Скорашње поруке

Странице: 1 [2] 3 4 5 6 7 ... 10
11
Српски ДНК пројекат / Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Последња порука Милош послато Март 27, 2024, 09:10:13 поподне »
Зечевић, Лучиндан, Попе,Тутин

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани FT190799, роду Никшића.Од карактеристичних вредности бих издвојио 391=10, 485=16, 449=32, 635=22. Рекао бих да му је најближи Војиновић из околине Бијелог Поља. Са Зечевићем из Липовца има чак 7 разлике на упиредива 23 маркера, па ми се чини да нису ближе повезани, иако очигледно и једни и други припадају Никшићима.

Сам тестирани наводи порекло из Лијеве Ријеке, док се у литератури наводи да су Васојевићи и да су раније славили Аранђеловдан. У Бијелом Пољу заиста има Зечевића који славе Аранђеловдан и вероватно је отуда и ово предање, које се показало као нетачно.

https://www.poreklo.rs/2021/01/03/poreklo-prezimena-selo-pope-tutin/

Зечевићу свакако предлажем WGS тест.
12
Књиге / Одг: Моја колекција
« Последња порука Nebo послато Март 27, 2024, 08:55:49 поподне »
13
Културно наслеђе / Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Последња порука ДушанВучко послато Март 27, 2024, 08:12:46 поподне »

Јесте у Крагујевцу, али могуће да ће у неком наредном периоду да се одржи и у Београду ( у Руском дому), па ћу јавити када буде
14
Дискусије о хаплогрупама / Одг: R1a>>Z280>>YP4278
« Последња порука Слобо послато Март 27, 2024, 07:28:33 поподне »

Према рачуници Yfull-а, заједнички предак Приметице и Лазарова је живео пре око 1000 година (тј. око 1020. године). Ако пођемо од претпоставке да Приметице са другим породицама из хаплотипски дефинисаног рода Бована заиста представљају засебан филогенетски род који се дуже време гранао по Херцеговини, затим да род требињских Стевањштака представља још SNP недефинисану грану на стаблу блиску грани Бована, али од ње давно одвојену (на шта поређење хаплотипова донекле упућује), и коначно од чињенице да је њиховој грани паралелна грана R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > BY30743 на тлу Херцеговине и околних области присутна јако дуго, мислим да би извориште гране Приметице и Лазарова (R1a-YP4278 > BY30749/Y109474 > Y189493) требало такође тражити у Херцеговини или њеном блиском суседству. То би значило да су се патрилинеарни преци Лазарова, вероватно у неком периоду средњег века, селили на исток и доспели до Бугарске.
Како због сарости њихове гране, тако и из историјског контекста масовнијих миграција, склонији сам повјеровати да је смјер кретања био обрнут - од истока према западу...
15
Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови
« Последња порука Ивица Јовановић послато Март 27, 2024, 07:22:38 поподне »
Све координате нових аварских узорака:

https://pastebin.com/7UyfZ0pZ


Провукао сам их кроз вахадуо и дало је прилично шарену слику. Има узорака који екстремно вуку на север и запад Европе.
16
Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Фасцинатна прича о том Милку Поповићу који је из Грбља, прецизније села Загора, преселио у Промину, али не зна се када. Или ово - Krajem 14. veka u Zadru su sinovi mesara Milka (Novak i Petar) su poneli prezime Milković. Slavili su slavu Svetog Jovana Bogoslova. Ta loza Milkovića je pokatoličena u 15. veku.

Ај само да видимо доказе за то, неки документ, па да му дамо златну медаљу из генеалогије, посебно због ових Миљковића из Задра за које зна да су славили Јовањдан у 14. веку и да су покатоличени у 15.
17
Србија / Одг: Izradjivaci rodoslova - porodicnog stabla
« Последња порука melkijades послато Март 27, 2024, 01:36:08 поподне »
Има једно писмо из 1820. године где се помиње извесни старац Илија Анџић из Луковице, што је село до твога. О Анџићима (који можда могу бити и исти род са Анџићима које помињеш) у Луковици пише ово: Andžići (25 k., Sv. Arhanđel), došli iz Paraćina, a tamo iz Banata. Видим да се Анџићи помињу у оба села, као воденичари. Што се тиче тих турских пописа то је мука ископати. Колико знам добар део није нити доступан нити преведен. Чуо сам да се за наш крај неки попис на арапском налази у Видину. У суштини и да се нађу због евиденције, која није по презимену и слави, то се јако тешко прати. Најбоље уради генетски тест. Можда тако откријеш неки теби близак кластер па када га откријеш онда види да утврдиш када и како се твоја лоза одвојила. Ови су у та два села сигурно пре Кочиног рата, колико пре тога питај бога. И ово ти је успех, да знаш линију до 18. века. То је неко 7. колено, што је много више од 90% људи на истоку Србије.

Зна ли се за коју годину је тај попис који се налази у Видину?
18
Поштовани,

Хвала на одговору! Решили смо и ову дилему о пореклу Миљковића из Кољана.

Поздрав!
19
Поштовани,

Молим да проверите поклапања тестираног Миљковића са тестираним Поповићем из места Загоре (Грбаљ) Котор- Зета, редни број #106000 који је  иста хаплогрупа I2 .

На сајту Порекла у делу о презименима за презиме Милковић-Миљковић на  линку https://www.poreklo.rs/2012/02/24/poreklo-prezimena-milkovic/ сарадник портала Милан Милковић пише:

"Из села Загора (Грбаљ) неки Милко Поповић се преселио у Северну Далмацију у Промину, одакле су се касније раселили по Цетинској крајини (Врлика, Маовице, Кољани, Цивљани…) Само у селу Кољане и у селу Прово код Ливна сачували су православље и славе Светог Василија Великог."

Тестирани Поповић је на свом сајту https://www.grbalj.org/popovici-zagora/  написао да су Поповићи некада славили Светог Василија Великог, а касније због практичних разлога почели да славе Илиндан, остављајући Васиљевдан као преславу.

Највероватније нису исти род, имају превише разлика на упоредивим маркерима.
20
Архиви и архивска грађа / Одг: Тема везана за турске дефтере
« Последња порука сɣнце послато Март 27, 2024, 01:13:39 поподне »
Ако говоримо о попису из 1850/51, не ради се о дефтеру, него о дефтерима. Само за Бањалучки санџак их има, чини ми се, девет, са око 1500 страна и то говорим само о дефтерима немуслимана (пописивани су одвојено муслиманим, немуслимани и Роми). Цијену преводиоци формирају по страници изворника и она варира, али је у последње вријеме негдје око 15 евра по страници оригинала. Омјер оригинала и превода је око 1:1,5, што ће рећи да се у преводу добије 50% више страница него што их има у изворнику.

Што се тиче самих граница санџака (Бихаћки, Бањалучки, Травнички, Зворничи, Сарајевски, Херцеговачки и Новопазарски), тешко је то и поредити са данашњим територијалним уређењем, па је од највеће помоћи аустроугарски попис из 1879. године, који је у највећој мјери задржао административну подјелу с краја турске владавине. Бихаћки санџак је у односу на Бањалучки захватао релативно мало, а многи се изненаде када схвате докле је досезао Травнички.

Бихаћки санџак је релативно мало превођен, колико је мени познато, а и има прилично мали проценат пописаних презимена, бар што се тиче дефтера немуслимана.

Што се тиче неког организованог превођења, за државу су то велике паре, а премала корист, док привредници с правом упиру прстом у државу и говоре да не виде зашто би они финансирали преводе нечег што је од националног значаја. Примјер ради, погледајте само Бањалучки санџак - 1500 страна по 15 евра би било 22.500 евра, а за штампање таквог и толиког издања отишло би ко зна колико још. Реално, наши државници толико провуку кроз ауспухе службених возила у врло малим временским јединицама, али за ово се нема...

Тешким напорима се нешто може рјешавати на локалном нивоу, као што смо ми урадили за Бијељину, Угљевик, Озрен, али све то иде споро.


Јесу ли ти пописи дигитализовани и ако јесу, како могу добити приступ к њим, да видим могу ли то сам превести?
Странице: 1 [2] 3 4 5 6 7 ... 10