Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 934025 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2020 послато: Јун 13, 2017, 09:18:53 пре подне »
Кричка J2b-M205 је присутна на Балкану  негде од времена касне антике тј. неколико векова после Христа и није могла учествовати у етно-генези Илира или Трачана.  У то време Илири и Трачани су били увелико романизовани и измешали су се са римским колонистима, те изгубили језик и идентитет.

У принципу, ово је само претпоставка на основу тренутних резултата старе днк (и TMRCA), без које не можемо говорити о томе да ли је нека подграна била негде присутна. Значи један резултат би могао све да промени. За сада ове хаплогрупе нема на старим налазиштима код нас.

Колико сам начуо, треба да изађе неки рад о старој днк у Грчкој, то ће бити занимљиво.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2021 послато: Јун 21, 2017, 11:06:45 пре подне »
Можда сам досадан али пошто ово читају људи који траже своје порекло морамо бити прецизни у изношењу географских и историјских  података. Прича о старом родовском називу Расјани је недовољно проверен закључак, ако постоји потврда о томе бићу јако радостан и весео.
Управо о томе причам и са Владетом с којим имам преписку и лично се познајемо.
Место се не зове Кошутићи већ је заселак Кошутица баш у Батотама.Батоћани су око 1650.год дошли из западно-копаоничког села Чајетина (у које су дошли из свог старог краја метанастазичким миграцијама и где су се презивали Крстојевићи)у два засеока Кошутица и Расје у Батотама на источној страни Копаоника. Један део рода је остао у Чајетини и одатле се доселио у Жупу и Трстеник. Ови који су дошли у Батоте су били Кошутанци-Здравковићи.Потом су се ови из Батота раселили у Жупу александовачку и Мораву трстеничку.
Они који су дошли из Кошутице су помињани као Кошутинци а они који су дошли из Расја су помињани као Расјани.Батоћани у Лопашу, Оџацима, Рибнику и Перјанчићи и Ђоровићи у Жупи су из Кошутице. Алексићи(Доња Црнишава), Аћимовићи, Раденковићи, Митровићи (Почековина), Милетићи су из Расја. Они који су дошли  из Чајетине су Чајетинци (Дубље, Трстеник), Чајићи(Брус).
Све наведене фамилије су потомци једног великог рода досељеног највероватније из области Куча после 1500.године и тај род се преко копаоничких села Чајетина и Батоте(засеоци Кошутица и Расје) раселио по Жупи и Морави трстеничкој. Сви славе св.Стефана архиђакона.
Ето да будемо мало прецизнији и резимирани.

Батоте:

Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима  су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.

Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).

Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.

Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2022 послато: Јун 21, 2017, 11:40:59 пре подне »
Батоте:

Око пола века после Морачана дошли су Кошутанци – Здравковићи (11 кућа, Св. Арихђ. Стефан), од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род са Кошутанцима – Здравковићима  су и Чајетинци у Доброљубцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

Ми у днк пројекту имамо тестираног Батоћанина (Кошутанци) J2b-M205. Породице које славе Св. Стевана у овом крају су изгледа повезане по мушкој линији, а пореклом су из Куча.

Помиње се потенцијална веза са Милићима из Куча зато што је ово презиме било присутно у Белом Брду (Копаоник), где су живели и Крстојевићи пре сеобе у Чајтину. Нисам сигуран колико је могућа ова веза, с обзиром да су Милићи из Куча Мрњавчићи (вероватно E-V13).

Чајтина је иначе близу Лисине. Интересантно да је М. Лутовац у Доњем Ступњу забележио род Лисинаца, пореклом из Лисине, са старим презименом Крстојевић, надимак - Самокресовићи.

Од ових Чајетинаца је народни херој, Миодраг Чајетинац - Чајка:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%86_%D0%A7%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%B0

Неки аутори верују да су ови Чајетинци из Чајетине на западу Србије, али више доказа упућује на копаонички крај:


Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.

Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2023 послато: Јун 21, 2017, 02:36:07 поподне »
Лиcинци-Caмoкpecoвићи cу пopeклoм из ceлa Koтopa у Дpeници. Cлaвe Cв. Joвaнa. Дoceлили ce пpe Вeликe ceoбe у Joшaничку бaњу. Њимa пpипaдajу: Ђopoвићи, Кoтуpaнoвићи, Ђeкoвићи, Пajoвићи и дp.

Kpcтojeвићи cу cpeдинoм 18. вeкa пpeceљeни из Бeлoг бpдa у Кoпaoничку Чajeтину. Из Чajeтинe cу пpeшли у Бaтoтe. Cpoдни cу им Mилићи из Бeлoг Бpдa, кojи зa ceбe кaжу дa cу oд Kучa. Упитнo je тo пopeклo oд Kучa, пpe cвeгa збoг cлaвe. Mилићa ca иcтoм cлaвoм имa и у Лукoцpeву кoд Н. Пaзapa; кaжу дa cу Пипepи. Пo Poгoзни Cв. Cтeфaнa cлaвe и Cpби-Климeнти...

Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2024 послато: Јун 21, 2017, 03:13:45 поподне »
Према причи коју сам чуо у Кучима су славили Никољдан, па су по доласку у Србију почели да славе Св. Стевана. То звучи занимљиво зашто што је летњи Св. Стеван преслава неких Куча, али опет се генетски не уклапа у род Мрњавчића, уколико се мисли на те Милиће.

To je cличнo кao и кoд Koмaтoвићa кojи ce вeзуjу зa Kучe, a гeнeтcки тo ниcу. Oни тaкoђe имajу пpeдaњe дa cу нaвoднo нeкaд cлaвили Никoљдaн. Aкo cу и Mилићи кao и Бaтoћaнин J2b-M205, мoгућe дa cу дoшли у pудapcки кpaj (Бeлo Бpдo) из нeкoг дpугoг pудapcкoг кpaja, Бpcкoвo или Kpaтoвcкo-злeтoвcкe oблacти... Aли збoг пpeдaњa o Kучимa, пpe ћe бити Бpcкoвo, гдe cу нa путу дo Бeлoг Бpдa, пpeкo Биxopa и Штaвицe, "пoкупили" пpeдaњe...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2025 послато: Јун 21, 2017, 09:20:17 поподне »
Ево тог текста о Крстојевићима-Милићима:


О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2026 послато: Јун 21, 2017, 10:18:13 поподне »
Ево тог текста о Крстојевићима-Милићима:


О Жуњу које је близу, а одакле су Кричаци:


Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.

Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2027 послато: Јун 24, 2017, 08:10:29 поподне »
Дa, тo je из paдa Paдocлaвa Љ. Пaвлoвићa- Koпaoник.

Жуњe и Бaтoтe cу вeoмa близу, aли нa cупpoтним пaдинaмa. Дoбpo cи пpoнaшao oвaj дeтaљ. Имa ту нeчeгa.

P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.

Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.

Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.

Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2028 послато: Јун 24, 2017, 08:24:10 поподне »
P. Пaвлoвић зa Kpичaкe у Жуњaмa кaжe дa cу ce нajдaљe cpeдинoм XVIII вeкa нacтaнили у Жуњe. Лeкићи и дpугa пpeзимeнa, cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн. Cтapинoм cу из Дpoбњaкa. Oни cу oд Бoгићeвићa из Гpчaкa. Cpoдни cу им Kpичaци у Kaшeвapу, Cибници и Чучaлу у Toплици.

Бoгићeвићи cу у Гpчaк дoшли из Бoћa.

Бoћe je ocнoвaнo кpajeм XVII вeкa, oд cтpaнe двojицe бpaћe Бoћa и Бoтунa. Cтapинoм cу из Цpнe Гope- "oд Пoдгopицe" (?). Пoтoмци Бoћa cу ocтaли у Бoћe, a Бoтунa cу ocнoвaли Бoтуњу. Пивницe Бoћa билe cу у Бoћкoj пoљaни у Aлeкcaндpoвaчкoj жупи. Пoтoмци Бoћa cу "Гpци"- Гpкoвићи, Бoжaнићи и Caвкoвићи. Имajу cpoдникe у Гoкчaници, Пoдибpу и у дoлини зaпaднe Mopaвe. У Бoтуњи cу им cpoдни Paдулoвићи, Mилиcaвљeвићи и Шљивићи; Дoбpoдoлци у Бpзeћи; Вacићи-Пoпoвићи у Ћeлиjaмa (Pacинa), у Paзбojни и Kуpшумлиjcкoj бaњи.

Cви cлaвe Ђуpђиц и Ђуpђeвдaн.

Mиcлим дa cу упpaвo oви poдoви битниjи зa Бaтoћaнинa, нeгo Kpcтojeвићи-Mилићи...

Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.

Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.

- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2029 послато: Јун 25, 2017, 02:31:46 поподне »
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.

Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.

Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.

Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.


Мени је у вези ових последњих прилога Небојше и Милоша (Копаоник и села Жуње и Батоте), а када их повежем са овим Небојшиним прилогом интересантно то неко предање о пореклу појединих породица из Куча.

Да ли је то заиста било порекло из Куча или се неко од растуреног племена Крича прибио уз Куче као племе које је била јако и опстало, за разлику од племена Крича, или је некоме било слично Кучи и Кричи, па запамтио само Кучи у свом породичном предању (веровали или не - ја до пре пар година нисам знао ни за Куче, а камоли за Криче)?

Мада опет имамо помињање тог места Кричаци!Што може значити да је онај ко је дао то име засеоку је или био неко од Крича (из племена Крича) или неко ко је знао  да су ту насељени они који су од Крича (из племена Крича) или они који су досељени са територије која се још у 15 веку звала Кричак, а да при томе уопште није знао за постојање племена Кричи (нити је морао знати), а није ни морао бити припадник племена Кричи.

А имамо и тог професора који је од Зековића из Ускока, слава Никољдан, који су   по предању из Куча из Ускока, слава Никољдан.
Шта то значи?
Да ли су Зековићи од Куча (једнородни са Кучима) или из Куча (из подручја бивствовања племена Куча)?

Све у свему мене занима колико је племе Кричи били уопште присутно као племе након велике расуре са Дурмитора и да ли је заправо српски ДНК пројекат (наравно да не можемо изузети радове Гордане Томовић и других историчара и етнолога) извршио донекле историјску реконструкцију племена Крича.

Све ово,имајући у виду и рад Племена у Црној Гори, Ивана Вучићевића - члана Друштва српских родословаца са овог форума.

http://dnk.poreklo.rs/plemena-u-crnoj-gori/

Мислим да је израз - покушај историјске реконструкције комотно могао стајати у наслову ове теме (на самом крају).

Јер реч "покушај" оправдава и нека наша лутања овде и изношење података, утисака и размишљања која нису баш увек имала ни директне, а ни индиректне везе са племеном Крича.


Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2030 послато: Јун 26, 2017, 07:24:17 поподне »
Ко зна, близу су та места. Батоћанин је прилично детаљно истражио своју лозу. У том крају генерално има доста M205 и то чини се више струја. Ту су Кричаци из Дробњака, Батоћанин из Куча, они Ђорђевићи, даље Котлајићи из Полимља (даље Морача), затим Карајовићи/Каралићи са предањем о пореклу из Мораче, итд., итд.

Оно што је мени интересантно јесте чињеница да сви славе славе које се мање-више директно могу повезати са поменутим племенима у ЦГ.

- Кричаци, Лекићи - Ђурђевдан, Ђурђиц (предање Дробњак)
- Батоћанин - Св. Стеван (предање Кучи)
- Ђорђевић - Аранђеловдан (предање Морача)
- Карајовићи/Каралићи - Аранђеловдан (предање Морача)

Да исправим само око Ђорђевића, да не би било забуне.

У књизи "ЖУПА АЛЕКСАНДРОВАЧКА", аутора Милисава Лутовца, обрађено је село Суботица и у њему је било и Котлајића и Ђорђевића.
Котлајића је било 7 кућа, славили су Аранђеловдан. У Суботицу су са Златибора дошла три брата Котлајића: Аранђел, Раксан и Ђорђе. Њихово досељавање пада у вријеме око 1880. године. Одмах након њих Лутовац помиње и 3 куће Ђорђевића, и за њих каже да су и они Котлајићи. Претпостављам да Ђорђевићи носе презиме по трећем брату - Ђорђу Котлајићу.

На подручје Златибора и Ужица Котлајићи су дошли под презименом Котлаја, највјероватније из пљеваљског краја, преко Пријепоља и Нове Вароши.

Око Пљеваља постоје Котлаје са крсном славом Аранђеловдан, по предању су из Мораче, али не треба заборавити да на подручју самог Кричка постоји село Котлајићи (некада засеок Крупица), па не бих искључио ни то да презиме носе управо по Котлајићима, а да су се накнадно везали за Морачу.

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2031 послато: Јул 01, 2017, 03:25:27 поподне »
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1850
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2032 послато: Јул 01, 2017, 03:50:42 поподне »
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.

Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2033 послато: Јул 01, 2017, 03:55:16 поподне »
Данас смо наручили проширење са 67 на 111 маркера за Демиће.

Честитке! Надам се да ће проширење донети нека нова сазнања и поклапања.  :)

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2034 послато: Јул 01, 2017, 03:56:31 поподне »
Свака част. Штета што у многим фамилијама нема те заједничке иницијативе.

Ма није ни овдје било, него ми је Amicus помогао око наручивања пошто нисам имао картицу.
Студентска уштеђевина. ;)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2035 послато: Јул 04, 2017, 11:17:03 пре подне »
Слично као што је Rigel јуче направио мапу са тестираним припадницима YP4278, ово је мапа тестираних J2b-M205 (Y22066) само на основу YHRD/анонимних истраживања.



Можемо направити и мапу на основу тестираних са FTDNA/Српског днк пројекта, али мислим да ће бити незнатних разлика.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2036 послато: Јул 04, 2017, 03:10:14 поподне »
Слично као што је Rigel јуче направио мапу са тестираним припадницима YP4278, ово је мапа тестираних J2b-M205 (Y22066) само на основу YHRD/анонимних истраживања.



Можемо направити и мапу на основу тестираних са FTDNA/Српског днк пројекта, али мислим да ће бити незнатних разлика.

J2b-M205 (Y22066), FTDNA и Српски днк пројекат

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2037 послато: Јул 05, 2017, 03:08:47 поподне »
На северозападу Румуније постоји хаплотип који би могао проћи као "крички".

Истраживање: Y-chromosome STR haplotype diversity in three ethnically isolated population from North-Western Romania (2011)

Видим да ни аутори нису били начисто око тог хаплотипа, стога ознака J2b/J2a1x(?)

Bihor county, North-Western Romania

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385 DYS438 DYS439 DYS437

15 13 30 23 10 12 12 15-19 9 12 14

"Невген" даје 98.1% шансе за J2b1-M205

Једино што одудара од кричких вредности, а и генерално се ретко среће код M205, јесте 13/30 на 389I/II, док су остале вредности у границама Y220066.

Уколико је и ово M205, може бити интересантно то што се опет јавља у области са повишеном концентрацијом Динарика. Већ је има у Шоплуку, код Секеља, а и на овом истраживању I2a бележи 23.3%.

« Последња измена: Јул 05, 2017, 03:26:27 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2038 послато: Јул 05, 2017, 09:39:44 поподне »


Видим да ни аутори нису били начисто око тог хаплотипа, стога ознака J2b/J2a1x(?)

Bihor county, North-Western Romania

DYS19 DYS389I DYS389II DYS390 DYS391 DYS392 DYS393 DYS385 DYS438 DYS439 DYS437

15 13 30 23 10 12 12 15-19 9 12 14

"Невген" даје 98.1% шансе за J2b1-M205

Једино што одудара од кричких вредности, а и генерално се ретко среће код M205, јесте 13/30 на 389I/II, док су остале вредности у границама Y220066.

Исправка: 389I/II je 14/30, тако да постоје добре шансе за J2a.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #2039 послато: Јул 12, 2017, 07:32:46 поподне »
Зна ли неко у којој области Грчке се најчешће јавља презиме Kehriotis? Да ли постоји неки сајт за претрагу по презименима?

Тестирани Kehriotis M205 је са FTDNA, али није оставио локацију. Судећи по имену (John) и мејл адреси, реч је о оснивачу компаније: JMK Investments
http://www.jmkinvestments.com/about-us.html

John Kehriotis


Alex Kehriotis, син (мајка вероватно није Гркиња)