7
« Последња порука Ojler послато данас у 05:33:36 поподне »
70. Паунковић, Ђурђиц, Бингула/Шид, I2-Y3120
Према наводима тестираног, породица чува предање по коме су у Срем дошли из Тимочке крајине, крајем 18. века. Тамо су се наводно прво презивали Косовац, али им је предак убио Турчина те због тога променио презиме и пребегао у тадашњу Аустрију, односно Срем.
Паунковићи су у Бингули забележени на попису Срема из 1828. године, када је у овом селу пописан Софроније Паунковић. Није сасвим јасно да ли се ово односило на Бингулу која је данас у шидској општини или суседну Стару Бингулу која припада општини Сремска Митровица. На истом попису је и у оближњем Кувеждину пописана Софија Паунковић. Данас у Срему нема насеља по имену Кувеждин (постоји само манастир са овим именом), али се вероватно ради о данашњем насељу Кувеждински Прњавор које је у саставу села Дивош, недалеко од Бингуле.
С обзиром да су Паунковићи на поменутом попису били малобројни, чини се тачним предање о њиховом досељавању у Срем крајем 18. века: ако је дошао само један човек, до 1828. године породица и није могла да се разграна.
Када је у питању предање о пореклу из Тимочке крајине, могуће да је оно "контаминирано" сазнањем да у Тимочкој крајини живи породица истог презимена, Паунковић. Ови Паунковићи из Тимочке крајине су тестирани у једном другом истраживању и установљено је да припадају другој грани, односно да нису сродни Паунковићима из Срема.
Хаплотип тестираног Паунковића поседује карактеристичан маркер DYS570=20 као и нешто ређе вредности DYS19=17 и DYS481=28, с тим што је маркер DYS481 брже мутирајући и није толико релевантан. У бази СДНКП хаплотип Паунковића има више блиских резултата, који се због географске удаљености, различите славе и поменутог предања на први поглед не чине филогенетички значајним. Потпуно поклапање на свих 23 упоредива маркера постоји са за сада необјављеним хаплотипом једног тестираног из околине Приштине који слави Никољдан, док са Стојановићем из Бајчинца код Прокупља који такође слави Никољдан има један маркер разлике на 23 упоредива. Разлика на једном до два маркера постоји и са хаплотиповима групе породица са простора Топлице и Косова које славе Врачевдан - родом Ковачана "Точанаца" (Филиповић, Доње Точане/Куршумлија; Стевановић, Брежани/Блаце; Војиновић, Главотина/Вучитрн; Нешић, Шљивовица/Вучитрн). Узимајући у обзир да сви поменути резултати поседују ређе маркере DYS570=20 и DYS19=17 који се јављају код Паунковића, као и предање тестираног да је породично презиме раније било Косовац, основано је претпоставити да претке тестираног треба тражити на простору Топлице и Косова.
Препоручио бих за даље истраживање неки од геномских тестова, а ако би требало "гађати" само једну млађу подграну кренуо бих од I-Z17855.