Већи исељенички родови из Бјелопавлића:
Поред Пешића о којима је писао Zox, навешћу и следеће родове широм Црне Горе, који су пореклом како од племена Бјелопавлића, тако (и више) који су из подручја које данас знамо као Бјелопавлиће, али је извесније да нису потомци Бијелог Павла, већ старије становништво (Лужани, Малоншићи, неки можда и Шпањи):
У Ћеклићима два велика братства потичу од досељеника из Бјелопавлића:
„Петровићи“, велико и разгранато братство које насељава северни део Ћеклића, а дели се на родове: Јовановиће, Пајовиће, Радуловиће, Никчевиће (сви у Језеру), Павићевиће (Драгоми До), Драгутиновиће, Вујовиће, Вујошевиће (Убао), Мирковиће и Павлићевиће (Петров До).
Сви ови родови потичу од заједничког претка Петра, по коме и цело братство носи презиме, који је средином 16. столећа добегао у Ћеклиће из Бјелопавлића, где је, према предању, побио неке турске порезнике. Он се населио у Језеру, а братство се касније умножило и раширило и у околна села.
Петар је био од братства Буроњића. У Бјелопавлићима не постоји братство са овим презименом, али зато постоје Буроњи у Љешанској нахији, у непосредној близини Бјелопавлића. Петровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Петар Буроњић преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је Свети Стефан.
Тестиран је један припадник рода убљанских Драгутиновића из ћеклићког братства Петровића. Утврђена је хаплогрупа R1a.
Друго велико ћеклићко братство са пореклом из Бјелопвалића су „Калуђеровићи“, који се деле на следеће родове: Калуђеровиће, Матановиће (у Крајњем Долу), Томашевиће, Николиће, Радниће, Латковиће (Кућишта) и Домазетовиће (Петров До).
Слично као и предак Петровића, предак Калуђеровића, Стеван, добегао је из Бјелопавлића, према предању – због убиства неког спушког Турчина, у другој половини 17. столећа. Под старост се замонашио – закалуђерио, па су његово потомство Ћеклићи прозвали Калуђеровићима. Од ћеклићких Калуђеровића су Калуђеровићи у Озринићима, Цетињу, Никшићу и Боки, а један од њих се вратио у Бјелопавлиће и од њега потичу тамошњи Калуђеровићи у Доњој Главици.
Калуђеровићи славе Светог Илију, што је родоначелник Стеван преузео од Ћеклића код којих се настанио, а ранија слава била му је бјелопавлићка – Света Петка.
Према ономе што је Zox поставио, испада да су ћеклићки Калуђеровићи и Калуђеровићи „Дукађинци“ у Петрушиновићима (Слатина) од истог претка. Мислим да нема доказа за ову везу. Вероватно је у питању скорија тежња за повезивањем два велика братства из Црне Горе по основу истоветног презимена, као и порекла ћеклићких Калуђеровића из области племена Бјелопавлића. Према Шобијаћу, предак Калуђеровића у Петрушиновићима звао се Секула, звани Максим „Калуђер“. Не треба мешати Калуђеровиће „Дукађинце“ у Слатини и неколико кућа Калуђеровића у Доњој Главици, који су досељеници (повратници) од ћеклићких Калуђеровића.