4. Нахија Орљавска, на запад од Пожеге.
У овој нахији потпуно доминирају муслимани: од 36 села, 29 су муслиманска, у три живе мешано муслимани и православни, а у 4 православно становништво. Топонимија је великом већином словенска, уз нешто мађарског утицаја. У два топонима види се турски утицај (Херсек Турна, Кашиковци). Православни живе у селима Хоздаковци (данас Ождаковци), Обрадов Вас, Бенакова Драга и Стрижевица, а као дошљаци у муслиманским селима Оток и Међуречје. У четири наведена православна села, становништво није раја, већ плаћа новчани порез.
5. Нахија Брод, са седиштем у (Славонском) Броду на Сави.
У овој нахији занимљивост је присуство пописаних номада у скоро свим селима. Шта би требало у ово време у овом крају да значи „номади“ – не знам. У нахији су две касабе – Брод и Дубочац и варош Новиград. У Броду живе муслимани, а постоји и хришћанска махала у којој, према именима, преовлађују католици, али би један број ових хришћана могао бити и православне вероисповести (Вук Петров, Ђурађ Лужинац, Ђурац Радичев, Милован, Стеван Радковић, Ђурац Живовић, Ђурица Станишић). У Дубочцу живе муслимани и католици, као и номади. У 11 села живе углавном католици, уз по неког муслимана, као и поменути номади. Судећи према именима пописаних номада, они су католици. Међу њима налазимо занимљиво презиме – Теклић.
6. Нахија Врховине, северозападно од Брода.
У 20 села живе већином католици, уз по неког муслимана. Једино чисто муслиманско село су Зденци. У селу Пећина наилазимо на презиме Крајишник (село је католичко).
7. Нахија Брезна, источно од Брода.
23 католичка села.
8. Нахија Равне, између Брода и Ђакова.
20 католичких села. И овде су пописани номади. Занимљива презимена: у селу Среданци – Отовић, у селу Сикиревци – Бошњак, у Горњој Биберини – Капор.
9. Нахија Ђаково.
Чисто католичка нахија. Муслимана има само у касаби Ђаково, а у 13 пописаних села живи католичко становништво.
10. Нахија Јошава, северно од Ђакова.
8 католичких села.
11. Нахија Горјан, даље на север.
Становништво је у овој нахији мешовито. У вароши Горјан живе католици. 27 села је католичко, а 13 православно. У неколико села налазимо мешовито становништво – православно и католичко. Горјанци су једино муслиманско село. Села са православним живљем су: Матејевци, Велика Вас, Кешинци, Пунитовци, Дуга Вас, Михољанци, Подгајци, Мали Церић, Павловци, Маркушевци, Новоселце, Кртоланци и Потлехово. Православни овде не уживају посебан статус, већ су укмећени.
12. Нахија Подгорач, на север од Горјана.
У вароши Подгорач живе муслимани, а католици у својој махали. Села (22) су католичка, а једино у селу Церемошњак налазимо могуће православне (Јаков Владовић и син му Драгојло, Ђуро Радосавов, Милко Ђуреновић, Никола Иванов, Јован Радуловић). Ово село не ужива посебан статус.
13. Нахија Кошка, даље на север.
У вароши Кошка и 10 села живе искључиво католици.
14. Нахија Подлужје, западно од Кошке.
У вароши Нашице и 10 села живе католици. Приметан је мађарски утицај. У Нашицама има и муслимана, а као главар упиан је жупан Микула.
15. Нахија Прикрај, јужно од Подлужја.
24 католичка села. Могу се наћи занимљива презимена, попут: Ђорђевић у селу Коцељевци, Цуцић у селу Бућан, Угарковић у селу Срнаровци, а у селу Врх Поље (данас Врпоље код Ђакова) које по ономастици припада католичком кругу, налазимо презимена – Поповић, Милић, Милосавић, Миличић, која можда указују да се ради о становништву србског порекла досељеног из динарских крајева, па покатоличеног.
16. Нахија Драготин, даље на југ.
14 католичких села.
17. Нахија Пољана, западно од Горјана.
9 католичких и два православна села. У овој нахији налази се Велико Набрђе, село из којег потиче моја ђедовина по мајци. У овом дефтеру, имена мештана су католичка и мађарска. Срби су се тамо доселили почетком 18. века из Босне. Два села у нахији су са православним становништвом: Повучје (данас Бучје) и Боровик.