Одакле су се Срби досељавали на Власину и шта су уствари шопови?

[Никац]

Не знам Цвијићеве границе колико одговарају. Вероватно је најтачније рећи да је то овај граничи појас између Србије и Бугарске.

У народу југоисточне и јужне Србије очигледно је Шоплук био све што је источније и често је имао негативну конотацију. Добро си приметио овај пример из видеа, како становници Средске некада називају стaновништво Сиринићке жупе Шопима, иако то свакако није Шоплук. Слично Моравци за Пчињане кажу да су Шопи, иако ни то географски не припада Шоплуку. Значи, што источније, то већа шанса да те прогласе Шопом.

Ту је питање да ли нпр. ови Шопи из Зајечара и из Босилеграда имају неке генетске везе, да ли су Шопи једно племе са заједничким коријеном?

Мени се чини да не. Ово подручје обиљежено црвеном бојом повезује то што се баве сточарством, с тим одмах долазе другачији обичаји, ношња итд., и што се географски наслањају на Бугаре дијеле нешто више језичких црта с њима.

У Бугарској Шопима крсте ове који дијеле више обичаја и језичких сличности са Србима. Ту нема неке сточарске конотације, чини ми се.

У Македонији су Шопи они који се наслањају Србе и Бугаре, и разликују се од оних западних Македонаца из Полога и Пелагоније.

Српски Шопи још и имају неке језичке основе, сви говоре донекле сличним поддијалектима призренско-тимочког. Ови у Македонији и Бугарској говоре са 5-6 различитих дијалеката. Једни говоре "ја,ти,он,ми,ви,они" а други "аз,ти,тој,ние,вие,тија." Нема везе.

Углавном, Шоп се чини као надимак који углавном нема етничку или генетску основу. Слично као "Власи" на западном балкану, што су увијек они источнији и балканскији.

[Никац]

Ово би дакле биле границе становништва које је називано Шопима, од стране њима сусједног становништва.

[Никац]

  Мени је таст родом од Банковаца код Рупља, општина Црна Трава. Као мали је дошао са фамилијом у БГ и није после често ишао тамо. Они колико сам разумео бркају села,засеоке, катастарске општине итд. Углавном, имају предање да су од,час Белог Брда,час Новог Брда,углавном, са Косова, мада мислим да је ипак Бело Брдо у питању. Оба се помињу у средњем веку као рударске насеобине са све Дубровчанима. Такође се у литератури помиње пресељавање ових рудара у област Власине. Село Банковце је на планини Грамади на 1300 мнв. Зна ли неко кад би могло да дође до те сеобе с Косова у црнотравски крај. Иначе, не делује ми да се нешто љубе Црнотравци и Власинци, а једни поред других. Српска посла, изгледа.

Постоји и село "Шопско Рударе" у Македонији. Становништво се некада изјашњавало као Срби.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80%D0%B5

[Хисар]

  Мени је таст родом од Банковаца код Рупља, општина Црна Трава. Као мали је дошао са фамилијом у БГ и није после често ишао тамо. Они колико сам разумео бркају села,засеоке, катастарске општине итд. Углавном, имају предање да су од,час Белог Брда,час Новог Брда,углавном, са Косова, мада мислим да је ипак Бело Брдо у питању. Оба се помињу у средњем веку као рударске насеобине са све Дубровчанима. Такође се у литератури помиње пресељавање ових рудара у област Власине. Село Банковце је на планини Грамади на 1300 мнв. Зна ли неко кад би могло да дође до те сеобе с Косова у црнотравски крај. Иначе, не делује ми да се нешто љубе Црнотравци и Власинци, а једни поред других. Српска посла, изгледа.

Било је досељавања током Великих сеоба. Рудари су вероватно дошли после друге сеобе.
И Црнотрвци спадају у Власинце. Ако они мисле да су другачији или бољи, то су већ српска посла.

[НиколаВук]

Ово би дакле биле границе становништва које је називано Шопима, од стране њима сусједног становништва.

Иако вероватно нема никакве везе са термином Шопи, овај југозападни "језичак" на мапи највероватније показује смер раносредњовековне миграције Источних Романа (предака Цинцара) и раних Албанаца ка својим данашњим матичним областима (Осоговске планине-Скопска Црна Гора-Шара-Кораб и даље ка централној и јужној Албанији/Пинду).

[Gorance]

Било је досељавања током Великих сеоба. Рудари су вероватно дошли после друге сеобе.
И Црнотрвци спадају у Власинце. Ако они мисле да су другачији или бољи, то су већ српска посла.

Баш напротив. Не мислим да имају везе са великим сеобама јер су оне искључиво ишле на север, после пораза Хабзбурга. Мислим да су наменски од турских власти насељавани као рудари, само не знам у које доба. Пре великих сеоба или после?

[Хисар]

Не знам Цвијићеве границе колико одговарају. Вероватно је најтачније рећи да је то овај граничи појас између Србије и Бугарске.



У народу југоисточне и јужне Србије очигледно је Шоплук био све што је источније и често је имао негативну конотацију. Добро си приметио овај пример из видеа, како становници Средске некада називају стaновништво Сиринићке жупе Шопима, иако то свакако није Шоплук. Слично Моравци за Пчињане кажу да су Шопи, иако ни то географски не припада Шоплуку. Значи, што источније, то већа шанса да те прогласе Шопом.

Потпуно нетачан приказ Пусте реке на овој карти. У првој половини тока (запад-исток) већина су Шопи, а на карти их нема. Углавном су то Власинци, а има и Знепољаца око Брестовачког језера. Нема ни Црногораца (Добра Вода, Дубрава...).

[Хисар]

Баш напротив. Не мислим да имају везе са великим сеобама јер су оне искључиво ишле на север, после пораза Хабзбурга. Мислим да су наменски од турских власти насељавани као рудари, само не знам у које доба. Пре великих сеоба или после?

Ја верујем да је било после. Поклапа се и са ширењем Арнаута. Иначе, има и рудара из Шумадије.

[Gorance]

Ја верујем да је било после. Поклапа се и са ширењем Арнаута. Иначе, има и рудара из Шумадије.

Врло могуће.

[Spasojevic miki]

Потпуно нетачан приказ Пусте реке на овој карти. У првој половини тока (запад-исток) већина су Шопи, а на карти их нема. Углавном су то Власинци, а има и Знепољаца око Брестовачког језера. Нема ни Црногораца (Добра Вода, Дубрава...).

Bas tako skroz pogresno. Bublica je naseljena Znepoljcima ,pa jedan deo Zitnog Potoka... sa druge strane direktno iz Crne Gore su naseljena sela Kare,Novo Momcilovo,Konjarnik..
Aj da kazes da ovo obojeno zelenom predstavlja doseljenike sa KOsova i tu da ubrojimo neke porodice iz Crne Gore koje su nesto kratko bili na Kosovu ,al ima dosta koji su direktno dosli iz Cg.. recimo Dubrava pola su iz Krive Feje pola iz Crne Gore doseljeni. N.Momcilovo isto

[Никац]

Још нешто занимљиво о Шопима.

 They call their own Macedono-Bulgarian dialect the
"Bugarski language", while the rest of the Bulgarian dialects they refer to
as the "Shopski language". (Makedonski pregled, IX, 2, 1934, p. 55; the
original letter is kept in the Marin Drinov Museum in Sofia, and it is
available for examination and study)

 У Македонији (бар неком дијелу) су себе звали Бугарима, а Бугаре из Бугарске Шопима. Углавном Шопи су увијек "неки други".

[Gorance]

Још нешто занимљиво о Шопима.

 They call their own Macedono-Bulgarian dialect the
"Bugarski language", while the rest of the Bulgarian dialects they refer to
as the "Shopski language". (Makedonski pregled, IX, 2, 1934, p. 55; the
original letter is kept in the Marin Drinov Museum in Sofia, and it is
available for examination and study)

 У Македонији (бар неком дијелу) су себе звали Бугарима, а Бугаре из Бугарске Шопима. Углавном Шопи су увијек "неки други".

Има и оно кад учитељ пита ђака (у Босни после 1878-е) шта је по националности,а он каже Вла. Овај му опали дандаруи каже му да је Србин и овај запамтио за цео живот. Мислим да нас је регионализам убио у појам

[Shopche13]

У Бугарској Шопима крсте ове који дијеле више обичаја и језичких сличности са Србима. Ту нема неке сточарске конотације, чини ми се.

Naravno da ne, u Bugarskoj Šopima nazivaju stanovnike Sofijske oblasti. U 1. Svetskom ratu je postojala 1. Sofijska divizija, poznata i kao Železna Šopska. I kod njih je vrlo upitno da li su se stanovnici Radomira, Pernika ili drugih gradova ispod Sofije ikad nazivali Šopima.
Srbi Šopi ne postoje jer svi Šopi koji su usvojili srpski nacionalni identitet ili nikad nisu čuli za Šope ili taj naziv smatraju za uvredu.
U Babušnici su se ljudi do 2. svetskog rata delili po tom pitanju i dobar deo stanovništva se izjašnjavao Bugarima sve do 1960ih, može da se kaže da ni danas tamo ne prave razliku da li su Bugari ili Srbi.

[Gale]

Pozdrav ljudi, juce sam procitao svih 9 strana i zakljucio da su moji, sa kevine strane iz 'Sopluka'. Zadnjih godinu dana sam citao o haplogrupama i poreklu i evo tek sad sam naleteo na ovaj forum.
Baba i Deda su rodjeni u Gornjem Brestovcu (pre toga se zvao Arnautski Brestovac,pa su ti arnauti bili raseljeni pre naseljavanja ljudi sa Vlasine i okolnih krajeva) a njihovi preci su valjda dosli iz Klisure (kod granice sa Bugarskom) na sajtu 'porekla' sam nasao njihova prezimena, nikakve dublje informacije.

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/  - Jos neke porodice odavde su mi rod, neko dalje koleno tipa trece ili cetvrto. Imam jos neku rodbinu iz Bojnika i Kamenice, da znam.

-Станојевићи-Драћови (у Драћевој махали) су из Клисуре. Dedina strana
-Страхињићи-Џелци су из Клисуре. Babina strana.

Pitao sam kevu sta znace Dracovi i Dzelci medjutim cula jeste al sta znaci nije sigurna. Nisu nesto naklonjeni Bugarima jer su kroz oba rata tesko prosli, u Bojniku imaju spomenik u znak secanja na Bugarske zlocine u tim krajevima.
Slava koju slavi Deda je Arandjelovdan i kad sam gledao neki klip Srbije Global o sopima naleteo sam na 'Arandjel Stanojevic - Trnski'.

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%A2%D1%80%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8

Pa mi palo na pamet da nije to neki predak, ali nisam siguran da se deda seca jer je u godinama, a baba je umrla pre par godina.

Ako je neko u srodstvu i ako zna nesto vise, bilo bi super da saznam nesto novo.

[Shopche13]

Bezi sto dalje od Srbija Global, čista pseudo istorija i sramota. Oni ako me secanje sluzi imaju i video o tome kako su i Albanci i Rumuni poreklom Srbi.

[Gale]

@Shopche13
Iskreno smatram da ponekad preteruju za neke stvari, ali sto se tice toga da su Albanci i Rumuni Srbi, pa sad mozemo da kazemo da imamo kolko tolko slicnu genetiku I2 preovladava u centralnoj Albaniji ako se ne varam isto vazi i za Vlahe. Kolko se secam da sam negde video da rumuni nisu imali svoje pismo do nekog 16,17 veka valjda, vrlo je moguce da je Vatikan malo umesao prste u tom regionu. Mada naravno ako se neko oseca kao pripadnik Rumuna onda je Rumun.

[Ojler]

@Shopche13
Iskreno smatram da ponekad preteruju za neke stvari, ali sto se tice toga da su Albanci i Rumuni Srbi, pa sad mozemo da kazemo da imamo kolko tolko slicnu genetiku I2 preovladava u centralnoj Albaniji ako se ne varam isto vazi i za Vlahe. Kolko se secam da sam negde video da rumuni nisu imali svoje pismo do nekog 16,17 veka valjda, vrlo je moguce da je Vatikan malo umesao prste u tom regionu. Mada naravno ako se neko oseca kao pripadnik Rumuna onda je Rumun.

Одакле то да I2a преовладава у централној Албанији? 

[Глигорија]

Naravno da ne, u Bugarskoj Šopima nazivaju stanovnike Sofijske oblasti. U 1. Svetskom ratu je postojala 1. Sofijska divizija, poznata i kao Železna Šopska. I kod njih je vrlo upitno da li su se stanovnici Radomira, Pernika ili drugih gradova ispod Sofije ikad nazivali Šopima.
Srbi Šopi ne postoje jer svi Šopi koji su usvojili srpski nacionalni identitet ili nikad nisu čuli za Šope ili taj naziv smatraju za uvredu.
U Babušnici su se ljudi do 2. svetskog rata delili po tom pitanju i dobar deo stanovništva se izjašnjavao Bugarima sve do 1960ih, može da se kaže da ni danas tamo ne prave razliku da li su Bugari ili Srbi.

Добро је да сам ово видео, да бар демантујем ову баљезгарију.
Глигоријевић Аврама Милан село Мезграја, рођен 1893г редов пешак 2 чете 4 батаљона  22 пешадијског пука Вардарске дивизије. Учесник у рату од 1914-1919г. Носилац Албанске споменице 1915-16.

Влајко Станојевић село Мезграја, супруг Круне Глигоријевић, рођен 1896г, редов- Нишке резервне трупе, учествовао у пробоју Солунског фронта, носилац Албанске споменице. Један од 15 последњих живих Солунаца својевремено.

Глигоријевић Владимира Миливоје 1922-1944г убијен од Немаца у Мезграји.

Крстић Сибина Чедомир рођени брат моје бабе убијен од стране Бугара 1944 године у Мезграји.

[Shopche13]

Добро је да сам ово видео, да бар демантујем ову баљезгарију.
Глигоријевић Аврама Милан село Мезграја, рођен 1893г редов пешак 2 чете 4 батаљона  22 пешадијског пука Вардарске дивизије. Учесник у рату од 1914-1919г. Носилац Албанске споменице 1915-16.

Влајко Станојевић село Мезграја, супруг Круне Глигоријевић, рођен 1896г, редов- Нишке резервне трупе, учествовао у пробоју Солунског фронта, носилац Албанске споменице. Један од 15 последњих живих Солунаца својевремено.

Глигоријевић Владимира Миливоје 1922-1944г убијен од Немаца у Мезграји.

Крстић Сибина Чедомир рођени брат моје бабе убијен од стране Бугара 1944 године у Мезграји.

I kakve sad veze pokojni Krstic i Gligorijevic imaju s citiranim tekstom?

[Shopche13]

@Shopche13
Iskreno smatram da ponekad preteruju za neke stvari, ali sto se tice toga da su Albanci i Rumuni Srbi, pa sad mozemo da kazemo da imamo kolko tolko slicnu genetiku I2 preovladava u centralnoj Albaniji ako se ne varam isto vazi i za Vlahe. Kolko se secam da sam negde video da rumuni nisu imali svoje pismo do nekog 16,17 veka valjda, vrlo je moguce da je Vatikan malo umesao prste u tom regionu. Mada naravno ako se neko oseca kao pripadnik Rumuna onda je Rumun.

Ne da preteruju nego lupetaju gluposti i otvoreno lazu. Jedini slovenski uticaj kod Rumuna i Albanaca je došao od Bugara (izuzev okoline Skadra). To što u južnoj Albaniji i u Grčkoj postoje slovenski toponimi ne znači da su srpski, ta oblast je bila pod viševekovnom vlašću bugarskog carstva. Odatle i grad Berat (nekad Belgrad u proslosti). Kad bi se služili njigovom logikom ispalo bi da su svi slovenski toponimi na svetu srpski.