Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Христифор]

Честитке на по свему судећи новом члану рода Мириловић. Разгранатији су него што се било ко надао.

[Милош]

Зечевић, Лучиндан, Липовац, Топола

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани Y189944 роду Никшића. Од карактеристичних вредности се могу споменути 439=14 и 481=32. Са Еровићем из Савова дели карактеристичну вредност 439=14, док најближи са којим дели 481=32 је Јововић из Мочиоца.

"Зечевићи (Павловићи) 22 к. Слава: св. Лука. Чукундеда дошао „од Бијелог Поља — Сјенице” за време Кочине Крајине. Имају рођака у Белом Потоку (београдски) са којима су стари одржавали везе. Мисле да је од њихове фамилије остало у Староме Влаху. По казивању г. Ускоковића, професора, у селу Маскови, у засеоку Зечевићима, живела је до пред крај 18. века фамилија Никшићи (славе: св. Луку, а досељени из Никшића) па се тада раселила по Србији. Судећи по слави, као и по предању које се у Липовцу и у Маскови одржало, вероватно ће и Зечевићи бити старином из Никшићске Жупе".

https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/

Симо Реак, Павле Зец и Јевто Скерла, спомињу се заједно приликом убуства турског зулумћара тзв. Рудничког Бика. Симо Реак је забележен у арачком дефтеру из 1823. као Симеон Николић. Павле Николић би могао бити његов брат, а забележен као Павле Зец, а његов син је Јевто Скерла. Тако да би се на основу ове претпоставке могло рећи да су Реаковићи, Зечевићи и Скерлићи један род.

Међутим сам хаплотип Скерлића и Зечевића, посебно наведене карактеристике код Зечевића, које Скерлић не поседује, наводи нас на то да без напреднијег теста не можемо ништа потврдити. А потврда би била или тестирање на Yseq-у СНП-а Y264395 или неки од напреднијих WGS тестова.

[drajver]

Панић, Ђурђиц, Сирдија/Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне маркере: DYS385ab=13-15, DYS389-II=32, DYS458=16. Постоје хаплотипови који су му релативно блиски по укупном хаплотипу, али не дијеле са Панићем карактеристичне вриједности, славу и географску близину, па се вјероватно ради о поклапањима без суштинског значаја. Једино поклапање на које вриједи обратити пажњу је оно са Васиљевићем из Станине реке/Ваљево (слави Ђурђиц). Панић и Васиљевић нису тако бликси по хаплотипу (5/23), али славе исту славу, из истог су краја и дијеле карактеристичне вриједности DYS385ab=13-15 и DYS458=16. Везу између ова два рода би ипак додатно требало провјерити SNP тестирањем или дубинским тестовима.

Тестирани је оставио податке да би Панићи могли бити поријеклом из Кошаља код Љубовије или да су од рода Андрића из Драгијевице (Сирдија је некад била дио Драгијевице). У Сирдији се Панићи могу пратити од друге половине 18. вијека.

О роду Андрића из Драгијевице и Сирдије у етнографској литератури се могу наћи сљедећи подаци:
"АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц."

[ivanc79]

Поздрав Драјвер, можеш ли ми рећи коју вредност Панић има на DYS576?

[ДушанПан]

Панић, Ђурђиц, Сирдија/Осечина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће немодалне и карактеристичне маркере: DYS385ab=13-15, DYS389-II=32, DYS458=16. Постоје хаплотипови који су му релативно блиски по укупном хаплотипу, али не дијеле са Панићем карактеристичне вриједности, славу и географску близину, па се вјероватно ради о поклапањима без суштинског значаја. Једино поклапање на које вриједи обратити пажњу је оно са Васиљевићем из Станине реке/Ваљево (слави Ђурђиц). Панић и Васиљевић нису тако бликси по хаплотипу (5/23), али славе исту славу, из истог су краја и дијеле карактеристичне вриједности DYS385ab=13-15 и DYS458=16. Везу између ова два рода би ипак додатно требало провјерити SNP тестирањем или дубинским тестовима.

Тестирани је оставио податке да би Панићи могли бити поријеклом из Кошаља код Љубовије или да су од рода Андрића из Драгијевице (Сирдија је некад била дио Драгијевице). У Сирдији се Панићи могу пратити од друге половине 18. вијека.

О роду Андрића из Драгијевице и Сирдије у етнографској литератури се могу наћи сљедећи подаци:
"АНДРИЋИ – стара породица овог села за коју се не зна да се с које стране доселила, већ се сматра као најстарија и да је у селу пре 300 година су Андрићи у Старом Селу. Из ове породице излазила је поступно једна по једна породица и померала се на север, те насељавала Сирдију. Она се по Сирдији тако раширила да ју је целу населила и да су само две породице ушле са стране. Андрића има врло много исељених их овог села, има их готово по свима селима ваљевске и шабачке Тамнаве. За Андриће у Сирдији се зна да их је у Првом устанку било 6 кућа, тако биле су: Гајића, Стевановића 2, Крстића, Вилиманића и Јованчића, а данас од ових 6 кућа има 56 кућа, које с Андрићима у Старом Селу чини 62 куће и славе Ђурђиц."

Хвала пуно на анализи, Драјверу.

Циљ ми је да ускоро тестирам још једног Сирдијаша, па онда да видимо да ли има неких поклапања и тиме се утврди/одбаци евентуална веза са Андрићима.

Панића има у Кошљама и славе Светог Трифуна, али мислим да је то само пука случајност и не може се довести у вези са предањем, с обзиром да само презиме није ретко.

Ово са Васиљевићем из Станине реке је веома занимљиво, покушаћу то да испитам подробније.

Иначе, већ сам наручио Данте WGS за себе.

[drajver]

Поздрав Драјвер, можеш ли ми рећи коју вредност Панић има на DYS576?

Има модално 18.

[Црна Гуја]

Марјановић, Ђурђевдан, Кнић

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која благо одскаче је DYS456=17. Најближа поклапања има са припадницима рода Y2902* Б: од Радомировића из Плешина код Рашке разликује се на само 1 од 23, а од Мареновића из Плешина, Стојковића из Коритника код Ивањице, Перишића из Стојника код Аранђеловца и Радишевића из Близне код Подгорице на 2 од 23 маркера. Сви наведени славе Јовањдан, осим Радишевића (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је старије презиме било Гавриловић, што се поклапа са наводима из литературе:

У Доњем Крају су фамилије:

–Марјановићи, старо презиме Гавриловићи. И ови су старији у односу на време Карађорђа. Славе Ђурђевдан.

У Горњој Махали су ове фамилије:

-Алексићи и Марићи, старо презиме Гавриловићи. Пре Карађорђевог устанка досељени су овде. Фамилија су са Марјановићима из Доњег Краја. Славе Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/02/20/poreklo-prezimena-naselje-knic/

[drajver]

Јововић, Цвети, Гламоч/Горажде

Припада хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Унутар рода Дробњака, припада још ужем роду који слави Цвети, и којем припада више породица са подручја Старог Влаха и Полимља. Матично подручје овог рода би могло бити негдје на подручју Вранеша, Бијелог Поља и Бродарева, одакле су се даље расељавали на сјевер, али и на запад. Од објављених породица из овог рода можемо поменути: Јоксимовиће из Милошевог Дола/Пријепоље и Живковиће из Радијевића/Нова Варош, а постоји још неколико тестираних породица са подручја општина Нова Варош, пријепоље, Рудо и Чачак. Сви припадници овог рода посједују и немодалну вриједност маркера DYS385ab=13-15.

Тестирани је о свом поријеклу оставио само несигурне податке да би могли бити поријеклом од Пиве или Никшића. Тестиран је преко Yseq па нема пуни профил хаплотипа.

[Exiled]

Скочић, Сонковић, Скрадин, Далмација

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 458=18, 576=19. Најближи на пројекту му је Скоко из Љубишког, са којим има једну разлику на 23 упоредива маркера. Не тако далеко су му и један Херцеговац из Мостара и Топаловић из Добоја. Обојица као и Скочић славе Никољдан. Са Скоком осим хаплотипа дели и слично презиме, па бих рекао да је веза између њих извесна.

Скочићи су у Сонковићу присутни још у 18. веку.

https://www.poreklo.rs/2018/03/18/poreklo-prezimena-selo-sonkovic-skradin/

Предложио бих да Скочић тестира маркер 561 код Yseq-а.
https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2298

Видим да Скочића има у истом селу и са истом славом а разнородни. Овај је јако близак Љубичићу из Жегара,Лазаревдан, само два разлике на 23 и то два брза, осим ако није ДС "лажњак".

[Крни Јелац]

Скоко, католик, Љубушки

Припада хаплогрупи I2-PH908. По самом хаплотипу, Скоко не стоји далеко од Колобарића из Жарковине код Теслића (слави Пантелијевдан). Разликују се на 3 маркера од упоредива 23. Доста је близак и Брборићима из Љубиња (слава Ђурђевдан), 1 разлика на упоредивих 17 маркера.

Што се саме литературе тиче, Милићевић наводи католичке породице са овим презименом на неколико места по Љубушком и Широком Бријегу, али по предању нису исти род тј. не ради се о истим фамилијама. Помиње и православну породицу Скоко у Невесињу која слави Ђурђевдан.

Кад већ  "Еxiled" ископа Скоке и Скокиће :-) - да ли је могућа повезаност Скока из Љубушког са тестираним Скокама Ђурђевштацима из Гацка?

[Atlantische]

Аксентијевић, Јовањдан, Здравиње, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.

Изузев нешто ређе 570=19, има модалан хаплотип. Због те вредности постоји могућност да припада подграни Y60799 (Крајина, Херцеговина и Скадар).

Тестирани је навео да је зачетник рода доселио у Здравиње крајем 19. века из вучитрнског села Гојбуље. Постоји мишљење да су славу преузели од рода Јоковића на чију су земљу доселили, као и нејасна тврдња о сродности са њима.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[UrosevicD]

Драги пријатељи

Ја сам пре око годину дана добио резултате WGS400 тестирања, поставио сам нека питања на овој страници форума, а везане за неке ствари које ми нису биле јасне, и одједном је цела комуникација нестала са ове странице. Да ли је пребачена на неку другу страницу или се то десило случајно? Ако ово није права страница за овај сегмент комуникације, напишите ми молим вас, где треба да пишем.

Питао бих поново: дубинско тестирање ништа није променило везано за резултате везане за SNP (чак сте у овој анализи на коју сада опет реагујем, после теста на 23 маркера урађеном на Биолошком факултету отишли дубље него што то сада стоји на Y-full графу, после дубинског теста). С друге стране WGS400 резултати су дали једну јако блиску генетску везу што се STR анализе тиче. Само три маркера разлике од 305 - генетско растојање 0.01. Као што већ рекох, на y-full дрвету стојим високо, а имам јако великo STR поклапање са YF100942 (који је доста "низводно" у односу на мене и из рода је Букумира). Ја сам YF108975

Хвала унапред на додатном разјашњењу.
Поздрав,
Дејан

Урошевић, Митровдан, Доња Трепча, Чачак

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно подграни Y32147>FT166340. Има поклапање на 23 маркера са неколико тестираних из рода Букумира, који су још низводнија Y37280, међутим, има потпуно поклапање и са Ђорђевићем из Штрпца на Косову, припаднику гране Y207622, а који такође слави Митровдан. Тестирани у страним компанијама може проверити да ли је Y207622 или Y37280, а у сваком случају јесте FT166340.

Распоред грана се може видети ту:

https://www.yfull.com/tree/R-FT166340/

Текст о хаплогрупи R1b-Z2705 овде:

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Проблем је што из Доње Трепче постоји још један тестирани Урошевић, са истом славом, који припада I2 хаплогрупи.

Урошевићи су старином из Сјенице, одакле су прво иселили код Муртенице, па онда у Доњу Трепчу (Орловац). Требало би да су досељени пре 1700. године. Први је био Вулић који је имао сина Уроша и унуке Мијаила, Гаврила, Радована и Саву. Међу Карађорђевим устаницима на почетку 19. века био је Дикан Урошевић. Постоји и предање да је баба Вишња, мајка књаза Милоша, од ових Урошевића.

[Зрно]

Да поновим оно што је Црна Гуја написао пре годину дана као одговор на Ваш упит:

Нисте блиски, јер YF100942 припада подграни Y32147>FT166340>Y37280>Y105989>Y83258>Y104972>Y87891>FT357646, док сте ви негативни на све SNP-ове у тој, и свим наведеним узводним гранама до FT166340. SNP FT166340 вам није очитан, али је на основу неких карактеристичних STR вредности (DYS481=21, DYS549=12) готово сигурно позитиван. Дакле, временска удаљеност до најскоријег заједничког претка са узорком YF100942 је око 1400 година према прорачуну YFull-a.

[UrosevicD]

Ok - hvala. Sećam se ovog odgovora, ali opet imam pitanje kako se tumači STR genetsko rastojanje 0.01 (3 markera od 305 razlike) u odnosu YF100942?

[Иван Вукићевић]

Милићевић, Никољдан, Неновићи, Равно, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада једном од највећих генетичких родова у данашњој Источној Херцговини, који смо у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцговине назвали родом Вујовића - Тодорићана и Мркоњића. С обзиром на овај резултат, свакако се и Милићевићи могу додати у назив рода пошто смо добили потврду да су генетички сродни Дропама, који су према предању огранак Милићевића и припадају истом роду. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS635=21, али се не може назвати посебно карактеристичном с обзиром да је имају још двојица тестираних припадника рода.

У поменутој књизи је наведено следеће за Милићевиће:
Милићевићи из Неновића и Коштриковца (званично заселак Неновића) у Шуми требињској важе за староседеоце у овој области. Део братства је из Неновића прешао у суседни Запланик у другој половини 18. века. Од Милићевића из Коштриковца потиче братство Дропа из Мркоњића у Попову, за које је утврђено да су генетички сродни Вујовићима и Мркоњићима. Сви славе Никољдан.

Како су миграције у Херцеговини углавном ишле са југа ка северу, не би било изненађење уколико би се испоставило да Мркоњићи из истоименог села у Попову и разгранати Вујовићи са матицом у Тодорићима у Билећким Рудинама потичу од Милићевића, који су староседеоци у Шуми требињској. Никољдан је заједничка слава за Милићевиће и Вујовиће, тако да је вероватно изворна слава целог рода.

Иако се у старијим етнографским радовима (Ђурић-Козић, Дедијер) нигде не помиње да су Милићевићи из Шуме требињске род са Милићевићима из Билећких Рудина, у новијим монографијама су се појавила таква нагађања због истог презимена и славе. Овим резултатом је потврђено да поменута два братства нису сродна јер Милићевићи из Билећких Рудина припадају хаплогрупи I2-PH908>Y51673, те да је чиста случајност што имају исто презиме и славе исту славу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS, BigY) ради утврђивања млађе гране.

[Ojler]

Милићевић, Никољдан, Неновићи, Равно, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада једном од највећих генетичких родова у данашњој Источној Херцговини, који смо у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцговине назвали родом Вујовића - Тодорићана и Мркоњића. С обзиром на овај резултат, свакако се и Милићевићи могу додати у назив рода пошто смо добили потврду да су генетички сродни Дропама, који су према предању огранак Милићевића и припадају истом роду. Једина вредност маркера која одступа од модалног хаплотипа овог рода је DYS635=21, али се не може назвати посебно карактеристичном с обзиром да је имају још двојица тестираних припадника рода.

У поменутој књизи је наведено следеће за Милићевиће:
Милићевићи из Неновића и Коштриковца (званично заселак Неновића) у Шуми требињској важе за староседеоце у овој области. Део братства је из Неновића прешао у суседни Запланик у другој половини 18. века. Од Милићевића из Коштриковца потиче братство Дропа из Мркоњића у Попову, за које је утврђено да су генетички сродни Вујовићима и Мркоњићима. Сви славе Никољдан.

Како су миграције у Херцеговини углавном ишле са југа ка северу, не би било изненађење уколико би се испоставило да Мркоњићи из истоименог села у Попову и разгранати Вујовићи са матицом у Тодорићима у Билећким Рудинама потичу од Милићевића, који су староседеоци у Шуми требињској. Никољдан је заједничка слава за Милићевиће и Вујовиће, тако да је вероватно изворна слава целог рода.

Иако се у старијим етнографским радовима (Ђурић-Козић, Дедијер) нигде не помиње да су Милићевићи из Шуме требињске род са Милићевићима из Билећких Рудина, у новијим монографијама су се појавила таква нагађања због истог презимена и славе. Овим резултатом је потврђено да поменута два братства нису сродна јер Милићевићи из Билећких Рудина припадају хаплогрупи I2-PH908>Y51673, те да је чиста случајност што имају исто презиме и славе исту славу.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS, BigY) ради утврђивања млађе гране.

Допунио бих овде да Милићевићи из Неновића своје презиме носе вероватно од почетка 18. века. Наиме, у попису из 1701. године једног дела херцеговаког санџака, који су Османлије повратиле након рата са Млечанима, у селу Неновићи забележен је Драгутин, син Милића, настањен у кући "на свом мјесту". Ради се по свој прилици о претку и родоначелнику данашњих Милићевића.

[Иван Вукићевић]

Цветковић, Никољдан, Панчево, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS576=19. Од хаплотипа једног тестираног чији резултат још није објављен (Петковдан, Старо Нагоричане) разликује се на 4 маркера, при чему деле обе поменуте вредности маркера. Иако постоји могућност да су генетички сродни, то није могуће са сигурношћу тврдити без додатних тестова.

Тестирани је навео три могућности када је у питању порекло Цветковића:
а) Скопска Црна Гора
б) Тушиња
в) Пирот
Скопска Црна Гора је од поменуте три могућности свакако најизгледније место порекла због блискости са хаплотипом тестираног из Старог Нагоричана, које није географски пуно удаљено. Тушиња (званично Тушина) у Дробњаку се у принципу може отписати јер је то племе изузетно добро покривено генетичким тестовима, а тамо Цветковић нема генетичких сродника.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY.

[drajver]

Милошевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Крушевице/Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-PH908>Y183257. Посједује сљедеће карактеристичне и немодалне вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=14-14, YGATA H4=9. Ове вриједности, карактеристична слава и географска блискост Милошевиће сврстава у род којем би припадали још и Вукановић из Буговине код Требиња и Петијевићи Брбуни из Петијевића/Херцег Нови. Иако укупни хаплотип набројаних има солидних разлика, управо су ове карактеристичне вриједности оно што уз славу повезује сву тројицу. С обзиром да је Вукановић тестиран позитивно на FT153372, може се основано претпоставити да читав овај род припада грани I2-PH908>BY173300>Y183257.

Милошевићи су огранак Дабовића из Крушевица. По предању Дабовићи су поријеклом из Црмнице. Петијевићи помињу поријекло из Петњице у Дробњакуа (при чему треба имати у виду да једна грана Петијевића у Петијевићима припада хаплогрупи E-V13). Са друге стране Вукановићи у Буговини помињу поријекло из Бјелопавлића. За стариначке родове у јужној Херцеговини скоро да је опште правило да имају (махом нетачна) предања о поријеклу из Црне Горе. Петијевићи Брбуни, Дабовићи , Милошевићи живе у истим насељима једни поред других вијековима. При томе је интересантно да су им хаплотипови доста различити, што такође може да указује на старину. И један и други род су са подручја Крушевице које су све до 1878. године биле на турској страни границе (суторински пролаз). Не би ме чудило да се ради о стариначком становништву средњовјековне жупе Драчевице.

Препорука је свакако дубински тест или бар SNP тест на FT153372.

[Небојша]

Милошевић, Зачеће св. Јована Крститеља, Крушевице/Херцег Нови

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-PH908>Y183257. Посједује сљедеће карактеристичне и немодалне вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=14-14, YGATA H4=9. Ове вриједности, карактеристична слава и географска блискост Милошевиће сврстава у род којем би припадали још и Вукановић из Буговине код Требиња и Петијевићи Брбуни из Петијевића/Херцег Нови. Иако укупни хаплотип набројаних има солидних разлика, управо су ове карактеристичне вриједности оно што уз славу повезује сву тројицу. С обзиром да је Вукановић тестиран позитивно на FT153372, може се основано претпоставити да читав овај род припада грани I2-PH908>BY173300>Y183257.

Милошевићи су огранак Дабовића из Крушевица. По предању Дабовићи су поријеклом из Црмнице. Петијевићи помињу поријекло из Петњице у Дробњакуа (при чему треба имати у виду да једна грана Петијевића у Петијевићима припада хаплогрупи E-V13). Са друге стране Вукановићи у Буговини помињу поријекло из Бјелопавлића. За стариначке родове у јужној Херцеговини скоро да је опште правило да имају (махом нетачна) предања о поријеклу из Црне Горе. Петијевићи Брбуни, Дабовићи , Милошевићи живе у истим насељима једни поред других вијековима. При томе је интересантно да су им хаплотипови доста различити, што такође може да указује на старину. И један и други род су са подручја Крушевице које су све до 1878. године биле на турској страни границе (суторински пролаз). Не би ме чудило да се ради о стариначком становништву средњовјековне жупе Драчевице.

Препорука је свакако дубински тест или бар SNP тест на FT153372.

На 23andMe постоји и

Радовић, Зачеће Св. Јована, Крушевице/Херцег Нови, I2-S17250   

Радовићи су највеће братство у Крушевицама. Ту су дошли са Луштице, а неко предање говори да су најдаљом старином из Мораче.

У млетачком катастру из 1702. године у Крушевицама постоји само један дом Радовића - Вуко Радовић са шесторо чељади. Биће да је то и први досељеник од овог рода у Крушевицама.

(Милан Милановић, „Бајкове Крушевице“)

У Забрђу на Луштици постоје Радовићи настали од претка који се доселио из Црне Горе крајем 17. века, само што они славе Светог апостола Андреја. Такође, у Клинцима на Луштици је раније постојао род Радовића, за које се сматра да су изумрли током 17. века. Можда су крушевички Радовићи настали од једног од ова два рода.

Што се њихове славе тиче, слава Зачеће Светог Јована је честа слава у Крушевицама, тако да је родоначелник крушевичких Радовића могао узети нову славу при досељење у Крушевице.

https://www.poreklo.rs/2017/10/19/lustica-naselja-i-poreklo-stanovnistva/

На Луштици имамо тестираног Бабовића (Радованићи) РН908, па би и ту могла постојати нека веза.

[drajver]

Тадић, Тривуњдан, Цапарић/Љубовија

Припада хаплогрупи I2-PH908, посједује сљедеће карактеристичне и немодалне вриједности: DYS19=15, DYS385ab=15-15, DYS389-I=12, YGATA H4=11. По основу тих вриједности и опште блискости хаплотипа (3/23) Тадић је вјероватно повезан са тестираним Андрићем из Коцељеве, који додуше слави другу славу- Аранђеловдан. Нема других посебно блиских хаплотипова.

Тестирани је навео податке о поријеклу који се углавном поклапају са подацима о роду Цапарића из етнографске литературе (досељавање из Далмације, икавски говор и сл.). Оно што је интересантно је што Тадић није генетички близак са породицама које такође имају предање о поријеклу од рода Цапарића, а који припадају грани I2-PH908>FT16449>FT270062>Y266284. Те породице за разлику од Тадића нису из самог Цапарића, већ неке од њих имају предање да су из Цапарића. Било би добро да се још неко од Цапарића тривуњштака тестира, како би се потврдила профилација овог подрињског рода.