Ево тог предања, односно мита. Послије освете оца Милоша, убиством његовог убице и још неколико Турака, два Милошева сина из првог брака, са својим породицама напуштају Бабино, гдје су живјели и послије привременог боравка у више мјеста у Црној Гори, одселише се у Србију и настанише у селу Саранову, око 1739.г. Наводно су оставили стару славу и са новим именима Мојсило и Јордан( признаћете, неубичајена имена за Црногорска Брда и долину Лима) настанише се у Сараново.
За ово сам чуо први пут љета 2014.г кад сам боравио на сјеверу Црне Горе.
Наведено нијесам раније слушао, а имао сам прилику да чујем и Шћекића са Бабина који је тада имао преко 90.година, а отац му је живио око 120 година. Рекао сам у једном посту: "мој огранак братства", треба:породица мог оца" није у родбинским везама, али јесте од стричева, итд. Шћекићи су ми биле комшије, а и Брдо Шћекића на Бабино је врло близу. На бабинском гробљу је и гроб Пророка Старца Стања Шћекића- по неким Шћековог сина (и осушени бор), који нико не дира. Појединци причају и другачије. Причу о Шћекићима у Шумадији, не приповиједају Шћекићи са Бабина- Полице, већ из Заграда- Горња Села.
Ајде да обновимо тему.
Шћекићи у Саранову, како се чини, и нијесу род са бабињским Шћекићима те отуда ови и не "приповиједају" да су истог поријекла (њихово поријекло биће ускоро објашњено) али зато Шћекићи из Горњих Села знају за предање (такође и они у Саранову) да су два Милошева сина из села Бабина, гдје су тада живјели, одселили у Србију и да је од њих род Шћекића у Саранову. Сарановачки Шћекићи, међутим приповиједају да су се у Сараново доселила три брата Шћекића из Бабина (код данашњих Берана којих тада још увијек није било) те се сматра да је трећи брат можда био од тзв. рода Јањића за које се поуздано зна да су живјели у Бабину а данас их тамо нема.
Дакле, Шћекићи у Саранову су аутохтони потомци Шћека Никачева (унука Ђуркова)
