Када сам почео ову тему, претпоставио сам да ће личити на блог
Покушаћу да од доступних података скицирам развој села. Наравно, ово ће бити само груба слика, многи делови слагалице никад неће бити пронађени.
18. век1) Прво помињање Мосне је почетком 18. века, за време аустријске окупације. Године 1730. је имала 10-ак кућа у којима су живели Власи
(Барјакатровић 1963) „под комором", то јест као насељеници на државним имањима
(Драгић 1972)2) По традицији насељено је најпре из Крајине
(Драгић 1972, позива се на: Споменица 1934)3) Почетак 18. века: могло би се претпоставити да су и ђердапско подручје и његово залеђе тада били насељавани српским и влашким становништвом из прекодунавских предела и места
(Стојанчевић 2003)4) Постоји дилема у којој мери је међу досељеницима са леве стране Дунава било оних српског порекла, који су се боравећи са друге стране Дунава повлашили, па вратили на десну обалу Дунава, у Пореч, у периодима мира, као што пише Тихомир Ђорђевић.
5) Па су после насељеницима из Крајине придошли бегунци из Влашке
(Драгић 1972, позива се на: Споменица 1934)6) Извори се не слажу да ли су први насељеници били из Крајине или прекодунавских предела и места. Више је питања него одговора.
7) С обзиром да су први насељеници Власи, из Крајине би могли бити „Унгурјани“ из западног дела Крајине, или „Царани“ из њеног источног дела. Овај закључак доносим на основу данашњег распореда становништва влашког порекла.
Може ли неко помоћи какав је био однос Влаха „Унгурјана“ и „Царана“ у Неготинској Крајини почетком 18-ог века?Западни део Неготинске Крајине:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/02_padureni.jpgИсточни део Неготинске Крајине:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/03_kmpeni.jpg8.) Друга могућност је да записана традиција није тачна и да су насеље основали насељеници са леве обале дунава, или из источног Баната, „Унгурјани“ или из Влашке, одакле су „Царани“.
9) Што се влашког говора у Мосни тиче, данас је он „унгурјански“, па можемо закључити да је у језичком смислу, у 18-ом или 19-ом веку преовладао „угурјански“ дијалекат који су прихватили и говорници „царанског“ дијалекта, а вероватно и малобројно становништво српског порекла.
10) Ово помињем зато што ћемо касније видети да се у Мосни јављају две народне ношње, и унгурјанска и царанска народна ношња, све до краја 19-ог века, што поред присуства презимена Царановић у селу и помињања досељавања Јовановића из Корбова у Кључу, указује на досељавање из Влашке и/или источне Крајине и/или Кључа, поред вероватно већинског „унгурјанског“ становништва, досељеног из источног Баната (нпр. Берзаска) и/или источне Крајине (нпр. Плавна, Малајница)
11) У запустелом Поречу влашки досељеници из источног Баната („Унгурјани“) или из Влашке („Царани“) затекли су ретка и мала српска села, у којима су живели староседеоци или досељеници из јужних српских крајева. Ово малобројно српско становништво брзо је примило влашки језик и повлашило се.
(Вујадиновић 1962). У прилог постојању вероватно танког слоја српског становништва, староседелачког и/или досељеничког, иду најмање три чињенице:
• У попису 1863. постоји пописана је једна породица са презименом Србу (што има значење Србин)
• У попису 1863. постоје три породице са презименом Реља, које се можда могу повезати са Рељићима пореклом од Призрена
(Барјакатровић 1963) • У близини данашњег насеља Мосна, налази се поток Косовица, а 1723. постојало је и село са истим именом, што можда значи да су његови становници били пореклом са Косова, а у сваком случају морао је постојати барем некакав континуитет, барем по нека српска кућа, која би пренела влашким досељеницима локална имена потеса, топониме, хидрониме.
Историјска карта подручја општине Мајданпек:
http://www.muzejmajdanpek.com/img/e/%D0%BAarta-naselja.png12) Крајем 18. века, тачније 1783. године, Мосна има 10-ак кућа, пред 1788. годину имала је 12-15 кућа
(Барјакатровић 1963; Драгић 1972)13) Крајем 18. века, становници Мосне, као и становници других насеља Ђердапа највише носе влашку унгуријанску ношњу, типичну за сточаре влашког становништва североисточне Србије, од Дунава до Ртња, односно од Мораве до Поречке реке и Тимока, и да се до краја XIX века појављују две ношње, тј. поред унгуријанске појављује се и тзв. царанска ношња.
(Драгић 1972)