Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 933957 пута)

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1220 послато: Август 24, 2016, 01:16:20 пре подне »
Скренуо бих пажњу на готово извјесну везу далматинских Бусовића са далматинским Кричкама.

Вјероватно је многима познато да су унијаћење на подручју Петровог поља и Врлике (XIX вијек) предводили Петар Кричка (парох у Кричкама), Марко Бусовић (парох у Баљцима) и Пахомије Бусовић (парох у Врлици). Занимљиво је што се Марко и Пахомије Бусовић у неким изворима помињу под презименом Бусовић-Кричка.

Александар Бачко, који се бавио презименима далматинских Срба, наводи да су Бусовићи српска породица из Шибеника, која је временом нестала (вјероватно изумрла) и која је имала надимак Кричка.

Он наводи и примјер из Скрадина, гдје је постојала породица Кричка-Бусовић и гдје је сачуван споменик ове породице из 1789. године. Познато је да је један од првих православних свјештеника у Скрадину био Вукадин Кричка ("Вукадин Кричка, праотац многих шизматика").

Од Бусовића је поријеклом и далматински епископ Никодим Бусовић, који је 8. II 1694. године рукоположио Радојицу Кричку (вјероватно свог рођака) за пароха у Дрнишу.


Чини се да кокетирање са унијом није било својствено само Бусовићима-Кричкама 19. вијека. Пуно је мастила потрошио Н. Милаш правдајући непријатности којима је био изложен владика Никодим Бусовић након хиротонисања 24. јуна 1693. за “епископа стратоничког“ од стране млетачко-далматинског епископа Мелентија Типалда у Венецији. За овог епископа Мелентија, Милаш је уочио да је 13. септембра 1690. пред инквизитором Sant’ Offizio и папским нунцијем опозвао православно и исповједио римокатоличко вјеровање да би од папе Александра VIII добио и грамату којом се признаје за законитог епископа. Видјети http://www.scribd.com/doc/26855470/Pravoslavna-Dalmacija (Шести период (1699-1797.), под 3. Еп. Типалди одриче се православне вјере, и под 4. Српски епископи: Василије и Никодим, од 332-343 стране).
Са друге стране немјерљив је допринос самог Владике и цијеле свештеничке породице Бусовића-Кричке у наредном периоду у уређењу црквеног и народног живота српског народа на континенту Сјеверне Далмације. Занимљив извор за проучавање рада и живота владике Никодима могу послужити извјештаји обавезних периодичних визитација католичких бискупија (шибенска, скрадинска, ..) познатих као “ad limina”. Овдје бих приложио увиду дијелове текста из Zbornika radova Sedam stoljeća Šibenske biskupije, 1998., pod naslovom Šibenska biskupija u izvještajima ad limina u 17. i 18. stoljeću, pisca Andrije Lukinovića (Hrv. Drž. Arhiv Zagreb), са опажањима шибенског бискупа Калегарија (Gian Domenico Callegari) 1692., 1695. и 1705. године.
 
“ 4) U Kninu je pohodio crkvu sv. Jeronima, koja je bila muslimanska mošeja, a “ja sam blagoslovio i pretvorio u župnu crkvu“. Okolo su mnogi raskolnici, a malo katolika. U Drnišu ima sjedište Nikola Bujović, koji održava veze sa Sv. Stolicom, ali se javno pokazuje raskolnikom, dapače izopćava iz Crkve svoje vjernike koji se usude ulaziti u katoličke crkve. Sakrament se čuva samo u Kninu i Drnišu, a u drugim mjestima ne, zbog opasnosti od turskih provala. “

“  Knin i Drniš biskup nije mogao, zbog bolesti, osobno pohoditi, već je delegirao fra Stjepana Lupija, koji ga je pismeno izvijestio o svemu što je našao. Malo je katolika. U Drnišu je opet Nikola Bujović, koji ima veze sa Sv. Solicom, ali su mu djela raskolnička. U Kninu ima samo 140 katolika. Župnika uzdržava vojni zapovjednik. “

“  Bogatiji su i složniji, te s većom pompom obavljaju svoje bogoslužje, naročito na svoje blagdane, zatim pri nošenju poputbine bolesnicima i pri pokopu. Biskup protiv njih ne može ništa, jer je uz njih gradski magistrat i mletački upravitelj. Svećenika im postavlja filadelfski nadbiskup iz Venecije. Često dolazi pravoslavac Nikodein Bušović, nekoć njihov biskup, a sada za njega tvrdi filadelfijski nadbiskup u pismima šibenskom biskupu, da nije njegov sufragan. On javno po gradu vodi procesije, daje blagoslov na pravoslavni način. “

Насљедник Калегаријев на трону шибенског бискупа постаје Карло Антун Донадони и из његове прве визитације 1726. године, поређења ради, дајем опис дрнишке крајине како је владика Никодим Бусовић оставио иза себе 1707. године.

“ “Drniš je pod turskom vlašću bio brojem stanovnika velik. U njemu je cvala trgovina, a oni su ga zvali “Malo Sarajevo“. Sada je do temelja razrušen da nije ostao kamen na kamenu, a jedva da je ostala koja koliba. U gradu je jedina crkva Sv. Ante Padovanskog. Nekoć je bila džamija, gruba i neožbukana. U njoj je veliki drveni oltar na kojem se čuva Euharistija. Dva pobočna oltara su također drveni, kao i krstionica. Pribor ima dostatan, ali ne sav niti kvalitetan. Župnik je p. Bonaventura Radnić, observant, a grad broji 333 duše.“ “Nedaleko od tvrđave nalaze se dvije crkve koje je mletački knez dodijelio pravoslavcima i to Srbima. Tako je i ne mali broj drugih crkava po selima ovog brdskog dijela biskupije dodijelio raskolnicima. Sve sam njih uz protimbu, ne naroda, nego kaluđera, vizitirao. Dvojica od njih, koji su se uporno protivili i nerazumno opirali, a narod je od mene tražio pomoć protiv njih, pozvavši u pomoć vrhovnog zapovjednika, ove su godine tri mjeseca bili u Zadru na njegovoj galiji. ... “

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1221 послато: Август 24, 2016, 01:56:00 пре подне »
Бусовићи јесу сигурно у вези са Кричкама, само је питање да ли су њихов огранак или је дошло до спајања ова два презимена, а да раније нису била у сродству. За једне и друге је карактеристична свештеничка професија из генерације у генерацију, а служили су по читавој Далмацији, у различитим парохијама. Бусовићи су дефинитивно изумрли, док Кричака има још, само што више нису свештеници. Кричке су, сасвим могуће, биле најзначајнија и наутицајнија православна свештеничка породица у Далмацији.

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1222 послато: Август 24, 2016, 11:55:05 пре подне »
Бусовићи јесу сигурно у вези са Кричкама, само је питање да ли су њихов огранак или је дошло до спајања ова два презимена, а да раније нису била у сродству. За једне и друге је карактеристична свештеничка професија из генерације у генерацију, а служили су по читавој Далмацији, у различитим парохијама. Бусовићи су дефинитивно изумрли, док Кричака има још, само што више нису свештеници. Кричке су, сасвим могуће, биле најзначајнија и наутицајнија православна свештеничка породица у Далмацији.

Код Душана Рашковића ("Унијаћење Срба у Дрнишу и Петрову пољу у XIX веку") сам пронашао податак да је Марко Кричка додатак Бусовић добио због тога што је становао код тетке (која је ваљда била удата у Бусовиће) док је учио школу у Скрадину. Али опет, имамо онај споменик породице Кричка - Бусовић у Скрадину још 1789. године, па не бих искључивао везу између ове двије породице.

Што се тиче самих Бусовића, највише података о њима сам пронашао код Душана Кашића ("Светли гробови православних Шибенчана"). Године 1686. међу припадницима шибеничке православне "братовштине" налазимо Драгослава Бусовића  и Вулету Бусовића. На основу података из матица рођених можемо сазнати да је Драгослав Бусовић био ожењен Теодором са којом је имао шесторо дјеце: Јована (1655), Николу (1657), Јована (1659), Ђорђа (1663), Ивањицу (1667) и Михаила (1671). Вулета Бусовић био је ожењен Јеленом са којом је имао такође шесторо дјеце: Тому (1657), Јелену (1661), Макавију (1663), Јована (1688), Аницу (1671) и Марију (1677). Кашић помиње и Ђурђа Бусовића који је живио у Шибенику почетком XIX вијека.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1223 послато: Август 25, 2016, 02:48:00 поподне »
Поред далматинских Кричака мислим да би било добро обратити пажњу и на славонске Кричке, иако то презиме у Славонији није присутно, присутна су два топонима Кричке у широј околини Пакраца и Новске. Из расположивих пописа и извора може се реконструисати српско насеље на том подручју.

1. Прво насеље Кричке (зваћу га новске Кричке), могуће и старије, је на потезу Новска-Пакрац. Данас припада општини Новска. На том дијелу се помиње и Кричка планина(Брдо), Кричко Поље. Тај крај пада под Турке 1540. године. У годинама које слиједе насељава се ту српско становништво у влашком статусу. Тај дио је био изложен сталном ратовању и није био сигуран, па се становништво међу првима исељава одатле на подручје Иванића, а и нешто сјеверније , на подручје Копривнице. Сеоба се десила 1599. године и предводили су је два кнеза: Вучићага, и Драгулага, од којих ће касније настати породице Драгуловићи и Вучићагићи. За Драгулагу се у изворима из 1599. године каже да је недавно дошао из Босне. Иако се само насеље Кричка у документима не помиње, пресељеници из 1599. године су долазили управо из села које окружују новске Кричке. Остало је забиљежено да су на простору новских Крички након те сеобе остале само три српске куће. На ово подручје се послије 1690. године насељавају Срби из Босне, који су и забиљежени у попису из 1698. године. Старије кричке породице из првобитног насеља Кричке би требали тражити на подручју Иванић града и Копривнице

2. Друго насеље Кричке, које ћу звати пакрачке Кричке, се налази источно од Пакраца. Суштински оно није далеко од првих Крички. Тај крај је под Турке пао око 1543. године. Оно што је важније  за ово насеље јесте да се оно у изворима помиње 1600. године приликом сеобе становника тог села на аустријску територију у ширу околину Бјеловара. Код Ивића је објављен и списак исељених породица и поређењем тог списка и пописа из 1698. године, могу се лоцирати неке породице ових других Кричака, од којих се издвајају Вранешевићи и Смољани/Смоњановићи. Треба рећи да у овој сеоби из 1600 године из пакрачких Кричака није отишло сво становништво. тј. постоје рецимо Вранешевићи који су остали у селу Кричкама и они који су 1600. отишли према Бјеловару. Исто вриједи и за Смољановиће и још неке породице из Кричака. Такође у пакрачке Кричке након 1690. године није било досељавања из Босне, тако да су пакрачке Кричеке сачувале бар дијелом оригинално кричко насеље (бар до посљедњег рата). Исељени Вранешевићи су живјели у брезовцу јужно од Бјеловара, као и Смољановићи, само што су се Смољановићи покатоличили.

Из горе наведеног очигледно је да се на простор Славоније у периоду између 1540. и 1600. године доселила племенска група Крички, која је образовала два насеља у околини Пакраца и Новске. Било би добро кад би се могли добити резултати Вранешевића из пакрачких Крички, па и бјеловарских уколико их још има, јер за ову породицу постоје поуздани подаци од 1600. године и јасна веза са селом Кричке.

Ако бисмо ишли даље, могли бисмо рећи да је почетком 16. вијека на подручју Босне постојала племенска група Крички у влашком статусу. Да ли је то била на подручју земље Усоре, па би се онда могла направити повезница и са личким Усорцима или на некој другој локацији, остаје да се види. У сваком случају, са простора Босне, Кричке су се очигледно подијелиле на три дијела : лички, далматински и славонски.

Било би добро кад би кроз тестирање Вранешевића из пакрачких Кричака могли и генетски да потврдимо ову везу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1224 послато: Август 25, 2016, 04:25:56 поподне »
У сваком случају, са простора Босне, Кричке су се очигледно подијелиле на три дијела : лички, далматински и славонски.

Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.

Старост крајишких J2b1 прелази 1000 година, што ће рећи да припадници овог рода вероватно у више таласа, или као већ прилично разгранати, долазе на простор Крајине.

Кричке по Босни и Хрватској славе углавном Ђурђевдан и Никољдан па би се, условно речено, родови који славе ове славе могли повезати са групацијом која вероватно има другачији миграциони пут у односу на Усорце J2b1.

Усорци славе Св. Јована, а на основу историјских извора назире се веза са простором Бањана. Не треба искључити ни потенцијалну везу са Усором, иако је то још увек само претпоставка на основу имена.

Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.

 


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1225 послато: Август 25, 2016, 05:04:34 поподне »
Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.

Старост крајишких J2b1 прелази 1000 година, што ће рећи да припадници овог рода вероватно у више таласа, или као већ прилично разгранати, долазе на простор Крајине.

Кричке по Босни и Хрватској славе углавном Ђурђевдан и Никољдан па би се, условно речено, родови који славе ове славе могли повезати са групацијом која вероватно има другачији миграциони пут у односу на Усорце J2b1.

Усорци славе Св. Јована, а на основу историјских извора назире се веза са простором Бањана. Не треба искључити ни потенцијалну везу са Усором, иако је то још увек само претпоставка на основу имена.

Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.

 

Слажем се што се тиче Усораца, да би они могли бити издвојена група. Оно што недостаје засад су генетичке потврде које би их јасније повезале са подручјем Бањана или Усоре. Како год они остају генетички уско повезани са Кричкама.

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1226 послато: Август 25, 2016, 05:49:07 поподне »
Постоји и банијска група Крички. Није сигурно да ли су сви у истој сеоби дошли на Банију. Део је можда пореклом из Босне, део даљим пореклом из Лике/Далмације, итд.

Сасвим је сигурно да банијски огранак Крички није дошао у истој сеоби на Банију.

Од банијских Крички најстарији је помен породице која је тестирана у склопу тестирања САНУ (тако да не можемо још јавно износити презиме), они се помињу у једном документу из 1755. године и врло вјероватно на Банију прелазе након рата 1737-1739. године. Демићи на Банију прелазе између 1755. и 1768. године, док Мрђеновићи долазе тек након рата 1788-1791. године.

Све три породице готово извјесно потичу од далматинско-личке струје и немају везе са првим великим таласом насељавања Баније који се поклопио са ратом 1683-1699. године и у коме су водећу улогу имали родови са подручја Козаре и Поткозарја.

Мрђеновићи и на основу крсне славе и на основу хаплотипа стоје ближе Усорцима, док друге двије банијске породице и на основу крсне славе и на основу хаплотипова стоје ближе далматинским Кричкама и родовима из Потарја и Полимља.


Слажем се да већи део J2b1 долази управо на тај начин који си описао. Сеоба преко Херцеговине, дикректно у западну Босну (околина Змијања), где и данас постоји топоним Кричићи (Јајце), а одатле ка Далмацији, Лици, итд.

Мени је на основу досадашњих резултата логичнији правац Херцеговина-Далмација (томе у прилог могу ићи резултати католика), па одатле неко ширење према Лици и Босанској крајини. Готово сви тестирани са подручја Босанске крајине прије би се могли повезати са Далмацијом и Ликом него што се за њих може рећи да су неки старији слој у Босанској крајини (овдје су изузетак Лакићи са Змијања).

Потребно је утврдити старост топонима Кричићи, да бисмо могли вући неке претпоставке и закључке на основу њега. Кажем ово јер сам се и сам прије доста ослањао на топониме, па ми се то више пута обило о главу (примјер мојих Демића и повезивања са топонимима на подручју Котор Вароши).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1227 послато: Август 25, 2016, 06:02:13 поподне »
Мени је на основу досадашњих резултата логичнији правац Херцеговина-Далмација (томе у прилог могу ићи резултати католика), па одатле неко ширење према Лици и Босанској крајини. Готово сви тестирани са подручја Босанске крајине прије би се могли повезати са Далмацијом и Ликом него што се за њих може рећи да су неки старији слој у Босанској крајини (овдје су изузетак Лакићи са Змијања).

Ово остаје једна од опција. Међутим, слаб проценат ове хаплогрупе у Херцеговини и генерално Даламцији (управо правим статистику за читаву Даламцију, на основу СДП) иде у прилог другој опцији - Стара Херцеговина - западна Босна - па даље по Крајини.

За "далматинску везу" су можда битни Јурчевићи из Студенаца, који су прилично разгранати и чини се доста стари у том крају.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1228 послато: Август 25, 2016, 06:43:59 поподне »
Сакупио сам ово Далматинаца што имамо у днк пројекту (Срби и Хрвати, узорак 75)

I2a (29) - 38.67%
R1a (14) - 18.67%
E1b (8 ) - 10.67%
I1 (8 ) - 10.67%
J2b (5) - 6.67%
R1b (4) - 5.33%
N1a (2) - 2.67%
Q1b (2) - 2.67%
G2a (1) - 1.33%
J1c (1) - 1.33%
N1c (1) - 1.33%

Грана J2b M205 - 5.33%

И даље ми се чини да нису сви припадници J2b1 на исти начин, тј. у истој сеоби, стигли на запад. Једни су могли проћи кроз Босну, други кроз Далмацију, итд, итд.



Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1229 послато: Август 25, 2016, 06:45:49 поподне »
Ово остаје једна од опција. Међутим, слаб проценат ове хаплогрупе у Херцеговини и генерално Даламцији (управо правим статистику за читаву Даламцију, на основу СДП) иде у прилог другој опцији - Стара Херцеговина - западна Босна - па даље по Крајини.

За "далматинску везу" су можда битни Јурчевићи из Студенаца, који су прилично разгранати и чини се доста стари у том крају.

Када сам написао "правац Херцеговина-Далмација" мислио сам на читаву Херцеговину (укључујући подручје Дробњака, Потарја и Полимља гдје нас има доста).

Тачно је да је наш проценат у Далмацији слаб, али доље имамо Кричке који су значајан и бројан род, који се доље помиње још за вријеме Кандијског рата (1645-1669). Ту су још Вујанићи (који се могу повезати са Усорцима), али и Јелаче (старином Надовезе са подручја Шибеника).
Осим тога, извјесно је да добар дио наших Личана и Крајишника потиче управо од далматинске струје (Вулетићи, Драгосавци, Радаковићи, Трикићи, још двије породице из тестирања САНУ).
Биће занимљиво видјети кретање нашег процента у Далмацији како буду пристизали нови резултати. Вјерујем да бисмо могли бити нешто јачи код родова са подручја Дрниша и Шибеника.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1230 послато: Август 25, 2016, 07:50:55 поподне »
Осим тога, извјесно је да добар дио наших Личана и Крајишника потиче управо од далматинске струје (Вулетићи, Драгосавци, Радаковићи, Трикићи, још двије породице из тестирања САНУ).

Јесу наши из Босанске Крајине у већини случајева пореклом из Лике и Далмације, али су и у ту Даламцију/Лику морали доћи управо из западне Босне. На страну топоними који постоје по западној Босни, већ су и миграције биле такве природе.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1231 послато: Август 25, 2016, 08:05:02 поподне »
Занимљив је и онај помен Кричковића у Далмацији из 15. века. Не могу сада да нађем оригинални документ, па ако неко има нека постави. Ово може да значи да сеобе ка Далмацији почињу и пре оних познатих сеоба у 16. веку.

Тешко ми је да поверујем да ови Кричковићи нису у вези са осталим Кричкама.

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1232 послато: Август 25, 2016, 09:47:13 поподне »
Видим да се Кричке у Бањалучкој крајини овдје скоро и не спомињу, а неколико пута сам скретао пажњу на ово презиме. Вјероватно да је разлог што се доста тешко може доћи до писаних забиљешки о православном становништву са овога простора, а које је од вајкада било доста насељено.
Кричке у Марићки и Умци код Санског Моста славе Никољдан, исто као и Кричковићи у Славонији, парохија Грђевац, протопр. сјеверински, код Грубишног поља.
Гробље у Марићки носи име Кричка гробље, а брдо изнад Крички зове се Кричка брдо, гдје се уочи Петровдана окупљају бројни мјештани из овог и сусједних села.
Такође на простору око Грубишног и Пакраца, од 16 вијека, може се видјети доста истоимени  презимена и топонима као и у тимарском и санском крају. Значи, да су са тих простора православни Срби пресељавали у Славонију, а не обрнуто. Саме Кричке се потврда тога.
Зато, мислим да би се мало више требало обратити пажња и на њих. Када би се неко од ових Крички тестирао, то би најбоље било.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1233 послато: Август 26, 2016, 12:41:51 пре подне »
Поводом претпоставке да би Крички род могао бити јачи на подручју Дрниша, изражавам сумњу. Више се спомињу Мириловићи у том крају, а и поред свега, већина данашњих родова је доселила из Гламоча и околине 1690. године. Једино би могло баш село Кричке да покаже неке резултате по том питању. Ја сам највећа шанса, пошто су Зрнићи прве комшије Кричкама, са истом славом (још је ту и презиме Попац). Чекамо резултате тестирања.

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1234 послато: Август 26, 2016, 02:27:11 пре подне »
Ових дана смо се један наш рођак из Далмације и ја мало детаљније бавили далматинским Кричкама.


Помињао сам већ попа Вукадина Кричку, кога католички извори биљеже као "праоца многих шизматика" и за кога је познато да је био један од првих православних свјештеника на подручју Скрадина.

У задарском архиву налази се један документ из 1693. године, у коме се Вукадин Кричка помиње као поп у Братишковцима (с обзиром на удаљеност између Скрадина и Братишковаца очито се ради о истом човјеку). Напоменуо бих и то да су Кричке у Далмацији најбројније управо у Братишковцима.

За вријеме Морејског рата, 1684. године, међу избјеглицама на подручју Шибеника помињу се породице попа Вукадина и Дамјана Кричке (прва са 8, друга са 12 чланова). Уз њих се помињу и Вулиновићи (за које се држи да су најстарији род у Братишковцима), на првом мјесту харамбаша Драгоје Вулиновић, као и неке друге породице из Братишковаца (Ераковићи, Лалићи).

Бошко Десница позива се на један занимљив документ, писан у Задру, за вријеме Кандијског рата, 1648. године. Документ доноси списак морлачких првака који су се за вријеме рата одметнули од Турака и са народом прешли на страну Венеције. На списку се налази више морлачких првака (најпознатији од њих су свакако Илија Смиљанић, Јанко Митровић и син му Стојан), а међу њима и поп Вукадин Лукин из Кричака.
Занимљиво је и то што се у овом документу даје опис сваког награђеног морлачког првака. За попа Вукадина стоји да је православни свјештеник, висок, кестењасте косе, широке црвене браде и да је лијепа људска појава.


Поставља се питање да ли су поп Вукадин Лукин из Кричака и поп Вукадин Кричка из Братишковаца иста особа. Лично вјерујем да јесу. Мислим да је сасвим могуће да су Кричке заједно са Вулиновићима и још неким породицама избјегле из Кричака на подручје Шибеника за вријеме Морејског рата (видимо да су пописани као избјеглице 1684. године), да би временом прешли у Братишковце.

Вјерујем да би Кричке у самим Кричкама могле бити само огранак братишковачких, од којих је неко можда игром случаја добио свјештеничку службу у старом селу њихових предака и ту се одржао (ако се не варам, у првој половини XVIII вијека у Кричкама је парох био Димитрије Кричка). Можда у прилог мојој претпоставци иде бројност Крички у Братишковцима (24 куће) и самим Кричкама (2 куће).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1235 послато: Август 26, 2016, 09:07:59 пре подне »
На ову тему сам и ја доста размишљао и много је замршено. Да ли је Вукадин из 1648. и 1693. исти поп ако је размак 45 година? Ово с харамбашом Вулиновићем стварно упућује на Братишковце. Можда се јесу неке Кричке преселиле из Кричака у Братишковце, али одлазак па враћање ми не изгледа реално. Кричака у Кричкама је било више кућа, али су исељене до 20. в. у Славонију и друге крајеве. Једна кућа је била свештеничка, а остале не. А још је ту и презиме Кричкић. Поп Димитрије Кричка се спомиње у Кричкама 1725, што је само 30 након те претпостављене сеобе, а оближњим Баљцима је тада био парох Тодор Кричка. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1236 послато: Август 26, 2016, 10:54:22 пре подне »
У насељу српских шајкаша у Коморану, помиње се Кричка Јарослављевић. Занимљиво да је овај Кричка, тј. Рац Габор (Гаврило) из 17. века, знао за своју стару постојбину (предео Пљеваља и Пријепоља).

Још интересантније је то што су у попису херцеговачког санџака из 1477. год., у нахији Кричка, забележени кнез Јарослав и његови синови.





Од ових Крички је такође било неколико свештеника. Најпознатији је свакако Филип Кричка.




Извор: Радмила Тричковић, Митрополит Лонгин Бранковић, сепарат из: Историјски часопис, XXXIV, Историјски институт, Београд, 1987, стр. 139–166

Ван мреже Frontier1768

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1237 послато: Август 26, 2016, 01:02:15 поподне »
На ову тему сам и ја доста размишљао и много је замршено. Да ли је Вукадин из 1648. и 1693. исти поп ако је размак 45 година? Ово с харамбашом Вулиновићем стварно упућује на Братишковце. Можда се јесу неке Кричке преселиле из Кричака у Братишковце, али одлазак па враћање ми не изгледа реално. Кричака у Кричкама је било више кућа, али су исељене до 20. в. у Славонију и друге крајеве. Једна кућа је била свештеничка, а остале не. А још је ту и презиме Кричкић. Поп Димитрије Кричка се спомиње у Кричкама 1725, што је само 30 након те претпостављене сеобе, а оближњим Баљцима је тада био парох Тодор Кричка.

Јесте замршено. Било би добро када бисмо знали колико је поп Вукадин из Кричака имао година приликом састављања овог списка (за добар дио главара стоји колико су стари, али не и за Вукадина). Ако је имао нпр. 20-30 година, није немогуће да се ради о истом човјеку. Осим тога, Вукадин је упечатљиво име, нпр. на овим списковима избјеглица у Шибенику (1684) међу неколико стотина људи постоје свега два Вукадина - Батурина и Кричка.

Наравно, постоји и могућност да су се Кричке, заједно са Вулиновићима и још неким породицама, само привремено склониле из Братишковаца на подручје Шибеника, док се ситуација не смири.

У сваком случају, било би добро тестирати братишковачке Вулиновиће, с обзиром да славе исту крсну славу као и Кричке и да се пуно пута помињу уз њих.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1238 послато: Август 26, 2016, 01:14:25 поподне »
У вези ових Крички из Коморана (Словачка) треба поменути да постоји  и генетска потврда. Наиме, у Будимпешти, која није далеко од Коморана, постоји хаплотип који има потпуно поклапање са овом пљеваљско-пријепољском групом (Марковић, Чамџић, Поровић, Радовић).

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2339
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1239 послато: Август 26, 2016, 02:47:33 поподне »
У вези ових Крички из Коморана (Словачка) треба поменути да постоји  и генетска потврда. Наиме, у Будимпешти, која није далеко од Коморана, постоји хаплотип који има потпуно поклапање са овом пљеваљско-пријепољском групом (Марковић, Чамџић, Поровић, Радовић).

Једном раније споменух да постоји и код Словака презиме Кричка. Могуће да потичу од тих наших.