Форум - Порекло
Порекло становништва => Србија => Тему започео: Белић Октобар 12, 2018, 12:46:07 пре подне
-
Бјелић, Ђурђевдан, Рутоши, Нова Варош
Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 14 на 439, нема неких вредности које претерано одударају од модала, али нема ни неких блиских поклапања на пројекту. Такође, Рутоши изгледа нису обрађивани у литератури, па ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице нека напише.
Белић, Ђурђевдан, Боговађа, Лајковац
Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са Бјелићем из места Рутоши код Нове Вароши, један маркер разлике на 23 упоредива маркера. Деле исту крсну славу, а и презиме је практично исто, само што је једна верзија ијекваска, друга екавска.
Бјелић, Ђурђиц, Црквени Тоци, Пријепоље
Припада хаплогрупи I2-PH908. Има потпуно поклапање са Бјелићем из Рутоши на Златару код Нове Вароши, као и једну разлику на упоредивих 23 маркера са Белићем из Боговађе код Лајковца. И једни и други славе Св. Ђорђа. Нема сумње да се ради о истом роду.
Нашао сам једино предање које је навео Бјелић из Рутоши, да су старином из Мораче, из Драговића поља. Бјелића има у Морачи, а ту су дошли из Братоножића. За сада генетске потврде за овакво предање немамо, мада је хаплотип, мање-више модалан.
С обзиром на ова три резултата, најлепше бих замолио некога вољног да изанализира маркере и да препоручи неко даље тестирање у некој од лабораторија.
Шта каже предање укратко:
Бјелићи по ''Родослову фамилије Бјелић'' Милана Бјелића из Рутоша потичу од Ивана Марковића који око 1770 године долази од манастира Морача у Рутоше, са невестом, а у збегу од убиства неког аге, којег је Иван убио маскиравши се у невесту, сачекавши га у соби, прве брачне ноћи. Ово све казује предање које имају Рутошани. Са њим у збег кренуше још два брата, Марко и Василије. Турци их прозваше Карамарковићи а народ Бјели, па одатле презиме Бјелић. Марко је отишао према Бенковцу, села Козловац, Острава, Ђевреске, Жажвић... а Василије преко Плужина у Херцеговину и даљих података о Василију нема. Стара слава по предању је Никољдан, који су два брата наставила да славе, а Ђурђевдан је узет као слава кад је Иван дошао на имање неког самца, у Рутоше, који га прими и пренесе му и имање и славу.
Колико сам успео да истражим генетске потврде, за сада , за ове тврдње нема. Бијелићи од Далмације славе Никољдан , али су Дин.север, а Бјелић са Никољданом Љута Колашин је Дин. југ , али 9/23 маркера чине превелику разлику.
Тренутно једини тестирани Марковићи са Никољданом такође нису ближе повезани са нама.
Моје предање у Боговађи је било троструко, једно много чврсто и постојано ''да смо из Херцеговине'' , друго да су била три брата у Херцеговини и да је једном био надимак Бели и одатле Белићи, и треће које се провлачило ретко у причама о Рутошима , али су се Рутоши сматрали само као успутна станица између Херцеговине и Боговађе.
Углавном , У Боговађу Марко Бјелић око 1880 долази у збегу после Бабинске буне са сином Петром.
Перо Пећинар у ''Сеобе кроз ужички округ у 19. веку'' бележи многе Бјелиће из села око Рутоша у збегу од Турака , који су се селили према Шумадији.
Од Ивана Бјелића 1990 је било око 325 породица у Србији са овим презименом , како наводи Милан Бјелић у Родослову. Верујем да је ова бројка већа јер нису све породице обухваћене родословом , што је и разумљиво. Прва моја , која је бројна.
Замолио бих све који нешто знају о Бјелићима да напишу , или знају неке Бјелиће са Ђурђевданом, а да имају неко другачије предање од Рутоша . Значило би доћи и до Бјелића од Мораче па тестирати, или до Марковића ако их тамо има....
Хвала унапред,
Белић Небојша.
-
Божидар Кљајевић пише: Бјелићи су се доселили из Бјелица, краја у Старој Црној Гори. Разлог сеобе је била куга, па је део породице отишао у село Јасеник код Гацка, а део се иселио за Србију крајем 16 и почетком 17 века, тамо су се звали Бијелићи. Потомци су протојереја Јована Бијелића, а од њега су братства: Лојовићи, Окиљевићи и Гргуревићи, сви су од Јована Бијелића, који се из Цуца доселио у село Муље код Гацка. Старина је из Цуца, тамо су били старо братство, сачували су стару славу и преславу, по чему се разликују од других братстава у Дробњацима. Имају сродника у Шуми Требињској, ужичком крају. У Херцеговини постоји још једно братство Бијелићи и припадају племену Никшићима.
Поздрав РОДУ Душко Бјелић.
-
Божидар Кљајевић пише: Бјелићи су се доселили из Бјелица, краја у Старој Црној Гори. Разлог сеобе је била куга, па је део породице отишао у село Јасеник код Гацка, а део се иселио за Србију крајем 16 и почетком 17 века, тамо су се звали Бијелићи. Потомци су протојереја Јована Бијелића, а од њега су братства: Лојовићи, Окиљевићи и Гргуревићи, сви су од Јована Бијелића, који се из Цуца доселио у село Муље код Гацка. Старина је из Цуца, тамо су били старо братство, сачували су стару славу и преславу, по чему се разликују од других братстава у Дробњацима. Имају сродника у Шуми Требињској, ужичком крају. У Херцеговини постоји још једно братство Бијелићи и припадају племену Никшићима.
Поздрав РОДУ Душко Бјелић.
Типично за Кљајевића, спојио је више несродних породица у једно предање, које је можда он сам креирао. Генетски резултати свакако побијају ову његову причу, што знамо и на основу неких необјављених резултата са Херцеговачког подухвата.
-
П.А. Загорски: Почетком 9 века помиње се на Загорју неки Бела, највероватније у вези од Часлава, србског краља Загорја те краља Радослава из србске династије Оштривојевић који владаху од 926 до 1171 године. Половином 9 века помиње се Белић, а после њега познати загорски кнез Петар Гојниковић. На двору загорског жупана Санка 1364. 25. августа помиње се дијак србски Нико Белић (Бијелић), када је потписао признаницу у Дубровнику за свог жупана. Белићи су живели у Влахољу и на Гвозну, Влаховићима на Црној Гори (Зеленгори), Хумини, Билећи, Боки, Дробњаци, Цуце. Бијелићи и Влаховићи су родно преплетени. Ј. Дедијер сматра да су Бијелићи били Влатковићи.
Прича се по предању да су једни Бијелићи из Муља код Гацка, отишли у Градац, па у Љубиње, те да су потомци Јована Бијелића из Муља кога је протерао Бајо Пивљанин. Из рода помиње Влаховиће, Влаовиће, поисламљене Али бег, Смајил бег. Али бег Влаховић 1476 се у Дубровнику потписао ћирилицом и латиницом као Али бег Влаховић, син кнеза Ивана из Влаховића. затим Говедарице.
-
Поздрав Никола !
Како даље ???
-
Поздрав Никола !
Како даље ???
За почетак, истражите шта је о вашем презимену написано у правој етнографској литератури (нпр. у Етнографским зборницима), Кљајевићеве наводе "три пута мерите па онда сеците" а наводе Ашкрабе Загорског можете потпуно да занемарите. :)
-
Хвала Никола.
-
(https://www.dodaj.rs/images/Bjelic-Marko.jpg)
-
Мој наврђед - пра пра прађед Марко у збегу преко Ужица. 8 чланова у збегу по књизи Пера Пећинара.
Дружина прстена завршила у Лајковцу, са колико знам из списа, 4 члана.
Боговађу настанише Бјелић Петар и отац му Марко око 1880.
Тамо и сахрањени.
Белићи/Бјелићи су PH908 - BY189804