Данас наша Црква прославља
Светог краља Стефана Дечанског.
Свети Стефан Дечански, фреска из Манастира Високи Дечани (око 1350)
Син краља Милутина, рођен је, по неким изворима 1274, по другим 1276. (Љушић, Станојевић), а по неким 1284. године (Ћоровић, Фајфрић).
Везивање за ове различите године зависи од претпоставке ко је била мајка краља Стефана - Јелена Дука (у том случају је рођен 1274), Јелена кћер србског властелина (1276) или Ана Тертер (1284). Уколико је мајка Стефанова била Јелена, кћер непознатог србског властелина, Стефан би био један од малог броја Немањића чија мајка није била странкиња.
На крштењу је добио име Урош, а име Стефан му је додато као знак Милутинове претензије да његов син постане краљ, уместо Владислава, сина краља Драгутина, како је било предвиђено Дежевским споразумом.
Као дечака или младића, отац га је послао татарском кану Ногају, као таоца уз још један број представника властеоских породица, чиме је Србија гарантовала да неће угрожавати татарске поседе и вазалне државе. Вероватно је то било 1293. или 1294. године, и Стефан је код татарског владара био највероватније све до Ногајеве погибије 1299. године. О овом периоду Стефанове младости је књижевница Светлана Велмар Јанковић написала једну лепу приповетку за децу („Плаветна рибица“, у збирци „Књига за Марка“).
Након повратака кући, Милутин жени Стефана Теодором кћерком бугарског цара Смилца и даје младом краљу на управу Зету. Ту су им се родила деца - Душан, Душиц (који је умро као дечак) и Јелена (касније удата за Младена Шубића).
Због побуне против оца (вероватно 1313/14. године), са циљем да преузме власт, а о којој постоји мало података, Стефан је по суровом наређењу оца ослпељен и прогнан у Цариград, а Зета му је одузета и дата на управу најстаријем Милутиновом сину Константину. У Цариграду су Стефан и његова породица добро примљени од цара Андроника, а сам Стефан је цариградске године провео готово монашким начином живота у Манастиру Христа Пантократора. Историчари сматрају да, грешком или захваљујући поткупљеном извршитељу казне, Стефан није био сасвим ослепљен, док Црква сматра да се радило о чуду, у којем је Свети Никола умољен од Стефана, овога исцелио и вратио му вид.
Тек, Стефан се враћа у Србију и након грађанског рата око права на престо против Константина, у којем су уз Стефана били и већи део властеле и Црква и народ, победник је крунисан 1322. године у Неродимљу као краљ Стефан Урош III. Уследио је и грађански рат против Владислава Драгутиновог, који је трајао све до 1324. године, и из којег је Стефан поново изишао као победник.
Након смиривања стања у Србији, Стефан није дуго владао, свега седам година. У том раздобљу, бележи се његов успешан рат против Бугара и сјајна победа код Велбужда 1330. године, након које је, у знак захвалности Богу, даровао Дечански манастир великим поседом. Изградња Манастира Високи Дечани у Метохији испод Проклетија, посвећеног Христу Сведржитељу (Пантократору) и Вазнесењу Његовом, започета је 1327. године, а окончана је по упокојењу Стефановом, од стране краља Душана 1335. године.
Високи Дечани