Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 934036 пута)

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1720 послато: Фебруар 24, 2017, 04:48:48 поподне »
Шта кажу "сусјeди"!!!
https://actacroatica.com/hr/surname/Guska/

Prezime Guska.

Guske u Hrvatskoj većinom su Srbi, bitno manje Hrvati (iz Grada Dubrovnika), te rijetko i Albanci (iz Grada Rijeke). U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Bosanskoj Krajini (područje Čelinca).

Rasprostranjenost
U Hrvatskoj danas živi oko 10 Guska u 8 domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno 60, pa se njihov broj višestruko smanjio.
Prisutni su u samo pet hrvatskih naselja i to u Rijeci (<10), Pađenama u okolici Knina (<10), Dubrovniku (<5), Bjelovaru (<5), te u Kninu (<5).

Izvan Hrvatske
Prezime Guska (uključujući: Guscha, Gusca, Guscia, Gushcha, Gushka, Guszcza, Guskha, Guschya i Ghuska) prisutno je u 32 države širom svijeta. "Guszcza" nosi oko 60 osoba u Azerbajdžanu, približno 50 u Poljskoj, te manji broj osoba u Americi.



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1721 послато: Фебруар 24, 2017, 08:04:01 поподне »
Зна ли ико било шта о братствима у околини Пљеваља -Кричковић, Коћало, Чабаркапа које, видех негде, повезују са Mатаругама/Kричима?

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1722 послато: Фебруар 24, 2017, 08:33:01 поподне »
Зна ли ико било шта о братствима у околини Пљеваља -Кричковић, Коћало, Чабаркапа које, видех негде, повезују са Mатаругама/Kричима?

Колико се сећам Коћали имају предање да су пореклом из Дробњака, из Тушине.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1723 послато: Фебруар 24, 2017, 09:08:48 поподне »
Колико се сећам Коћали имају предање да су пореклом из Дробњака, из Тушине.

Хвала

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1724 послато: Фебруар 24, 2017, 09:16:33 поподне »
Нађох у овом чланку Братство Коћали.
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/06/matarugejanjisevic-mijo.pdf

Матаругe од Мија Јањушeвића (мада он у том свом писанију кажe да сада ту нeма никога од старих матаруга/Крича/.

U Matarugama, odnosno Ljutićima, nekada su živjeli Kotlaje i Krkavci, koji su odselili u Zvjezd, odnosno Podkovač.

Ostala mataruška bratstva žive u mataruškim selima Kartalov Vrh, Šarci, Crni Vrh, Kneževići, Ratkov Do, Roganice, Vujkovići, Gačevića Breza, Janjuški Potok,Vukovo Brdo, Obarde i Kozica.

To su: Andrići,
Bajčetići, Ćurčići, Kartali, Komarice, Koćali, Kneževići, Lilići, Šarci, Šljukići, Vujkovići, pa Bezarevići,
Janjuševići i Kokovići na Vukovom Brdu, Despotovići, Popadići, Purići, Spajići, Zindovići u Obardima,
Bujišići, Gajevići, Gačevići, Joksimovići, Kartali, Kovačevići, Koćali, Pejovići, Popadići, Purići,
Tomaševići i Vukašinovići u Kozici.
 

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1725 послато: Фебруар 24, 2017, 09:46:52 поподне »
Нађох у овом чланку Братство Коћали.
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2014/06/matarugejanjisevic-mijo.pdf

Матаругe од Мија Јањушeвића (мада он у том свом писанију кажe да сада ту нeма никога од старих матаруга/Крича/.

U Matarugama, odnosno Ljutićima, nekada su živjeli Kotlaje i Krkavci, koji su odselili u Zvjezd, odnosno Podkovač.

Ostala mataruška bratstva žive u mataruškim selima Kartalov Vrh, Šarci, Crni Vrh, Kneževići, Ratkov Do, Roganice, Vujkovići, Gačevića Breza, Janjuški Potok,Vukovo Brdo, Obarde i Kozica.

To su: Andrići,
Bajčetići, Ćurčići, Kartali, Komarice, Koćali, Kneževići, Lilići, Šarci, Šljukići, Vujkovići, pa Bezarevići,
Janjuševići i Kokovići na Vukovom Brdu, Despotovići, Popadići, Purići, Spajići, Zindovići u Obardima,
Bujišići, Gajevići, Gačevići, Joksimovići, Kartali, Kovačevići, Koćali, Pejovići, Popadići, Purići,
Tomaševići i Vukašinovići u Kozici.

Код Милете Војиновића стоји да су Коћали од Миловановића из Тушине и да су на Косаницу дошли око 1650. Код Јањушевића стоји да су од Милановића. Можда је само словна грешка у питању. Наводно им је предак добио надимак Коћало јер је вабио козе са "Коћ,коћ". Ово Коћало ми вуче некако на Криче. Сва та необична презимена у Дробњаку (ако уопште има необичних на простору шире Херцеговине, јер су сва неуобичајена), вуку ми некако на Криче или на старо становништво. До пре пар деценија у Тимару је живело братство Поповић, чије је старо презиме било Кокури. За њих се говорило да су од старих Крича. Лубурић их је сврстао међу Србљановиће. Ту су и одсељене Гуске, које су исто биле од Крича. У Дробњаку имамо и братство Милашиновиће, који су се некада презивали Плетивине. Данас им је то надимак. У старинце спадају и Курепи, који су почетком 20. века променили презиме у Перовић али их и даље сви знају као Курепе.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1726 послато: Фебруар 24, 2017, 10:38:42 поподне »
Код Милете Војиновића стоји да су Коћали од Миловановића из Тушине и да су на Косаницу дошли око 1650. Код Јањушевића стоји да су од Милановића. Можда је само словна грешка у питању. Наводно им је предак добио надимак Коћало јер је вабио козе са "Коћ,коћ". Ово Коћало ми вуче некако на Криче. Сва та необична презимена у Дробњаку (ако уопште има необичних на простору шире Херцеговине, јер су сва неуобичајена), вуку ми некако на Криче или на старо становништво. До пре пар деценија у Тимару је живело братство Поповић, чије је старо презиме било Кокури. За њих се говорило да су од старих Крича. Лубурић их је сврстао међу Србљановиће. Ту су и одсељене Гуске, које су исто биле од Крича. У Дробњаку имамо и братство Милашиновиће, који су се некада презивали Плетивине. Данас им је то надимак. У старинце спадају и Курепи, који су почетком 20. века променили презиме у Перовић али их и даље сви знају као Курепе.

И мени су необична. Наиђох случајно на помињања она три братства у околини Пљеваља -Кричковић, Коћало, Чабаркапа , међу којима су и Коћали у коментару читаоца чланка на тему култа змија код старих Илира односно Змија као чувар куће (Црна Гора).
http://www.portalanalitika.me/clanak/90750/arhiv

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 966
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1727 послато: Фебруар 25, 2017, 12:21:17 пре подне »


Можда је ове податке већ неко објавио, мени је "комбинација" слава привукла пажњу.

ЖУЊЕ (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
Крајем 17. века или најдаље средином 18. настанили су се КРИЧАЦИ – Лекићи и друга презимена, 33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку су славили Св. Ђурђа у априлу а преслављали Ђурђиц. На Павлов дан секли су колач али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78.

Село ГРЧАК (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
БОГИЋЕВИЋИ 4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, дошли из Боћа под Жељином.

БАТОТЕ (Копаоник – Р. Љ. П)
КРИЧАК, Симић 1 кућа, Ђурђиц, од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1728 послато: Фебруар 25, 2017, 07:35:59 пре подне »

Можда је ове податке већ неко објавио, мени је "комбинација" слава привукла пажњу.

ЖУЊЕ (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
Крајем 17. века или најдаље средином 18. настанили су се КРИЧАЦИ – Лекићи и друга презимена, 33 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, од Богићевића из Грчака, а старином су из племена Дробњака. У Грчаку су славили Св. Ђурђа у априлу а преслављали Ђурђиц. На Павлов дан секли су колач али госте нису примали. Сродници наших Кричака су Кричаци у Кашевару, Сибници и Чучалу у Топлици. Прешли су тамо после рата 1877/78.

Село ГРЧАК (Копаоник – Р. Љ. Павловић)
БОГИЋЕВИЋИ 4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан, дошли из Боћа под Жељином.

БАТОТЕ (Копаоник – Р. Љ. П)
КРИЧАК, Симић 1 кућа, Ђурђиц, од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.


Из Батота је породица Батоћанин. Која на свом сајту за својe прeзимe
кажe слeдeћe:
Prezime Batocanin,  smo dobili po mestu odakle smo dosli, po selu Batote koje se nalazi na obroncima Kopaonika u sumama Pozar planine, nedaleko od Manastira Strmac.

http://www.batocanin.com/index.php

http://stockhom.stad.com/index.php?city_id=792828

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1729 послато: Фебруар 25, 2017, 08:15:54 пре подне »
http://stockhom.stad.com/index.php?city_id=792828

Жуње Брус Копаоник
https://youtu.be/KK3bpIpUE64
Фрула, Дарко Кричак
Копаоник, Село Жуње добило име по птицама жуна (жуња). Птица жуња слична је славују. У селу постоје две очуване воденице, што је велика реткост.




Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1730 послато: Фебруар 25, 2017, 11:18:11 поподне »
Зна ли нeко колико су ови јeрмeнски хаплотипови J2b1 M205 удаљeни од Крича? Или Кричи од њихових? Ово су подаци са Јeрмeнског ДНК пројeкта.

https://www.familytreedna.com/public/ArmeniaDNAProject?iframe=ycolorized

J2b1* M102+ M205+ (15.800 years before present)

   
Melik-Vrtanesyan from Igdir, Turkey   Turkey   J-M205   12   23   15   11   15-18   11   15   13   12   11   30   17   8-9   11   12   24   14   19   31   14-15-16-17   11   10   19-20   14   14   19   19   34-37   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   11   9   12   24-24   15   11   12   12   15   8   14   22   20   13   12   10   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Habib Manuelian (Manouchar) 1880-1952, Urfa Turkey   Turkey   J-M205   12   23   15   11   16-18   11   15   11   12   11   29   17   8-9   11   12   25   14   19   31   14-15-16-17   11   10   19-20   14   15   18   19   33-36   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   11   9   12   24-24   15   10   12   12   15   8   14   22   20   14   12   10   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Garabet Toruslu, Sinop, Turkey   Turkey   J-M172   12   24   15   10   16-18   11   16   12   12   11   28   15   8-9   11   12   24   14   19   30   14-15-15-17   11   10   19-20   14   14   18   19   33-35   11   9                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Zakar Tadevosyan, 1800's, Badamli, Nakhichevan   Armenia   J-M205   12   24   15   10   16-19   11   15   12   12   11   28   17   8-9   11   12   26   14   19   30   14-15-15-18   10   10   19-19   15   14   17   17   35-35   11   9   11   8   15-16   8   11   10   8   10   9   12   23-24   15   11   12   12   16   8   14   22   20   12   12   11   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

Abrahamian (Melik-Stepanian), Jugha, Nakhichevan   Armenia   J-M205   13   24   15   11   16-17   11   15   12   12   11   27   16   8-9   11   12   24   14   19   31   14-14-14-18   10   10   19-20   15   15   18   18   35-36   11   9   11   8   15-15   8   11   10   8   12   9   12   20-24   15   10   12   12   18   8   12   22   21   14   12   11   14   10   12   12   11                                                                                                                                                                               

                                                                                                                                                                            

                                                                                                                                                                                                                                                                                        


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1731 послато: Фебруар 28, 2017, 12:48:23 поподне »
О врло раном мешању  Крича (Ј) и Дробњака (И), тачније  њиховом орођавању, говори и овај текст Удружења Дурмитораца под називом  О ДРОБЊАКУ И ДРОБЊАЦИМА, које како видимо није могло да спречи пресудну битку око пашњака.

Чак иако тога  у давнијој прошлости није било превише, ја бих рекао тај "расни" микс је заправо затварао круг који се, некада давно у праисторији догодио, када су се раздвојиле И и Ј хаплогрупа. Зато и није зачудно када у данашњим становницима Србије и Црне Горе, Балкана, имамо те колоритне варијетете код многих припадинка истих породица. Посебно ако томе додамо и хаплогрупу E и Р.

http://udruzenjedurmitoraca.org.rs/O%20Drobnjaku%20i%20Drobnjacima.pdf
О ДРОБЊАКУ И ДРОБЊАЦИМА

СУКОБ СА КРИЧИМА

Дио Матаруга су били Кричи, који су задржали дјелове Новопазарског санџаката са варошима Фочом и Пљевљима. У Пљевљима им је било административно сједиште.

На Новљане су гледали као на освајаче и дуго су их избјегавали, настојећи да са њима живе у слози. Према предању, да би се одржао мир, више дробњачких дјевојака се удало за кричке момке, односно кричких дјевојака за дробњачке момке, што је дало краткорочне резултате.

Граница између Крича и Дробњака била је ријека Буковица, на којој су имали заједничка појила.

У Повељи краља Стефана Уроша I , писаној око 1260. године каже да се село Прошћење граничи са Кричком, односно да на Тари живе Кричи.
Како су дробњачки апетити за пасиштима и катунима у Језерима расли, тако је и одсудни тренутак сукоба са Кричима бивао све извјеснији.

Са сигурношћу се зна да је до велике битке дошло у Буковичкој гори, након чега је због велике крви која је текла у потоцим, једна пољана и на њој извор прозвани Крвавац, а зараван на десној обали ријеке Буковице, због бројних лешева осталих на њој, Клађе.

Споменик кричког војводе Калоке на Великој пољани у Буковичкој гори.

Не зна се када је та битка била, али следећи подаци указују да је то могло бити под крај 15. или почетком 16. вијека, никако касније.

Нићифор Дучић у записима са путовања кроз Дробњак, боравио 1865. године, каже "Причали су ми стари Дробњаци да се Кричковићи некада давно заваде са Дробњацима око Језера, те дође до боја. Разбојиште је било у планини Ивици ........ Ту погибе и војвода Кричковић".

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1732 послато: Фебруар 28, 2017, 01:07:42 поподне »
А ево шта још један Дробњак (Новљанин) Бошко Томов Жугић из братства Жугића  (од Вуловића) каже о Кричима у својој књизи Поријекло и развој братства Жугића од 1740.-1966.године.

У сваком случају време је показало да Кричи нису од Келта, мада се не може искључити сасвим могућност ни да су дошли са њима, али ни са Словенима или Грцима (неким грчким колонијама) или пак са Римљанима током ратова Картагине и Рима.

http://zugic.blog.rs/blog/zugic/porijeklo-i-razvoj-bratstva-zugica-od-1740-1996.-godine-od-boska-tomova-zugica/2010/04/21/rodoslov-zugica

Словени се јављају на Балканском полуострву у V, а. ове крајеве насељавају у VII и VIII вијеку. Као најстарији становници дурмиторског подручја помињу се Илири. За њима долазе у IV вијеку Келти па Грци. Римљани се јављају још у III вијеку прије наше ере, у оквиру Римске империје.
     
Утицајам латинске културе Илири и Келти се романизују. Њих наши преци називају Власи и Кричи.
       
Српско племе Новљани доселило се у наше крајеве половином VIII вијека. Ови долазе преко Панонске низије. Задржавају се у Босни код Травника. Продужујући на југ, код Метковића долазе у сукоб са Матаругама. Код Невесиња су вођене јаче борбе, гдје је убијен матарушки Сумор, а његова је војска побијеђена и потиснута према Фочи.

Новљани послије ове побједе на Матаругама долазе на Бањанску висораван. Један дио остаје у Бањанима, а главни дио продужује на заузимању Дробњака. Тако се од Новљана формирају племена Бањани и Дробњаци. Касније половином XIV вијека племе се Бањана пресељава у Пиву.

Са Кричима су вођене крваве борбе у Дробњацима и Пиви. Посљедња и коначна битка са Кричима помиње се да је била у Шаранцима на Његовуђи, под Кучајевицом, гдје су Кричи били опкољени и уништени, а остатак за увијек протјеран преко ријеке Таре.

Кричка држава била је забележена од краља Стевана Немањића 1260. године. У једној његовој повељи се каже да је село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља.
       
Од досељених Новљана у Дробњак било је више породица. Највише породице биле су од три рођена брата: Вуловићи, Косорићи и Церовићи. Осим ових биле су: Караџићи, Абазовићи, Јакићи, Томићи, Шаулићи, Голoвићи, Грбовићи и др.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1733 послато: Фебруар 28, 2017, 01:56:06 поподне »
Иначе када говоримо о етимологији речи к р и ч, указао бих да на северно-фригијском та реч значи рат.

Фризијски јeзици су блиско повeзана група гeрманских јeзика. Овим јeзицима сe служи око пола милиона Фризијаца на јужној обали Сeвeрног мора у Холандији и у Нeмачкој.

Сумњам да би јeдно ратоборно плeмe, или у најмању руку, борбeно у Старој Црној Гори, или Прeвeлитанији или Илирикуму или како год, прихватило радо назив Кричи и њeгови припадници узимало таква прeзимeна, добијeно од појeдиних словeнских плeмeна са којима су дуго ратовали, али јe свe могућe и отворeно(по мeни дрeчати и кричати или урликати нијe далeко па су сe могли назвати и дрeкавци или урликавци, при чeму баш конкрeтно Срби слабо користe тај глагол к р и ч а т и, вишe  га користe Руси, Хрвати, Словeнци иако имeница крик бeз сумњe постоји у српском јeзику и бројнe извeдeницe из њe). Исто тако су им то имe могли дати и Кeлти, чија постојбина нијe далeко од Фризијаца. Иако келтски језици потичу од пра-келтика и чине огранак индоевропске групе језика, који су језици  били заступљени у целој Европи – од Бискајског залива и Северног мора, долинама Рајне и Дунава, па до Црног мора, севера Балканског полуострва и Мале Азије (Галатија), а данас се  говоре само у неким деловима Велике Британије, Ирске, на Острву Ман, Кејп Бретону, Патагонији и полуострву Бретања у Француској.

https://en.wiktionary.org/wiki/krich
krich
North Frisian
Pronunciation
IPA: /krɪç/
Noun
krich m

(Mooring) war

Исто то значи и на старолуксембуршком.

https://en.wiktionary.org/wiki/Krich
Luxembourgish[edit]
Etymology[edit]
From Old High German krig. The plural Kricher is secondarily derived from the singular. (The expected form would be *Kréi.)

Pronunciation
IPA(key): /kʀiɕ/
Noun
Krich m (plural Kricher)

war

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8529
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1734 послато: Фебруар 28, 2017, 03:28:01 поподне »
P56, да ли сте размишљали да се и у овој хрватско-загорској песми помињу Кричи? Нешто ми сумњиво, морам да признам, па чисто да вас питам, пошто видим да сте експерт за њихово проналажење по васцелој васељени, а можда и шире?

https://youtu.be/3TOubygF7PM?t=2m30s
<a href="https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE</a>
<a href="https://www.youtube.com/v/vLl5BBAyAUA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/vLl5BBAyAUA</a>
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1735 послато: Фебруар 28, 2017, 04:05:42 поподне »
Одслушао и одгледао скоро. И хтео да поставим овде ту веселу песму, кад оно ви ме предухитристе.

Далеко сам ја од експерта. Само трагам за неким језичким паралелама имајући у виду да просторима данашње Црне Горе протутњаше многи народи, неки оставише више, а неки мање трагова. И живо ме занима откуда ти Кричи на Балкану? Мислим да такво интересовање не угрожава силе космоса или долазак пролећа.

Кад рекоше да смо "од Крича" ја се баш заинтересовах. Одлика српског народа, услед одсуства комплекса малог народа,  је ширина и да му никад није сметало бивстовање уза њега и мањих етничких група. Па, ако су постојали ти Кричи, а ја бих сада рекао да јесу,  учествовали су  на свој начин у етногенези српског народа па макар и у тако малом проценту од неких 5% (овде пратимо само мушку линију) и заслужују да се  осветли и њихово "бивствовање" на овим просторима, јер многи су из тог рода уткали себе у биће срп(Б)ског народа, и са њиме делили добро и зло, било да су верујући или атеисти.
Срби, народ којем и ја припадам, никада нису имали дара за скривалице. Па не видим да је неком на штету ово моје, али не само моје, интересовање за Криче.

Иначе, бар за сада, нисам још насигуран да су они овде староседеоци још из времена пре Христа. Али, разматрам и ту могућност. А најдаље сам стигао до ратова Рима и Картагине, када су сасвим могуће дошли до обала данашње Црне Горе, као део неке војне јединице. Ко ће  га знати. У сваком случају забележени су од краља Стевана Немањића 1260. године у једној његовој повељи у којој се помиње село Прошћење на граници Кричке, а њихово сједиште (центар) звало се Кричак у потарју између Пљеваља и Бијелог Поља. Значи, то је факат.
       

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1736 послато: Фебруар 28, 2017, 04:33:11 поподне »
P56, да ли сте размишљали да се и у овој хрватско-загорској песми помињу Кричи? Нешто ми сумњиво, морам да признам, па чисто да вас питам, пошто видим да сте експерт за њихово проналажење по васцелој васељени, а можда и шире?

<a href="https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/KLGtuvupGYE</a>


Морам признати да је пјесма мелодична, предлажем је за химну Крича  :D

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1737 послато: Фебруар 28, 2017, 04:56:00 поподне »
У совјетском филму из 1938. Волга,Волга проблем Крича је подигнут на ниво хамлетовске дилеме: Бити или не бити, у овој верзији: Кричи не кричи.

<a href="https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/qjFOtqmxFYo</a>

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8529
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1738 послато: Фебруар 28, 2017, 05:15:36 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1739 послато: Фебруар 28, 2017, 05:39:56 поподне »
Доспеше Кричи и до далеких Јужних Шетландских Острва, близу Антарктика. Врло покретљиво племе, ти Кричи, мора се признати.  ;D

https://en.wikipedia.org/wiki/Krichim_Peak

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cd/Krichim.jpg

Овдје ниси пуно промашио. Захваљујући бугарским истраживачима, Бугари имају читаву малу Бугарску доле на Антарктику.
https://en.wikipedia.org/wiki/Tangra_2004/05

Предлажем да се и ми организујемо, да забодемо заставицу и да буде на Антарктику и Сурдулица и Косјерић...