топлици, што би одговарало овоме што је Петровић написао, међутим не слаже се слава, јер ови родови из Петровићеве књиге прослављају св. Јована Милостивог, а Милосављевићи из Козарева прослављају св. Јована Крститеља (20. јануара).
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #38 послато: Фебруар 14, 2017, 03:48:14 поподне »
На крају ми не делује извесно да су из Шекулара, ако већ памте као матицу те Лопате код Лијеве Ријеке, међутим слава ме збуњује...да ли је могуће да су у питању неки леворијечки "старинци", које су Васојевићи потисли?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #39 послато: Фебруар 14, 2017, 03:56:31 поподне »
Никола, значи имаћемо хаплотип тога Милосављевића у КИМ-тестирању?

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #40 послато: Фебруар 14, 2017, 05:03:51 поподне »
Никола, значи имаћемо хаплотип тога Милосављевића у КИМ-тестирању?

Тако је. Биће занимљиво видети да ли ће имати васојевићки хаплотип или неки други, јер је он пореклом "територијално" Васојевић, али по слави није.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #41 послато: Фебруар 14, 2017, 08:01:58 поподне »
Јер народ има предање да је однекуд, из области неког племена али не значи ако је из те области , да је то племе. Као у овом случају, поистовећивање области Васојевића и племена Васојевић...
Основни узрок ове појаве је што реч племе у Црној Гори има двојако значење - може да се односи на друштвену заједницу више разнородних братстава која живе на одређеној територији (територијално племе), али и на једно, обично разгранато, братство (крвно племе). Тако се рецимо често каже да се Паштровићи деле на 12 племена, а заправо се ради о подели на 12 највећих и најутицајнијих братстава. Забуна обично настаје код територијалних племена која која су проистекла од истоименог братства које и даље чини већину становништа у племену. Поред Васојевића, то је случај још и са Бјелопавлићима, Братоножићима, Озринићима, Шаранцима и Шестанима.

На крају ми не делује извесно да су из Шекулара, ако већ памте као матицу те Лопате код Лијеве Ријеке, међутим слава ме збуњује...да ли је могуће да су у питању неки леворијечки "старинци", које су Васојевићи потисли?
Могуће је, али онда би се радило о врло раном исељавању јер су Лопате одавно насељене искључиво Васојевићима. Мислим да је вероватније да су само привремено боравили у том селу.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #42 послато: Фебруар 14, 2017, 08:17:15 поподне »
Ради се о томе што су те сеобе биле јако давно, а остао је упамћен топоним или појам одакле су дошли...Ако се неко доселио из територије Васојевића, као моја ујчевина из Лопата (Лијева Ријека) још у осамнаестом веку у Шумадију, свим тим родовима је остао појам Васојевићи.Па се то мењало, неко каже "ми смо из Васојевића", па је то прелазило у "ми смо од Васојевића старином напр.", на крају народ није причао ни "од" ни "из", него просто "ми смо Васојевићи"...А ето, слава друга, па ми било сумњиво...Мислим да се ипак ради о шекуларским родовима у Васојевићима, слава на то наводи и вероватно је то била нека станица...Е, питање је ако је то била станица, колико су дуго били тамо и да ли су у тренутку пресељавања у Србију или Косово, имали формирану свест да су Васојевићи или су имали свест о томе да су нешто друго, па се временом то изгубило и остао је појам територије одакле су дошли...Видећемо резултат са тестирања па ће бити јасније, типујем на И2 дин. север чини ми се :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #43 послато: Фебруар 14, 2017, 08:27:15 поподне »
Сигурно да ниједна племенска област није била сачињен само од становништва тог племена, већ у у одређеном проценту који сигурно није био мали, су чинили и досељеници и старинци...Временска дистанца, као и дужина временског периода досељеника у неко племе је доводила можда до тога да се и досељеници поистовете са већинским становништвом...Па верујем да је то случај и са досељеницима у Васојевиће...Исто тако имамо причу да је Вук Караджић из племена Дробњак , а негде сам видео да је уствари пореклом од Васојевића који су се одселили на теиторију Дробњака...Исто се зна да је глумац Драган Николић Васојевић, а прочитао сам негде да је Шекуларац из Васојевића...Неки су приликом пресељења на нову територију мењали и славу, што мислим да је случај са Виријевићима, који су пореклом тарски Никшићи, али кад су променили славу, незнам, могуће да су неки период живели на територији Васојевића...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #44 послато: Фебруар 14, 2017, 08:55:56 поподне »
Ради се о томе што су те сеобе биле јако давно, а остао је упамћен топоним или појам одакле су дошли...Ако се неко доселио из територије Васојевића, као моја ујчевина из Лопата (Лијева Ријека) још у осамнаестом веку у Шумадију, свим тим родовима је остао појам Васојевићи.Па се то мењало, неко каже "ми смо из Васојевића", па је то прелазило у "ми смо од Васојевића старином напр.", на крају народ није причао ни "од" ни "из", него просто "ми смо Васојевићи"...А ето, слава друга, па ми било сумњиво...Мислим да се ипак ради о шекуларским родовима у Васојевићима, слава на то наводи и вероватно је то била нека станица...Е, питање је ако је то била станица, колико су дуго били тамо и да ли су у тренутку пресељавања у Србију или Косово, имали формирану свест да су Васојевићи или су имали свест о томе да су нешто друго, па се временом то изгубило и остао је појам територије одакле су дошли...Видећемо резултат са тестирања па ће бити јасније, типујем на И2 дин. север чини ми се :)
Треба разликовати племе и територију - област. Једно је племе Васојевићи, а друго је област Васојевића, како се то говори у народу. Педесетих година прошлога вијека, према испитивању  Милисава Лутовца у иванградској( беранској)  котлини по православним  презименима: 38% становника су били племенски Васојевићи, a 62% остали - нијесу припадали племену Васојевића, које Васојевићи зову Србљацима, Ашанима или су неког другог поријекла. Има посебна тема о овоме.  Мијешања, орођавања по неколико генерација уназад имате безброј. Код мене напримјер: мајка, баба и ђедова мајка по оцу Васојевке, са мајчине стране исто мијешано,  Васојевићи са  Србљацима- старинцима и др.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #45 послато: Фебруар 14, 2017, 09:17:38 поподне »
Мислим да је мало вероватно да су Милосављевићима Лопате могле да буду етапна станица ако су старином из Шекулара...нелогично ми звучи да из Шекулара оду на југозапад, у област Лијеве Ријеке, а потом одатле у Ибарски Колашин...пре ће бити да су из Шекулара директно отишли у И. Колашин, али се предање са тим не слаже. Можда је најреалније ово што је Иван навео, да су били "просељеници" кроз Лијеву Ријеку из неког другог краја, али све ће "размрсити" ДНК тест (или још више "умрсити"). Потврдио ми је да прекађују Илиндан и да су у Козарево дошли негде у 18. веку, тако да је врло могуће да су неки далеки род са Вучковом ујчевином.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #46 послато: Фебруар 14, 2017, 09:34:23 поподне »
Мислим да је мало вероватно да су Милосављевићима Лопате могле да буду етапна станица ако су старином из Шекулара...нелогично ми звучи да из Шекулара оду на југозапад, у област Лијеве Ријеке, а потом одатле у Ибарски Колашин...пре ће бити да су из Шекулара директно отишли у И. Колашин, али се предање са тим не слаже. Можда је најреалније ово што је Иван навео, да су били "просељеници" кроз Лијеву Ријеку из неког другог краја, али све ће "размрсити" ДНК тест (или још више "умрсити"). Потврдио ми је да прекађују Илиндан и да су у Козарево дошли негде у 18. веку, тако да је врло могуће да су неки далеки род са Вучковом ујчевином.  :)
Могуће Никола :) Само да убедим неког , напр. брата да се тестира

Ван мреже АГГ

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 40
  • I2-PH908
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #47 послато: Децембар 06, 2018, 04:25:36 поподне »
Andrići u Kolesku, Brataču i Ljubomiru takođe slave sv.Jovana.

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #48 послато: Октобар 08, 2019, 08:31:13 пре подне »
Још једно велико братство из Црне Горе које слави св. Јована су Вукајловићи из Азане у Бихору. Од Вукајловића су и Поповићи, Луковићи, Петровићи и Радошевићи у истом селу где заједно чине огромну већину становништва. Лутовац је забележио предање по коме су пореклом из Озринића, док је он сам сматрао да је вероватније да су досељени из Шекулара. За сада нема тестираних Вукајловића.

Имају ли безе ови Вукајловићи са Вукајловићима из Братоножића који исто славе св. Јована. ?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #49 послато: Октобар 08, 2019, 06:09:44 поподне »
Имају ли безе ови Вукајловићи са Вукајловићима из Братоножића који исто славе св. Јована. ?

Не, нити славе Св. Јована истог дана.

Ван мреже Дабижљевић Милан

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 37
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #50 послато: Октобар 08, 2019, 06:27:13 поподне »
Дабижљевић фамилија слави Светог Јована Крститеља (20. јануар), а млада слава је Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан(7. јули).
По усменом предању моји преци су из околине Скадра пре Косовског боја дошли у Метохију у село Дрсник. Припадам групи Р1а. Уклапа ли се са неком фамилијом?


Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #51 послато: Октобар 08, 2019, 06:43:29 поподне »
Не, нити славе Св. Јована истог дана.

Ок, значи нису. А што се тиче исте славе не слажем се. Познајем управо једног Вукајловића из Братоножића, он ми је испричао да су његови преци славили Светог Јована 20.јануара и да се једне године у зиму званице на славу премрзле и да су због тога почели славити јесењи Јовандан (6. октобра). Не могу гарантоват колико је ово предање тачно али у то ти људи вјерују. Обзиром да се бавиш родовима на простору Црне Горе вјерујем да ће ти бити интересантна ова информација.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #52 послато: Октобар 08, 2019, 10:34:06 поподне »
Ок, значи нису. А што се тиче исте славе не слажем се. Познајем управо једног Вукајловића из Братоножића, он ми је испричао да су његови преци славили Светог Јована 20.јануара и да се једне године у зиму званице на славу премрзле и да су због тога почели славити јесењи Јовандан (6. октобра). Не могу гарантоват колико је ово предање тачно али у то ти људи вјерују. Обзиром да се бавиш родовима на простору Црне Горе вјерујем да ће ти бити интересантна ова информација.

Ово јесте занимљив податак, поготову што је Ердељановић забележио да су Вукајловићи пре славили Св. Николу:
Од старог становништва из тих негдашњих села заостали су до сад само Вукајловићи (Аврамовићи), за које кажу, да су потомци од једног детета које је било заостало од старих Кораћана. Оно се било прибило код Прогоновића у Клопоту, који су јамачно силом истиснули старо становништво. Вукајловићи су заједно са Прогоновићима променили и славу (Св. Николу), те сад славе јесењег Св. Јована (Ивањ-дан, 23. септембра). Њих има још две породице у Брскуту, једна у Речинама у Морачи и две у Србији. За старе Кораће зна се, да су се преселили у Васојевиће.

За Кораће је преко резултата Паламара, који су њихов огранак, утврђено да припадају грани R1a-YP417. Овај резултат је вероватно меродаван за Кораће јер је и за Бибуљице из Бихора, који су такође од Кораћа, утврђено да припадају R1a хаплогрупи. Дакле, то би требало да је грана Вукајловића из Братоножића, али било би добро да се тестира.

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 66
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #53 послато: Октобар 08, 2019, 11:03:35 поподне »
Da li neko ima informaciju da li još neki rod nevezan za Orloviće slavi sv. Jovana i preslavlja Malu Gospojinu?
Drugo pitanje imaju li Pivljani preslavu i koja je?

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #54 послато: Октобар 09, 2019, 09:17:24 пре подне »
Ово јесте занимљив податак, поготову што је Ердељановић забележио да су Вукајловићи пре славили Св. Николу:
Од старог становништва из тих негдашњих села заостали су до сад само Вукајловићи (Аврамовићи), за које кажу, да су потомци од једног детета које је било заостало од старих Кораћана. Оно се било прибило код Прогоновића у Клопоту, који су јамачно силом истиснули старо становништво. Вукајловићи су заједно са Прогоновићима променили и славу (Св. Николу), те сад славе јесењег Св. Јована (Ивањ-дан, 23. септембра). Њих има још две породице у Брскуту, једна у Речинама у Морачи и две у Србији. За старе Кораће зна се, да су се преселили у Васојевиће.

За Кораће је преко резултата Паламара, који су њихов огранак, утврђено да припадају грани R1a-YP417. Овај резултат је вероватно меродаван за Кораће јер је и за Бибуљице из Бихора, који су такође од Кораћа, утврђено да припадају R1a хаплогрупи. Дакле, то би требало да је грана Вукајловића из Братоножића, али било би добро да се тестира.

Па буквално једина информација које имамо њима у књигама је преко Ердељановића. Имам два питања још за тебе пошто се разумијеш:

1. Колика постоји шанса да су Кораћи потомци Букумира на простору Братоножића пошто постоји та теорија јер ако су R1a-YP417 претпостављам да пада та теорија у воду

2.Шта значи Ердељановићу обо у загради Аврамовићи ? Јесу се некад тако презивали или нешто друго?


На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #55 послато: Октобар 09, 2019, 12:43:20 поподне »
1. Колика постоји шанса да су Кораћи потомци Букумира на простору Братоножића пошто постоји та теорија јер ако су R1a-YP417 претпостављам да пада та теорија у воду

На основу резултата са необјављених истраживања је утврђена хаплогрупа Букумира. Није у питању R1a.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори
« Одговор #56 послато: Октобар 09, 2019, 06:03:04 поподне »
2.Шта значи Ердељановићу обо у загради Аврамовићи ? Јесу се некад тако презивали или нешто друго?

Тешко је рећи. Може бити старије презиме, али и секундардно млађе презиме по неком претку које никада није постало званично.
Ако си у контакту са њим, види баш да ли би се можда тестирао.