Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933987 пута)

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1660 послато: Фебруар 11, 2017, 05:34:21 поподне »
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.

Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1661 послато: Фебруар 11, 2017, 05:44:49 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983

ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)


ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.

ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1662 послато: Фебруар 11, 2017, 05:49:48 поподне »

http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

РОМАНСКА ИМЕНА

Романска имена су јужним Словенима могла доћи у различито
време и разним путевима. Латински језик је преовлађивао у петом и
шестом веку дуж Дунава. У прошлим контактима између Словена и народа
Балкана могло је бити nрихваћено низ латинских имена. Уосталом, вој­сковође и официри цариградског царства у петом и шестом веку претеж­но су носили латинска имена. Према обичају тога времена и деца стра­наца у војсци цариградског царства су добијала латинска имена. Из историјских извора се поуздано зна да су поред осталих и Словени често
били војници тога царства.
Други извор романских имена на територији властелинства био је
утицај приморја у коме је сачуван романски континуитет од касноримског
доба до позног средљег века. Многобројни романски термини у црквено­
словенском језику сведоче о првобитним јаким везаша између Словена и
Романа. Сам назив за Византинце који су у то време себе називали ри­
љанима примљен је преко латинског. Лично име Грк забележено у ДХ
сведочи да је у то време у народу етноним примљен од лат. Graecus.
То исто nотврђује и друга варијанта етнонима Грчин позната  из црквенословенских списа. Многи топоними су латинског порекла. У­
 плавско-полимљској области Визитор је првобитно било лично
име од глагола vidеre. Најсигурнији пут којим су романска лична
имена продирала међу словенски живаљ били су контакти Словена и Влаха.
Највеhи број тих имена је забележен међу становницима влашкх катуна,
а највећи број међу земљорадничким становништвом континентал­ног дела Балкана. Међу становницимаенцм,Дечанског властелинства
била су популарна старобалкаиска имена: Барбат, Букур, Бун, Врсајко,
Врсал, Дрокун, Кьндед, Maгoje, Пелегрин, Шарбан итд.

ИЛИРСКО-ТРАЧКИ ЕЛЕМЕНТИ
У овој области су сачувани трагови трачке и илирске антропонимије.
У многим именима је посведочена основа бат, а што се с једне стране
може тумачити као хиnокорнстична основа настала од сложеиих имена
која садрже апелативе брат као Братислав, Братомил итд. Међутим,
антропоним  Батавала тешко је везати за словенске основе које могу бити у
именима Баташ и Батило. Пре ћe бити да је илирско-трачког порекла
као тоnоrmмн Батуша, Баткун, Баталина, раширени по целом Балканском nолуострву.

ГРЧКА ИМЕНА
За нека имена грчког порекла, мада се налазе и у хришћанском.
календару, може се рећи да су пре дошла на неки други начин, а не
црквеним утицајем. То су имена Андроник, Kaлoђурђ, Калојан итд. Могла
су cтићи из Византије трговачким или дипломатским или неким другим путе­м
вима, или су их донети Власи сточари који су се кретали преко балканских
планина до зидвна Солуна.

П.С.
Ауторка јасно, ко има жељу да чита, пошто се ради о обимној студији, разликује речи српског (слов. порекла), албанског, грчко-римског од илирско-трачког, а када  не зна којег је  порекла нека реч стави ознаку ос. (остлог).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10054
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1663 послато: Фебруар 11, 2017, 05:50:30 поподне »
Има и тога вероватно, али је логично и ово што Дробњак каже. Исељавали су се и дошљаци и то пуно. Лоши животни услови, пренасељеност, итд. Такође, старинци нису сасвим нестали, видимо да их и данас има (Мацуре, Кричи, итд.). Има их још сигурно (Матаруге, Шпање, Букумири...).

Наравно. Исељавали су се и старинци и дошљаци. Због непогода, гладних година, сиромаштва, ратова, крви, пренасељености...
Исто тако, и генетски резултати данас потврђују да нигде није старинаца нестало сасвим, већ да ЦГ племена представљају мешавину неколико слојева различитог порекла. Нигде до сада није пронађена нека генетска хомогеност.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10054
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1664 послато: Фебруар 11, 2017, 05:51:39 поподне »
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

Леп налаз.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1665 послато: Фебруар 11, 2017, 07:12:12 поподне »
Када говоримо о изумрлим старим плeмeнима Црнe горe (!!!?), о њима пишe у свом роману Лeлeјска Гора  Михаило Лалић, рођeн у сeлу Трeпча код Андријeвицe.

"Gdje god su došljaci zbrisali starosjedioce 'Psoglave, Demune, Španje,
Kriče, Lužane, Goljemade, Mataruge, Bukumire' uvijek su poslije pobjede puštali u promet istu priču: starinci su se sami zavadili i do posljednjeg djeteta isklali, ili su usljed zemljotresa i poplave pošli nekud i iščezli. Čim čujem takvu priču, jasno mi je da se iza nje krije mučki pokolj i strah od plaćanja. Laž se kroji po starom kalupu, starijem do zidina Atlantide, pa kroz tri-četiri naraštaja, pošto primi lokalne boje i imena,postaje predanje i izvor za istoriju u nedostatku drugih podataka."

Што сe тичe  плeмeна Гољeмади - познатији у народу као Вeликe губицe, чији су појeдини припадници вeроватно имали  наслeдни прогностицизам (проблeм  са издужeном доњом вилицом, имамо и појам "готско нeпцe" нeм. "hoher Gaumen", нe заборавимо Отсроготe - Источнe готe и њихово присуство у Прeвeлитанији) постоји топоним - сeло Гољeмади ( у чијeм атару јe старо сeлиштe Шакулар) у љeшанској нахији, плeмe Дражeвина, Дражовина и Дражовљани са највeћим братсвом Вукчeвићи, али су ту и Ускоковићи, Бурзани, и Глобари. 

За плeмe Дeмуни наиђох да јe постојала групација која јe живeла на простору  који данас обухвата сeла Боан, Вућић, Мeђицe, Мосори, Подкрај Сарановића, цeли рeон сeвeрно и источно од  Тeраса и Рудина.Да су Дeмуни у јeдној варијанти били  огтанал Лужана и да сe многи гробови зову "дeмунски". У народу сe кажe-кад дува јак вeтар нeпрeкидно данима, стари би рeкли "ово ћe нас сатријeт ка Дeмунe". По лeгeнди Дeмуни су сe одсeлили у нeпознатом правцу јeр јe мeсeцима  нeпрeкидно дувала мeћава и принудила их да напустe постојбину.

Да могу, за Кричe  - за којe остадe прeдањe да су били ратоборни и да су изгинули доста у борби са Дробњацима, написао бих Михаилу Лалићу писмо да нису сви очиглeдно (ха, ха , ха...). Значи у психолошком смислу Кричи нису били склони самоуништeњу и аутодeструкцији. Повeровашe на рeч, па би шта би....
Шалу на страну, зна ли сe нeшто о порeклу Михаила Лалића?


 

 Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2357
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1666 послато: Фебруар 11, 2017, 07:27:41 поподне »


 

 Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.

Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1667 послато: Фебруар 11, 2017, 07:34:19 поподне »
Писац Михајило Тодора Илије Лалића (1914-1995) из Трепче код Андријевице је Васојевић. Мајка му је од Бајића  са Полице. Његов прађед  Тодор доселио се из из села Виницка у Трепчу. Лалићи припадају групи братстава Рајевића , подгрупа Дабетића. Лалић је мој омиљени писац.  М. Лалић  је био припадник комунистичког покрета. Многи Васојевићи, Шекуларци... ( чији су преци били на супротној страни у другом свјетском рату) митомани разних фела га не воле.  Изванредан познавалац прилика и историје Црне Горе, што је  преточено у његово књижевно стваралаштво.
Хвала

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1668 послато: Фебруар 11, 2017, 07:35:35 поподне »
Леп налаз.
Ма прогутало ми нeшто прeд крај.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1669 послато: Фебруар 11, 2017, 07:37:39 поподне »
Лалић је писао и о Селаку Васојевићу из песме Три сужња. По њему, право име Селаково Станоје Дабетић. Он је био син Руслана, унук Хоташа Дабетића. Негде сам нашао, али сумњам да је тачно, да је управо смрћу Михаила Лалића угашена мушка лоза Хоташева.

Значи Лалић је Васојевић или...

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1670 послато: Фебруар 11, 2017, 07:41:18 поподне »
http://www.svevlad.org.rs/imenoslov_files/grkovic_imena_decanskih_hrisovulja.pdf
Милица Грковић
ИМЕНА
У ДЕЧАНСКИМ ХРИСОВУЉАМА

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
ИНСТИТУТ ЗА ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЈЕЗИКЕ
НОВИ САД
1983

ОСНОВЕ СЛОВЕНСКИХ ИМЕНА (стр. 37)


ГОД - haЬilitas
(Микл. 51/263; Мар. 105)
Сложена имена: Годебрат., Годеслав.
Деривати: Годен, Годеша, Годоје.

ТОПОНИМ
Годиља, посесивни придев од непосведоченог имена Годил или
Годило, које је nостало од ос.

ЛИЧНО ИМЕ
КРЕЧ (креч.), ост.

Ја сам прочитао код Андрије Јовићевића у књизи Плавско-Гусињски Крај (стр 442) да "Годиље" на албанском значи "грађевина"


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1671 послато: Фебруар 11, 2017, 07:42:43 поподне »
Доживео сам једне године на Преображење, такву олују и такав град да ћу то памтити целог живота. Олуја је трајала 5-6 сати и све време је падао град. После тога четири дана лед дебљине око 15 сантиметара је покривао земљу од Боана до Ђурђевића Таре. То је било почетком 2000-их. Сви усеви су уништени, сва непокошена трава је била толико поваљана да од ње није остало ништа. Наиђе тако пар лоших година, свуда, али на тој висини се посебно осети.
Што се тиче старог становништва, имамо на пример род Трепчане, чак и једног тестираног од њих. Они су раније живели на Језерима, па се спустили касније у Тепца, а у 19. веку су се вратили на Језера. Наводно узрок њихове селидбе у кањон Таре је био тај да се на Језерима зими није могло живети од помета, а лети од Турака.

Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се  и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1672 послато: Фебруар 11, 2017, 07:50:50 поподне »
Значи Лалић је Васојевић или...
Извињавам се, што се удаљавамо од теме. Ето , морам да одговорим на питања?
Неспорно, Михајило Лалић је Васојевић.  И са мајчине стране ( Бајићи) улазе у "остале" Мијомановиће - Васојевиће.  Хвала Богу, Михајло је имао пород, супруга Милена је била од Бацковића...
 Све наведено ми је и лично познато.
То да је  "његовом смрћу угашена лоза (Х)оташа Дабетића" је само литерарна  метафора.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10054
  • I2a S17250 A1328
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1673 послато: Фебруар 11, 2017, 08:03:01 поподне »
Ма прогутало ми нeшто прeд крај.

Не, заиста, има основа. Словенски - годити, угодно. Име Годило звучи сасвим словенски. Као и топоними Годијељи, Годиње, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1674 послато: Фебруар 11, 2017, 08:51:21 поподне »
Не, заиста, има основа. Словенски - годити, угодно. Име Годило звучи сасвим словенски. Као и топоними Годијељи, Годиње, итд.

И ја мислим тако.

За Ђорђа
https://www.sanu.ac.rs/Izdanja/ElIzdanja/Toponimija-1.pdf

СРПСКА АКАДМИЈА НАУКА И УМEТНОСТИ
Oдељење за језик и књижевност
Одбор за ономастику
Књига 2
Aлександар Лома
Томпонимија Бањске хрисовуље (стр.58 и 59)

ГОДИЉА- С обзиром на данашњи  објeкат првобитна AС je могла најпрe гласити Годиља гора; за ЛИ у основу уп. рус. прeзимe Годилов, топоним Годилово у Русији (код Новгорода), Годлишв у Украјини.

ГОДИЊА- Бањско сeло у зeтском Подлужју, данас потeс Годeља измeђу Гостиша и Матагужа.

ВИЗИТОР - рум.пастирско почивалиштe, дословно значeњe рум. извeдeницe било би снeвалиштe (рум. a visa  "сањати", уп. Думритор спавалиштe од рум. a durmi "спавати".

Има много вишe ко жeли да прочита.




Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8529
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1675 послато: Фебруар 11, 2017, 10:36:32 поподне »
Мислим да су овакве легенде у ствари самооправдавање дошљака који су протерали старинце, па за њихов одлазак нашли изговор у временским непогодама (или, нпр, у најезди скакаваца, тих прича има у Зети).
Како њима (дошљацима) те исте непогоде нису сметале?
Или, ако они и нису били тамо где су биле непогоде, ко им је онда пренео причу о разлогу одласка старинаца?

Што се непогода на Дурмитору тиче, има један стари податак да је на Светог Илију, 2. августа 1901. године на Жабљаку беснела снежна мећава.

Постоји и легенда о сеоби једног племена због кише жаба, гуштера, риба и других створења, чији су лешеви непрекидно падали данима, толико да су затровали све бунаре и друге изворе пијаће воде, па су људи због тога морали да се селе из свог завичаја. Не би то било толико необично да нису у питању Аутаријати, илирско племе (или група племена) из гвозденог доба.  :) Ова легенда је забележена код једног старогрчког писца чини ми се. Очигледно да у динарским пределима сличне легенде имају дуг век трајања...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1676 послато: Фебруар 11, 2017, 10:38:53 поподне »
Ма, сад ћемо долазити код вас у госте на летовање. Шалу на страну. Обичан народ се  и дан дањи пати и злопати. Сурови су то услови живота. Лијепо на слику, ама страх ме неки сад уфатио и да привирим тамо. Ха ха ха. Поздрав.
Лепо је и уживо. Ето ја стално "привирујем" тамо, па ми ништа не фали, израсто сам скоро два метра.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8529
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1677 послато: Фебруар 12, 2017, 10:36:25 пре подне »
Да, прави назив је ТушиЊа, старији облик: Тушимља.

Занимљиво је да близу Србице у Дреници постоји село Тушимље, а поред њега Градина (Ћитет), још увек археолошки неистражена.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1678 послато: Фебруар 12, 2017, 10:53:00 пре подне »
Је ли некоме до сада пало на памет да би Кричани могли припадати, поред J2b1, и хаплогрупи R1b Y611 (11-11)?

Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1679 послато: Фебруар 12, 2017, 11:38:04 пре подне »
Је ли некоме до сада пало на памет да би Кричани могли припадати, поред J2b1, и хаплогрупи R1b Y611 (11-11)?

Грци из Смирне имају ту комбинацију, можда је то и код нас био случај. Небојша, шта мислиш?

Не знам Лепене. Некако нема превише R1b BY611 у том делу Црне Горе. Постоје мислим два хаплотипа у Пријепољу, али то су по свему судећи исељеници из источних крајева ЦГ. Генерално се коси код нас распоред ове две хаплогрупе. Погледај само Крајину, исток ЦГ и још неке области.

Што се тиче западне Анадолије, R1b 11-11 постоји у Смирни, M205 у Фокеји, с тим да се аутори слажу да ти Грци генетски више подсећају на Балканце него на Анадолце. Генетски траг из Анадолије се види кроз неке подгране J2a. Висок проценат E-V13 и R1b BY611 (које су слабо заступљене у Анадолији) упућују на јаку везу са Балканом.

M205 је слаба и на југу Балкана (посебно Y22066) и у Анадолији, па није сигурно чији траг представља. Можда због јаког Кипра и оног Турчина вуче више на Анадолију, а опет може бити и нека изолована грана с југа Балкана. У сваком случају, не видим везу између M205 и BY611, бар када су у питању миграције.