Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933959 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1700 послато: Фебруар 19, 2017, 12:54:41 поподне »
Као што је већ поменуто, у попису Клишког санџака из 1550. године на подручју нахија Попина и Зрмања, помиње се примићур Вукосав, син Радка Тинтора са џематом који је обухваћао села Радин Дол и Добриње (у којем је и сам становао), и пуста села Прибудић, Прљево и Рад.

Сва ова села и данас постоје једно до другог на потезу између Плавна и Зрмање. И бар до посљедњег рата Тинтори су живјели у Радљевцу. Ово је једна од не тако честих ситуација, да се континуитет једне породице у документованим историјским изворима може испратити од 1550. године до данас. Саво Накићеновић који је обрађивао то подручје, за неке од породица у книнској околини је навео да су ту досељени још у 16. вијеку. У том смислу је поменуо и Тинторе. Неки потоњи истраживачи (Бачко нпр.) били су скептични према овим Накићеновићевим тврдњама и тврдили су да се сво становништво книнске околине досељавалао тек након сеобе 1692. године из Босне. међутим, примјер Тинтора нам показује да је Накићеновић, бар у том случају, био у праву. У ратовима с краја 17. вијека книнско подручје није сасвим опустило. Неке старије  породице су остале на својим огњиштима. Тинтори су једна од таквих породица.

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.

Иначе, џемат Вукосава Радковог Тинтора се налазио у оквиру џемата кнеза Вукосава Вукмановог Угарка, па је интересантан и тај однос са Угарцима, тј. да ли су Тинтори само придружени Угарцима или су њихов  дио. Иначе су Тинтори једини јасно издвојен џемат унутар џемата Вукосава Угарка.

За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1701 послато: Фебруар 19, 2017, 01:18:15 поподне »
За Угарке смо раније претпостављали везу са Синобадима, тј. J1 хаплогрупу. Радон је добро примјетио примјер Јањатовића у Лици који су мјешавина J2b M205 и Ј1. Да ли је могуће да су се негдје на подручје сјверне Далмације ова два рода помијешала?

Можда су се већ на простору Старе Херцеговине измешали. Распоред им се, бар у Крајини, поклапа.

Помињао је Радон да код Гордане Томовић постоји податак о селу Угарче, које се налази на кричкој територији (ту је и планина "Угарча").

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1702 послато: Фебруар 19, 2017, 01:50:06 поподне »
У тексту се помињу Кричи, Нормани, Тарски Нишкићи и многи други, па генерално може бити занимљив.

"Старо српско племе које насељава ове крајеве, налази на Тари поромањено илирско племе Матаруга и њихов племенски огранак Криче са којима се мијешају, али и воде жестоке борбе. На траг Кричана на Тари наилазимо и око 1260. године. Већ од краја XI вијека Потарје и горње Полимље били су најистуреније области Рашке према Дукљи, односно Зети.

Србија је под влашћу жупана Уроша II, у савезу са Норманима и Мађарима, крајем љета 1150. године, поражена од византијске војске, коју је предводио цар Манојло Комнин, на ријеци Тари. Током XIII и XIV вијека у старој српској држави било је највише манастира у Полимљу и Потарју. По Душановој смрти ова област долази под власт Војиновића, нешто касније Николе Алтомановића."

"У XVI и XVII вијеку у околини манастира Добриловине живе племена Плањани, Колашиновићи, Тарски Никшићи, Вранеши и Кричи. У вријеме устанка војводе Грдана Никшића вођа Плањана, Колашиновића и Тарских Никшића бијаше тада кнез, касније војвода Радич Милошевић.

Из катастика сазнајемо да су у потарском селу Кулизићи живјели Вулетићи, Вукмиловићи и Катнићи. Судећи према штурим подацима катастика, Кулизићи су Добриловини дали више монаха, јеромонаха, монахиња и попова. Трагова о Кулизићима у овом крају данас нема.

У катастик је убележено и „Племе Кришци“ (Кричи) са већим бројем уписаних из Крупица и Свркота. Свркоте су, иначе, старосједелачки род пљеваљског села Бобова."

Имамо тестиране Марковиће из Крупица (J2b-M205), а било би занимљиво видети и ове Свркоте.


МАНАСТИР ДОБРИЛОВИНА И ЊЕГОВА УЛОГА У ПОЛИМЉУ И ПОТАРЈУ, ЖАРКО ЛЕКОВИЋ
https://mostovikulture.files.wordpress.com/2015/02/pages-from-glasnik-muzeja-7-9.pdf


Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1703 послато: Фебруар 19, 2017, 04:05:20 поподне »

Сасвим је извјесно да село Радин Дол из пописа 1550. можемо идентификовати са данашњим Радљевцем. У попису се помиње и мезра Рад, такође у посједу Вукосава Тинтора. У непосредној близини данашњег Радљевца, али на већој надморској висини налази се село Радијевац. Очигледно се ради о истом селу које је било подијељено на виши и нижи дио (Рад и Радин дол). Занимљиво је да се село Радин Дол спомиње и као Добриње, и да је раније било у посједу Первана (муслиман?). Такође ово село није забиљежено у ранијем турском попису из 1530. године.

Моја претпоставка је да је и село Радин дол добило назив по Радку Тинтору, оцу Вукосавовом који се на то подручје морао доселити у периоду 1530-1550. године.


Jedna mala ispravka: Radin Dol pod tim imenom se javlja i na popisu 1530., ali je evidentirano kao mezra, a ne selo i to u nahiji Ostrovica (str. 371). Da se radi o istom selu dokazuje i to da je popisano zajedno sa Dobrovine kako su turski prevodioci  pročitali toponim Dobrinje iz 1550. Mezra Radin Dol sa Dobrovine imala je 1530. 8 kuća što je gotovo jednako kao i u novijem popisu.
Ova pretpostavka o porijeklu naziva sela sasvim je moguća jer je bilo dosta sličnih primjera u to vrijeme u široj okolini, samo bih rekao da je Radko stigao prije 1530. godine.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1704 послато: Фебруар 19, 2017, 05:43:05 поподне »
Jedna mala ispravka: Radin Dol pod tim imenom se javlja i na popisu 1530., ali je evidentirano kao mezra, a ne selo i to u nahiji Ostrovica (str. 371). Da se radi o istom selu dokazuje i to da je popisano zajedno sa Dobrovine kako su turski prevodioci  pročitali toponim Dobrinje iz 1550. Mezra Radin Dol sa Dobrovine imala je 1530. 8 kuća što je gotovo jednako kao i u novijem popisu.
Ova pretpostavka o porijeklu naziva sela sasvim je moguća jer je bilo dosta sličnih primjera u to vrijeme u široj okolini, samo bih rekao da je Radko stigao prije 1530. godine.

У праву си, Арго. Нисам провјерио нахију Островицу, па ми је промакло. Како год, насељавање је било у том периоду око 1530. године, можда мало раније, јер су села и пописана као мезре.

Занимљив је и овај назив Добровине, поготово ако се има у виду присуство у Радљевцу такође старе породице Добријевића, са славом св.Стефан и њима сродних Миљевића. И за ове породице Накићеновић каже да су доселили у 16. вијеку. И Добријевићи и Миљевићи су прилично раширени по свој Далмацији и Крајини, што иде у прилог њиховој већој старости.

Миљевићи Стевањштаци су већ тестирани као R1b западна.
« Последња измена: Фебруар 19, 2017, 05:45:06 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1705 послато: Фебруар 20, 2017, 08:02:38 поподне »
Da li neko ima podatak , koliko je otprilike bilo familija koje se vezuju za J M205 HG u prvom Krajiškom popisu pa i ranije? Reko , možda je neko već gledao...

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1706 послато: Фебруар 20, 2017, 08:07:16 поподне »
Da li su mahom već sva prezimena bila prisutna ili ih je bilo dosta manje?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1707 послато: Фебруар 22, 2017, 06:46:28 поподне »
С обзиром да у Врачев Гају постоји крички род (Стојановићи, Св. Никола) од важности може бити податак да је у суседном селу, на румунској страни (са друге стране Нере), забележено презиме Кричковић.

Соколовац:


У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.

У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.

Извор: Миленко С. Филиповић, Бранислав Букуров, "Банатске Хере"

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1708 послато: Фебруар 22, 2017, 08:35:52 поподне »
С обзиром да у Врачев Гају постоји крички род (Стојановићи, Св. Никола) од важности може бити податак да је у суседном селу, на румунској страни (са друге стране Нере), забележено презиме Кричковић.

У селу се помињу још нека занимљива презимена, која упућују на југозападне динарске области, али и на Крајину (Карановић, Кричковић...). Вероватно су у питању махом старији досељеници из Херцеговине.

У близини (Ковин) постоји још једна породица M205. Реч је о Мркобрадима. Ово презиме такође постоји у Крајини.


Лепо је ово видети. Наравно, ономе ко је побожан.

Богојављење на реци Нери.19 јануар 2013- Врачев гај. Соколовац
https://youtu.be/e8P20xxDMvE

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1709 послато: Фебруар 23, 2017, 03:05:52 поподне »
Најстарији помени кричких родова на подручју Крајине:
- 1540. година, Јурај Узорац (Бихаћ, Босанска крајина), може бити повезан са тестираним личким Усорцима
- 1550. година, Мирак Кричков (Градчац, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Кричкама
- 1550. година, Вукосав Тинтор (Радин Дол, Далмација), може бити повезан са тестираним далматинским Тинторима

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1710 послато: Фебруар 24, 2017, 01:18:25 поподне »
Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи:





Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1711 послато: Фебруар 24, 2017, 01:59:07 поподне »
Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи:






Одлични Лома, хвала на тексту!

Има ту ствари које треба испитати. Нпр. занимљива је та разлика у ношњи. Такође, стари назив Пошћења на истоку кричке територије - "Погана"?

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1712 послато: Фебруар 24, 2017, 02:00:47 поподне »
Мој пријатељ се презива Гусак. Нјегова продица је иѕ околине Зеница али би далјим поријеклом требали бити иѕ Херцеговине, слава Ђуррђевдан. У предању о Кричима се поминје породица Гуске па се зинтересовао да се тестира у некој новој акцији. Има ли неко више информација о роду Гусак из околине Зенице? Хвала.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1713 послато: Фебруар 24, 2017, 02:09:23 поподне »
Мој пријатељ се презива Гусак. Нјегова продица је иѕ околине Зеница али би далјим поријеклом требали бити иѕ Херцеговине, слава Ђуррђевдан. У предању о Кричима се поминје породица Гуске па се зинтересовао да се тестира у некој новој акцији. Има ли неко више информација о роду Гусак из околине Зенице? Хвала.

Нађох по Босни још нека слична презимена, Гускићи, Гуске, сви углавном славе Ђурђевдан. Ако хоће да се тестираа, упути га на сајт, помоћи ћемо ако треба.

Било би откриће уколико би се успоставило да постоји веза са изумрлим дробњачким Гускама.

Ван мреже П

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1714 послато: Фебруар 24, 2017, 02:17:22 поподне »
Презиме Гуска јавља се код далматинских Срба међу којима имамо Кричке, Кричкиће и Кричковиће.
Гуске су из села Пађене код Книна гдје их је 1948. године било 8 кућа. Њихова крсна слава је Ђурђевдан.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1715 послато: Фебруар 24, 2017, 02:18:57 поподне »
Нађох по Босни још нека слична презимена, Гускићи, Гуске, сви углавном славе Ђурђевдан. Ако хоће да се тестираа, упути га на сајт, помоћи ћемо ако треба.

Било би откриће уколико би се успоставило да постоји веза са изумрлим дробњачким Гускама.

Хвала Небојша. Упутићу га на сајт.

Ван мреже Dalmati

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 74
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1716 послато: Фебруар 24, 2017, 04:08:29 поподне »
Дио о Кричима из рада Александра Ломе о коме је већ било ријечи:






Znači tamanili nas kako su stigli  >:(

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1717 послато: Фебруар 24, 2017, 04:32:25 поподне »
Небојша је помињао реку Неру ових дана. Врачев Гај - Соколовац. Имамо још  један топоним у Србији, поред брда Крич (Косово и Метохија), овај пут као ливада Кричи До, село Ртково, Неготинска крајина.

ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: РТКОВО
Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 275-277

               10. Ртково.2) - Ово је најисточније насеље у Кључу, у дну дунавског Кључа. Хатар му се простире по дунавским терасама, а мало и на површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.
               Вода се узима са три извора који су на дунавској обали и из једног бунара у средини села.
____________________
               2) Испитивано 1921 и 1922 године.

- 275 -

               Зиратна је земља добра. Места где су њиве и ливаде се зову: Осојна, Једеци (Јеђече), Подножје (Фунду), Смрдила, Брегова, Визурин, Лова, Велико Брдо (Ђал Маре), Ливађе (Ливез), Појила, Копач, Купињар (Скупињ), Ланцори, Церибаша, Кричи До и Конопљиште (Кенепиште). Шуме нема, а утрина је Излаз, која је око села и од синора одвојена "царином".
               Село је збијеног типа; куће су размакнуте 10-30 м, а на искрајцима и више. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал) или Катрга, Средина Села (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће разних родова, већином измешане. Испитано је 40 родова са 242 куће. - Гробље је западно од села на Утрини.
               Прича се да се под земљом на Гламеји, која је поред Дунава, налазе озидани сводови, испод којих је за време "Лаћина" водио пут на Дунав. Старо Гробље (Морминц Батрњ) и Гробљиште су, веле, из раније прошлости села, и оба су преорана.1)
               Ртково је забележено на карти "Темишварски Банат" под именом Ritkova. На истој карти забележено је и место Seribaha, а на нешто старијој Лангеровог карти има пусто место Serbats, данас место Церибаша. Год. 1736 било је "у Раткови 35 кућа"2). Село под именом Repkowa помиње се 1783 год.3), а на Вајнгартеновој карти забележена је Hatkova4). 1846 год. Ртково је имало 99, 1866 год. 137, а 1924 год. 250 кућа.5)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1718 послато: Фебруар 24, 2017, 04:39:20 поподне »
Има ту ствари које треба испитати. Нпр. занимљива је та разлика у ношњи. Такође, стари назив Пошћења на истоку кричке територије - "Погана"?

Пермутовао сам. Помешао сам са Прошћењем код Мојковца, зато поменух исток кричке области. Овде се мисли на Пошћење у Дробњаку. У сваком случају - места са сличним именом на релативно малом простору.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1719 послато: Фебруар 24, 2017, 04:43:39 поподне »
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?action=post;topic=195.1700;last_msg=41913
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КОСОРИЋИ
На челу братства се приликом насељења у Дробњак налазио Симеун Косорић, који је био кнез и врло угледан братственик. Предање казује да је приликом мирења Новљана и Крича он дао своју кћер за жену сину кричког војводе Калоке. Након три године син кричког војводе, зет Косорића, пође са женом и синчићем у првиче на Косориће. Њега испред племена Новљана дочека, у Буковичкој гори, стари ослијепели војвода Лапац Косовчић, и приликом сусрета на превару га убије. Његова жена је са синчићем побјегла у род Косориће, гдје је остала да живи, подигла је свог сина и оженила га. Његови потомци су се презивали ГУСКЕ и донедавно (1875) живјели у Дробњаку.