Аутор Тема: Врањанка  (Прочитано 4966 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Врањанка
« послато: Новембар 24, 2015, 08:23:30 пре подне »
Шта повезује Станишу Стошића и Квентина Тарантина?

Једна пјесма, која  није српска, а још је мање америчка, а питање је чија је заправо. Званична верзија је да се ради о грчкој пјесми, мада сам назив пјесме као и најранији снимак из 1919. упућују на египатско поријекло. Ради се о пјесми Мисирлу, код нас познатијој као Лела Врањанка. Чини се да се ту ради о оним пјесмама Левантинског културног круга гдје многе савремене нације говоре да је пјесма баш њихова. (знам да је био документарац о пјесми Русе косе цуро имаш... и како различити народи Балкана тврде да је то њихова национална пјесма).

За Мисирлу се тврди да је то пјесма грчких избјеглица из Мале Азије и да спада у грчку ребетико музику, коју неки називају грчки избјеглички блуз. Само значење имена пјесме је Египатска дјевојка.

Мисирлу је имала такву судбину да је ушла у поп-културу на велика врата. Први ју је у рок варијанти обрадио амерички музичар Дик Дејл. Дејлова верзија је била основ и за главну тему у филму Петпарачке приче Тарантина. Након тога су су слиједиле многобројне верзије других извођача, од којих је позната и хип-хоп верзија групе Black eyed peas под називом Pump it.

А ја бих се заклео да је Врањанка само наша...

<a href="https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ</a>
« Последња измена: Новембар 24, 2015, 01:45:31 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Врањанка
« Одговор #1 послато: Новембар 24, 2015, 12:22:44 поподне »
Шта повезује Станишу Стошића и Квентина Тарантина?

Једна пјесма, која  није српска, а још је мање америчка, а питање је чија је заправо. Званична верзија је да се ради о грчкој пјесми, мада сам назив пјесме као и најранији снимак из 1919. упућују на египатско поријекло. Ради се о пјесми Мисирлу, код нас познатијој као Лела Врањанка. Чини се да се ту ради о оним пјесмама Левантинског културног круга гдје многе савремене нације говоре да је пјесма баш њихова. (знам да је био документарац о пјесми Русе косе цуро имаш... и како различити народи Балкана тврде да је то њихова национална пјесма).

За Мисирлу се тврди да је то пјесма грчких избјеглица из Мале Азије и да спада у грчку ребетико музику, коју неки називају грчки избјеглички блуз. Само значење имена пјесме је Египатска дјевојка.

Мисирлу је имала такву судбину да је ушла у поп-културу на велика врата. Први ју је у рок варијанти обрадио амерички музичар Дик Дејл. Дејлова верзија је била основ и за главну тему у филму Петпарачке приче Тарантина. Након тога су су слиједиле многобројне верзије других извођача, од којих је позната и хип-хоп верзија групе Black eyed peas под називом Pump it.

А ја бих се заклео да је Врањанка само наша...

<a href="https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/CupBN1U2SVo</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/6fRRnrevc8M</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/ZaI2IlHwmgQ</a>

Ово из Петпарачких прича и звучи грчки. Све до оног дела са трубом, тада звучи шпанско-мексички. :)

Овде сам поменуо тај утицај истока на нашу народну музику. Чује се то и у многим изворним песмама.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=854.0
« Последња измена: Новембар 24, 2015, 01:45:52 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Врањанка
« Одговор #2 послато: Новембар 25, 2015, 07:41:18 пре подне »
Не чуди ме да песма "Врањанка" има корен у некој оријенталној мелодији.

"Народне" песме не постоје, нити су икада постојале. Сваку песму је неко прво отпевао и затим, што би се данас рекло "аранжирао". Свака има аутора, само се за оне старије заборавило име.

Баш јуче је била репортажа о композитору Радославу Грајићу. Човек је причао како је за сат времена написао, па затим компоновао песму "Мито бекријо". Песму је онда дао Василији Радојчић да је отпева на албуму.

Данас би многи помислили да је то "народна" песма.

Ван мреже Milić

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 59
  • E-V13
Одг: Врањанка
« Одговор #3 послато: Новембар 25, 2015, 12:01:35 поподне »
Врањанку је компоновао и написао  Драган Токовић.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Врањанка
« Одговор #4 послато: Новембар 25, 2015, 12:58:30 поподне »
Видео сам у дискографији Радослава Грајића да има пуно препева грчких и талијанских песама.

Били су то изузетни уметници, али изгледа да су баш доста "позајмљивали".

У музици је иначе тешко установити "порекло" мелодија. Битно је да су њихове песме лепе.

Ван мреже вујас

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 28
Одг: Врањанка
« Одговор #5 послато: Новембар 25, 2015, 01:58:33 поподне »
Ево, уживајте у грчкој изведби!


<a href="http://www.youtube.com/v/S7CBfcECLoc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">http://www.youtube.com/v/S7CBfcECLoc</a>

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Врањанка
« Одговор #6 послато: Децембар 13, 2016, 09:08:56 пре подне »
ИСТИНА О НАЈТУЖНИЈОЈ ПЕСМИ
Како је настала песма „Димитријо, сине Митре“

„Аутор песме је Стана Аврамовић Караминга из Врања. Стана је била јако угледна врањанска певачица и узор многим касније познатим певачима.

Стана је умрла 1969. године и на сахрани су по њеној жељи свирали ову њену песму. Она ју је цео живот мало мењала и било је пар верзија песме. Пред саму смрт је рекла пријатељима "Све несам рекла, све и неје за песму…" и испричала како је песма настала.

Песма је инспирисана причом о Димитрију који је био њен брат од тетке и Стани по којој је она касније добила име. Карамингин отац Тома је био ујак Димитрију. За причу је сазнала од мајке која јој ју је тек на самрти испричала.
Димитрије је оженио Стану за коју се прича да је била најлепша девојка од Врања до Ниша. Много су се волели, али нису могли да имају деце. Како су године пролазиле полако је породица почела да зановета, па би рецимо када би кренули у цркву недељом свекрва Боса говорила "Ајде сине, ајде па и дете доведи".

Временом је и Димитрије почео да пребацује жени "Бадава, Стано, твоја лепота, кад ниси родила мушко или женско. Сви се куну у децу, а ја у тебе!"

Од несреће која ју је изједала Стана реши да себи одузме живот и обеси се. Међутим, за то сазна ујак Тома и покуша да јој помогне тако што је посаветује да тајно затрудни са другим човеком како би породица поново била сретна.

Тако и буде, Стана затрудне у четрдесетој години са другим човеком. Полако се враћала срећа у породицу, сви су је пазили и чували од посла да би изнела трудноћу. Међутим, порођај је био тежак и Стана умре на порођају. Дете је преживело…

Седам дана касније ујка Тома реши да каже истину Димитрију:
"Пре него што одемо на Станин гроб, морам нешто да ти кажем. Изједосмо Стану, прво твоја мајка, па ти и онда ја.“.

Димитрије је био збуњен.

"Тако је. Твоја мајка, што је кињила. Ти што си неродан, а ја што сам је саветовао с кога да иде. Да знаш, дете није твоје."

Димитрије би чврст, па одговори ујаку "Ако, ујко. Нема везе. Ми смо хтели дете да усвојимо, а ово је бар моја Стана родила."

Сутрадан, на гробу, пред рођацима док су Стани давали прву суботу, Димитрије рече: "Овде, поред моје Стане да ме покопате…" и пре него ште је ико могао да га спречи, извади пиштољ и убије се.

Три дана након смрти Стане и Димитрија, од туге умре и његова мајка Боса, мало касније и Тома.

Тако је Стана Караминга изгубила оца. За сећање саставила је кратку али као планина велику песму о својој тетки и њеном сину Димитрију. До своје осме деценије је крила позадину песме јер говори о злој судбини породице и о самоубиству.“


http://www.kurir.rs/stars/istina-o-najtuznijoj-pesmi-svi-je-slusaju-i-uz-nju-placu-a-evo-kako-je-nastala-dimitrije-sine-mitre-clanak-2564941

https://www.youtube.com/v/YgLC3XY2NSM
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Врањанка
« Одговор #7 послато: Децембар 29, 2018, 08:21:36 поподне »
Није "Врањанка", али је тужна врањанска песма, из времена турске окупације. Пева о лепој танкој плавокосој Стојанки на коју се намерио Мурат-ага.

Овде у сјајној етно-џез изведби групе "Зановет" (Љуба Нинковић и другови, са предивном Бојаном Брдарић и њеним братом Небојшом на фрули):

<a href="https://www.youtube.com/v/AIF8gsia9zQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/AIF8gsia9zQ</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Врањанка
« Одговор #8 послато: Децембар 29, 2018, 08:33:36 поподне »
Песма пева о истинитом догађају:

<a href="https://www.youtube.com/v/9nNoy54slME" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/9nNoy54slME</a>
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Врањанка
« Одговор #9 послато: Децембар 30, 2018, 12:09:20 пре подне »
Баш лепе песме, које без обзира на ауторе (оно о чему је Лепеничанин писао) постају народне, а самим тим - вечне.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Врањанка
« Одговор #10 послато: Децембар 30, 2018, 12:14:38 пре подне »
Песме типа: "Милкано, дадо мори", "Дуде, мори дуде" иду барабар са "Димитријо" или "Да знаеш моме мори" - предивне.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Врањанка
« Одговор #11 послато: Децембар 30, 2018, 12:22:23 пре подне »
Видео сам у дискографији Радослава Грајића да има пуно препева грчких и талијанских песама.

Били су то изузетни уметници, али изгледа да су баш доста "позајмљивали".

У музици је иначе тешко установити "порекло" мелодија. Битно је да су њихове песме лепе.

Сви су помало "позајмљивали", па и сјајни Радослав Грајић. човек који се окушао и у компоновању севдалинки. Песма коју данас сматрају најбољом новијом севдалинком је управо Грајићева "Кад сретнеш Ханку".
« Последња измена: Децембар 30, 2018, 12:26:07 пре подне gillle »
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Врањанка
« Одговор #12 послато: Децембар 30, 2018, 12:27:27 пре подне »
Ипак се ради о Радославу Радету Јовановићу, а не о Грајићу. Извињавам сем заборавило се :)
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Врањанка
« Одговор #13 послато: Август 03, 2019, 10:52:49 поподне »
U digitalnoj arhivi izdanja SANU našao sam zanimljiv tekst Predraga Todorovića o pesmi koja je kod nas poznata kao Lela Vranjanka (o tome je pisao Siniša u uvodnoj poruci) pod nazivom The mysterious Misirlou. Tekst je izuzetno zanimljiv, gori o tome što je rebetiko, o zajedničkim karakteristikama mediteranske muzičke kulture, te kako je ova melodija ušla u srpsku muziku. Na kraju su dani stihovi na različitim jezicima

http://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/2726

Цитат
Код нас „Мисирлу” стиже још чуднијим заобилазним путевима, ни преко Грчке, ни преко Америке или Запада, већ, игром случаја, преко Блиског истока!

Али људски, уметнички, путеви духовног, непредвидљиви су. Драган (Драгољуб) Токовић (1932–2002), био је познати српски интерпретатор забавне музике педесетих и шездесетих година XX века. Певао је по европским и светским клубовима, у највећим светским метрополама (Париз, Чикаго, Бејрут, Каиро, Лондон, Њујорк). Живео је бурним животом, боемски, уз алкохол и музику, завршивши у дому за незбринута лица, као сиромах.

Неке од његових песама, које су остале део наше културне баштине, јесу „Зорице, Зоруле”, „Растао сам поред Дунава”, „У Новом Саду, еј”, „Дунавом, Дунавом, са својом драганом”, које је певао углавном Зоран Гајић, Крагујевчанин, док ће „Ој, Сафете, Сајо, Сарајлијо” прославити Сафет Исовић, „Дај ми чашу ракије” Славко Перовић, „Нема те више Алија” Хашим Хучук Хоки, „Фатима”, коју ће прославити Нада Кнежевић. Једна од његових најпознатијих песама остаје „Лела Врањанка”, коју ће интерпретирати Станиша Стошић.