Новогодишња ДНК недеља 2023

[drajver]

174. Трифковић, Никољдан, Раштани/Мостар

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Нема карактеристичних вриједности маркера да би се помоћу њих могла успоставити ближа веза са другим тестираним из рода Дробњака. Од никољштака на подручју Старе Херцеговине, најближи су му Ђурђићи (Вирак/Жабљак) који су на 1 маркеру разлике од 23.

Тестирани је оставио податке о поријеклу од Којовића из околине Никшића,а навео је и презиме Крзман, које такође присутно у Раштанима и Мостару. Нејасно је да ли је Крзман старије презиме самих Трифковића. Раштани нису обрађивани у етнографској литератури па нисам успио наћи податке о њиховом поријеклу.

[Ojler]

182. Томић, Јовањдан, Пачир/Бачка Топола, I2-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Тестирани је навео да су Томићи у Пачир насељени из Сомбор око 1772. године, што би их сврстало међу најраније досељенике у ово место. Иако је насеље Пачир постојало још у средњем веку, касније је опустело, тако да је у попису из 1698. забележено као ненасељено. У 18. веку почиње поновно насељавање Пачира, у почетку сточарима који су на племићким поседима на простору пустаре одгајали стоку, да би за време Марије Терезије, у периоду од 1760. до 1776. године Пачир био плански насељен прво српским, а затим и мађарским становништвом. Српски насељеници дошли су из Сомбора и чинили су их бивши граничари сомборске војне границе, која је распуштена 1741. године.
Томиће сам у Пачиру нашао на попису из 1828. године, када су забележени Gaja Tomits, Gyuka Tomity и Petar Tomits.

Хаплотип тестираног Томића у потпуности се уклапа у хаплотип херцеговачког рода Мириловића, за који је утврђена припадност грани I2-Y58629. Поред маркера DYS385=14-14 и DYS448=21, карактеристичних за род Мириловића, код хаплотипа Томића уочавају се и веома ретке вредности DYS391=12 и DYS439=14, као и нешто ређа DYS635=24. Све ове вредности резултат Томића дели са хаплотипом Јерковића (Јовањдан, Дивосело/Госпић) који му је уједно и најближи, са разликом на два од 23 упоредива маркера, што чини веома вероватном могућност да су Јерковић и Томић припадници исте млађе гране рода исељене из Херцеговине можда још у 16. веку.

Још једном се показала жилавост Мириловића у очувању Јовањдана као свог крсног имена, чак и након пет векова миграција из Херцеговине, преко западних српских крајева, па сасвим на север до Војводине.

За даљу профилацију рода Мириловића било би веома корисно ако би Томић урадио неки од геномских тестова и резултата проследио YFull-у, како би се евентуално прецизније одредило време исељавања из Херцеговине овог огранка рода.

[Христифор]

Честитамо Мириловићима на новом члану.  Засад  Војводина махом држи штафету што се тиче присуства наведеног рода у Србији,  волели одувек Херцеговци Срем, Банат и Бачку три срца јуначка.

[Ojler]

175. Даниловић, Ђурђевдан, Срећање/Пљевља, I2-Y3120

Према наводима тестираног, знају за предање по коме су у Буковицу дошли са Дурмитора, а тамо још раније из Ријеке Црнојевића. У етнографској литератури се среће сасвим другачије предање о Даниловићима у Срећању, по коме су они староседеоци у овом месту још од времена Немањића:

Даниловићи су живели у Сречанима још за време владавине Немањића. Они су направили цркву у селу за коју кажу да је старија од Манастира Св. Тројице. У току I светског рата била је доста оштећена и остала без звона. Даниловићи и остали Буковнчани поправили су је 1923. године. Из Сречана су се Даниловићи расељавали по другим крајевима. Петар Даниловић (1840 – бројка иза имена означава његову годину рођења) прешао је са сином Милованом (1870) око 1875. године у Крћевине и ту их сада има три куће. Милованови синови су: Владе, Дико, љубо и Бранко. Милован је са синовима прешао 1922. године у Потковач - Улице и купио у неког Турчина имање.
У близини њихове куће налази се брежуљак на коме је у доба Немањића била црква. То се место зове Црквина. Према остацима темеља закључујемо да је црква била велика 8 х 5 M. Сада постоје само две гомиле камења. Даниловићи у Сречанима славе Ђурђевдан (према казивању Илије Даниловића), а прислужују Аранђеловдан. Раније су сви Даниловићи славили Ђурђевдан, а прислуживали Аранђеловдан. Међутим, Даниловићи у Крћевинама су били сиромашни и до Ђурђевдана би потрошили сав мрс, те су онда Аранђеловдан узели за главну славу, а Ђурђевдан прислужују.
(...)
Даниловићи у Поповом Долу (Мељак) су од Даниловића из Сречана. Доселила је једна кућа у Засаду (Бобово) око 1600. године. Према једној верзији од њих су Драгутиновићи, а од Драгутиновића Томићи, Голубовићи, Јаковљевићи и Пуповићи. Око 1850. године биле су у Засади још две куће Даниловића (које су се тако презивале). Тада их је (због неког убиства) напао Божо Калпачина са тридестак Језераца. Убили су једног Даниловића, док су остали побегли са фамилијама и једна кућа се населила у Плијешевини, а друга у Поповом Долу. У Плијешевини их сада има 10 кућа.
У Попов До су дошли Лука (1830) и Станко. (...) Биле су их 1912. године две куће. Славе Аранђеловдан. Род су им Даниловићи у Сречанима и Ковачу.

У односу на модални хаплотип северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 резултат Даниловића одступа на већем броју маркера, од којих се као посебно карактеристични издвајају DYS439=11 и DYS458=16, а нешто ређе се јављају и вредности DYS389ii=30 и DYS576=17. Међу хаплотиповима из базе СДНКП нема оних који би се издвојили као релевантно блиски резултату Даниловића па би за даље профилисање његове генетике требало урадити неки од геномских тестова. Статистички му је најближи хаплотип Обрадовића (Вучиниће/Нови Пазар, Лучиндан), са разликом на четири маркера од 23 упоредива и подударањем на реткој вредности DYS439=11, али се чини да је ова сличност само техничка, без стварног родословног значаја.

[Ojler]

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац, I2-Y3120>Z17855>PH3414

Према наводу тестираног, Крстићи у Књажевцу су пореклом из Сврљига, а старије презиме им је било Тодоровић. Нисам нашао податке о овој породици у етнографској литератури осим да их је 1940. године било седам кућа исељених у село Андрејевац (данас Минићево).

Хаплотип тестираног Крстића разликује се од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на девет маркера, од којих је чак осам карактеристично. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 сврставају овај резултат у грану I2-PH3414. Иако је грана I2-PH3414 карактеристична за род Мириловића, у случају Крстића се не може рећи да припада овом роду јер одступа на исувише великом броју карактеристичних маркера: DYS391=12, DYS576=16, DYS570=20, DYS438=11, DYS549=12 и нешто ређа вредност DYS635=22. Имајући у виду и географију, односно чињеницу да Крстићи живе у источнијим крајевима српског простора где би требало да је и исходиште гране I2-PH3414, они би заједно са још неким породицама могли бити "старији рођаци" Мириловића. Ту пре свега мислим на још необјављени резултат једног тестираног (Моштаница/Врање) који такође слави Аранђеловдан и припада грани I2-PH3414, а по хаплотипу је најближи Крстићу, иако са приличном разликом (шест од 23).

[Ojler]

187. Благојевић, Стевањдан, Марковац/Велика Плана, I2-Y3120

Тестирани је навео да се његов предак доселио почетком 19. века негде са југозапада. Иако је у етнографској литератури лепенички крај обрађен прилично детаљно, нисам успео да пронађем никакве податке о Благојевићима са славом Стевањдан, ни у Марковцу нити у суседним насељима.

Тестирани Благојевић има прилично модалан хаплотип, са само једним карактеристичним маркером, DYS533=11. И поред тога што у бази СДНКП има десетак хаплотипова од којих се овај резултат разликује на три или мање маркера, међу њима нема ни једног за који би се могло закључити да му је и родословно близак. Најмања разлика постоји у односу на хаплотипове Крстића (Београд, Никољдан) и Бербера (Билишане/Обровац, Стевањдан), од којих се разликује на једном маркеру од 23 упоредива, а који такође поседују карактеристичну вредност DYS533=11.

За неко прецизније одређивање порекла Благојевића неопходно би било урадити неки од геномских тестова.

[Ojler]

197. Радојичић, Јовањдан, Берковац/Мионица, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

Тестирани Радојичић није навео податке о пореклу породице. У етнографској литератури са почетка 20. века Радојичићи у Берковцу се не помињу као самостално презиме, већ као секундарно презиме једног огранка фамилије Киселица којој су припадали и огранци Мијаиловића, Рафаиловића и Дурковића, а Дурковићи су се даље делили на Павловиће, Пауновиће и Радовановиће. Киселица је у то време у Берковцу било 31 кућа и сви су славили Јовањдан. Према тада забележеном предању, Киселице су заједно са Ковачевићима били први досељеници у Берковац. Дошли су у другој половини 17. века из Кричка у 8 породица, од којих су само три остале у Берковцу, две су прешле у суседно село Попадић. a три су се преселиле у тамнавско Врело, од којих је једна затим прешла у Срем па се одатле вратила у београдско Жарково.
У суседном Попадићу Киселице се сматрају најстаријим досељеницима, а дошли су из Берковца. Њихови огранци у овом селу су Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи. Било их је 10 кућа и сви су славили Јовањдан.
У оближњем Цветановцу (општина Љиг) живеле су породице Павловић и Томић које су биле од берковачких Киселица. Било их је три куће и славили су такође Јовањдан.
Да је презиме Радојичића из Берковца било у употреби још у 19. веку сведочи податак да се на списку жртава Српско-турског рата 1877-78. године налази име редова пешадинца Ваљевске бригаде, Милована Радојчића из Берковца.

Резултат тестираног Радојичића има све одлике модалног хаплотипа рода Лаловића-Пивљана, који припада грани I2-FT109402. Имајући у виду предање по коме су досељени из Кричка, те славу Јовањдан коју славе и Лаловићи-Пивљани, може се констатовати да Радојичићи, па и остале породице братства Киселица, припадају овом роду. Поред вредности DYS385=15-15 и DYS391=10 карактеристичних за модални хаплотип рода Лаловића-Пивљана, за Радојичића је карактеристична и ретка вредност маркера DYS389i=14. Најближи резултату Радојичића је хаплотип Ризнића (Јовањдан, Бања/Аранђеловац) са разликом на три од 23 упоредива маркера.

[Ivana C]

177. Крстић, Аранђеловдан, Књажевац, I2-Y3120>Z17855>PH3414

Према наводу тестираног, Крстићи у Књажевцу су пореклом из Сврљига, а старије презиме им је било Тодоровић. Нисам нашао податке о овој породици у етнографској литератури осим да их је 1940. године било седам кућа исељених у село Андрејевац (данас Минићево).

Хаплотип тестираног Крстића разликује се од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на девет маркера, од којих је чак осам карактеристично. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 сврставају овај резултат у грану I2-PH3414. Иако је грана I2-PH3414 карактеристична за род Мириловића, у случају Крстића се не може рећи да припада овом роду јер одступа на исувише великом броју карактеристичних маркера: DYS391=12, DYS576=16, DYS570=20, DYS438=11, DYS549=12 и нешто ређа вредност DYS635=22. Имајући у виду и географију, односно чињеницу да Крстићи живе у источнијим крајевима српског простора где би требало да је и исходиште гране I2-PH3414, они би заједно са још неким породицама могли бити "старији рођаци" Мириловића. Ту пре свега мислим на још необјављени резултат једног тестираног (Моштаница/Врање) који такође слави Аранђеловдан и припада грани I2-PH3414, а по хаплотипу је најближи Крстићу, иако са приличном разликом (шест од 23).

Пошто сам ја у роду само мали коментар. Порекло из Сврљига односно села Лалинац потиче из 1835. Предак је узео презиме по свом деди и од тада је фиксирано презиме. Презиме Тодоровић је вероватно привремени патроним пошто у то време нису била фиксна презимена.

[Селаковић]

197. Радојичић, Јовањдан, Берковац/Мионица, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-FT109402, род Лаловића-Пивљана

У суседном Попадићу Киселице се сматрају најстаријим досељеницима, а дошли су из Берковца. Њихови огранци у овом селу су Мијаиловићи, Пауновићи, Глигоријевићи и Мартиновићи. Било их је 10 кућа и сви су славили Јовањдан.

Корисно је напоменути да имамо од раније једног тестираног од овог рода из Попадића:

Мијаиловић из Попадића код Мионице. Припада хаплогрупи G2a L497. Не упада у уобичајени српски Г2а хаплотип. Има прилично поклапање са Фабијанићем из Хрватске.

14   21   15   11   14   15   12   12   11   30   16   16   21   12   15   15   16   11   21   13   9   20   11

[Ojler]

Корисно је напоменути да имамо од раније једног тестираног од овог рода из Попадића:

Хвала Селаковићу. Могуће је дакле да предања о заједничком пореклу породица за које се сматра да потичу ид Киселица нису увек тачна.

[Ojler]

199. Новаков, Никољдан, Кулпин/Бачки Петровац, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу, а о Новаковима у Кулпину нисам успео много да пронађем ни у изворима. Новакови свакако спадају у староседеоце у овом месту. У попису Бачке из 1828. године у Кулпину се помињу домаћини Theodorus Novakov, Stephanus Novakov, Petrus Novakov и Paul Novakov. Четири домаћинства Новакових у Кулпину 1828. сведоче у прилог томе да је фамилија у месту живела већ дуже време и успела да се разграна. Познато је да је Кулпинска пустара насељена 1745. године са око 200 породица досељених из Херцеговине, које је као избеглице након Аустијско-турског рата 1737. године довео патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Херцеговци су насељени на земљу коју су као свој посед добила браћа Стратимировић од царице Марије Терезије, заједно са племићком титулом која им је додељена. Имајући у виду све наведено, пореко Новакових могло би се тражити међу најстаријим херцеговачким досељеницима.

Хаплотип тестираног Новакова одступа од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као ређе уочавају вредности DYS385=14-14, DYS576=19 и DYS549=12. Комбинација DYS385=14-14 приближава овај резултат грани I2-PH3414 којој припадају херцеговачки Мириловићи, али хаплотип Новакова не поседује вредност DYS448=21 која је такође карактеристична за I2-PH3414. Сличност постоји и са хаплотипом херцеговачких Салатића (Аранђеловдан, Сливља/Гацко) са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Међу тестираним никољштацима резултату Новакова је најближи један необјављени хаплотип из Бистрице код Нове Вароши, са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Због свих ових различитих могућности, за прецизније утврђивање припадности Новакова некој од млађих I2-Y3120 подграна неопходно би било урадити додатне SNP провере или дубински геномски тест. Уочава се ипак да постоји сличност са већим бројем породица са подручја Херцеговине, као што је и очекивано.

[Небојша]

199. Новаков, Никољдан, Кулпин/Бачки Петровац, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу, а о Новаковима у Кулпину нисам успео много да пронађем ни у изворима. Новакови свакако спадају у староседеоце у овом месту. У попису Бачке из 1828. године у Кулпину се помињу домаћини Theodorus Novakov, Stephanus Novakov, Petrus Novakov и Paul Novakov. Четири домаћинства Новакових у Кулпину 1828. сведоче у прилог томе да је фамилија у месту живела већ дуже време и успела да се разграна. Познато је да је Кулпинска пустара насељена 1745. године са око 200 породица досељених из Херцеговине, које је као избеглице након Аустијско-турског рата 1737. године довео патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента. Херцеговци су насељени на земљу коју су као свој посед добила браћа Стратимировић од царице Марије Терезије, заједно са племићком титулом која им је додељена. Имајући у виду све наведено, пореко Новакових могло би се тражити међу најстаријим херцеговачким досељеницима.

Хаплотип тестираног Новакова одступа од модалног хаплотипа северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 на већем броју маркера, од којих се као ређе уочавају вредности DYS385=14-14, DYS576=19 и DYS549=12. Комбинација DYS385=14-14 приближава овај резултат грани I2-PH3414 којој припадају херцеговачки Мириловићи, али хаплотип Новакова не поседује вредност DYS448=21 која је такође карактеристична за I2-PH3414. Сличност постоји и са хаплотипом херцеговачких Салатића (Аранђеловдан, Сливља/Гацко) са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Међу тестираним никољштацима резултату Новакова је најближи један необјављени хаплотип из Бистрице код Нове Вароши, са разликом на три од 23 упоредива маркера и подударањем на DYS576=19 и DYS549=12. Због свих ових различитих могућности, за прецизније утврђивање припадности Новакова некој од млађих I2-Y3120 подграна неопходно би било урадити додатне SNP провере или дубински геномски тест. Уочава се ипак да постоји сличност са већим бројем породица са подручја Херцеговине, као што је и очекивано.

У Кулпину се помињу и неки Новаковићи, па не знам да ли су се Новакови и овако бележили раније:

Новаковић Стевана Владимир, борац Кулпин, Бачки Петровац (Добровољачка колонија Степановићево)

[Ojler]

У Кулпину се помињу и неки Новаковићи, па не знам да ли су се Новакови и овако бележили раније:

Новаковић Стевана Владимир, борац Кулпин, Бачки Петровац (Добровољачка колонија Степановићево)

Презиме Новаковић у Кулпину нисам нашао ни у пописима нити у литератури. Данас има неких Новаковића у Кулпину, али не знам имају ли везе са Новаковима. Може бити да им је презиме временом продужено, мада је у Војводини чешћи био обрнут случај.

[Христифор]

Новаковић је релативно често презиме  тако да не мора значити да постоји нека веза.

[Ивица Јовановић]

Да ли је можда прошао Јелеки број 195?

[НиколаВук]

Да ли је можда прошао Јелеки број 195?

Јесте, биће објављен.

[Христифор]

Нови пресек на 175 објављена резултата.  И2а  очекивано рекло би се захуктала, то посебно важи за северне гране.

И2а-63 (36%)  Дин Југ- 44 (69.8%) / Дин Север-19 (30.1%)
Е-В13-28 (16%)
Р1а-21 (12%)
Р1б-17 (9.7%)
И1-13 (7.4%)
Ј2б-11 (6.2%)
Г2а-7 (4%)
Ј2а-4 (2.2%)
Н2-4 (2.2%)
И2-M223-1 (0.5%)
И2б-1 (0.5%)
Р2-1 (0.5%)
Т1-1 (0.5%)
Ј1-1 (0.5%)
Н1-1 (0.5%)
Q-1 (0.5%)

[Ojler]

200.   Савић, Ђурђиц, Дружетић/Коцељева, I2-Y3120

Тестирани није навео податке о пореклу породице. Ипак, Савићи из Дружетића са славом Ђурђиц су обрађени у етнографској литератури са почетка 20. века. За њих се наводи да су огранак Малешевића из Дружетића. Доселили су се у првој половини 18. века из Старог Влаха. Према предању, у Дружетић су се с Увца из Раснице доселила три брата: Јован, Јуриша и Малиша. Малиша је остао у Дружетићу и од њега су Малешевићи, Јуриша је прешао у Љутице и његови су тамошњи Јуришићи, а Јован је отишао у шабачку Каменицу (такође у општини Коцељева). Неки од Малишиних синова спустили су се касније у Стублине. Године 1912. у Дружетићу је било 19 домова Савића, Јуришића у Љутцама је било 26 кућа, а Малешевића у Стублинама досељених из Дружетића 17 кућа. Све ове породице славе Ђурђиц.

Тестирани припада хаплогрупи I2-Y3120, а његов хаплотип не поседује посебно карактеристичне вредности. Једини маркер који би се могао издвојити као нешто ређи је DYS458=18. Статистичка сличност овог резултата са три или мање маркера разлике уочава се у односу на прилично велики број хаплотипова из базе СДНКП. Ни један од тих резултата нема довољно елемената да би се могло тврдити да постоји и родословна блискост између тестираних: нема никог ис Старог Влаха, а они који славе Ђурђиц су у регијама које нису релевантне. Поменућу ипак технички најближе резултате, иако треба разумети да њихова блискост без дубљих геномских тестова нема филогенетичког значаја: Поповић (Жаково/Требиње, Јовањдан, разлика 2/23 и поклапање на DYS458=18), Лештанин (Казновиће/Рашка, Св. Врачи, разлика 2/23 и поклапање на DYS458=18), Вујчић (Добри До/Смедерево, Ђурђиц, разлика 2/17 и поклапање на DYS458=18).

Да поменем још да имамо резултат једног Малешевића са славом Ђурђиц, из Крнуле код Владимираца. Ради се о географски блиском месту у односу на Дружетић, а тестирани носи исто презиме као и породица од које потичу Савићи и слави исту нешто ређу славу. Може бити да је само случајност, али ови Малешевићи припадају грани E-Z1057 и нису сродни Савићима.

[Atlantische]

198. Мамуза, Петровдан, Градина, Приједор

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Мамузин хаплотип одликују мање учестале GATAH4=9 и 391=11. Занимљиво је да комбинацију обе ове вредности има Аранђеловштак Видовић са Кордуна, од којег се Мамуза међутим разликује на 3 од 17 упоредивих маркера, па је њихова могућа повезаност упитна. Од тестираних на 23 маркера, формално му је најближи нејавни резултат из подухвата истраживања Старог Влаха од којег се разликује на управо две раније поменуте вредности. У Крајини нема ближих и конкретнијих поклапања (сва су на 3+ маркера). Од до сада јединог G2a-Y128480 Петровштака, Суђића из Паштровића се разликује на 3/17 маркера (укључујући GATAH4 и 391). Међу слављеницима Петровдана у Крајини је ово пета по реду откривена хаплогрупа, док чак у неким случајевима Петровштаци припадници исте хаплогрупе не припадају идентичним подгранама.

О Мамузама из Градине је детаљно писао наш форумаш Тимар у својој књизи ''Тимар и тимарски родови''.

Мамузе су стара тимарска породица настањена у селу Градина, гдје је матица ове породице, која се код православних Срба спомиње једино у овоме крају. Њихова крсна слава је Петровдан и Никољдан. Грана Мамуза која је славила Петровдан, сродници су били са Швракама из Јелићке, која je угашена крајем 19. вијека, док грана слављеника Никољдана данас у Градини има 25 пунољетних чланова, у Омарској 18, а у Нишевићима 3, у Средњој Марићки 1. У Омарску и Нишевиће крајем 20. вијека, из матице је Мамузе иселио рудник Омарска. Од старијих чланова породице спомиње се Глиго Мамуза, син Нинка и Анке Мамуза, рођен у Градини 1818. године а умро и 100– ој години 12,2.1918.

Због затеченог стања да тест није показао конкретније везе са до сада тестираним G2a-Y128480, свакако је препорука дубље тестирање (Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест).

[НиколаВук]

Последња тура кандидата за ову акцију која је предата прошле недеље:

202. Милић, Никољдан, Опаљеник, Ивањица
203. Патенковић, Ваведење, Призрен
204. Николић, Јовањдан, Совљак, Уб